DEPRESIJA

Zamislite tek rođene bebe kako leže umotane kao kifle.

Sve su jednake i nemaju ni "d" od depresije, right?

Posle 20 tak godina (a bogami i ranije) eto ti nekih od tih beba kod psihijatra.

Šta mu je? Boli ga život.

Od kako se bavim psihologijom, naučio sam da postoje dve vrste ljudi. Jedni su oni koji slepo veruju zvaničnoj medicini, pogotovo ako su dijagnoze ispisane na latinskom. Još ako se tu doda po koja tableta, sve kockice su složene. Ova grupa su posebna vrsta latentnih bolesnika koji balansiraju na ivici. To su oni kod kojih ćete uvek u torbi naći neku tabletu, za svaki svrab trče u apoteku, a stana duha, svesti i nesvesti su im omiljeno polje. Ukratko, za farmako-mafiju ova ciljna grupa je vrlo važna. Tu su naravno i knjige, predavanja koja će njihova uverenja da učvrste i bojim se da tu nema leba.

Druga grupa su ona vrsta bolesnika (u koje i sam spadam) koji su malo dublje ušli u materiju i shvatili da zvanična medicina (o psihijatriji da ne govorimo) pipa u mraku i još uvek eksperimentiše.
Ne zaboravimo da mnogi od nas uzimamo antibiotike koje nam lekari prepisuju čim imamo grip, bez da pitamo lekara kako je siguran da nije u pitanju neka bakterija, a ne virus, i zbog čega nam prepisuje antibiotike kada je poznato da oni ne leče viruse.
Hoću reći, sve ove stvari su stvari poverenja u autoritete, prave ili lažne.

Mnoge autoritete mi ne proveravamo.
Kada uđemo u autobus i zavalimo se udobno, mi negde na slepo verujemo da vozač zna šta radi i da na njegovom mestu nije neka budala koja je otela autobus.
Verujemo i da mu je srce ok, te da neće doživeti infarkt u nekoj krivini.
Verujemo i konobarima da nisu ubacili slinak u supu koju jedemo. Verujemo, verujemo..i u veri preterujemo. Jer, šta je druga opcija? Paranoja? Strah od svega i svačega?

Na neke rizike čovek mora da pristane, kada je u pitanju poverenje u ljude.
U suprtonom, tu je šuma.

Od svih igara koje čovek igra sa drugim ljudima, depresija je jedna od najmoćnijih, jer se njom ubija više muva odjednom, a najveća muva zunzara (ona što sleće na gomna) je pažnja.
I svakako, ko god mi kaže da bi veoma rado voleo da se izleči od depresije ali eto ne može..ja mu kažem da znam za jadac.
Psihološka stanja su satkana od pa..? pa..? (ko zna.? Niko..?=

Psihološka stanja su satkana od paradoksa.

Tako imamo paradoksalne situacije da ljudi čupaju svoju kosu, jedu svoje ruke, dostižu debljinu od pola tone, udišu otrovne dimove, ispijaju otrovne napitke, tuku svoje najmilije pa posle plaču, siluju malu decu pa tvrde kako ne znaju što su to uradili..onda..biraju pogrešan i isti tip partnera over and over again, a sve sa izgovorom "ne znam šta mi je..to je jače od mene".

U ovoj poslednjoj rečenici leži tajna.
Oni ne znaju šta im je, ali znaju da je to nešto jače od njih.

Oni koji su matori kao ja, i koji su prevalili dosta toga slušajući razne paradoksalne primere godinama, znaju i šta im je i znaju kako se to zove.

Zato, aj da ne kažem "deco"..nego, drugari..čitajte šta vam zborim i razmislite.
Sledite put novca.
Tamo gde da ima najmanje ili uopšte, tu je rešenje.

Tamo gde se pomoć naplaćuje, gde od pacijenta pravi potrošača, tu rešenje nije.

Znate, moja stara tetka, kada ode kod lekara a ovaj joj kaže da joj nije ništa, ona se naljuti i ode kod sledećeg, sve dok joj neki ne prepiše bilo šta.

mm..?
 
