krvolok
Poznat
- Poruka
- 8.262
gigule:hm...pa dobro, on je tu šef...
a ja ću se snaći već nekako... e, onda SUPER, a ako se baš NIKAKO ne snađeš, a uhvati te glad, samo napred kod " voćke " Jagodice, na tradicionalne specijalitete !!!
pozz
-
- Popularno:
- Kolač nazvan po Robertu Redfordu
- Pokvarila mi se kobaja?
- Japanski aparati za sladoled (Video)
- Studenti nisu levo!
- Blokirani računi firme koja je vlasnik...
- Studenti u blokadi su najveća politička...
- Kako bi izgledala Banovina Hrvatska?
- Kurti, Kosovskim Srbima, na tečnom...
- Hrabrost stara 34 godine poziva na...
- Да ли би се у Непалу догодила Обојена...
Domaća kuhinja
- Začetnik teme smeh
- Datum pokretanja
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Što mene "da nervirate"? :?gigule:
Samo sam shvatila princip da se teme ne dupliraju, a sećam se da ova tema postoji... I ništa više...
Naravno da bismo mogli diskutovati o tome da li je "domaća" isto što i "tradicionalna srpska" kuhinja, ali recimo da sam prilikom otvaranja ove teme mislila (i) na to... kao i na sve ostale "naše" kuhinje, odnosno kuhinje našeg podneblja...
Pozdrav!
A
anakin
Gost
gigule, sta kazes na kapamu?
trenutno mi nista drugo ne pada na pamet....
ili jagnjetina u mleku? ima recept na Crnogorskoj kuhinji...
mislim, moze da pravi prebranac, proju i rostilj...ali to verovatno i on sam zna...
e smeh...teme nisu iste, btw...a i malo pocinjes da smaras...sta se tebe tice sto postoji slicna tema....pusti moderatora da radi svoj posao....
a i stvarno ste oboje... :?
dajte se malo opustite...sad i nas domace sacekujete ko da vam kvarimo forum...
nadam se da necu biti banovana posle ovoga
trenutno mi nista drugo ne pada na pamet....
ili jagnjetina u mleku? ima recept na Crnogorskoj kuhinji...
mislim, moze da pravi prebranac, proju i rostilj...ali to verovatno i on sam zna...
e smeh...teme nisu iste, btw...a i malo pocinjes da smaras...sta se tebe tice sto postoji slicna tema....pusti moderatora da radi svoj posao....
a i stvarno ste oboje... :?
dajte se malo opustite...sad i nas domace sacekujete ko da vam kvarimo forum...
nadam se da necu biti banovana posle ovoga
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Niko nije ni tvrdio da su teme iste, vec da jedna spada u drugu...
"Srpsko" svakako spada u "domace" - bar po onome kako ja to dozivljavam (ne bih sad u teme koje nemaju veze sa kulinarstvom )... kao sto ne bih ni o smaranju. :wink:
"Srpsko" svakako spada u "domace" - bar po onome kako ja to dozivljavam (ne bih sad u teme koje nemaju veze sa kulinarstvom
)... kao sto ne bih ni o smaranju. :wink:
Espanol
Poznat
- Poruka
- 8.305
Da li bi "domaća kuhinja" trebala da predstavlja možda finsku, indonezijsku ili neku drugu, a ne "srpsku kuhinju"? Tema je davno i začeta sa namerom da se predstavi baš naša tradicionalna kuhinja i vremenom se lepo razvila. Zašto ponovo otvarati istu temu i baciti na poslednje strane (koje, kao što vidimo niko ni ne gleda) sve one do sada postavljene recepte? Ako nisi do sada primetila, ovde je vladao duh tolerancije i uvažavanja i lepo smo se zabavljali. Tvoj stil obraćanja prilično odudara od toga. Usput, kad neko razgovor ili rečenicu započne sa E, uvek počnem da razmišljam o domaćem vaspitanju, obrazovanju i sl. sagovornika...anakin:gigule, sta kazes na kapamu?
trenutno mi nista drugo ne pada na pamet....
ili jagnjetina u mleku? ima recept na Crnogorskoj kuhinji...
mislim, moze da pravi prebranac, proju i rostilj...ali to verovatno i on sam zna...
