ajd još malo da vas davim..
Da li je depresija bolest?
Ako jeste, šta tu zapravo boli? Duša? Znamo li tačno šta je duša, od čega se sastoji i šta duša nije?
Ako depresija nije bolest, šta je? Da li je „izlečiva“ ili nije..itd itd..vidim da tu i tamo iskrsnu uvek ista ovakva i slična pitanja, pa su ljudi čak radi i posvađati se oko njih.
Ali, ajde da ostavimo sada ovo po strani kao nevažno.
Recimo da je depresija jedno stanje. (stanje-srranje)
Kod nekoga traje duže, kod nekoga kraće, neko i ne zna da je depresivan, neko veruje da jeste ali ništa dok ne dobije „dijagnozu“ od autoriteta (po mogućstvu na latinskom)..još ako je tu i neka tableta..bingo, imamo full package of shit..
Vreme je za psihijatra, tj šrinka?
Verujem da znamo da to shrink znači smnajiti, skupiti (engl)
Ali ne verujem da se isto tako zna ŠTA se zapravo skuplja? Šta to čika „shrink“ treba da nam „šrinkuje“? Smanji. m?
Da li je se to neko javio za reč..ne?
Okej, dozvoliću sebi slobodu da iznesem par činjenica koje su temelj za razumevanje stanja-sranja koje nazivamo depresijom.
Kada se dete rodi ( da, da..priča ide od bla bla..) ono nema svest o odvojenosti svog bića od okoline.
Dok je bilo u stomaku, sve što se tiče njega (ili ga) dete doživljava kao SEBE. Dakle svoje pokrete, pupčanu vrpcu, stomak, organizam u kojem živi (tj majku), plodovu vodicu ..pa čak i Mocarta kojeg mu majka tu i tamo pusti kako bi se eto valjda blagorodnije razvijalo
Šta se biva kad dođe međ nas 7 milijardi ljudi? U početku ništa.
Ono nastavlja da živi kao (ajde da upotrebimo taj famozni izraz) „savršeni ego“
Bebeća sveukupnost podrazumeva i sebe samog, i sve one ljude koji je pipkaju, nosaju tamo vamo, svako toplo, svako hladno, mleko, šaputanje, uspavanke..a bogami i tatino hrkanje itd itd..Beba dakle kapira da je ona SVE to. A i ljudi se svesrdno trude da taj prelaz iz uljuljkanosti u stomaku u roze-dečiju sobu, ne bude previše grub, već se manje više imitiraju prethodni uslovi (pa se beba čak i ljulja, right?)
Međutim...život je jedna velika reka prepuna neprijatnih iznenađenja, pa tako i beba polako ali sigurno uči da u njegovoj stvarnosti postoji i nešto drugo osim njega (ili ga).
Ukratko..društvo mu, posle 9 meseci slobodnog i samostalno ušuškanog ljuljuškanja u stomaku, iskeženo od sreće sopaštava „okej..a sad te mi preuzimamo!“
I tako dalje tako bliže..ostalo znate..
Sedi lepo, sedi pravo, jedi, kaži hvala, kaži doviđenja, ne lupaj, ne šuškaj, ne mljackaj, smanji, požuri, polako, nauči već jednom skote ! ne pipaj to ! donesi, kako se kaže? Gde si do sada, nema napolje dok sve ne pojedeš, taaako! jel ti znaš šta je dosta..bla bla bla..5x6 !? (u pola dana u pola noći), ko ti je onaj kreten? jesam ti za to dao pare? Šta ti misliš? Jel se tako uči? Gde ti je glava? Ljubi ga majka..bla bla..i tako do u nedogled, široka lepeza što korisnih, što manje korisnih (što totalno kretenskih) pravila, naredbi, uputstava, komandi, senzacija itd.
Cao taj softverski paket naredbi i uputstava, (koji se direkt ponavlja i usnimava u detetov mozak iz minuta u minut, sata u sat, dana u dan, iz godine u godinu, sa sve nagradama i kaznama) ima za cilj da detetu jasno kaže „Više nisi EGO-beba, već deo društva, zato..ponašaj se!“
E sad, da se vratimo na našu omiljenu temu – seks sa udatim že..PARDON ! (ovo je iz drugog eseja..) dakle, depresija..kh kh
Depresija je stanje u kojemu se (iz nekih levih a bogami i desnih) razloga, taj EGO opet da izvinite, naduje.
Jedno infantilno, sebično stanje, u kojemu jedinka (tj beba sad već od sto kila) i dalje ima potrebu za sigurnošću i toplinom stomaka, bezbrižnim ljuljanjem, pažnjom, Mocartom..
Bebin mozak to prevodi kao „ti si jedina, jedinstvena, ceo svet se vrti oko tebe“ i td
Ali..beba je ipak naučila neke komande i uputstva i lepeze i shvata da je realnost, tj taj svet, zapravo neprijatan, grub..a i da se ne vrti baš oko nje. I ne samo da se ne vrti već ečsto i stoji, ravnodušan za bebine želje i očekivanja.
i tu imamo sukob, situaciju, konflikt..iz kojeg The Beba, ne ume da izađe svesno.
S jedne strane, prija joj ta igra, da se nada kako je bitna, jedinstvena i vredna sveopšte pažnje..s druge strane (pošto se uglavnom ništa ne dešava) ne dobija željene rezultate i zbog toga je tužna, nevoljna, teška i debela..
I sve i što bi da prekine to stanje, njen EGO (ovde se prisetimo višegodišnjeg snimanja svakojakih programa u bebin mozak) nema program za izlazak. Naprotiv, često ima program koji podržava to stanje, štiti ga kao antivirus program na PC-ju. (To je ona situacija kada jedna drugarica teši drugu i postavlja joj sijaset logičnih pitanja, a beba odgovara sa „da ali..“)
Elem, šta radi shrink ? da se podsetimo pitanja..
Shrink radi smanjivanje tog Ega koje se naduvalo, dovođenjem The bebe u realnost i to tako što iz fijoke izvadi čekić za vraćanje u realnost i udari mu jednu „ne vrti se svet oko tebe“ čvorugu.
Ok,ne baš tako..ali tako nekako..
Eto malo štofa za razmišljanje, pitanja, odgovore, sugestije, lajkove i obožavanja, a bogami i ignorisanja, smajlije koji kolutaju očima i tako te likovne izražaje..ekspresionističkog tipa..
( 
)
) da li ja na njega trebam odgovoriti i kako? Kakav je forumski bonton? 
Samo idem kod te osobe na onu zvezdicu ispod avatara i nesto pisem ili se moze i direktno iz moje reputacije odgovoriti?