Demoni i njihova projavljivanja

i tu, i u prvoj...pricici...

"imala je izgled onih kineskih zmajeva i maski koji se kod Kineza poštuju- ogromne iskežene čeljusti sa oštrim zubima sa kojih se cedilo nešto- mislim kao sluz, iz glave su izlazila sa strane, na mestu ljudskih ušiju, po tri nekakva biča koja su se spuštala preko ramena, nos je bio neka kombinacija životinjskog i ljudskog, kao lavlji ali je imao koren kao kod čoveka, a bio je ogroman i spljošten i imao je alku koja je bila provučena kroz njega, i iz njega se cedila nekakva jarko zelena sluz ; ali oči su iznad svega bile najstrašnije: bile su jarko jed zelene - možda kao boja žada, i bile su prebojene preko cele očne jabučice, nije bilo dužice i irisa, već samo to zeleno polje"
koej je zad boje Magdalina?

no, to je vjerojatno u svrhu sto...tocnije deskripcije?



jedini je...problem sto u Starom Zavjetu nema...Majke Bozije...
a i taj Zakone koje pominjes...starozavjetne, ljudi, navodno, nisu sami..smislili...
iskreno, mislim da prenosis rekla - kazala price...ostatak je obicno trabunjanje. . :neutral:

Boje žada.., žad je zelen, zar ne?
E, baš ove boje:
I ok. to je tvoje mišljenje.:neutral:
 

Prilozi

  • žad.jpg
    žad.jpg
    3,9 KB · Pregleda: 74
i tu, i u prvoj...pricici...

"imala je izgled onih kineskih zmajeva i maski koji se kod Kineza poštuju- ogromne iskežene čeljusti sa oštrim zubima sa kojih se cedilo nešto- mislim kao sluz, iz glave su izlazila sa strane, na mestu ljudskih ušiju, po tri nekakva biča koja su se spuštala preko ramena, nos je bio neka kombinacija životinjskog i ljudskog, kao lavlji ali je imao koren kao kod čoveka, a bio je ogroman i spljošten i imao je alku koja je bila provučena kroz njega, i iz njega se cedila nekakva jarko zelena sluz ; ali oči su iznad svega bile najstrašnije: bile su jarko jed zelene - možda kao boja žada, i bile su prebojene preko cele očne jabučice, nije bilo dužice i irisa, već samo to zeleno polje"
Ne razumem, u čemu je problem što je demon ličio na kineske zmajeve?:dontunderstand:
I kakav je to dokaz da ja ne volim azijatsku kulturu?:roll:
Nisam ja birala kakvog ću demona videti....:confused:
 

Ok Vragana, jel ti je toliko bitna boja žada? Najrasprostranjeniji je ovaj tip, i u zlatarama ga najčešće ima,zar ne? Znači trebalo bi da završim rudarsko-geološki da bih bila precizno-precizna u iskazu tipa: imao je zelene oči boje žada?
Ma daj, nemoj preterivati,ok?:roll:
A što se tiče opisa, dovoljno je da klikneš na drugu temu i sve tvoje iritacije sa ove teme će nestati. Nemoj spamovati, još jednom te molim,važi?:bye:
 
Ok Vragana, jel ti je toliko bitna boja žada? Najrasprostranjeniji je ovaj tip, i u zlatarama ga najčešće ima,zar ne? Znači trebalo bi da završim rudarsko-geološki da bih bila precizno-precizna u iskazu tipa: imao je zelene oči boje žada?
Ma daj, nemoj preterivati,ok?:roll:
A što se tiče opisa, dovoljno je da klikneš na drugu temu i sve tvoje iritacije sa ove teme će nestati. Nemoj spamovati, još jednom te molim,važi?:bye:

spamovati? hmm...
pustimo sad zad...sto se tvojih...stavova prema npr. Kinezima tice, to uopce nije sporno...

objasni ti meni ono sto sam te za demone, Stari zavjet, Majku Boziju i ostalo pitala?
 
spamovati? hmm...
pustimo sad zad...sto se tvojih...stavova prema npr. Kinezima tice, to uopce nije sporno...

objasni ti meni ono sto sam te za demone, Stari zavjet, Majku Boziju i ostalo pitala?

