Dovrsi pricu ...

Kiss_me

Aktivan član
Poruka
1.516
Pala mi je na pamet jedna stara igra koja bi mozda nekima mogla biti zanimljiva. Pocecu neku pricu koja moze imati mnogo zavrsetaka.
Zadatak sledeceg forumasa je da citirajuci tu pricu, napise kraj iste.
Kad vise ne budemo imali inspiracije za istu, nek neko pocne drugu pricu.




"Sanja sedi za kompjuterom, surfuje netom i smeje se citajuci sta su forumasi pisali dok je nije bilo. Ivan sedi na kaucu, cita novine i pijucka kafu. Pogleda Sanju koji put kada cuje kako se slatko nasmeje i okrene novi stranicu.
- Hej Ivane, molim te slusaj ovo.
- Ma necu, samo ti uzivaj, posle cu ja da se ulogujem pa cu da ti "udarim kontru".
- Hehe sumnjam da ces me nadigrati, al aj bas izazovi me.
- Izazivas ti mene kad te vidim kako se slatko smejuljis - uz osmeh i znacajan pogled Ivan joj odgovori.
- Da da znam, "sram" te bilo, samo na sex mislis. Ja odoh pod tus, a ti vidi sta ces. "Cak" ti i komjuter ostavljam - izazovno rece Sanja. Podje u kupatilo, i kao slucajno ovlas dodirnu njegovu nogu...."
 
...
"Samo da pregledam mail, pa pod tus."- pomisli
Ivan i ulogova se."Fiju, sta je mailova. Ajde, jedan po jedan... Gde si, smrade jedan... Znam da se dugo nisam javio... Dragi moj brate u tudjini... Slusaj, kretenu jedan..." Odjednom shvati da se voda ne cuje vise. Pogleda sat i blaga ljutnja se proli po njegovom licu. "E, konju jedan, pa zar zbog glupog kompa da propustis tusiranje... Some!"
Sanja je izlazila iz kupatila. Sitne kapi, kao niska bisera, sijala joj je po telu, dajuci mu nestvaran izgled. "Kao da se sumska vila spustila medju ljude i skrasila u mom krilu"- pomisli Ivan. Duga kosa boje meda bila je pokupljena na temenu, otkrivajuci bela ramena.Bese uvijena u bebi plavi peskir, koji je jos vise isticao njene ionako sedefasto plave oci. Imala je mackast pogled i krv crvene usne, koje su uvek bile osmehnute. Svo lice joj se smejalo, a kako se tek smejala. Zvonko, kao zvoncici na lakom letnjem vetru. Stojala je na vratima i gledala u Ivana sa skrivenim pitanjem u ocima. "E, majmune jedan, j**** ti mail!"- pomisli on i osmehnuse.
- Vau, sto dobro mirises, ovde se oseca. Kao prolece."Daj, smisli nesto bolje, kako si ispao tolika budalcina!" Pocese misli da mu se vracaju u vreme kada ju je prvi put video, u parku ispred fakulteta, kako se izdvaja medju drugaricama."Jos uvek ne verujem da sam upoznao i zavoleo ovako milo i drago stvorenje."-pomosli.
 
Sanja ga pogleda i nasmesi se.
- Sto me gledas tako zbunjeno i zamisljeno, nesto nije u redu?
- Ma ne, samo razmisljam o danu kad sam te upoznao.
- Da, tog si mi dana bio amajlija na ispitu. I dan danas se smejem kad se setim kako si pokusao da mi sapnes odgovor na podpitanje. Hajde molim te utrljaj mi mleko za telo na ledja.
- A sta dobijam za uzvrat mlada damo? - vragolasto upita Ivan. Sanja ga kao ljutito pogleda, a onda nestasno izvi obrve, i rece:
- Pa zar ti ja nisam dovoljna nagrada? Hm hajde dobro, dobices i socan poljubac, a ako posle toga odes pod tus, mozda u medjuvremenu napravim kokice, pa da pustimo film. Potrebno mi je malo odmora i tvog zagrljaja posle napornog dana na poslu...
 
...Seceru nikada vise necu citati poruke na kompjuteru dok se tusiras "Rece ivan "da dragi moj znam"dovrsi Sanja i utonuse u san .Ziveli su lepo i srecno u kucici na kraju grada, imali su puno dece,psa i veliki bazen u dvoristu.
 
Predvecerje je bilo tmurno i jedva je cekao da dodje kuci. Usao je tiho u kucu i upalio svetlo u stepenistu. Zatim se popeo niz stepenice i uputio pravo u dnevnu sobu. Vatra se jos nije ugasila. Dodao je nekoliko parcica drva, skinuo bundu i uvalio se u stolicu za ljuljanje. Zapalio je lulu i poceo da razmislja. Morile su ga misli vezane za prethodnu noc...
 
