Demoni i njihova projavljivanja

[gost 271475]

postoji samo jedna stvar koja moze demona da unisti

A možda ga ne želimo uništiti?

 

[jeremijabg]

Nisam rekla da sam ateista...Jeremija lagi....
Loša ti logika...nije mi logično da gubim vreme objašnjavajući...

pa javila si se na moju "prozivku" ateista!sta je trebalo da zakljucim?

 

[Magdalina]

Evo sada jedne jezovite priče koju mi je ispričala sestra N. koja živi u zemlji na severu Evrope, a inače je naše „gore list“. Ona je tamo otišla kao mlada i osnovala porodicu. Ima 4 ćerke i od starije dve po dva unučeta i iza sebe dva braka. Inače radi kao medicinska sestra.
Skoro kada mi je bila u poseti ispričala mi je priču o tome kako se preobratila u pravoslavlje. Verovala je kaže, vrlo površno: vera se kod nje, kao i njene porodice svodila na poštovanja tradicije: slavljenje slave i ...to je to. U Crkvu inače nije odlazila, isprva nikako, kada se udala za muža koji je bio katolik, i koji je poštovao Vaskrs i Božić, tako je i ona usvojila i tu praksu, odlaženja u Crkvu za Vaskrs i Božić, i slavili su i jedan i drugi: i katolički i pravoslavni.
Ali, (ne bi bilo priče da nije ovog ali...), pošto se sa tim mužem nakon dugo godina braka razvela, ostala je da živi sama sa ćerkama. Najstarija ćerka se udala i otišla, dok je srednja starija ćerka A. živela malo tamo, malo u Srbiji. A. je počela da radi na nekom štandu neki honorarni posao i na štandu do nje radila je neka mlada marokanka. One su se sprijateljile i počele da se druže. Međutim, jednog dana, marokanka je došla kod njih na vrata, sva uplakana i molila za pomoć. Pričala je kako je pronašla imigraciona služba da boravi na crno i da hoće da je deportuju u Maroko,ali da ona tamo ne sme da se vrati, jer je pobegla od muža koji ju je maltretirao i da će je po njihovim muslimanskim zakonima linčovati i ubiti. Jecala je i molila, tako da je moja prijateljica N. odlučila da je primi kod njih u stan i da joj da garanciju za boravak u zemlji.
I tako se nova stanarka doselila kod njih. Prvih nekoliko nedelja bilo je sve ok. Ona je delila sobu sa srednjom ćerkom A. i njih dve su se lepo slagale. Volela je da im ujutru svima skuva kafu i lepo se uklopila. Jedino što su oni primetili je da je ona često sama odlazila u sobu i nešto mrmljala za sebe, kao i da je često tako umela kao sama sebi u bradu nešto da šapuće, ali niko na to nije obraćao pažnju.
Kako su dani prolazili, svi ukućani, tri ćerke i majka, osećali su sve veću promenu u atmosferi. Najmlađa ćerka, sve je teže spavala i počela je da ima košmarne snove . Po kući su svi počeli da viđaju čudne senke: par puta N. je videla senku velike mačke kako prolazi nekada mimo vrata u hodniku, nekada prema spavaćoj sobi ili po kuhinjskom zidu, dok mačke nigde nije bilo. Zatim su iz zidova počeli da se pojavljuju čudni likovi nekih ljudi: kao senka, tamna i gusta, pojavili bi se, dok bi recimo svi sedeli i pili kafu nekome iza leđa, i njih troje bi je videlo, dok onaj kome se pojavila za leđima ništa nije slutio. N. je počelo nešto da napada u snu, kao da je davi, budila se sva u znoju nakon rvanja sa nečim nevidljivim u pokušaju da udahne. Na novoj kožnoj garnituri, koju su tek kupili, te večeri dok su njih četiri zajedno sa marokankom sedele i pričale, pojavile su se opet one senke koje su prolazile hodnikom. Nakon par minuta jedna od ćerki je primetila da se nešto oko garnitura dešava. Pogledale su i videle tri ulegnuta mesta, kao da tu neko sedi. Prolazila ih je jeza, jer su osećale nečije prisustvo u sobi. Često se osećao tako nepodnošljiv smrad u kući, a da nije bilo jasno odakle dolazi. I još neke čudnovate stvari, kao čudni zvuci, šuškanja, škriputanja, iz uglova gde nije bilo ničega.
N. je počela da kadi, jer joj je brat koji je bio pobožniji od nje rekao da uzme da kadi stan i da čita Jevanđelje. I ona je tako i počela. Međutim, ispostavilo se da marokanki to smeta, počela je da biva nervozna i da se sklanja kada bi N. kadila.
Jednom prilikom, sedele su njih tri: N., srednja ćerka A. I marokanka i pile kafu. Opet je kafu skuvala marokanka. Odjednom njen lik je počeo da se menja. N. ju je ispod oka gledala, ali nije htela da marokanka vidi da ona išta primećuje. Pogledala je u A. I njih dve su se zgledale. Marokanka je nešto počela naglo da priča na nekom drugom jeziku, i glas joj je bio drugačiji, dublji i zreliji. Crte njenog lika su se potpuno promenile i postale kao crte neke zrelije žene, ali potpuno drugačije od njenih. N. ju je pitala:- Ova tvoja drugarica je baš lepa. Marokanka ju je pogledala i rekla onim izmenjenim glasom, - ja sam lepša! A N. je rekla :- pa obe ste lepe svaka na svoj način. Odjednom se iz nje pojavio i neki treći glas, počela je ponovo da se menja, i čuo se muški glas:-a hoćeš da me isteraš? HAHA! Trebaće ti tona tamjana za to! N. je neposredno pre toga pomislila da ode da donese tamjan kada je marokanka to izgovorila. Međutim, nije se dala smesti i zaita je ustala i otišla do sobe da donese tamjan. Marokanka nije bila agresivna, samo je sedela na stolici i kikotala se nenormalno jako, a N. je na momente osećala da je i njoj dolazilo da se tako kikoće, pa bi u sebi otpočinjala Isusovu molitvu za koju joj je rekao njen brat da je tvori. (koji je nakon svega ovoga otišao u manastir Hilandar i zamonašio se). Tada bi nagon prestajao. A. Je otišla u dno sobe, pobegavši što dalje od marokanke, ali nije želela da majku ostavi samu sa njom. N. je došla sa punom kutijom tamjana i počela da je prosipa po vreloj plotni, ali je marokanka vikala onim muškim glasom: -Još, još, nije to dovoljno! Znaš ti ko sam ja? Ja sam Car, meni će svi da se poklone! Glas koji je izlazio iz nje je postajao sve jezovitiji i na kraju se pretvorio u urlikanje nalik životinjskom. Kao da je više glasova govorilo iz tog jednog. -Ja sam onaj koji će doći i ja ću pobediti! Ovaj put pokloniće mi se ceo svet! Oči su joj se potpuno promenile i postale potpuno zelene, a beonjače se izgubile. Sevale su kao oganj. Na momente javljala se i ta druga osoba, žena koja se kikotala. A onda je onaj muški glas riknuo:-Jesi li donela tamjan? Nije to ništa, treba još! N. je stajala kraj šporeta i krstila se, A. Se sklupčala na fotelju i okretala brojanicu. Zapravo, N. mi je ispričala, pošto sam je pitala kako je ostala tako prisebna, kako nije pobegla, uspaničila se , onesvestila od straha ili slično, ona mi je rekla da je osećala takvu prisebost, da ni sama nije znala šta joj je, a da u stvari njoj je izgledalo kao da se to dešava nekom drugom, kao da gleda film. Onda je odjednom, pošto je došla do komode i uzela krst, okrenula ga je prema marokanki, i onda počela da čita na glas Oče naš, jer je jedino tu molitvu znala. Marokanka je počela da se trese i trza, da se naizmenično kikoće i jauče, pa je počela tiho da plače, pa se opet kikotala, i onda se stropoštala u stolicu, dok su se tiho iz nje čuli i dalje oni glasovi. Onda kao da je počela da se pribira. Ustala je malo ošamućena, pogledala u N., nasmejala se i krenula prema kauču da legne. Počela je opet svojim glasom da priča kako joj je muka i kako je umorna. Legla je na kauč, smirila se, N. je donela svetu vodicu i počela da je prska njom. marokanka je rekla da joj je hladno, N. joj je donela ćebe i pokrila i onda je marokanka zaspala.
(nastaviće se u idućem postu)