Nije ti bilo dovoljno ono objašnjenje za Stari Zavet?
Ne radi se o ispunjavanju zakone Mojsijevog, nego o ne ispunjavanju i tog Zakona, i uopšte tvrdovratosti naroda koji je otpadao sve više od Boga a klanjao se drugim božanstvima, kao i strastima i ostalim gresima kako su opisani narodi pre Novog Zaveta i do Hrista u Starom Zavetu.
A za ostalo, što ne znam ni šta je, nije predmet ove teme, nego otvori ti temu za ta pitanja pa neka ti i drugi daju odgovore ako žele...;)
 
Nije ti bilo dovoljno ono objašnjenje za Stari Zavet?
Ne radi se o ispunjavanju zakone Mojsijevog, nego o ne ispunjavanju i tog Zakona, i uopšte tvrdovratosti naroda koji je otpadao sve više od Boga a klanjao se drugim božanstvima, kao i strastima i ostalim gresima kako su opisani narodi pre Novog Zaveta i do Hrista u Starom Zavetu.
A za ostalo, što ne znam ni šta je, nije predmet ove teme, nego otvori ti temu za ta pitanja pa neka ti i drugi daju odgovore ako žele...;)

zapravo nisi objasnila, uopce
ili preciznije; nacin na koji to..tumacis dovodi citavu pricu u pitanje...iz taka.

sta jest predmet ove teme ako demonska posjednutost i njene manifestacije nisu?
 
Da ja pojasnim neke stvari.
1. zašto se neko nazvao vragana (đavolica)?
2. zašto taj neko tvrdi da nema demona?
3.zašto je glavni đavolov trik da ubedi ljude da on ne postoji?
4. zašto svi anti-teisti vrišteći skoče kad se spomene da biblija može da leči?
5. zašto su neki moderatori proterani odavde zbog otvorenog satanizma?
6. zašto će još neki biti?

Ako ovo razjasnimo mnogo lakše ćemo pratiti temu. :mrgreen:
 
U Srbiji se zaista o tome ne govori mnogo, s obzirom koliko je naša zemlja poslednjih 50-ak, 60-ak godina pretrpela duhovni genocid od strane,.. jel` da,.. i to je u svakom slučaju bilo dosta dobro tle da se izrodi podosta ovakvih pojava. Ako neko ne veruje meni, onda neka ode do bilo kog obližnjeg manastira i pita za termin
"đavoiman" koji nisam ja izmislila, već je to termin koji označava posednutost nečije duše i uma određenim "entitetima" koji se u pravoslavlju nazivaju demonima.
:think:
Čemu ovolika buka oko ovih tekstića. ;)
Ukoliko ne postoje i ukoliko je to psihijatrijska bolest, i to kako vidim širokih delova populacije, iliti "masovna histerija" koja se dešava po pravolsalvnim manastirima pri činu egzorcizma, onda zašto bi to toliko potresalo ljude koji u sve te stvari ne veruju?
Recimo, meni da kažu: sleteo je leteći tanjir u tvom komšiluku, idi i vidi. Ja bih verovatno bila potpuno ne zainteresovana jer me leteći tanjiri ne interesuju, tj. još bolje ne verujem u njih. A zašto neko čim se pomene reč demon, đavoiman, antihrist, anđeo ili sličan termin ne ljudskog karaktera, na ovom pdf -u koji je inače vezan za religiju i pitanja vere, odjednom gro onih koji uopšte ne veruju i nemaju ubeđenja koja ih čine vernicima, počinje da se baca drvljem i kamenjem kao da se startovala no-no tema, kao da je nekom stavljen prst u oko. Osećam se kao da sam u dobu inkvizicije, kada je postojalo ono o čemu sme i ono o čemu ne sme da se priča. A ja sam veštica...:metla:
Recimo, ovde se naveliko huli na Hrista, Presvetu Bogorodicu, Crkvu i slično, ali to nikome ne smeta, nikoga to ne pogađa, čak šta više, mnogi u tome i uživaju. Ali, kad se samo spomene ime d****, tada skaču varnice. A ne daj Bože, da još imaš i iskustvo vezano za njih. UUUU!
Zašto lepo svima koji u demone ne veruju, samo ne prođe pogled preko ekrana i kažu, pa opet pišu besmislice. Nego postoji ta čudna želja da se baš o toj temi raspravlja, da se dokazuje ili ne dokazuje, opovrgava i slično, kao da je bačen med među medvede. Čudno...:think:



A ja sam siguran da znas zasto je to tako...;)
 
Hm..pa to baš i nije tačno...Ja sam izučavala azijatsku kulturu i imam veoma veliku naklonost prema njoj, samo su mi se pogledi na svet u odnosu na njihove u nekoliko promenili. Azijatska kultura je vrlo bogata i cenjena dostojna, puna je mudrosti , mistike, i dubokoumne filozofije; ljudi istoka su daleko bogatiji duhom i umnošću od plitkih zapadnjaka, i celokupna njihova tradicija je u svemu prefinjena...i njima ništa po tom pogledu ne fali, sem jedino možda...Hristos...:think:

Jedino...bez Njega nemaju nista....(znam da ce sad drvlje i kamenje po meni zbog "sirenja netrpeljivosti")...:(
 
Ovo je priča ( jel` treba da kažem istinita?) o dečku koga sam prošlog leta upoznala, zajedno sa njegovom porodicom.

M. ima sada 16. godina, nem je i iako je normalno razvijen, već se na prvi pogled da uočiti da je na njegovom licu primetno nešto što ukazuje na neku vrstu psihičke bolesti. Kada smo se upoznali, meni je već pogled na njegovo lice bio blago nelagodan osećaj, jer je imao nekako tup i ukočen pogled, polu otvorena usta, i ceo lik je odavao nekakvo mučno stanje duše. Bilo mi ga je izuzetno žao, međutim istovremeno me je hvatala jeza od njegovog pogleda, a da nisam znala zašto. Ali, kasnije, kada smo se već par dana poznavali, i kada mi je njegova majka ispričala celu priču vezanu za njega i da je od četvrte godine postao opsednut, njegov lik mi je postao shvatljiviji.
Zapravo, priča njegovog oca i njegove majke, je jedna od najtežih i najtužnijih priča koju sam ikada čula. Pošto su mi pričali i kako su se venčali i kako su njega dobili, što nije bitno za ovu temu, kasnije priča ide da se M. Normalno razvijao sve do svoje 4-te godine. Bio je razigrano i bistro dete, pričao je i sve je bilo u najboljem redu. Ali jednog dana, on je samo prestao da priča, dobio je nekakav napad plača i bacakanja i od tada je sve pošlo nagore. Odjednom je zanemeo i više nije progovarao. Njegovi otac i majka vodili su ga svuda gde su mogli da bi se otkrilo šta je uzrok prestanka govora, međutim, pravo se objašnjenje nije pronalazilo. Kažu da su obišli sve velike klinike u zemlji u kojoj žive, a do njegovog polaska u školu bili su i kod mnogih lekara psihijatara, logopeda, neurohirurga, svih kod kojih su ih upućivali, pare kažu, nisu žalili, ali M-u nije bilo pomoći. Dok je bio još mali, njegovo psihičko stanje još nije bilo uočljivo drugačije od ostale dece, ali kako je rastao, njegov gnev i agresija bili su sve veći. Majka kaže, da su u njegovim kasnijim godinama bes i gnev prerasli u tuču i on je znao sve u kući da ih prebije, vrišteći, ispuštajući ne ljudske krike, grebući ih, čupajući, kidajući sa sebe i sopstveno meso, grizući, i sl. Imao je nezaustavljive napade koji su trajali, kako je ona rekla danima i mesecima. Jednom se desilo, kada je već bio odrastao, da dva meseca skoro da nisu mogli oka da trenu od njega, jer ih je sve zlostavljao: snagu koju je tada dobijao bila je enormna i kažu da je lomio i savijao i metalne predmete. Pošto su se svuda obraćali po klinikama, niko nije mogao da odredi pravu terapiju, jer ni jedna terapija nije delovala: na lekove nije reagovao.