A zamisli gde bi smo tek bili da se klasicna medicina nije razvila u tolikoj meri. Koliki zivotni vek bi imali?

Sve si opet iskarikirao i pojednostavio, ali imas pravo na svoje misljenje. Samo bi bilo pogresno, ako bi nekom ko je stvarno bolestan od depresije, nabio jos veci osecaj krivice da je slabic i "bolestan od zivota."

Kad vec spominjes bebe, postoje ljudi, koji su od rodjenja hipersenzibilni i predodredjeni za depresiju ili neka druga prihicka oboljenja ili psihicke poremecaje. Vec imaju poremecaj receptora, koji vezuje serotonin i "prebacuje" ga dalje.

Ne zagovaram slepo klasicnu medicinu, razmisljam i otvorena sam za sve, ali sam malo otupela na te price o novcu i na sve te teorije zavera. Nekako mi lice na ono "kad ne znas sta je, onda mora da nam neko radi o glavi."
 
zivot je satkan od paradoksa a da bi dosao do tog saznanja put vodi preko cega drugog no paradoksa. depresija nije obicna bolest pojedinca, to je bolest duhovnog stanja pojedinca u odnosu na okolinu koja ne prihvata njegove paradokse.put koji neki sugerisu da se lisis svojih a prihvatis paradokse okoline vodi u stanje sizofrenije za koju je depresija malo dete. mozda je greska traziti u ljudima sa kojima smo u kontaktu njihovo shvatanje nasih paradoksa ali najveca je greska lisiti sebe svog ja, ne ega vec onog ja i kasnijeg pod ja koje nam je usadjeno rodjenjem kao qr kod kojim ce nas okolina skenirati.
bolje da budes skeniran no da skeniras posto je drugo koren pocetka depresije koji se zapati pogresnim iscitavanjem tudjih paradoksa.
 
Moj tata je umro od karcinoma pluca.
Kada je saznao da je bolestan, pozvao me je u svoju radnu sobu i rekao mi je da ce uskoro otici i da ja treba da se brinem o mami. Ne znam kako sam podnela i prezivela taj razgovor i sve one dane i mesece nakon njega. Mama je draga mama, ali moj tata je ...nesto sto reci ne mogu opisati...pecat na moju licnost.
Odbio je hemoterapiju i sve ono sto je pruzala klasicna medicina, rekao je da je njegovo vreme proslo. Pokusali smo sve sto se novcem moglo nabaviti, sve ono sto je alternativna medicina pruzala, smesio se, prihvatao sve, i ako je naucnik, u nista od toga nije verovao, ali je to radio zbog nas. Umro je sa osmehom, bez bolova, u snu. Ako postoji laka smrt, njegova je to bila. A najvise sam strahovala o toga da ce ga nesto boleti. Vec je imao metastaze na mozgu i terminalni mikrocelularni karcinom pluca, a da se niti jednom nije nakasljao. I nista ga nije bolelo. Samo ga je nestajalo. I na kraju je taj veliki, divni covek i predobri tata lezao u krevetu i licio na neko malo dete. Ali je otisao od nas spokojan i nekako cudno zadovoljan.
Ne znam zasto ovo sad pisem...
 
evo sta je meni pomoglo.. sta sam skontao
duhovno bogata osoba je srecna.. tj morate imati i duh i telo spojeno.
E sada kako se to radi u praksi:
morate odstraniti sve elemente koji ubijaju duh a to su: droga, alohol, pornografija, poligamija, homoseksualnost, tehno muzika (bas cudno sto novi svetski poredak ovo potncira).. kao posledice ovoga su depresija, tetovaze, pirsinzi, narkomanija.. a na kraju i samoubistvo.

ono sto jaca duh je razgovor (uzivo ne preko kompa), krug porodice (ako je zdrava), pa i fizicka aktivnost, samospoznaja, uredjenje svoje okoline (mislim kuce, stana baste..) kuvanje..idite do prirode, prosetajte se, vidite kako ona funkcionise savrseno bez i jednog dinara!!

ps. saveti ugasite tv i radio gde vas bombaduju reklamama i raznim glupostima, gde ima velike brace, tehno muzike..verujte na tali vu znaju da vam ispiraju mozak polako ali to nece da vam kazu!!
 