e smeh...teme nisu iste, btw...a i malo pocinjes da smaras...sta se tebe tice sto postoji slicna tema....pusti moderatora da radi svoj posao....
a i stvarno ste oboje... :?
dajte se malo opustite...sad i nas domace sacekujete ko da vam kvarimo forum...
nadam se da necu biti banovana posle ovoga
Espanol
Poznat
- Poruka
- 8.305
Ovde smo da razmenjujemo recepte i uživamo u klopi! Zato, pokušaj da mi svojim rečima (bez pomoći etnologa) objasniš razliku između "domaće" i "srpske kuhinje". Moguće je da sam ja nešto propustio u obrazovanju, ali ja sam uporni i večiti "učenik" koji obožava posebno jezičke začkoljice. I čemu Smeh u celoj priči. Od mene je daleko kao i ti i svi ostali članovi. Znamo svi da je stari i odani član ovog foruma i da je mnogobrojne recepte čak i dobro ilustrovala fotografijama. Da li je to razlog da neke njene komentare (krajnje pozitivne) i trud da se ne ponavljamo dovodimo u neke veze koje nemaju veze sa ovom našom kuhinjom?gigule:
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Na području kakvo je naše, teško da se može razlučiti šta je ko doneo i šta jeste, a šta nije autentično...gigule:
Npr., sarma u koju se kunemo, kao i većina jela od kupusa (i sa kupusom) su nam ostali od Turaka, verćina jela koja se spremaju u Vojvodini su mešavina matičnih kuhinja njenih stanovnika... Ne znam gde spada i odakle potiče "srpska gibanica", ali smo je, takođe usvojili kao tradicionalnu...
Ono što ti predlažem je cicvara, za koju su neki moji prijatelji (sami tvrde da su poznavaoci :wink: ) uvereni da jeste autentično srpsko jelo...
Recepti se nalaze na "sirevima", pa da se ne ponavljamo... :wink:
http://forum.krstarica.com/viewtopic.php?t=38221&postdays=0&postorder=asc&start=75
gigule
Poznat
- Poruka
- 7.261
Espanol, Smeh & all
Temu sam otvorila isključivo na molbu moje drugarice a ona je opet mene cimnula zbog brata koji ne želi da omane u emisiji...
tradicionalno srpsko nisu ćevapi ni musaka iako to rado jedemo...a on je želeo i nešto autentično...
da me je pitao za nošnju ni po brige, to znam ali oko tradicionalnih srpskih jela nisam sigurna...
Znam da ono šta jedemo kao domaće su i jela koja nisu autentično naša... tražila sam savet samo zbog toga... sigurno ne da dupliram teme...
da sam znala da će ovako da ispadne ne bi je ni otvarala...u svakom slučaju uradila sam to iz najbolje namere- nekom da pomognem...
molim vas da se raspava s ovim i završi...
hvala.
Temu sam otvorila isključivo na molbu moje drugarice a ona je opet mene cimnula zbog brata koji ne želi da omane u emisiji...
tradicionalno srpsko nisu ćevapi ni musaka iako to rado jedemo...a on je želeo i nešto autentično...
da me je pitao za nošnju ni po brige, to znam ali oko tradicionalnih srpskih jela nisam sigurna...
Znam da ono šta jedemo kao domaće su i jela koja nisu autentično naša... tražila sam savet samo zbog toga... sigurno ne da dupliram teme...
da sam znala da će ovako da ispadne ne bi je ni otvarala...u svakom slučaju uradila sam to iz najbolje namere- nekom da pomognem...
molim vas da se raspava s ovim i završi...
hvala.
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Niko nije ni sumnjao u tvoje dobre namere, naravno.gigule:
I naravno da pitanju jeste mesto ovde, ali zar je toliko važno koji je naslov teme?
I rekoh ti da je jako teško razlučiti šta jeste autentično srpsko jelo... a koliko sam shvatila iz pitanja, jelo treba da bude i uobičajeno na današnjoj trpezi, zar ne?
E, u međuvremenu se setih da sam jednom imala u rukama knjigu sličnog naslova ( i sadržaja) skoro da sam sigurna gde mogu da je nađem, pa ako uspem - rešili smo problem. :wink:
Pozdrav!