Zatim su mi otac i majka pričali kako su počeli da se obraćaju i nadriisceliteljima, vračarama, i slično. Majka je plakala:-Čovek se u tim situacijama i za slamku hvata. Međutim ni odatle nije bilo pomoći: čak mu je bivalo još gore i napadi još češći.
Jednom je prilikom njena koleginica sa posla, koja je inače katolkinja, rekla: -Pa zar ti ne vidiš, on ti je opsednut demonom. Uputila ju je da ode do njihovog katoličkog sveštenika koji čita egzorcizme. Ona se potuno šokirala, jer nije bila verujuća žena i nije ni verovala u takve stvari. Razmišljala je o tome, i odlučila da ipak poseti obližnjeg pravoslavnog sveštenika i da ga pita za savet, jer je mislila: ipak je iz pravoslavne zemlje, da prvo pita našeg sveštenika. Međutim kad je došla kod njega i iznela mu slučaj, on se samo nasmejao i rekao da tako nešto ne postoji: da demoni ne postoje i da su to babske priče. Da ga vodi kod lekara i sl. Ona mu je objasnila da je obišla sve lekare u zemlji , da je bila i u Švajcarskoj i Engleskoj, ali da mu niko ne zna leka, a njemu je sve gore.
U svojoj priči bila je vidno iznervirana i revoltirana stavom našeg sveštenika, jer su je svi drugi prihvatali kod kojih je kasnije bila i muslimani i Jehovini svedoci i katolici, samo naš sveštenik nije hteo ni da čuje za nju. Tada se uputila muslimanskom Hodži, za kog je doznala preko neke žene sa posla. Kada je došla kod hodže, on je samo pogledao dečaka i rekao:-Pa, ovaj ti je opsednut, zar ne vidiš? To je jasno ko dan. Šta ste vi ljudi Bogu zgrešili da vam se ovakav demon useli u dete?! Ona se, kako mi je rekla, hvatala za slamku, i kad je on rekao da može da joj pomogne da se napadi prorede i smanje ona je pristala. Dao joj je neku sveščicu, u kojoj su bile napisane reči na nekom ne postojećem nerazumljivom jeziku. Hodža joj je rekao da je to jezik demona i da mora da nauči njihov jezik da bi mogla da im zapoveda. I to je odmah demonstrirao: rekao je nešto na tom ne razumljivom jeziku, i dečko je ustao i kao poslušno kuče otišao i doneo hodži kaput. Majka je samo frapirano gledala, dok je on naređivao dečku još neke stvari i onda se okrenuo ka njoj i rekao:-ako ovako budeš radila on će te slušati i kad dobije napad reći ćeš to i to i on će te ostaviti. ( Jer je on u napadima sve oko sebe tukao i ona i muž su redovno bili u masnicama i modricama).
Ona je pošla kući i počela da radi tako kako je hodža rekao, i isprva je stanje bilo bolje, tj. M. Se smirivao nakon tih izgovorenih reči, ali vremenom, on je postao još gori i nasrtljiviji, stanje mu se drastično pogoršalo i na kraju kulminiralo sa time da je i majka zaglavila od povreda u bolnici. U svom očaju više nije znala gde da se obrati.
(nastavak u sledećem postu)
 