Poslednja izmena:
a da zaboravih,
zdrava ishrana, mislim sve ali sve biolosko i genetski ne modifikovano, pobacajte sve sapune i sampone, deterdzente i pogotovo PASTE ZA ZUBE i vratite se sapunima koji su samo od ulja (ili masti) i hidrogenperoksida... ovi danasnji imaju "tonu" otrova ili kancerogena koji ubijaju vase telo.... nikakve tablete i magicne lekove, samo prirodno (beli luk vam leci dosta toga...) SETITE SE U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH ..poslovicu koju su ukapirali 2000-3000.

U PRINCIPU RADITE SVE KONTRA OD ONOGA STO PROPAGIRAJU "MEJN STRIM" MEDIJI I NOVI SVECKI PORDAK
 
Poslednja izmena:
Bambina_:
A zamisli gde bi smo tek bili da se klasicna medicina nije razvila u tolikoj meri. Koliki zivotni vek bi imali?

Sve si opet iskarikirao i pojednostavio, ali imas pravo na svoje misljenje. Samo bi bilo pogresno, ako bi nekom ko je stvarno bolestan od depresije, nabio jos veci osecaj krivice da je slabic i "bolestan od zivota."

Kad vec spominjes bebe, postoje ljudi, koji su od rodjenja hipersenzibilni i predodredjeni za depresiju ili neka druga prihicka oboljenja ili psihicke poremecaje. Vec imaju poremecaj receptora, koji vezuje serotonin i "prebacuje" ga dalje.

Ne zagovaram slepo klasicnu medicinu, razmisljam i otvorena sam za sve, ali sam malo otupela na te price o novcu i na sve te teorije zavera. Nekako mi lice na ono "kad ne znas sta je, onda mora da nam neko radi o glavi."
Kliknite za proširenje...

Ne znam. Da li je bitno koliki je, ili kakav je? (msm, životni vek..nemo da me svatiš )
Ti očigledno spadaš u one koji vole komplikovano i koji veruju da "istina" mora da bude sakrivena iza 17 zagonetki..

Verujem da je cilj medicine da postigne dugovečnost, možda i besmrtnost, ali ne verujem da ćemo do toga doći besplatno.
Verujem da smo mi poslednja generacija koja će živeti bez ugrađenih elektronskih naprava.
Verujem i da postoje genetske predispozicije, ali i da nije problem u serotoninu, jer da jeste, 100 grama crne čokolade bi rešilo problem.
Verujem i da nije bilo Frojda, napade ženske "histerije" bi još uvek "lečili " tuširanjem ladnom vodom.
Verujem da se slabić ne jača time što ćeš mu govoriti da je jak, i da se onome koga tišti osećaj krivice ne pomaže tako što ćeš ga saviti pod stakleno zvono.

Verujem i u zavere, jer sam bio u situaciji da budem vlast i znam kako se vlast dogovara u vezi sa raznim stvarima, da oni koji nisu vlast to ne znaju (jer da znaju ne bi nam ni u ludilu dozvolili da budemo na vlasti)
Koliko naivan čovek treba da bude pa da ne veuje da se moćnici tu i tamo sastanu za večerom i dogovaraju kako će da sačuvaju i prošire svoju moć?

Koliko naivan čovek treba da bude pa da se ne zapita, kako to da sa svakom novom reklamom za neki proizvod (koji uklanja i do 100% peruti) pljuju na prethodni, kojeg su kolko do juče isto tako hvalili?

U medicini postoji "Volskwagen sindrom".
Znaš šta je VW sindrom? to je kad napraviš auto koji se ne kvari. Prodaš ga i kupac ti sledećih 20 godina NE uđe u radnju, jer nema potrebe. Ni za rezervnim delovima, ni za popravkama isl.

E tako se proizvode "lekovi" danas.
Tako se štancuju knjige o lajfkoučingu.