 

[Magdalina]

Nakon ove scene, N. i njene ćerke znale su sa kim imaju posla. N. je počela svakodnevno da kadi, i da čita Sveto Pismo i Psaltir. A marokanka je počela skoro svakodnevno, sada otvoreno da se menja: iz nje su naizmenično progovarala sva tri lika. Za onu stariju ženu, marokanka je rekla da joj je to prijateljica, ali to ništa nije pojašnjavalo situaciju. Marokanka je u kući počela da se ponaša kao gazdarica: rekla je da će od sada svi nju da slušaju i da je nikada neće izbaciti. N. nije mogla da je preda vlastima, jer se bojala da bi mogli da je optuže da je prevarom želela da primi kod sebe azilanta, da bi joj odbili od poreza. ( ili tako nešto, znam da mi je rekla da je postojao neki zakonski obrazac koji bi i nju teretio ukoliko izbaci nekoga koga je primila i garantovala za njega).
N. je počela da smišlja kako da decu pošalje negde da bi sama ostala sa njom, ali marokanka je znala njene planove unapred i nije joj dozvoljavala da bilo ko iz kuće ode. Tada je A. Trebalo da krene za Srbiju svojim kolima, ali Marokanka joj nije dozvolila: rekla je da ako ona pođe za Srbiju, da će doživeti saobraćajnu nesreću i poginuti, jer nije nju slušala. Izbegavala je da nasamo ostane sa N. Međutim, A. Nije mogla da sredi papire i pasoš do roka kada je trebalo da krene, ali je na rizik pošla sa starim pasošom. Ona je vozila sama i u Srbiji je zaista imala saobraćajni udes. Međutim prošla je samo sa nekoliko modrica i slomljenom nogom.
Ostale dve ćerke N. je takođe poslala kod babe, dok je starija bila već udata i živela odvojeno. Kada je ostala nasamo sa Marokankom, morala je non-stpo da se moli, jer bi je u protivnom napadala demonska sila. Čim bi legla i zadremala, nešto ju je u snu napadalo i gušilo, i ona bi se budila bez vazduha. Uzela je u to vreme bolovanje, i svakoga dana po ceo dan u svojoj sobi čitala Sveto Pismo i Psaltir. Kaže, da je odlučila u sebi: ili ja ili ona: isteraće je iz stana pa makar je to koštalo života. Ali, pošto protiv nje nije mogla silom, jer je ona bila u tim nastupima jaka kao vrlo jak muškarac, ona je počela da se bori molitvom. Uveče kada bi je uhvatio san, zatvorenih očiju nastavljala bi da se moli, i to joj je Bog dao takvu silu, da je zatvorenih očiju videla pred sobom Jevađelje, kao da ga gleda otvorenih očiju i tako bi čitala žmurećki par sati dok se ne odmori. Nakon mesecipo dana, kad je jedno jutro izašla iz sobe, videla je da je marokanka otišla, napustivši kuću. Njoj su te molitve užasno smetale. Iako se molila u drugoj sobi, N. je mogla da čuje marokanku kako cvili i plače po kući, preti joj da prestane, noću je dolazila u njenu sobu kao senka i napadala je, viđala je razne utvare, ali bi danom bilo mirnije. Mogla je da ode da jede, mada umnu molitvu nije uopšte prekidala.
Tako je na kraju, nakon ove životne epizode, cela porodica poverovala, počeli su svi da drže sve postove, da se redovno pričešćuju i obilaze manastire, a brat N-in, D. Koji je i sam bio svedok nekih zbivanja, postao je monah u manastiru Hilandar.