M. je bio pošao u specijalnu školu ( jer je po njihovom zakonu morao da krene u školu ) i to je bila škola gde se posebno vodilo računa o njemu, nešto kao neka vrsta bolničke ustanove koja je istovremeno bila i škola za takvu problematičnu decu. Naučio je slova i sistem sporazumevanja preko pokazivanja slova i znakova. Imao je ispred sebe tablicu, po kojoj bi prstima pokazivao slovo po slovo, i tako bi sklapao reči koje želi da izgovori. Dok smo mi pričali, on je bio prisutan i zaista kad god je nešto hteo da doda, on bi prstom išao po tablici, a majka bi onda sricala slova i izgovarala reči. Od kako je krenuo u tu školu, i naučio da se sporazumeva, on je stalno majci „govorio“ da on nije za tu ustanovu, da on nije bolestan, već da je opsednut demonom ,da ga vidi i da mu ovaj mnoge stvari govori. Naravno, majka i dalje u tu priču nije verovala, mada se iznenadila kada je i od njega dobila ovakav odgovor. Da bi proverila, počela je da mu postavlja pitanja koja on nikako nije mogao da zna: o stvarima koje su bile u prošlosti, o nekim prijateljima i poznanicima, o rođacima i njihovim nekim stvarima, i interesantno je bilo kako je mali znao odgovore na sva pitanja čak i na ona koja ona nije znala i nije mogla ni da pretpostavi. Najviše ju je začudio odgovor o pokojnoj svekrvi, koju ona nije ni upoznala jer se svekrva upokojila kada se M.-ova majka udala. M. je znao sve o njenom životu i što je još gore, o njenim tajnim gresima koje ni sama majka M.-a nije mogla ni da pretpostavi. Onda je ona za te stvari pitala svoju jetrvu, i devera, i ispostavilo se da je ono što je M. rekao bilo do u sitnice tačno. Zatim, M. je tvrdio da mu se javljaju mrtvi deda i baba i da traže da se za njih mole, da je on opsednut zbog dopuštenja Božijeg jer je bio počinjen ogroman greh u porodici i dok se on ne okaje M. se neće osloboditi. Majka je sve to više odbacivala nego prihvatala, i onda je zahtevala od stručnjaka koji su radili sa njenim sinom, da se posle toliko godina potucanja po klinikama i lečenja koja su bila jalova, konačno odredi dijagnoza za njenog sina, i da se oni sastanu i održe sastanak gde će tema biti M. i njegovo zbrinjavanje. I tako je taj sastanak upriličen, i bili su pozvani najeminetniji stručnjaci iz Berlina sa nekog instituta, i neki prof. Psihijatar čije mi je ime ona rekla, ali sam ga zaboravila, koji je jedan od najcenjenijih stručnjaka u toj oblasti. Sastanku su prisustvovali i otac i majka i M. Kada je počelo zasedanje govorili su o svim aspektima njegove bolesti, ali nisu mogli da daju pravu dijagnozu. Tada se onaj profesor okrenuo M-u i upitao ga:- šta ti kažeš, šta je tebi? M. im je „odgovorio“ pokazujući na znake: -Ja sam opsednut i demon je u meni. Svi su se zgranuli i samo zaćutali. Čekali su da mu profesor odgovori, a on se zamislio i rekao : -Mi u psihijatriji lečimo ljude i postavljamo dijagnoze kod onih stanja gde ljudi ne znaju šta im je i šta se dešava. Ovde, mi ne možemo da postavimo dijagnozu. Za mene ovaj je slučaj rešen. M. zna šta mu je i bojim se da mi tu ne možemo da pomognemo. I tako je raspustio sastanak.( Sve dijaloge parafraziram po smislu izrečenog kako mi je i sama M.-ova majka prenela).
Majka i otac su se skrhani vratili kući, znajući da se njihovo mučeništvo nije završilo niti ima izgleda da se završi. M. je i dalje imao napade i nikakvi sedativi i sredstva medicine nisu pomagali. Onda su pošli u Srbiju jednom prilikom i posetili man. Pokajnicu. Tamo im je pok.m. Ilarija rekla da su trebali da se obrate sveštenicima i da se dečaku čitaju molitve. Ona ih je uputila u post, rekla im da poste redovno sredu i petak i da počnu svi da se pričešćuju, uključujući M.-a. Tako je otpočelo njihovo obraćanje pravoslavlju. Pošli su po manastirima: Lepavini, Dečanima, Studenici, Ostrogu, Fruškoj Gori, Preobraženju, i gde sve nisu bili. Od kako su pošli na liturgije i da poste sredu i petak, M.-u je bilo sve bolje i bolje. Majci su rekli da ona najviše za njega treba da se moli jer majčinske molitve su velike pred Bogom. Tako je ona počela neprestano da tvori Isusovu molitvu za dete, i M.