Espanol
Poznat
- Poruka
- 8.305
Tema je sasvim u redu, kao i tvoja želja da pomogneš. Jedini nesporazum je ispao oko toga što je tema već postojala, a ti si brzopleto otvorila novu. Smeh je samo dobronamerno podigla već postojeću temu (koja bi ti sigurno puno koristila), ja sam zaključao otvorenu da ne stvara konfuziju i od toga je napravljena drama. Opustite se i uživajte kao i obično... :wink:gigule:
*misutka*
Aktivan član
- Poruka
- 1.107
gigule, ne znam da li je pominjana ranije, ali postoji neka čorba od suvih šljiva...valjda autentičan srpski ''patent'' jednog čike kuvara, mislim da se zove Milijan...ne znam kako se pravi, samo da ti dam ideju...potraži malo po netu. Pozz
P.S. da, čovek se zove se Milijan Stojanić; vidi na
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/08/16/srpski/R02081503.shtml
P.S. da, čovek se zove se Milijan Stojanić; vidi na
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/08/16/srpski/R02081503.shtml
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Gigule, proverila sam i došla (konačno ) do knjige koju sam pominjala, ali me je i sećanje ovog puta izneverilo 
. Naime, knjiga se zove "Nemački uticaj na ishranu Srba u Banatu" i, istina, pominje se i ishrana Banaćana pre nemačkog uticaja, ali se sve svodilo na hleb (ne kakav danas poznajemo, verovatno se mesio bez kvasca uglavnom od heljde, raži, prosa i sirka. Samo u svečanim prilikama se hleb mesio od pšenice, a pred goste je iznošena pogača); jela od brašna i hleba (mandara, popara, papula, nakon 18. veka i kulja). Od poslastica je poznato da se od 18. veka prave gurabije, šećernjaci i sl.
Kuvale su se i čorbe (naročito sa mesom), ali i tkz. "klin čorbe" sa ili bez "tarana".
Od mesa se najviše koristila ovčetina i svinjetina, mnogo manje živinsko meso i riba. Poznato je da je korišteno i meso ulovljenih životinja (jarebice, prepelice, divlje guske i patke, golubovi, grlice, zec...). Priprema se svodila od pečenja na vatri (ražanj), ređe se kuvalo. Kuvala se jedino ovčetina u velikim bakarnim kazanima što je direktan uticaj Turaka.
Sve u svemu, Srbi u Banatu za vreme vladavine Turaka, retko su hranu izlagali procesu višestruke obrade, već se uglavnom trošila u svežem stanju - onako kako se nalazila u prirodi.
Termički se obrađivalo samo meso i to pečenjem na najstariji način, dok je kuvanje kao viši nivo obrade hrane, bilo izuzetno retko.
I da ne duljim... banatski Srbi su tek pod uticajem Namaca (koji su tu naseljeni tokom 18. veka) počeli ozbiljnije da se bave kuhinjom, a logična je pretpostavka da je tako bilo i u drugim krajevima, te je teško govoriti o "autentičnoj srpskoj kuhinji".
Ako želiš neke podatke o pripremi hrane pod uticajem nemačke kuhinje - reci.
) do knjige koju sam pominjala, ali me je i sećanje ovog puta izneverilo . Naime, knjiga se zove "Nemački uticaj na ishranu Srba u Banatu" i, istina, pominje se i ishrana Banaćana pre nemačkog uticaja, ali se sve svodilo na hleb (ne kakav danas poznajemo, verovatno se mesio bez kvasca uglavnom od heljde, raži, prosa i sirka. Samo u svečanim prilikama se hleb mesio od pšenice, a pred goste je iznošena pogača); jela od brašna i hleba (mandara, popara, papula, nakon 18. veka i kulja). Od poslastica je poznato da se od 18. veka prave gurabije, šećernjaci i sl.Kuvale su se i čorbe (naročito sa mesom), ali i tkz. "klin čorbe" sa ili bez "tarana".
Od mesa se najviše koristila ovčetina i svinjetina, mnogo manje živinsko meso i riba. Poznato je da je korišteno i meso ulovljenih životinja (jarebice, prepelice, divlje guske i patke, golubovi, grlice, zec...). Priprema se svodila od pečenja na vatri (ražanj), ređe se kuvalo. Kuvala se jedino ovčetina u velikim bakarnim kazanima što je direktan uticaj Turaka.