Gledam ih kako uzimaju po 50 evra za predavanja po Beogradu. uče ljude kako da žive, kako da prebrode depresije, samoću, nervozu, kako da "usmere energiju". A sami žive kao podstanari sa rupom na čarapi.

Usamljen, otuđen čovek, kome je pretežno dosadno, koji ne zna šta će sa sobom, odlično je tržište.

Ček ima još

- - - - - - - - - -

Sve bi bilo lakše da postoji mašina – skener, kroz koju prođemo i posle minut izađemo bez ikakve depresije, anksioznosti isl. Ali takve mašine nema.
Bilo bi lakše i da makar postoji jedna, do sada nikad pročitana, magična rečenica, posle koje će depresija, anksioznost i slična stanja, nestati kao balon od sapunice. Ali takve rečenice nema.

Umesto nje, postoji milion različitih izreka, fraza i naklapanja koja takođe nemaju snagu da nas „očiste“ od depresije.
Ili možda konačno jedna jedina pilula posle koje će život krenuti onako kako treba. Ali kao što znamo, ni takve pilule nema.

Nauka i dalje traga i baulja u mraku, pokušava, eksperimentiše. Otud milioni različitih pilula koje sve rade jedno te isto – maskiraju problem ( i pretvaraju našu jetru u nešto slično dobro natopljenoj njivi veštačkim đubrivom, negde pored Černobila..)

A šta je normalno?
Norma je pravilo koje je neko uspostavio. Ko? Društvo? (koji njegovi delovi?) Pojedinac? (ko je taj?)
Da li su te norme precizne pa se tačno zna šta je normalan čovek, pripadnik jednog društva, ili su onako uopštene, promenjive i menjaju se periodično?
Bilo kako bilo, mi sami najbolje znamo kada nismo ok.

Samo..da li zaista znamo?
Ono što sigurno znamo je da nemamo volje, da ne vidimo smisao, da nam je teško da se probudimo, da teško dišemo, da slabo jedemo ili se prežderavamo, da čak razmišljamo kako da okončamo sve itd itd..ali znamo li zbog čega se tako osećamo?

Da li bi se tako osećali da živimo sami, u šumi? Bez društva i očekivanja koje društvo svojim normama nameće?
Da li bi bili depresivni kada ne bi bilo tih normi? ili norme vrše nemi i uporni pritisak na nas? Budi ovakav, budi onakav, nemoj ovo, ti si ok ako ispuniš ovo..ti nisi ok ako nisi ispunio ono..

Šta ako je depresija postala normalna stvar?
Šta ako „oni“ koji supostavljaju norme žele da svi budemo depresivni?
Šta ako bi skup energičnih, radoznalih, veselih ljudi koji žele svoj deo šarene bašte zvane život, bio nepodnošljiv, teško održiv?
Šta ako neke teši tuđa nesreća, i šta ako neke tuđa sreća baca u bedak.
Šta ako se previše upoređujemo sa drugima, umesto da učimo sebe i o sebi.
 
openbox:
evo sta je meni pomoglo.. sta sam skontao
duhovno bogata osoba je srecna.. tj morate imati i duh i telo spojeno.
E sada kako se to radi u praksi:
morate odstraniti sve elemente koji ubijaju duh a to su: droga, alohol, pornografija, poligamija, homoseksualnost, tehno muzika (bas cudno sto novi svetski poredak ovo potncira).. kao posledice ovoga su depresija, tetovaze, pirsinzi, narkomanija.. a na kraju i samoubistvo.

ono sto jaca duh je razgovor (uzivo ne preko kompa), krug porodice (ako je zdrava), pa i fizicka aktivnost, samospoznaja, uredjenje svoje okoline (mislim kuce, stana baste..) kuvanje..idite do prirode, prosetajte se, vidite kako ona funkcionise savrseno bez i jednog dinara!!

ps. saveti ugasite tv i radio gde vas bombaduju reklamama i raznim glupostima, gde ima velike brace, tehno muzike..verujte na tali vu znaju da vam ispiraju mozak polako ali to nece da vam kazu!!
Kliknite za proširenje...