 

[Magdalina]

Sledeću priču možda su neki i čuli i znaju za nju. To je priča koju je o. Dimitrije, monah iz Studenice javno ispričao na jednom skupu u Čačku i bilo je audio snimaka koji su mogli da se nabave. No, ja taj snimak nemam, iako sam upoznala o. Dimitrija i čula njegovu priču. Sada ću je ovde prepričati ukratko po sećanju, a ako neko ima snimak, ili se sa neta negde može da skine snimak, bilo bi dobro da to ovde postavi.
O. Dimitrije počinje priču kako je rođen u Beogradu, u porodici intelektualaca, ali kao i mnoge druge porodice, ni u njegovoj se nije verovalo u Boga. Živeo je na Novom Beogradu i kako je odrastao živeo je sve više po devizi: uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra uvela ruža. Tako je njegov životni put počeo da se odvija vrlo silovito. Pošto je rastao u bloku koji je bio poznat po bandama i lošim momcima, i njega je još u osnovnoj školi zadesilo takvo društvo. Počelo se sa sitnim pljačkama i obijanjima trafika koje su oni kao klinci obavljali za starije, a onda su na red kasnije došli „ finiji“ poslovi: automobili, pljačke i sl.
O Hristu i Crkvi u njegovom životu nije bilo ni reči. O Hristu je samo znao da je to bila mitska ličnost i da nije sigurno ni da li je postojao, onako kako su to učili u školi. O veri nikada nije ni razmišljao.
Pošto je odrastao u vremena krize, video je da njegovi roditelji loše prolaze u životu, pa je odlučio da ništa ni ne završava, nego da se posveti svom „zanatu“ krađi i lopovluku. Mislio je kako u ovoj državi svi kradu, i najviši političari, pa zašto ne bi onda i on sebi napravio i izgradio nekakvu budućnost koja mu se činilo da ima više smisla, jer je život samo jedan i treba ga proživeti punim plućima. Bio je kaže, srećne ruke da ga nije nikada uhvatila policija i da je prolazio „glatko“. Međutim, nakon nekog vremena, policija je počela da hvata neke iz njegove bande i neke od njegovih drugova su uhapsili. U strahu da ne budu svi ocinkani, par njih su se dogovorili da beže preko“ grane“ i on je odlučio da im se pridruži. Pobegli su u Amstredam, gde su već imali nekakvu bazu i zaleđinu preko nekih „ortaka“, pa su tu kao u „Meki“ za lopove, počeli da ostvaruju svoje snove o lagodnom i udobnom životu.
O. Dimitrije nije tačno sve precizirao čime su se sve on i njegovo društvo bavili: naslutilo se iz njegovih reči da se radilo o prostituciji( držali su devojke), o pljački i drogi. Sve u svemu, u jednom trenutku, on je mislio da je dotakao vrhunac svog životnog zadovoljstva: imao je kaže, sve što je poželeo: novac, toliko novca, da je mogao da kupi najluksuzniji stan u centru bilo kog glavnog grada u Evropi, imao je najbolje ženske, hranio se u najluksuznijim restoranima, živeo po najluksuznijim hotelima, i sve u svemu, nije bilo ničega što sebi nije mogao da priušti.
Njegovi roditelji nisu znali gde je. Od kako je otišao, on se više nije javljao, zbog bojazni da bi ih pronašla policija, tako da njegovi roditelji nisu znali ni da li je on živ. Majka se mnogo brinula, non-stop je godinama samo o njemu mislila, ali joj utehe nigde nije bilo. Tako je jednog dana u očajanju, prolazeći pored crkve sv.Marka u Beogradu, ni sama ne zna zašto, ušla unutra, i pošto nikada ranije nije obilazila crkve, nije znala ni šta treba da uradi. Prišla je prvoj ikoni na koju je naletela, a to je bila celivajuća ikona sveca koji se toga dana slavio i rekla: Sveti, ma koji da si, pomozi mome sinu gde god da je. I tu se zaplakala, zapalila sveću i izašla.
O. Dimitriju dani su prolazili u strastima i pijančenjima. Imao je naporan tempo života: stalne zabave, žurke, ludilo. Međutim, iz ne znanog razloga, on je najednom počeo da oseća neko zasićenje. Počeo je sve više da oseća ne zadovoljstvo ovim svojim načinom života. Razmišljao je u sebi: - zašto, pa sve imam, zašto bi mi sad nešto falilo, zašto ta praznina i tuga u meni. Počeo je sve više da se povlači u sebe, sve više ga je nešto iznutra morilo. On je i dalje spolja živeo isto, ali se iznutra menjao. Išao je ulicom i gledao lica i svi su mu delovali prazno, odsutno, bezživotno. Taj osećaj ga je sve više mučio i on više nije mogao da se izbori sa njim. Jednog dana, dok je šetao ulicama, nakon još jedne ne prospavane noći provedene na žurci, i dok je opet razmišljao zašto ga više ništa od svega ne ispunjava, osetio je snažan bol u grudima i pao na zemlju.(Ispostavilo se da je to bilo istog dana kada je njegova majka ušla u crkvu sv.Marka i pomolila se neznanom svecu). Počeo je da gubi dah i zadnjim atomima snage, puzeći po ulici, krenuo je prema obližnjoj hitnoj pomoći. Niko se nije zaustavljao da mu pomogne, jer je kaže o. Dimitrije, to tamo u Amsterdamu bila svakodnevna slika: neko ko se predozirao i pao, samo se čekalo da dođu kasnije da ga pokupe. Ipak je nekako uspeo da dođe do ambulante i na vratima prvoj sestri pokušao da pokaže na srce, međutim, ona ga je pogledala, samo se okrenula, misleći da je overdoze, i rekla nešto koleginici. Tu je pao na zemlju i izgubio svest. I to je bilo poslednje čega se seća. Njegovo srce nije izdržalo sav napor i stres njegovog života i već sa svojih 21. godinu on je doživeo infarkt.
Kada se onesvestio njegova svest je upala u neki vir i počeo je u tom viru da se spušta sve niže i niže. Onda je čuo neke glasove koji su mu rekli : -Evo, ovde je tvoje mesto u večnosti, ovo si ti sebi za života zaradio. I gurnuli su ga u neku mračnu tamnu i smrdljivu sobu, gde je osećao ogromnu muku duše. Bilo mu je toliko strašno, da ni najveća muka na zemlji ne može da se uporedi sa tom. Ono što je o. Dimitrije rekao je bilo, da muka koju je tamo osetio je zapravo odsustvo kako životne sile duše, tako i toliko beznađe i očaj koji čoveka toliko bole, kao da je na najstrašnijim mukama: peče ga i boli upravo to odsustvo ljubavi i nade. Čovek kada je i u najvećem uniniju i tugi u životu, on nikada ne može da zapadne u ovo strašno stanje koje je u paklu, jer čovek u ovome životu ima nadu, ona ga uvek tera dalje. A tamo je tuga i uninije i očaj duše toliko ogroman da ga duša jedva izdržava, i stalno misli da će umreti od tog osećaja ali nikako da umre, jer to traje večno. Beznađe je za dušu najgore stanje.(Ove reči o.Dimitrija parafraziram na osnovu sećanja, pa neka mi svako oprosti zbog toga, jer sam pokušala da prenesem smisao izrečenog)
I dok je tako boravio u tom mraku, o.Dimitrije je u svom tom očajanju mislio u sebi kako je to ne moguće, ako je ne moguće da je to to, da će on tu večno ostati. Međutim, kako je vreme odmicalo, shvatao je da će se to stanje koje ga je dovodilo do potpunog rastrojstva nastaviti i da će tu ostati u večnosti. Naravno, duša sa time nije mogla da se pomiri. Bio je van sebe, počeo je da plače, da viče, da doziva, ali pomoći niodkuda nije bilo. Onda se najednom setio Boga i cele priče o raju i paklu i počeo sa tugom da se prekoreva kako tim pričama nikada nije verovao, kao bi sve dao kada bi to mogao da promeni. Samo kada bi dobio još jednu šansu, kada bi mu se pružila ta šansa, on bi se popravio, počeo bi bolje da živi. Da je znao da je tako, on bi sve učinio da ne dođe na ovo mesto. I počeo je da doziva Boga. Nije znao ni jednu molitvu. Vikao je Gospode, I onda jedino čega je mogao da se seti bilo je Oče naš...hteo je da nastavi, ali nije znao, i vrteo je tako vičući Oče naš. Počeo je da obećava Bogu da će se promeniti, i rekao je: Ako bih ikada dobio šansu da se vratim, ja bih, ja bih, dao sve da se promenim, ja bih.. i pošto nije znao ni za šta drugo što bi mogao da kaže kao najvrednije pokajanje, setio se odjednom monaštva i rekao:-ja ću postati monah i zamonašiću se ako me Bože izvedeš odavde! Imao je čvrstu volju i želju da tako i učini.
Tada je, odjednom, video, kao da su se ispred njega otvorila neka ogromna vrata, i u mrak je jurnula ogromna svetlost koja je bila jača od hiljade Sunaca. Ona ga je sa svih strana obuhvatila i ispunila radošću i izvela iz mraka. Kaže da je on u toj svetlosti osetio ogromnu Božiju ljubav.
Odjednom je osetio kako je udahnuo vazduh i ponovo osetio svoje telo. Otvorio je oči i ugledavši svet oko sebe, shvatio je da ga vidi drugim očima: da ga ne gleda više onako hladno i prazno kao nekada, već da je svuda oko sebe razaznavao Božiju tvorevinu i Njegovu ljubav: sve mu je bilo vedro, radosno, lepo. Iznad svoje glave ugledao je medicinsku sestru koja mu se nasmejala kada je otvorio oči i u njoj je isto video istu onu blagodat koju je Bog zasadio u svim svojim stvorenjima.
Saznao je da je imao infarkt i da je nakon toga bio u kliničkoj smrti, ali da su ga povratili i da je nakon kratkotrajne kome došao k sebi(zaboravila sam tačno koliko je bio u komi).
Kada je pušten iz bolnice, dočekali su ga drugari, koji su svi primetili neku promenu na njemu: Bio je ćutljiv i nasmejan i rekao im je da će da ih napusti i da ide u monahe. Oni su svi bili zgroženi: nisu shvatali o čemu se radi i otkud tolika promena. Odmah se spakovao i krenuo na Atos, jer je to bilo jedino mesto gde je znao da žive samo monasi, i u Hilandaru proveo kao iskušenik 4 godine, a onda se vratio u Srbiju i zamonašio u manastiru Studenici. Na njegovom monašenju bila sam i ja, i bilo je radosno i potresno, a prisustvovala je i neka televizija, koja je pravila reportažu o njemu, čoveku koji je od lopova i razbojnika postao krotki monah i podvižnik.