-u je bilo mnogo lakše od toga. „Rekao“ joj je, da kad se ona za njega moli, demon nema toliku silu nad njim. I zaista, sve vreme našeg boravka tamo, primetila sam da M. čim oseti neki nemir, počne neartikulisano odjednom da baca ruke, da se naprasno smejulji i krevelji, skoro instinktivno desnom rukom traži majčinu ruku, i stiska je. Kada sam je pitala zašto to radi, ona mi je rekla da joj on tako daje znak da počne sa molitvom da bi demon izgubio silu. I zaista u par primera sam videla kako bi se M. vrlo brzo smirivao i ponovo bio pod kontrolom. Kad god bih ja počela priču o Gospodu, on bi počeo da se krevelji, jednom prilikom je čak pošao šakom na mene da zamahne da me udari, jer sam pričala o Crkvi i pravoslavlju, da bi ga majka zaustavljala, polako počela da miče usne, izgovarajući Isusovu molitvu i tu bi se M. smirivao i naglo ponovo menjao u normalu. Dok sam mu posmatrala lik, primetila sam da se njegove crte lica potpuno menjaju u trenucima kada ga obuzme ta sila: postaje nekako izazivački besan, iz njega se oseća jak nemir, a oči mu postaju tupe i pune ne ljudske mržnje i gneva, da bi se u trenutku kada se smiri skoro potpuno preobrazio i postajao opet miran, ćutljiv povučen i zagledan kao pomalo tužan.
Kada smo se upoznali, majka M.-a mi je prišla i vrlo neposredno otpočela konverzaciju jako brzo prelazeći na celu priču o M.-u. To me je ipak iznenađivalo, ali sam mislila, pa dobro ljudima je teško, pa ne mogu da zadrže bol i jad koji zbog svega imaju. Međutim, ona mi je već posle par sati poznanstva rekla kako je znala da ćemo se upoznati, i kako je znala da smo mi baš ti koje je trebalo da sretne. Ja sam ostala začuđena, otkud sad to, ali je ona nastavila priču:-Kada smo jesenas prolazili ovuda, i išli u Hilandar, M. je odjednom u kolima „rekao“:-Mama, ovde ćemo ponovo doći i ovde ćeš upoznati ljude koji će ti reći svu istinu i šta treba da radiš da bi mi pomogli. Mi smo, kaže majka, ostali iznenađeni, jer nismo planirali da se opet ovde vraćamo. Ali, ovog leta, pošli smo da obiđemo neke manastire po Kosovu i odjednom je mužu sinula ideja da nastavimo dalje za Hilandar i tako smo uradili, i kada smo vas sreli, tek mi je onda bilo jasno da ste vi ti o kojima je M. govorio. Ja sam bila iznenađena i onda smo raspravljali o temi kako demon može nekome da otkrije istinu, a kako nekada opet laže.( Ovo mi u svakom slučaju nije ostalo razjašnjeno, sem da Gospod može demonima da naredi da kažu istinu iako oni neprestano lažu, i onda oni moraju da kažu šta im je zapovedio Gospod).
Zatim su M. I njegov otac bili pošli u Hilandar da i tamo traže pomoć, međutim, rekli su mi da su se jako razočarali, jer niko nije hteo M.-u da čita molitve egzorcizma. Svi duhovnici sa kojima su razgovarali su ih odbili, bez objašnjenja, čitajući mu samo molitve za zdravlje. Ja sam ih uputila u Esfigmen, gde ig.Metodije čita takve molitve. M. i njegov otac su tamo i otišli, i otac se iznenadio što M. prvi put nije imao nikakav komentar jer je uvek ranije pri ulasku u manastir „govorio“- ovaj ne može da mi pomogne i slično, od ovoga ništa neće biti...Ali ovaj put je samo ćutao. Kada su došli u manastir ig. Metodije ih je primio i rekao da on može da mu čita molitve, ali da to neće imati nikakvog efekta, dokle god se dečko pravilno ne krsti, (jer demon uvek može da se ponovo useli onog koji nema pravilno krštenje, jer se na krštenju celo telo pomazuje osvećenim uljem i pogružava u vodu i po učenju Crkve, svaki onaj deo koji nije pomazan i pogružen može biti mesto gde demon ima pristupa), i oni su takve primere već nekoliko puta imali, dok je isceljenje nastupalo tek kada bi opsednuti primio i pravilno krštenje pa bi onda ukoliko je potrebno i molitve imale adekvatno dejstvo.
Tako da su oni i odatle otišli. Kada su pitali M.-a šta treba da rade, on mi je rekao da treba da ga krste pravilno i da je to ta istina o kojoj im je on govorio da će tu saznati, ali majka i otac nisu bili spremni i pored dečakove želje da ga krste u Esfigmenu. Kasnije smo se par puta čuli, M. je bio i dalje u onom stanju kakvom sam ga upoznala, imao je opet par napada. Bili su i na par mesta u Rusiji i Ukrajini i to je ostalo da mi ispričaju.
Tako se njihovo traganje da pomognu svome sinu nastavlja i njihova agonija još uvek traje,:sad2: mada je znatno ublažena njihovim obraćanjem u pravoslavlje.
 