Biblija je jedini izvor duhovnosti kao i primenja bozjeg moralnog zakona u zivotu.
To je moralan zivot bez poroka, u ljubavi i vrlinama.
ali malo ko proucava Bibliju niti je se pridrzava.
 
Arianna:
Biblija je jedini izvor duhovnosti kao i primenja bozjeg moralnog zakona u zivotu.
To je moralan zivot bez poroka, u ljubavi i vrlinama.
ali malo ko proucava Bibliju niti je se pridrzava.
Kliknite za proširenje...

Jesi li ti stvarno citala Stari Zavet?!? Pa to je jedna velika horor prica.


@Zoro - ozbiljnije cu ti odgovoriti sutra.

Istina je najcesce vrlo jednostavna. Mozda je u bas tome problem.
Ti si komplikator... :)
Nemoj me shvatiti pogresno. Svidja mi se kako razmisljas i mozda ja nemam tvoje iskustvo, ali se ipak ne slazem sa par napisanih stvari.
 
ajd još malo da vas davim..

Da li je depresija bolest?
Ako jeste, šta tu zapravo boli? Duša? Znamo li tačno šta je duša, od čega se sastoji i šta duša nije?
Ako depresija nije bolest, šta je? Da li je „izlečiva“ ili nije..itd itd..vidim da tu i tamo iskrsnu uvek ista ovakva i slična pitanja, pa su ljudi čak radi i posvađati se oko njih.

Ali, ajde da ostavimo sada ovo po strani kao nevažno.
Recimo da je depresija jedno stanje. (stanje-srranje)

Kod nekoga traje duže, kod nekoga kraće, neko i ne zna da je depresivan, neko veruje da jeste ali ništa dok ne dobije „dijagnozu“ od autoriteta (po mogućstvu na latinskom)..još ako je tu i neka tableta..bingo, imamo full package of shit..
Vreme je za psihijatra, tj šrinka?

Verujem da znamo da to shrink znači smnajiti, skupiti (engl)

Ali ne verujem da se isto tako zna ŠTA se zapravo skuplja? Šta to čika „shrink“ treba da nam „šrinkuje“? Smanji. m?
Da li je se to neko javio za reč..ne?

Okej, dozvoliću sebi slobodu da iznesem par činjenica koje su temelj za razumevanje stanja-sranja koje nazivamo depresijom.
Kada se dete rodi ( da, da..priča ide od bla bla..) ono nema svest o odvojenosti svog bića od okoline.

Dok je bilo u stomaku, sve što se tiče njega (ili ga) dete doživljava kao SEBE. Dakle svoje pokrete, pupčanu vrpcu, stomak, organizam u kojem živi (tj majku), plodovu vodicu ..pa čak i Mocarta kojeg mu majka tu i tamo pusti kako bi se eto valjda blagorodnije razvijalo

Šta se biva kad dođe međ nas 7 milijardi ljudi? U početku ništa.
Ono nastavlja da živi kao (ajde da upotrebimo taj famozni izraz) „savršeni ego“
Bebeća sveukupnost podrazumeva i sebe samog, i sve one ljude koji je pipkaju, nosaju tamo vamo, svako toplo, svako hladno, mleko, šaputanje, uspavanke..a bogami i tatino hrkanje itd itd..Beba dakle kapira da je ona SVE to. A i ljudi se svesrdno trude da taj prelaz iz uljuljkanosti u stomaku u roze-dečiju sobu, ne bude previše grub, već se manje više imitiraju prethodni uslovi (pa se beba čak i ljulja, right?)

Međutim...život je jedna velika reka prepuna neprijatnih iznenađenja, pa tako i beba polako ali sigurno uči da u njegovoj stvarnosti postoji i nešto drugo osim njega (ili ga).
Ukratko..društvo mu, posle 9 meseci slobodnog i samostalno ušuškanog ljuljuškanja u stomaku, iskeženo od sreće sopaštava „okej..a sad te mi preuzimamo!“
I tako dalje tako bliže..ostalo znate..