 

[dobra predskazanja]

pa i nije bas neki sadrzajan zivot ako je ovo igra i nacin zabave....al dobro...kako ko voli......a odakle tebi da sam ja sebe ubedio u tako nesto...pazi samo...ovde se mozda zezas sa vecnoscu....zamisli da si,recimo,u ocajanju samo jedan dan....nepodnosljivo...e sad zamisli da to traje zauvek...sa time se igras....

Sad pokusavas da ispadnes pametan, nesto ti ne ide Igra sa vernicima ovde je kao jedna beskonacna igrica, kada mi igrica postane smorna iskljucicu je. A igrice jesu zanimljive i mnogi ih igraju. Sad eto ja imam tu srecu da sam naletela na Krstaricu u kojoj su likovi zivi, osecaju, govore tj. kuckaju

hmm...pa i nisu ti neki odgovori...pogotovo ako se ima u vidu da si sam trazio odgovore cak i za postojanje "smrdljivih" smajlica u mom postu..."pravi" ateista(sto ne postoji) "smatra" to sto "smatra"(namerno ne koristim rec:veruje) i sta ima po ceo dan da laprda o necemu sto "ne postoji"...pa nije valjda lud?

Dobro onda mi odgovori sta si mislio pod time da pravi ateisti ne postoje?

