1997. је у коалицији Заједно! постојао је договор да Српски покрет обнове, који је у победничкој коалицији имао највише одборника у скупштини града (тада је избор одборника био по већинском систему што значи да не гласаш за листу већ по имену и презимену за кандидата из неке странке/коалиције), да подржи Дон Ђинђолина за градоначелника, а да на председничким изборима који су требали да уследе, Демократска странка подржи Вука Драшковића као кандидата коалиције Заједно! за председника републике. Међутим, Дон Ђинђолино, који се састајао са Смрдљошевићем током демонстрација због изборне крађе 96/97 (да је тајних састанака било, Вуку је потврдила Весна Пешић у пролеће '97ме у авиону за Шпанију, док му се Ђинђолино му се у дете клео да то није истина), тај договор је изиграо и прогласио бојкот наредних избора који је био бесмислен и ишао је на руку режиму. Тек онда је СПО сменио Ђинђолинија са места градоначелника и Милан Божић (СПО) постаје в.д. као потпредседник Скупштине града уз мањинску подршку СПС-а.