Sedi lepo, sedi pravo, jedi, kaži hvala, kaži doviđenja, ne lupaj, ne šuškaj, ne mljackaj, smanji, požuri, polako, nauči već jednom skote ! ne pipaj to ! donesi, kako se kaže? Gde si do sada, nema napolje dok sve ne pojedeš, taaako! jel ti znaš šta je dosta..bla bla bla..5x6 !? (u pola dana u pola noći), ko ti je onaj kreten? jesam ti za to dao pare? Šta ti misliš? Jel se tako uči? Gde ti je glava? Ljubi ga majka..bla bla..i tako do u nedogled, široka lepeza što korisnih, što manje korisnih (što totalno kretenskih) pravila, naredbi, uputstava, komandi, senzacija itd.

Cao taj softverski paket naredbi i uputstava, (koji se direkt ponavlja i usnimava u detetov mozak iz minuta u minut, sata u sat, dana u dan, iz godine u godinu, sa sve nagradama i kaznama) ima za cilj da detetu jasno kaže „Više nisi EGO-beba, već deo društva, zato..ponašaj se!“

E sad, da se vratimo na našu omiljenu temu – seks sa udatim že..PARDON ! (ovo je iz drugog eseja..) dakle, depresija..kh kh
Depresija je stanje u kojemu se (iz nekih levih a bogami i desnih) razloga, taj EGO opet da izvinite, naduje.
Jedno infantilno, sebično stanje, u kojemu jedinka (tj beba sad već od sto kila) i dalje ima potrebu za sigurnošću i toplinom stomaka, bezbrižnim ljuljanjem, pažnjom, Mocartom..
Bebin mozak to prevodi kao „ti si jedina, jedinstvena, ceo svet se vrti oko tebe“ i td

Ali..beba je ipak naučila neke komande i uputstva i lepeze i shvata da je realnost, tj taj svet, zapravo neprijatan, grub..a i da se ne vrti baš oko nje. I ne samo da se ne vrti već ečsto i stoji, ravnodušan za bebine želje i očekivanja.
i tu imamo sukob, situaciju, konflikt..iz kojeg The Beba, ne ume da izađe svesno.

S jedne strane, prija joj ta igra, da se nada kako je bitna, jedinstvena i vredna sveopšte pažnje..s druge strane (pošto se uglavnom ništa ne dešava) ne dobija željene rezultate i zbog toga je tužna, nevoljna, teška i debela..

I sve i što bi da prekine to stanje, njen EGO (ovde se prisetimo višegodišnjeg snimanja svakojakih programa u bebin mozak) nema program za izlazak. Naprotiv, često ima program koji podržava to stanje, štiti ga kao antivirus program na PC-ju. (To je ona situacija kada jedna drugarica teši drugu i postavlja joj sijaset logičnih pitanja, a beba odgovara sa „da ali..“)

Elem, šta radi shrink ? da se podsetimo pitanja..
Shrink radi smanjivanje tog Ega koje se naduvalo, dovođenjem The bebe u realnost i to tako što iz fijoke izvadi čekić za vraćanje u realnost i udari mu jednu „ne vrti se svet oko tebe“ čvorugu.
Ok,ne baš tako..ali tako nekako..

Eto malo štofa za razmišljanje, pitanja, odgovore, sugestije, lajkove i obožavanja, a bogami i ignorisanja, smajlije koji kolutaju očima i tako te likovne izražaje..ekspresionističkog tipa..
 
ranjeni Zoro:
Verujem da znamo da to shrink znači smnajiti, skupiti (engl)

Elem, šta radi shrink ? da se podsetimo pitanja..
Shrink radi smanjivanje tog Ega koje se naduvalo, dovođenjem The bebe u realnost i to tako što iz fijoke izvadi čekić za vraćanje u realnost i udari mu jednu „ne vrti se svet oko tebe“ čvorugu.
Kliknite za proširenje...

zanimljivo :D

msm da je na neki način u skladu i sa onom temom o otelotvorenom bolu što sam otvorio.

šrink pokušava da oslabi (smanji) aktivirani otelotvoreni bol, možda može tako da se kaže.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top