Zivot na zemlji nije vecno ocajanje ili mislis na pakao? Da je covek u paklu u vecnom ocajanju ili mislis da bi vi vernici bili u vecnom ocajanju kada ne bi verovali?

 

[dobra predskazanja]

A stigla mi je i pricica za laku noc
Mislim bolje da se po tome napise neki dobar scenario za film, mozda bi cak i bilo uspeha.

 

[Magdalina]

Vidim da je moje pitanje ovde bilo nepozeljno, no dobro preformulisacu ga. Gospodjice Magdalina da li ste izmislili pricu o poseti psihijatru, koji vam je rekao da je prividjanje demona normalno, kao sto izmisljate ove pricice, koje nijedna zdravorazumna osoba ne moze prihvatiti kao istinite?
Da nije zalosno bilo bi smesno.

Draga Zozonče, ne znam kako je vaše pitanje ovde ne poželjno?
Ne, nisam izmislila priču o poseti psihijatru, ali mi ona nije rekla da je to "normalno" nego da za takve stvari nemaju objašnjenja. Rekla je da je 95% moždanih struktura ne ispitano i da znamo samo za funkciju 5% ljudskog mozga, i da je u nauci dosta stvari ne istraženo. Da sam ja po njenoj proceni, odgovrima koje dajem, kao i testovima koje mi je dala da rešim zdrava i da nemam potrebu za lečenjem niti bilo kakvom terapijom, a da to što mi se desilo ona kao doktor psihijatrije ne može da objasni. Već sam napisala negde da sam bila i kod drugih doktora, uključujući i prfesora sa fakulteta, i među rodbinom imam doktora, ali niko zapravo ne može da da nekakvu dijagnozu, jer sam oduvek imala stabilnu psihičku sliku, kao i da sam čak i u vreme ovog viđenja bila potpuno pribrana i čak razmišljala o tome šta bi to moglo biti i šta bi moglo da tako nešto izazove. I to upravo zbog toga, što sam ja kao osoba, pored dva inžinjera i ne verujuća roditelja, kao i cela moja familija koja je ne verujuća, odgajana u jednom materijalističkom i skeptičkom duhu i sama sam tako razmišljala i u tom duhu imala pogled na svet oko sebe.

 

[jeremijabg]

Sad pokusavas da ispadnes pametan, nesto ti ne ide Igra sa vernicima ovde je kao jedna beskonacna igrica, kada mi igrica postane smorna iskljucicu je. A igrice jesu zanimljive i mnogi ih igraju. Sad eto ja imam tu srecu da sam naletela na Krstaricu u kojoj su likovi zivi, osecaju, govore tj. kuckaju



Dobro onda mi odgovori sta si mislio pod time da pravi ateisti ne postoje?

Zivot na zemlji nije vecno ocajanje ili mislis na pakao? Da je covek u paklu u vecnom ocajanju ili mislis da bi vi vernici bili u vecnom ocajanju kada ne bi verovali?

Ako je u paklu-pa zar to nije vecno ocajanje,bez nade za izbavljenje...nema mame i tate da isprave stvari..ni ti vise ne mozes da poravljas nista...to je to...a i cudno da je bas sad Magdalina postavila pricu koja govori bas o ovome,zar ne mislis?

 

[Samson2009]