Sve u svemu, Srbi u Banatu za vreme vladavine Turaka, retko su hranu izlagali procesu višestruke obrade, već se uglavnom trošila u svežem stanju - onako kako se nalazila u prirodi.
Termički se obrađivalo samo meso i to pečenjem na najstariji način, dok je kuvanje kao viši nivo obrade hrane, bilo izuzetno retko.
I da ne duljim... banatski Srbi su tek pod uticajem Namaca (koji su tu naseljeni tokom 18. veka) počeli ozbiljnije da se bave kuhinjom, a logična je pretpostavka da je tako bilo i u drugim krajevima, te je teško govoriti o "autentičnoj srpskoj kuhinji".
Ako želiš neke podatke o pripremi hrane pod uticajem nemačke kuhinje - reci.
gigule
Poznat
- Poruka
- 7.261
hvala
ali već je kasno ...
no nema veze, snašla sam se...
evo šta sam našla na netu...nadam se da neće biti problem da skraćenu verziju teksta ostavim i ovde
"Sve do sredine ovog veka ishrana se na ovim prostorima zasnivala na čorbastim jelima (...)
Ipak, može li se govoriti o samo jednoj kuhinji u Srba budući da su tada, kad je tradicija nastajala, oni bili raštrkani diljem Balkana, od Vojne krajine do juga i Makedonije? Može, kao što može da se govori o francuskoj, italijanskoj ili, recimo, kineskoj nacionalnoj kuhinji - dakle, samo uz debelu ogradu pošto se svaka od nabrojanih, pa i ova naša, razlikuje od regije do regije. . . Kako ove razlike izgledaju na našem primeru? Za Kosovo i Bosnu karakteristične su razne pite, jela od jagnjetine i ovčetine, baklave, tulumbe..., sve vezano za uticaj Turaka, u Vojvodini, opet, preovladala je mađarsko-austrijska varijanta sa puno testa, rezancima, makaronima, buhtlama, "knedlama od zemičke" i "od rezanaca pašteticama"...
Kajmak je, inače, jedan od retkih autohtono srpskih specijaliteta, iako je sama reč "kajmak" turskog porekla, prevod zapravo starijeg imena "skorup". Zanimljivo je takođe i da kajmak nikada nije uspeo da bude industrijski proizveden, a da pri tom zadrži prepoznatljivi izgled i ukus.
Obavezni su u ishrani bili mleko i mlečni proizvodi, kajmak pogotovo, razne supe i čorbe, paprikaši, gulaši, pasulj, kupus...I, naravno, kačamak, popara, cicvara, gotovo zaboravljeni jufkara (prepečene kore za gibanicu kuvane u mleku) i balgur (sačinjen od lomljene, probalgurene, pšenice, crnog luka, ulja, soli i peršuna), proja i gibanica ( ...)
ali već je kasno ...
no nema veze, snašla sam se...
evo šta sam našla na netu...nadam se da neće biti problem da skraćenu verziju teksta ostavim i ovde
"Sve do sredine ovog veka ishrana se na ovim prostorima zasnivala na čorbastim jelima (...)
Ipak, može li se govoriti o samo jednoj kuhinji u Srba budući da su tada, kad je tradicija nastajala, oni bili raštrkani diljem Balkana, od Vojne krajine do juga i Makedonije? Može, kao što može da se govori o francuskoj, italijanskoj ili, recimo, kineskoj nacionalnoj kuhinji - dakle, samo uz debelu ogradu pošto se svaka od nabrojanih, pa i ova naša, razlikuje od regije do regije. . . Kako ove razlike izgledaju na našem primeru? Za Kosovo i Bosnu karakteristične su razne pite, jela od jagnjetine i ovčetine, baklave, tulumbe..., sve vezano za uticaj Turaka, u Vojvodini, opet, preovladala je mađarsko-austrijska varijanta sa puno testa, rezancima, makaronima, buhtlama, "knedlama od zemičke" i "od rezanaca pašteticama"...
Kajmak je, inače, jedan od retkih autohtono srpskih specijaliteta, iako je sama reč "kajmak" turskog porekla, prevod zapravo starijeg imena "skorup". Zanimljivo je takođe i da kajmak nikada nije uspeo da bude industrijski proizveden, a da pri tom zadrži prepoznatljivi izgled i ukus.
