Мало сам био одсутан, па рекох да те побијем.
Ево шта каже Радоје Вукчевић о случају када се генерал Ђукић изненадио када је видео Бражића код Павелића и обрнуто:
Кад би било који од ,,делегата''заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем они се не би могли чудити ,,откуда тај ту и ту'' кад су се код Павелића срели јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли, или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије.
Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5.
70% te knjige se bavi "staljinistickim procesima" i "mucenjima draze"..bez obzira sto je mihailovicevo sudjenje bilo javno, direktno se prenosilo radiom, stenografske beleske su odmah izdane, oreko 100 novinara je bilo tamo, belezili svaku rec, i nema nikakve diskrepancije izmedju izvestaja novinara i beleski, Vukcevic pise srcedrapateljni roman,,,
ako sam Djukic , i sam Pavelic, kji su bili tamo daju istovetne izjave
Serija članaka generala Đukića o njegovoj misiji kod Pavelića izlazila je u mjesečniku Srpska Rastava (Buenos Aires), od decembra 1954. do maja 1955. pod naslovom »Iz šume u emigraciju«. Đukiću je odgovorio ustaški general Luburić »Otvorenim pismom srpskom generalu Svetomiru Đukiću« u časopisu Drina (Madrid), u decembru 1955. Pavelić je 1949. također objavio svoja sjećanja na te sastanke. Karapandžić, str. 436 - 439, opširno citira Đukićev članak, a na str. 439 - 444, u potpunosti navodi Pavelićevu izjavu o istoj stvari.
koja se moze proveriti
.......................mi treba da verujemo Vukcevicu, zato sto je on to rekao...kakve su to propagandne gluposti?
General Djukic se sredinom aprila 1945. nasao sa Mihailovicem na planini Motajici. U
svojim secanjima objavljelnim u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u
emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic pise da mu je "Draza saljuci ga kod
Pavelica" rekao kako mu je namera da sa cetnicima ide u Sloveniju, u siri reon Novog
Mesta, te da je za to potrebno da se kod vlasti NDH izmoli da odobre "prelazak nasih
ljudi preko hrvatske drzave". Zatim, da trazi "od Zagreba pomoc u hrani, municiji i
lekovima", i resi jos neka pitanja. Djukic navodi da mu je "djeneral Draza" poverio da
ispita "mogucnost saradnje vojnih jedinica, Pavelicevih i nasih", dakle saradnje ustasa i
cetnika. Sa Djukicem je u Zagreb putovao i inzenjer Vladimir Predavac, sin Josipa
Predavca, potpredsednika HSS.
S njima je u Slavonski Brod putovao i kapetan Nesko Nedic, oficijelni komandant
Valjevskog cetnickog korpusa, inace Mihailovicev izaslanik za pregovore sa Nemcima. U
Slavonskom Brodu prihvatio ih je ustaski veliki zupan Sobalic. Nedic se, po zavrsenom
poslu, vratio u stab Draze Mihailovica, a Djukica i Predavca Sobalic je u svom
sluzbenom automobilu odvezao u Zagreb, gde su stigli 17. aprila. Djukica su docekali
ustaski generali Ante Maskov i Jozo Rukavina. Ubrzo su se Djukicu pridruzili advokat dr
Ranko Brasic, stalni Mihailovicev predstavnik kod Pavelica i major Zika Andric, "neka
vrsta Drazinog vojnog atasea kod ustasa" (Karapandzic, 438). Istog dana je u staroj
banskoj palati u Gornjem gradu odrzan sastanak izmedju predstavnika cetnika, to jest
Djukica i Predavca i ustaskih funkcionera Pavelica i Andrije Artukovica. Sutradan je u
Pavelicevom dvorcu u Tuskancu odrzan drugi sastanak.
Tom prilikom uz Djukica su bili Predavac, Brasic i Andric, a sa Pavelicem ustaski
generali Djordje Gruic i Vjekoslav Maks Luburic, svojevremeni komandant ustaskog
logora Jasenovac - najveceg stratista Srba. Treci sastanak Djukica sa Pavelicem odrzan je
tek 22. aprila. Pauza je nastala zbog toga sto je Maks Luburic otputovao u Bosnu, gde su
ustase izvodile masakr nad cetnicima Pavla Djurisica.
Rezultat pregovora Mihailovicevog izaslanika divizijskog generala Djukica sa
poglavnikom Pavelicem bio je da je najveci krvnik srpskog naroda cetnicima obecao i
ucinio sve sto je Djukic trazio.
Kako pise Djukic u svojim secanjima, Pavelic je "prema
nasem trazenju poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga izdao je potrebna
naredjenja nadleznim organima da se Drazina grupa propusti kroz Hrvatsku u pravcu
Slovenije".
O misiji generala Djukica, ustaski vodja Pavelic ("Hrvatska drzava zivi", Buenos Ajres,
1949), izmedju ostalog pise: "General Djukic mi je odmah razlozio zelju generala
Mihailovica da njegovo ljudstvo moze nesmetano proci kroz Hrvatsku na putu u Italiju".
Pavelic, dalje, kaze: "Ja sam njihov prolaz odmah nacelno odobrio, a zatim sam celu stvar
predao zapovednistvu treceg ustaskog zbora". Britanski tajni agent major Stefan Klisold,
koji je ratno vreme proveo u Zagrebu (u svojoj knjizi Whirvilnd, 1949), sa cudjenjem i
zaprepascenjem pise o Mihailovicevoj odluci da posalje Djukica da pravi racun sa
Pavelicem. "Da li je to slucajnost da se sampion srpstva, koji je jednom pripisivao
Hrvatima sve nesrece koje su zadesile njegov narod, sad udvara arhiubicama Srba za
pomoc i zajednicku akciju protiv svojih sunarodnika", istice Klisold.
Medjutim, dogadjaji su se odvijali svojim tokom, svako je spasavao svoju glavu pa su,
tako, najvecu korist od pregovora sa Pavelicem imali Svetomir Djukic, Ranko Brasic i
Zika Andric. Oni su, pomognuti od ustasa i zajedno sa njima, nesmetano izbegli u
inostranstvo.