Evo sada jedne jezovite priče koju mi je ispričala sestra N. koja živi u zemlji na severu Evrope, a inače je naše „gore list“. Ona je tamo otišla kao mlada i osnovala porodicu. Ima 4 ćerke i od starije dve po dva unučeta i iza sebe dva braka. Inače radi kao medicinska sestra.
Skoro kada mi je bila u poseti ispričala mi je priču o tome kako se preobratila u pravoslavlje. Verovala je kaže, vrlo površno: vera se kod nje, kao i njene porodice svodila na poštovanja tradicije: slavljenje slave i ...to je to. U Crkvu inače nije odlazila, isprva nikako, kada se udala za muža koji je bio katolik, i koji je poštovao Vaskrs i Božić, tako je i ona usvojila i tu praksu, odlaženja u Crkvu za Vaskrs i Božić, i slavili su i jedan i drugi: i katolički i pravoslavni.
Ali, (ne bi bilo priče da nije ovog ali...), pošto se sa tim mužem nakon dugo godina braka razvela, ostala je da živi sama sa ćerkama. Najstarija ćerka se udala i otišla, dok je srednja starija ćerka A. živela malo tamo, malo u Srbiji. A. je počela da radi na nekom štandu neki honorarni posao i na štandu do nje radila je neka mlada marokanka. One su se sprijateljile i počele da se druže. Međutim, jednog dana, marokanka je došla kod njih na vrata, sva uplakana i molila za pomoć. Pričala je kako je pronašla imigraciona služba da boravi na crno i da hoće da je deportuju u Maroko,ali da ona tamo ne sme da se vrati, jer je pobegla od muža koji ju je maltretirao i da će je po njihovim muslimanskim zakonima linčovati i ubiti. Jecala je i molila, tako da je moja prijateljica N. odlučila da je primi kod njih u stan i da joj da garanciju za boravak u zemlji.
I tako se nova stanarka doselila kod njih. Prvih nekoliko nedelja bilo je sve ok. Ona je delila sobu sa srednjom ćerkom A. i njih dve su se lepo slagale. Volela je da im ujutru svima skuva kafu i lepo se uklopila. Jedino što su oni primetili je da je ona često sama odlazila u sobu i nešto mrmljala za sebe, kao i da je često tako umela kao sama sebi u bradu nešto da šapuće, ali niko na to nije obraćao pažnju.
Kako su dani prolazili, svi ukućani, tri ćerke i majka, osećali su sve veću promenu u atmosferi. Najmlađa ćerka, sve je teže spavala i počela je da ima košmarne snove . Po kući su svi počeli da viđaju čudne senke: par puta N. je videla senku velike mačke kako prolazi nekada mimo vrata u hodniku, nekada prema spavaćoj sobi ili po kuhinjskom zidu, dok mačke nigde nije bilo. Zatim su iz zidova počeli da se pojavljuju čudni likovi nekih ljudi: kao senka, tamna i gusta, pojavili bi se, dok bi recimo svi sedeli i pili kafu nekome iza leđa, i njih troje bi je videlo, dok onaj kome se pojavila za leđima ništa nije slutio. N. je počelo nešto da napada u snu, kao da je davi, budila se sva u znoju nakon rvanja sa nečim nevidljivim u pokušaju da udahne. Na novoj kožnoj garnituri, koju su tek kupili, te večeri dok su njih četiri zajedno sa marokankom sedele i pričale, pojavile su se opet one senke koje su prolazile hodnikom. Nakon par minuta jedna od ćerki je primetila da se nešto oko garnitura dešava. Pogledale su i videle tri ulegnuta mesta, kao da tu neko sedi. Prolazila ih je jeza, jer su osećale nečije prisustvo u sobi. Često se osećao tako nepodnošljiv smrad u kući, a da nije bilo jasno odakle dolazi. I još neke čudnovate stvari, kao čudni zvuci, šuškanja, škriputanja, iz uglova gde nije bilo ničega.
N. je počela da kadi, jer joj je brat koji je bio pobožniji od nje rekao da uzme da kadi stan i da čita Jevanđelje. I ona je tako i počela. Međutim, ispostavilo se da marokanki to smeta, počela je da biva nervozna i da se sklanja kada bi N. kadila.
Jednom prilikom, sedele su njih tri: N., srednja ćerka A. I marokanka i pile kafu. Opet je kafu skuvala marokanka. Odjednom njen lik je počeo da se menja. N. ju je ispod oka gledala, ali nije htela da marokanka vidi da ona išta primećuje. Pogledala je u A. I njih dve su se zgledale. Marokanka je nešto počela naglo da priča na nekom drugom jeziku, i glas joj je bio drugačiji, dublji i zreliji. Crte njenog lika su se potpuno promenile i postale kao crte neke zrelije žene, ali potpuno drugačije od njenih. N. ju je pitala:- Ova tvoja drugarica je baš lepa. Marokanka ju je pogledala i rekla onim izmenjenim glasom, - ja sam lepša! A N. je rekla :- pa obe ste lepe svaka na svoj način. Odjednom se iz nje pojavio i neki treći glas, počela je ponovo da se menja, i čuo se muški glas:-a hoćeš da me isteraš? HAHA! Trebaće ti tona tamjana za to! N. je neposredno pre toga pomislila da ode da donese tamjan kada je marokanka to izgovorila. Međutim, nije se dala smesti i zaita je ustala i otišla do sobe da donese tamjan. Marokanka nije bila agresivna, samo je sedela na stolici i kikotala se nenormalno jako, a N. je na momente osećala da je i njoj dolazilo da se tako kikoće, pa bi u sebi otpočinjala Isusovu molitvu za koju joj je rekao njen brat da je tvori. (koji je nakon svega ovoga otišao u manastir Hilandar i zamonašio se). Tada bi nagon prestajao. A. Je otišla u dno sobe, pobegavši što dalje od marokanke, ali nije želela da majku ostavi samu sa njom. N. je došla sa punom kutijom tamjana i počela da je prosipa po vreloj plotni, ali je marokanka vikala onim muškim glasom: -Još, još, nije to dovoljno! Znaš ti ko sam ja? Ja sam Car, meni će svi da se poklone! Glas koji je izlazio iz nje je postajao sve jezovitiji i na kraju se pretvorio u urlikanje nalik životinjskom. Kao da je više glasova govorilo iz tog jednog. -Ja sam onaj koji će doći i ja ću pobediti! Ovaj put pokloniće mi se ceo svet! Oči su joj se potpuno promenile i postale potpuno zelene, a beonjače se izgubile. Sevale su kao oganj. Na momente javljala se i ta druga osoba, žena koja se kikotala. A onda je onaj muški glas riknuo:-Jesi li donela tamjan? Nije to ništa, treba još! N. je stajala kraj šporeta i krstila se, A. Se sklupčala na fotelju i okretala brojanicu. Zapravo, N. mi je ispričala, pošto sam je pitala kako je ostala tako prisebna, kako nije pobegla, uspaničila se , onesvestila od straha ili slično, ona mi je rekla da je osećala takvu prisebost, da ni sama nije znala šta joj je, a da u stvari njoj je izgledalo kao da se to dešava nekom drugom, kao da gleda film. Onda je odjednom, pošto je došla do komode i uzela krst, okrenula ga je prema marokanki, i onda počela da čita na glas Oče naš, jer je jedino tu molitvu znala. Marokanka je počela da se trese i trza, da se naizmenično kikoće i jauče, pa je počela tiho da plače, pa se opet kikotala, i onda se stropoštala u stolicu, dok su se tiho iz nje čuli i dalje oni glasovi. Onda kao da je počela da se pribira. Ustala je malo ošamućena, pogledala u N., nasmejala se i krenula prema kauču da legne. Počela je opet svojim glasom da priča kako joj je muka i kako je umorna. Legla je na kauč, smirila se, N. je donela svetu vodicu i počela da je prska njom. marokanka je rekla da joj je hladno, N. joj je donela ćebe i pokrila i onda je marokanka zaspala.
(nastaviće se u idućem postu)

Па да та мароканка је бајала нешто.

 

[dobra predskazanja]

Ako je u paklu-pa zar to nije vecno ocajanje,bez nade za izbavljenje...nema mame i tate da isprave stvari..ni ti vise ne mozes da poravljas nista...to je to...a i cudno da je bas sad Magdalina postavila pricu koja govori bas o ovome,zar ne mislis?

Original postavio jeremijabg
hmm...pa i nisu ti neki odgovori...pogotovo ako se ima u vidu da si sam trazio odgovore cak i za postojanje "smrdljivih" smajlica u mom postu..."pravi" ateista(sto ne postoji) "smatra" to sto "smatra"(namerno ne koristim rec:veruje) i sta ima po ceo dan da laprda o necemu sto "ne postoji"...pa nije valjda lud?

Ne rece mi sta si mislio u ovom postu.
Tebi su jos uvek potrebni mama i tata da ispravljaju stvari? Mislim tako ti kazes, ali necu da pogadjam misli.