Obavezni su u ishrani bili mleko i mlečni proizvodi, kajmak pogotovo, razne supe i čorbe, paprikaši, gulaši, pasulj, kupus...I, naravno, kačamak, popara, cicvara, gotovo zaboravljeni jufkara (prepečene kore za gibanicu kuvane u mleku) i balgur (sačinjen od lomljene, probalgurene, pšenice, crnog luka, ulja, soli i peršuna), proja i gibanica ( ...)
gigule
Poznat
- Poruka
- 7.261
(...) Čuvena se šljivovica u srednjovekovnim spisima ne spominje, ali zna se da je još pod Turcima Srbija postala poznati proizvođač rakije.
Kada je i kako "otkrivena" šljivovica nepoznato je, ali ona je u ishrani Srba imala zapaženu ulogu: ujutru se, po ustajanju, pila po čašica ljute, prepečene, od 40-45 stepeni, dok se ona blaža, prava šljivovica u stvari koja je bila tek nešto jača od piva (17-18 stepeni), konzumirala uz jelo. Recept za ovu blagu šljivovicu koja ne pali grlo danas je gotovo izgubljen.
Povrće, iliti "zelje" u tadašnjim tekstovima, koje se u srednjem veku jelo bilo je više-manje isto kao i danas (opet, zbog Amerike, osim krompira), sa naglaskom na kupus, crni i beli luk (ljuto zelje), repu i bostan, a jeo se i pirinač koji je uspevao oko Niša. Spomenimo da je kiseli kupus, kišeljen šest do osam nedelja, još jedno od malobrojnih autentično srpskih jela.
Propast srpske države i dolazak Turaka nisu mnogo uticali na jelovnik prosečnog srpskog domaćina - siromaštvo i snalaženje iz nužde ostali su isti. "Obični seljaci živeli su veoma loše, tako da je ishrana bila primitivna. Radnim danima za ručak je bilo samo jedno jelo, sladak kupus, krompir čorba ili pasulj. . .
Jelo se u to vreme samo dva puta dnevno, posle one jutarnje prepečenice ručak u 10 ili 11 sati pre podne, i večera pred smrkavanje. "Doručak je izmišljen kasnije, pod uticajem Zapadne Evrope". Samo je leti ubacivan još jedan obrok, užina za one koji rade u polju. Čobani su, tako, u svojim čantrama (drvenim posudama) nosili po parče proje, parče sira ili kajmaka, komad slanine, beli luk i šljivovicu ( ...)
Kada je i kako "otkrivena" šljivovica nepoznato je, ali ona je u ishrani Srba imala zapaženu ulogu: ujutru se, po ustajanju, pila po čašica ljute, prepečene, od 40-45 stepeni, dok se ona blaža, prava šljivovica u stvari koja je bila tek nešto jača od piva (17-18 stepeni), konzumirala uz jelo. Recept za ovu blagu šljivovicu koja ne pali grlo danas je gotovo izgubljen.
Povrće, iliti "zelje" u tadašnjim tekstovima, koje se u srednjem veku jelo bilo je više-manje isto kao i danas (opet, zbog Amerike, osim krompira), sa naglaskom na kupus, crni i beli luk (ljuto zelje), repu i bostan, a jeo se i pirinač koji je uspevao oko Niša. Spomenimo da je kiseli kupus, kišeljen šest do osam nedelja, još jedno od malobrojnih autentično srpskih jela.
Propast srpske države i dolazak Turaka nisu mnogo uticali na jelovnik prosečnog srpskog domaćina - siromaštvo i snalaženje iz nužde ostali su isti. "Obični seljaci živeli su veoma loše, tako da je ishrana bila primitivna. Radnim danima za ručak je bilo samo jedno jelo, sladak kupus, krompir čorba ili pasulj. . .
