Ционистички плаћеник Дража Михаиловић шаље своју Мисију
усташком крвнику Павелићу
Извори за овај текст:
1 Генерал Светомир Ђукић: "Из шуме у емиграцију - Од Славонског Брода до Загреба",
"Српска Застава", Буенос Аирес, Год. VI, бр. 33, 25. децембра 1954, стр. 1.
2 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1. ("Резултати мог сусрета са Павелићем").
3 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1.
4 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 3. ("Преговори са Павелићем у Загребу").
5 Из писма ђенерала Ђукића упућеног аутору 17. априла 1955. године из Дуисбурга, Немач-
ка.
6 Анте Павелић: "Држава Хрватска живи - Једно поглавље из рукописног дјела ‘Доживља-
ји’", "Хрватска, културно-политички зборник", Буенос Аирес, 1949, стр. 11-13.
7 Stephen Clissold: "Whirlwind", Лондон, 1949, стр. 217-218.
8 Видети: Др Живко Топаловић: "Последњи покушај", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Кана-
да, 1956, стр. 175-180.
9 Александар Милошевић: "Голгота", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 228.__
Некако у то време ђенерал Михаиловић је чинио последње поку-
шаје да спасе људство које је било с њим у Босни. У ту сврху послао
је своју нарочиту Мисију у Загреб усташком "Поглавнику" Анти Па-
велићу. Михаиловићеву Мисију сачињавали су: дивизиски ђенерал
Светомир Ђукић, Командант Сремског корпуса на служби у Врховној
Команди, и инг Владимир Предавец, син покојног Јосипа Предавца,
Народног посланика и Потпредседника Хрватске Сељачке Странке.
И пре ове Мисије, ђенерал Михаиловић је имао свога политичког
пуномоћника у Загребу. То је био др Ранко Брашић, адвокат. Њега је
Дража често слао у Загреб. И др Брашић је био стална веза између ђе-
нерала Михаиловића - с једне, и Бискупа Алојзија Степинца и Анте
Павелића - с друге стране. Свима њима је Ранко Брашић доносио по-
руке од Драже, или од њих носио Дражи. Уз то, Брашић је од Павели-
ћа добијао серуме против тифуса и друге лекове, те то све слао Дра-
жи. Временом се др Брашић толико спријатељио с Павелићем, да га је
ословљавао са ти. Брашић је у Загребу сачекао и специјалну Дражину
Мисију.
Са ђенералом Ђукићем и инг Предавцем ишао је до Славонског
Брода и поручник Нешко Недић, Командант Ваљевског Корпуса. Они
су у Славонском Броду били гости усташког Великог жупана Саболи-
ћа, кога су молили да ослободи четничку болницу с којом се Нешко
Недић повратио Дражи. Ђенерал Ђукић и инг Предавец продужили су
пут у Загреб заједно са Саболићем, који их је возио у своме аутомоби-
лу.
Емисари ђенерала Михаиловића стигли су у Загреб 17. априла
1945. године. Одлазак у Загреб ђенерал Ђукић овако објашњава:
"... Кад се већ назирао неизбежан крај и Англо-Саксони нади-
рали преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни
командант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком
војском у Италији, а уз пут, пролазећи кроз Загреб, испитам мо-
гућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као и пред-
узимања мера за заштиту српског живља, на хрватској терито-
рији." 1
А о конкретним задацима Мисије, по тачкама, ђенерал Ђукић пи-
ше:
383
"Према ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак
састојао у следећем:
1) Обезбедити слободан пролазак наших људи преко терито-
рије Хрватске Државе;
2) Спасти болницу на Вучјаку (на овоме је нарочито инсисти-
рао Нешко Недић, претећи да ће и против наређења Дражиног да
се врати и силом је од усташа отме);
3) Ослободити 1.200 српског живља заробљеног од усташа,
код вароши Шамац (на реци Сави);
4) Тражити од Загреба помоћ у храни, муницији и лековима;
5) Утицати на групу српских бораца у Истри - док не стигне
тамо генерал Мирослав Трифуновић - да пруже руку сарадње Дра-
жи, у колико је више могуће; и
6) По завршетку задаће у Загребу и Истри, продужити пут
за Италију и тамо изнети праву ситуацију у земљи, пред надле-
жним форумима савезничких страна и тражити потребну по-
моћ."2
Да би горње задатке испунили Дражини емисари конферисали су
са Павелићем. Први састанак је одржан 17. априла 1945. године и био
је чисто куртоазног карактера. Овај састанак је био у старој Банској
палати у Горњем Граду. Присуствовали су с четничке стране: ђенерал
Светомир Ђукић и инг Владимир Предавец, а са усташке: "Поглав-
ник" Анте Павелић и др Андрија Артуковић, ранији Министар Уну-
трашњих послова "НДХ" а у то време Председник Законодавног Од-
бора. Михаиловићеву Мисију привели су и представили Павелићу
усташки ђенерал Анте Мошков и усташки пуковник Јосо Рукавина.
Овај састанак био је врло кратак и на њему је заказана конференција
за сутрадан.
По повратку од Павелића са првог састанка, одмах су посетили
ђенерала Ђукића. Дражин политички пуномоћник у Загребу др Ранко
Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић, који је био нека врста
Дражиног војног аташеа код усташа. Обојицу њих Ђукић је позвао, да
сутрадан присуствују конференцији са Павелићем.
Други састанак, односно конференција одржана је 18. априла
1945. године у Павелићевом дворцу, у Тушканцу. Са четничке стране
били су присутни: ђенерал Светомир Ђукић, инг Владимир Предавец,
адвокат др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић. Са
усташке стране присуствовали су: "Поглавник" Анте Павелић, ђене-
рал Ђорђе Грујић и ђенерал Вјекослав Лубурић. Шеф Михаиловићеве
Мисије, ђенерал Ђукић одмах је изложио циљеве посете, те се, онда,
развила дискусија у којој је преузео иницијативу др Ранко Брашић,
који је - по Ђукићевим речима - "био интимнији са Павелићем, обоји-
ца су адвокати и Поглавник га је ословљавао са ти". Све што су чет-
ници тражили, Павелић је обећао да ће учинити, али је био заказан
још један састанак без одређеног датума.
Тај трећи састанак одржан је тек 22. априла 1945. године. На ње-
му су се Ђукић и Павелић о свему споразумели. Ђенерал Ђукић о то-
ме пише ово:
"... После тих састанака са њим (Павелићем - примедба пи-
сца), док сам још био у Загребу, обавештен сам, да је према на-
шем тражењу, послао камионе са лековима и муницијом, а сем
тога да је издао потребна наређења надлежним органима, да се
Дражина група пропусти кроз Хрватску, у правцу Словеније. Бол-
ница и заробљеници били су одмах ослобођени, још док смо били у
Сл. Броду."3
Али, ђенерал Ђукић интересовао се, шта се догађало и између 18
и 22. априла 1945. године, тј. између његовог и Павелићевог другог и
трећег састанка, те каже следеће:
"... Мало сам се чудио: зашто од 18 до 22. априла нисмо имали
никакву седницу? По неким информацијама, које сам после при-
ватно добио, генерал Лубурић је у то време био одсутан и ишао
на терен (у Босну или у Јасеновац), где се налазио Павле Ђуришић,
који се био одвојио од Драже и са више хиљада људи, жена и деце
био пошао из Црне Горе, преко Босне у правцу Словеније. Овај Ђу-
ришићев поход завршио се смрћу за њега и без мало за целу ту гру-
пу..."4
...jel se previse trazi od tebe?