Marokanka je primer rascepljene licnosti. Tri razlicita lika su govorila iz nje. Vec su vidjeni takvi horori.
Cek da procitam i drugu pricu.

 

[dobra predskazanja]

Onda se Dimitrije vratio, ali u zenskom telu. Razocaravajuce, bilo je i takvih filmica tzv. komedija.

 

[dobra predskazanja]

Draga Zozonče, ne znam kako je vaše pitanje ovde ne poželjno?
Ne, nisam izmislila priču o poseti psihijatru, ali mi ona nije rekla da je to "normalno" nego da za takve stvari nemaju objašnjenja. Rekla je da je 95% moždanih struktura ne ispitano i da znamo samo za funkciju 5% ljudskog mozga, i da je u nauci dosta stvari ne istraženo. Da sam ja po njenoj proceni, odgovrima koje dajem, kao i testovima koje mi je dala da rešim zdrava i da nemam potrebu za lečenjem niti bilo kakvom terapijom, a da to što mi se desilo ona kao doktor psihijatrije ne može da objasni. Već sam napisala negde da sam bila i kod drugih doktora, uključujući i prfesora sa fakulteta, i među rodbinom imam doktora, ali niko zapravo ne može da da nekakvu dijagnozu, jer sam oduvek imala stabilnu psihičku sliku, kao i da sam čak i u vreme ovog viđenja bila potpuno pribrana i čak razmišljala o tome šta bi to moglo biti i šta bi moglo da tako nešto izazove. I to upravo zbog toga, što sam ja kao osoba, pored dva inžinjera i ne verujuća roditelja, kao i cela moja familija koja je ne verujuća, odgajana u jednom materijalističkom i skeptičkom duhu i sama sam tako razmišljala i u tom duhu imala pogled na svet oko sebe.

Manifestacija tvog mozga i nista vise iz nekog razloga.

 

[Magdalina]

Manifestacija tvog mozga i nista vise iz nekog razloga.

Važi se Zozonče
poštujem tvoje ubeđenje i opet ti kažem: možda bismo nekada bile baš bliske sagovornice i istomišljenice, i super se zezale ovde na forumu ,
sve dok se ne naiđe na neki Kamen o koji se saplete.
To nije moja fraza, nego onoga kome sam se smejala i koga sam i ja raspela svojim hulama i pljuvanjima. Zato sam se valjda i saplela, jer sam previše gledala u visine da bi do njega dobacila uvrede, pa nisam gledala po kome i gde gazim.
Ali, čini kako ti drago, jer da sam na tvom mestu i ja bih isto činila...
Majka mi je uvek govorila: nemoj glavom kroz zid, ima onih koji su iskustveno prošli i znaju šta te čeka, ali mene je teško bilo zautaviti jer sam osećala snažan naboj života i širine u grudima i osećaj slobode mi je bio posebno drag.
A za posetu ovih stranica, potpuno mi je jasno zašto se ovde dobro zabavljaš: meni je bio specijalitet da cimam bogoslove ( to mi je bilo najdraže, jer su bili tako nabeđeni da nevidljive postulate Božanstvenih Istina propagiraju kao da se vide iz daljine i iz svih uglova), pa sam ih stalno na kraju "pecala" sa ajde dokaži..i svaka priča koju bi ispričali imala je savršeno razumsko objašnjenje: halucinacija..Izvrsno!Šta je halucinacija, kako nastaje, od čega biva? Sve se uklapa! Podela ličnosti! Još jedno originalno naučno objašnjenje( ne,meni nije bio potpuno jasan način nastanka ili geneza podele ličnosti, kao što to 100% nije ni samim naučnicima jasno, jer uvek ima neko ali, međutim, te su teorije u velikom broju slučajeva kao takve prihvaćene, opšte korišćene, jasne ko dan i tu nema šta da se priča!). I hajde sada neka on meni da odgovor na to, da to nije podela ličnosti! Pa ne može!
Joj, kako sam uživala, sve dok ne počne da im se trese malena bradica. Onda bi me proklinjali sa : ti ćeš goreti u paklu i slično...Haha, ajd i to da vidimo!
I tako sam letela, letela i onda, prirodno, kao što svaki kosi hitac ima i svoju nizlaznu putanju, usledio je i paaaaad.
A da li sam gorela? Pa, još nisam bukvalno, ali predukus sam definitivno osetila.
I još sam i srećna i zahvalna na padu! zamisli tek tog ludila. Definitivno otkačeni-nebulozitis.
Jer je taj pad bio delo ljubavi Božije koje je On dopustio za mene, da bih u tom padu videla, šta me čeka nakon svega....

 

[Samson2009]

Шта кажете на ово?

.

 

[KetiLi]

A što, jel` si me upoznala?
Ne biraju mene ljudi, nego mi je takva priroda posla, prosto imaju potrebu da mi se povere, otkud znaš da me negde nećeš baš sutra upoznati i početi da mi pričaš neku svoju priču, a da nemaš pojima da sam to baš ja, koju si osudila na netu?
Uostalom.....nemam ja tu poterbu da se oni meni povere nego se to tako potrefi...

zao mi je ako je zvucalo kao osuda. vise je intiucija.
dosta toga se moze naslutiti cak i iz ove prepiske.iznenadila bi se ako ti nije blisko.
ako hoces veruj, ako neces - ne moras,kao sto je i moje ubedjenje moja stvar.
ovde razmenjujemo misljenja koja nemoraju da se podudaraju.

 

[KetiLi]

Ja, na primer, niti verujem da bog ne postoji, niti smatram da ne postoji, već znam da ne postoji. Stoga slobodno mogu da kažem da sam pravi ateista. - post 65

ali meni je svejedno kako me nazivaju, dokle god govorim istinu, jer imam smelosti koju mi daje Hristos koga je svet odbacio, raspeo i proglasio lažnim - post 67

izjave deluju kontradiktorno. ili mi se samo cini ?

 

[jeremijabg]

Ne rece mi sta si mislio u ovom postu.
Tebi su jos uvek potrebni mama i tata da ispravljaju stvari? Mislim tako ti kazes, ali necu da pogadjam misli.