YNGWIE:
Predvecerje je bilo tmurno i jedva je cekao da dodje kuci. Usao je tiho u kucu i upalio svetlo u stepenistu. Zatim se popeo niz stepenice i uputio pravo u dnevnu sobu. Vatra se jos nije ugasila. Dodao je nekoliko parcica drva, skinuo bundu i uvalio se u stolicu za ljuljanje. Zapalio je lulu i poceo da razmislja. Morile su ga misli vezane za prethodnu noc...
Jooooj breeeeeeeeeee kako se POPEO NIZ STEPENICE??!!! :roll: :lol:
 
Ali ga iz tih misli prekinu izvesno osecanje da je neko tu. Da nije sam u prostoriji.
- Ima li koga?
- Samo ja. - rece zenski glas kao iz neke velike daljine.
- Ti si.
- Rekao si da cemo se igrati zamisljanja.
Ostade da sedi potpuno zbunjen dok je ukoceno drzao lulu u desnoj ruci.
- Izgleda da sam to zaboravio. - rece ne pomerajuci pogled sa jedne tacke.
- Ako cemo da se igramo moraces da me opises.
Hteo je da ustane i da iz fioke uzme jednu sliku da bi mu bilo lakse, ali ubrzo odusta od te namere.
- Da vidimo - rece, stezavsi ruke, upinjuci se da nekako pocnes.
- Ti si glumica, oko cetrdeset godina....Sa jedva primetnim linijama oko usta. Dobra si i za dramu i za komediju. Mozes da izgledas iznenadjena iako to nisi.
- Jesam li udata? - pitala ga je drhtavim glasom ali jos uvek iz velike daljine.
- Da, udata si za svetski priznatog kompozitora......Markus. I imas dete.....Elisabeth, plava devojcica od jedanaest godina.
- Opisujes Marianne, zar ne?
Na to se gorko nasmeja, sto ga baci u mali ocaj.
- Ne, nije Marianne, uveravam te. Ali treba ti ime da bi bila stvarna. Marianne je lepo ime. Marianne Vögler, glumica.

Podigao je pogled i video u kutku kako sedi izvesna zenska prilika obucena u laganu odecu, licila je na velicanstvo, ali on u to nije bio sasvim siguran.
- Cudno zar ne? Do sada sam te zamisljao, a sada si postala stvarna.
- Jesam li stvarna? Sta cemo zapravo da radimo?
- Pricaj mi o Dåvidu i vasoj vezi.
Marianne lako ustade, i ode do pisaceg stola odakle izvadi jednu kutiju. Potom se vrati na mesto gde je bila, otvori kutiju gde su bile razne fotografije i pisma i pocne da prica.
- Dåvid je..........jå, Dåvid. Tri braka iza sebe, malo prijatelja, malo vise neprijatelja. Markus i Dåvid su bili najbolji prijatelji. Dåvid je rezirao a Markus komponovao. Sve do poslednjeg dana sezone u pozoristu kada smo izvodili "Osmeh letnje noci" od Ingmar Bergmana.
 
Kiss_me:
Pala mi je na pamet jedna stara igra koja bi mozda nekima mogla biti zanimljiva. Pocecu neku pricu koja moze imati mnogo zavrsetaka.
Zadatak sledeceg forumasa je da citirajuci tu pricu, napise kraj iste.
Kad vise ne budemo imali inspiracije za istu, nek neko pocne drugu pricu.
Zar to onda sve ne lici na beskorisno sedenje za kompjuterom? Al igrajte se...
 
Podigao je pogled i video u kutku kako sedi izvesna zenska prilika obucena u laganu odecu, licila je na velicanstvo, ali on u to nije bio sasvim siguran.
- Cudno zar ne? Do sada sam te zamisljao, a sada si postala stvarna.
- Jesam li stvarna? Sta cemo zapravo da radimo?
- Pricaj mi o Dåvidu i vasoj vezi.
Marianne lako ustade, i ode do pisaceg stola odakle izvadi jednu kutiju. Potom se vrati na mesto gde je bila, otvori kutiju gde su bile razne fotografije i pisma i pocne da prica.
- Dåvid je..........jå, Dåvid. Tri braka iza sebe, malo prijatelja, malo vise neprijatelja. Markus i Dåvid su bili najbolji prijatelji. Dåvid je rezirao a Markus komponovao. Sve do poslednjeg dana sezone u pozoristu kada smo izvodili "Osmeh letnje noci" od Ingmar Bergmana.


................................................

- Tada je sve iscezlo. Slom je dosao iznenada, i njih dvojica vise nisu bili kao nekad. Kao da je neka crna ruka dosla i dotakla jednog pa drugog. Ono sto je njihov tandem do tada cinilo nepobedivim, zauvek je nestalo.
- Hoces da kazes da njih dvojica vise ne kontaktiraju?
- Ne, njihova komunikacija je samo dobila novo lice.
 
Dont_Break_The_Oath:
Aleksej, ti si vec sasvim dovoljno dokazao da nemas mozga ni malo, ne moras da mesas svoje prste tamo gde zapravo nista ne znas i ne razumes.
Na ovoj temi nije potrebna tvoja prokleta niskost i nepoznavanje materije iz knjizevnosti.
Bolje pucaj sebi u glavu i oslobodi nas sve ovde tvojih gluposti.


Pucam ti ja malo u glavu pacijentu!
 
Dont_Break_The_Oath:
Aleksej, ti si vec sasvim dovoljno dokazao da nemas mozga nimalo, ne moras da mesas svoje prste tamo gde zapravo nista ne znas i ne razumes.
Na ovoj temi nije potrebna tvoja prokleta niskost i nepoznavanje materije iz knjizevnosti.
Bolje pucaj sebi u glavu i oslobodi nas sve ovde tvojih gluposti.

ccc, cujes li sta ti kaze Oh, Don't breake My Heart :lol:
a zasto ti ne zasviras neku narodnu, narodnjaci su zakon bwe :p

P.S. Krempita Rulz 8-) :lol:
 

Back
Top