Jelo se u to vreme samo dva puta dnevno, posle one jutarnje prepečenice ručak u 10 ili 11 sati pre podne, i večera pred smrkavanje. "Doručak je izmišljen kasnije, pod uticajem Zapadne Evrope". Samo je leti ubacivan još jedan obrok, užina za one koji rade u polju. Čobani su, tako, u svojim čantrama (drvenim posudama) nosili po parče proje, parče sira ili kajmaka, komad slanine, beli luk i šljivovicu ( ...)
gigule
Poznat
- Poruka
- 7.261
(...) Što se pak mesa u svakodnevnoj ishrani tiče, bilo ga je retko, tek jednom ili dvaput nedeljno, i to najčešće samo živina - piletina u unutrašnjosti Srbije, guska u Vojvodini. Pečenje, praseće ili jagnjeće svejedno, jelo se retko, makar i iz jednog sasvim prozaičnog razloga: ne kolje se svinja zbog tri-četiri šnicle, a kako sačuvati ostatak, pogotovo leti?
Pečenje se, stoga, jelo tek u posebnim prilikama. "Tradicionalno se za Božić jelo praseće, a za Uskrs jagnjeće pečenje".
Svadbarski kupus, recimo, spravljan u velikim zemljanim loncima u kojima se krčka po sedam-osam sati pomešan sa šest vrsta mesa, lukom i šargarepom, ili uštipci spremljeni za zadušnice, žito i slavski kolač za slavu, šarena jaja za Uskrs i česnica za Božić.
Dospeli su, do današnjih dana, iz starije srpske kuhinje i punjene paprike, sarme od kiselog kupusa ili zelja (mešavina autentično srpske i orijentalne kuhinje), čorbast pasulj možda i pre ostalog.
Sva ova jela kod nas su veoma pikantna, ali se u osnovi koristi vrlo malo začina - so, biber i aleva paprika, bosiljak,, ren, mirođija i peršun.
Danas, kada se pomisli na srpsku kuhinju, misli se pre svega na roštilj. . . Sva jela koja u sebi sadrže mleveno meso stigla sa Orijenta, i raširila se po čitavom svetu…
Spomenimo, takođe, i sušeno meso koje se, istina, spravlja svuda u svetu, s tim što ga mi spremamo na poseban način: drži se na promaji i mrazu, a onda malo prodimi zbog ukusa i konzerviranja. Tradicionalno se i u čitavoj Srbiji, tako, jedu pršuta, slanina, suva rebra, ali i čvarci po kojima skoro da smo jedini u svetu - osim u Srbiji, naime, oni se na maltene isti način spravljaju još samo u Dominikanskoj Republici! Kasnije su, pod uticajem Austrijanaca, u Vojvodini počele da se prave kobasice, krvavice, švargle i ostale nešto složenije "svinjarije".
Sve u svemu, srpska nacionalna kuhinja svodi se uglavnom na naše varijacije već postojećih jela, a nastala je iz iznudice i pod uticajima sa strane evropskim u Vojvodini i orijentalnim u južnoj Srbiji, koji su se sreli i prepleli u Šumadiji, i bili dodatno začinjeni naseljavanjima iz Hercegovine (...)
eto
recepte za neka jela koja se u tekstu pominju našla sam na ovom podforumu a nešto je Zoki nabavio od majke i tetke
Hvala svima još jednom!
Pečenje se, stoga, jelo tek u posebnim prilikama. "Tradicionalno se za Božić jelo praseće, a za Uskrs jagnjeće pečenje".
Svadbarski kupus, recimo, spravljan u velikim zemljanim loncima u kojima se krčka po sedam-osam sati pomešan sa šest vrsta mesa, lukom i šargarepom, ili uštipci spremljeni za zadušnice, žito i slavski kolač za slavu, šarena jaja za Uskrs i česnica za Božić.
Dospeli su, do današnjih dana, iz starije srpske kuhinje i punjene paprike, sarme od kiselog kupusa ili zelja (mešavina autentično srpske i orijentalne kuhinje), čorbast pasulj možda i pre ostalog.
Sva ova jela kod nas su veoma pikantna, ali se u osnovi koristi vrlo malo začina - so, biber i aleva paprika, bosiljak,, ren, mirođija i peršun.