Marokanka je primer rascepljene licnosti. Tri razlicita lika su govorila iz nje. Vec su vidjeni takvi horori.
Cek da procitam i drugu pricu.

sta ti nije jasno?sto sam rekao da ateisti,pa bar na ovom forumu, ne postoje?tema mnogo puta obradjivana,nemam nameru da je opet razvlacim a vec sam nesto o tome i na ovoj temi rekao..pa ako te zanima-procitaj...ako ne razumes-procitaj opet...ako i tad ne budes razumela sta sam rekao....onda zaboravi da sam ista rekao...
sto se tice mame i tate..ja sam to spomenuo zbog tebe...ne znam...delujes "mladoliko" u svojim porukama..a mozda i zbog bambija u avataru-podsvesno..ko zna..ako nema veze sa tobom,opet zaboravi..

 

[dobra predskazanja]

sta ti nije jasno?sto sam rekao da ateisti,pa bar na ovom forumu, ne postoje?tema mnogo puta obradjivana,nemam nameru da je opet razvlacim a vec sam nesto o tome i na ovoj temi rekao..pa ako te zanima-procitaj...ako ne razumes-procitaj opet...ako i tad ne budes razumela sta sam rekao....onda zaboravi da sam ista rekao...
sto se tice mame i tate..ja sam to spomenuo zbog tebe...ne znam...delujes "mladoliko" u svojim porukama..a mozda i zbog bambija u avataru-podsvesno..ko zna..ako nema veze sa tobom,opet zaboravi..

Zasto si mi onda postavio pitanje sta ja radim na ovom pdf-u, kada si vec ubedjen da ovde nema pravih ateista. To je poenta cele price. Izigravas islednika i pokusavas da dokazes da su ovde svi prikriveni vernici, jer ne bi postovali ovde da nisu.
Zato sam ti i rekla da te nijedan odgovor ne moze zadovoljiti, jer ti zelis da verujes.
Znaci Bambi deluje

 

[Magdalina]

Ja, na primer, niti verujem da bog ne postoji, niti smatram da ne postoji, već znam da ne postoji. Stoga slobodno mogu da kažem da sam pravi ateista. - post 65

ali meni je svejedno kako me nazivaju, dokle god govorim istinu, jer imam smelosti koju mi daje Hristos koga je svet odbacio, raspeo i proglasio lažnim - post 67

izjave deluju kontradiktorno. ili mi se samo cini ?

Ovo drugo sam izjavila ja, a ovo prvo..? Ne znam ko je to izjavio, jer se nisam deklarisala kao ateista...
To i jesu kontradiktorne izjave, ali kakve to veze ima kad su ih izjavile različite osobe?

Ah, tek sam sada pročitala da je to napisala geja.
I u čemu je opet tu problem, ona ima svoje mišljenje, a ja svoje.

 

[Magdalina]

zao mi je ako je zvucalo kao osuda. vise je intiucija.
dosta toga se moze naslutiti cak i iz ove prepiske.iznenadila bi se ako ti nije blisko.
ako hoces veruj, ako neces - ne moras,kao sto je i moje ubedjenje moja stvar.
ovde razmenjujemo misljenja koja nemoraju da se podudaraju.

Pa dobro, ne delujem ti kao osoba kojoj bi se mogla poveriti...ne znam šta tu može biti sporno?
I dobro, nemoj mi se poveriti, to nisam ni tražila od tebe.
Dok nekome ko me zna i ko mi je prijatelj, ima osećaj da mi se može poveriti, a opet, neko i kada me tek upozna počne priču koja završi u poveravanju...
S druge strane, neko i ko me zna nema tu potrebu za poveravanjem, pa opet je samnom prijatelj.
Svako ima neki svoj razlog zbog čega čini onako kako čini, zar ne?

 

[Magdalina]

onda te... slagala

i jos jedno pitanje "Bibilija" je u neku ruku rijec Bozija ili ne?
a demoni se...istjeruju uz pomoce cega/koga?

Demoni se isteruju uz pomoć Duha Svetoga i blagoslovom Gospoda Isusa Hrista, a u tu svrhu čitaju se molitve Gospodu i svetima koje su posebno sastavljene baš za isterivanje nečistih sila. U tim molitvama citira se Jevanđelje i koristi se Krst i osvećena vodica.

 

[jeremijabg]

Dadoh ti jednostavan odgovor da se igram sa vernicima, druzimo se, ali ti neces taj odgovor da prihvatis kao istinit, vec trazis neko drugo objasnjenje koje tebi odgovara.
Veruj u sta hoces, tebi to i nije tesko kad vec verujes u kojesta, pa i u postojanje demona.

pa ja vec prokomentarisao da mi to ne deluje kao neki sadrzajan zivot ako ti to predstavlja neku "zabavu" ali ti taj odgovor takodje nisi prihvatila vec tvrdis ono sta tebi odgovara.....

 

[jeremijabg]

Magdalina,ima li jos poucnih prica za ove skeptike...oops..."ateiste"

 

[dobra predskazanja]

pa ja vec prokomentarisao da mi to ne deluje kao neki sadrzajan zivot ako ti to predstavlja neku "zabavu" ali ti taj odgovor takodje nisi prihvatila vec tvrdis ono sta tebi odgovara.....

Pa dobro po tebi ni Tesla recimo nije imao sadrzajan zivot, jer s eposvetio necemu sto tebe najverovatnije ne bi ni zanimalo da si ziveo u ono vreme.
Ljudi okrenuti svom poslu nemaju sadrzajan zivot po tebi, jer eto ne mozes da razumes da neko voli svoj posao i da mu je posao istovremeno i zabava.
Nego ti jos nisi izneo svoje misljenje po pitanju ateista. A stalno pitas sta vi ateisti trazite ovde, sta trazite?
To znaci da ili nesmes da ga izneses ili ga nemas, jer ne znas da formiras misljenje.
Dakle ovde nisam tema ja, vec demoni i njihova projavljivanja ups izgleda da sam ipak ja tema.