Danas, kada se pomisli na srpsku kuhinju, misli se pre svega na roštilj. . . Sva jela koja u sebi sadrže mleveno meso stigla sa Orijenta, i raširila se po čitavom svetu…
Spomenimo, takođe, i sušeno meso koje se, istina, spravlja svuda u svetu, s tim što ga mi spremamo na poseban način: drži se na promaji i mrazu, a onda malo prodimi zbog ukusa i konzerviranja. Tradicionalno se i u čitavoj Srbiji, tako, jedu pršuta, slanina, suva rebra, ali i čvarci po kojima skoro da smo jedini u svetu - osim u Srbiji, naime, oni se na maltene isti način spravljaju još samo u Dominikanskoj Republici! Kasnije su, pod uticajem Austrijanaca, u Vojvodini počele da se prave kobasice, krvavice, švargle i ostale nešto složenije "svinjarije".
Sve u svemu, srpska nacionalna kuhinja svodi se uglavnom na naše varijacije već postojećih jela, a nastala je iz iznudice i pod uticajima sa strane evropskim u Vojvodini i orijentalnim u južnoj Srbiji, koji su se sreli i prepleli u Šumadiji, i bili dodatno začinjeni naseljavanjima iz Hercegovine (...)
eto
recepte za neka jela koja se u tekstu pominju našla sam na ovom podforumu a nešto je Zoki nabavio od majke i tetke
Hvala svima još jednom!
S
sanja
Gost
sjajni ste, kao i uvek
evo necega stome spasava u ove vrele dane, vitaminsko i lagano:
siljaste paprike se (poklopljene) proprze na ulju, kad su gotoe mogu da se ogule (a mene mrzi), doda se rendan svez paradajz, malo bosiljka i belog luka, zacina i ko sta vec voli.
pa.... prijatno... meni bas prija!
evo necega stome spasava u ove vrele dane, vitaminsko i lagano:
siljaste paprike se (poklopljene) proprze na ulju, kad su gotoe mogu da se ogule (a mene mrzi), doda se rendan svez paradajz, malo bosiljka i belog luka, zacina i ko sta vec voli.
pa.... prijatno... meni bas prija!
smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Super je i kad u sve to ubaciš malo domaćeg belog sira... najbolje mladog :wink:sanja:sjajni ste, kao i uvek
evo necega stome spasava u ove vrele dane, vitaminsko i lagano:
siljaste paprike se (poklopljene) proprze na ulju, kad su gotoe mogu da se ogule (a mene mrzi), doda se rendan svez paradajz, malo bosiljka i belog luka, zacina i ko sta vec voli.
pa.... prijatno... meni bas prija!
Jaooo...molim vas da se vratimo na kuvanje, a ne na rasprave o...?
Gladan sam..hocu da kuvam!
Gladan sam..hocu da kuvam!
đurđevak
Zainteresovan član
- Poruka
- 386
evo vam knedle sa kravljim sirom ; izmješati 1/2 kg sira, 2-3 jaja, 2 kašike griza, 4-5 kašika brašna, malo ulja, mrvu soli...kuhati u vodi u koju ste dodali malo ulja, kad se skuhaju , posuti prženim mrvicama od starog kruha..preliti vrhnjem..šečerom ...po želji...
Jaca023
Elita
- Poruka
- 15.519
Eeeeee, pa evo i mene ovde sa jednim receptom za knedle
, kod mene je pravilo da se nista ne baca jer nista i ne pada sa neba, evo recepta: napravi se testo kao za palacinke(mislim da za ovo ne treba recept), zatim se u testo doda stari hleb isecen na kocke ne moraju biti minijaturne kocke, ostavi se da odstoji nekih dvadesetak minuta i kasikom u kipucu vodu vade se knedle. Kada isplivaju na povrsinu sto ne traje dugo vade se napolje i one mogu biti prilog raznim jelima pocev od npr sosa od mirodjija do nekog lovackog gulasa.a ko voli slatku varijantu mogu se dodati mrvice iliti prezle i poseceriti. Prijatno!
, kod mene je pravilo da se nista ne baca jer nista i ne pada sa neba, evo recepta: napravi se testo kao za palacinke(mislim da za ovo ne treba recept), zatim se u testo doda stari hleb isecen na kocke ne moraju biti minijaturne kocke, ostavi se da odstoji nekih dvadesetak minuta i kasikom u kipucu vodu vade se knedle. Kada isplivaju na povrsinu sto ne traje dugo vade se napolje i one mogu biti prilog raznim jelima pocev od npr sosa od mirodjija do nekog lovackog gulasa.a ko voli slatku varijantu mogu se dodati mrvice iliti prezle i poseceriti. Prijatno!