kako to da se bas tebi ljudi obracaju i tako detaljno ti pricaju svoje probleme ?

na osnovu cega odabiraju bas tebe kad treba sa nekim da podele ovakav zivotni teret ?

u temu ne sumnjam, veru ne dovodim u pitanje, verujem u postojanje i jedne i druge strane u svemu pa i u religiji, ali ti...i dalje mi ne delujes dovoljno ubedljivo,vec cudno, ne zameri.

ni najmanje ne ostavljas utisak nekoga kome bih verovala i poverila se.
 
Poslednja izmena:
hmm...pa i nisu ti neki odgovori...pogotovo ako se ima u vidu da si sam trazio odgovore cak i za postojanje "smrdljivih" smajlica u mom postu..."pravi" ateista(sto ne postoji) "smatra" to sto "smatra"(namerno ne koristim rec:veruje) i sta ima po ceo dan da laprda o necemu sto "ne postoji"...pa nije valjda lud?:think:

Otkud znaš da ne postoje pravi ateisti? Kako možeš da lupiš takvu glupost?

Ja, na primer, niti verujem da bog ne postoji, niti smatram da ne postoji, već znam da ne postoji. Stoga slobodno mogu da kažem da sam pravi ateista. A takvih kao ja ima mnogo. Na ovom podforumu sam jer su me oduvek zanimali razne religije, sekte, mitovi i legende. Ako me to zanima, ne znači da verjem u to. Meni je biblija isto što i enciklopedija mitologije, kuran, tora ili bilo koja druga slična knjiga. Na Jovanovo otkrovenje i druga proročanstva iz Biblije gledam isto kao i na Nostradamusova ili baba Vangina proročanstva.
 
Poslednja izmena:
kako to da se bas tebi ljudi obracaju i tako detaljno ti pricaju svoje probleme ?

na osnovu cega odabiraju bas tebe kad treba sa nekim da podele ovakav zivotni teret ?

u temu ne sumnjam, veru ne dovodim u pitanje, verujem u postojanje i jedne i druge strane u svemu pa i u religiji, ali ti...i dalje mi ne delujes dovoljno ubedljivo,vec cudno, ne zameri.

ni najmanje ne ostavljas utisak nekoga kome bih verovala i poverila se.

A što, jel` si me upoznala?:think:
Ne biraju mene ljudi, nego mi je takva priroda posla, prosto imaju potrebu da mi se povere, otkud znaš da me negde nećeš baš sutra upoznati i početi da mi pričaš neku svoju priču, a da nemaš pojima da sam to baš ja, koju si osudila na netu?;)
Uostalom...:D..nemam ja tu poterbu da se oni meni povere nego se to tako potrefi...:bye:
 
Magdalina,sta bi sa ostalim primerima koje si rekla da ces postaviti...ne daj da te zbunjuju ovi "ateisti"...:whistling:

Ne mogu da stignem da ispišem sve, treba dosta kuckanja, a nemam baš vremena...Imam još priča, ali polako, sve ću ih postaviti.
Ako se neko seti nečega što je pročitao u pravoslavnoj literaturi ili čuo neka isto postavi.

Uostalom, znam da je mnoge sramota ili strah da govore o ličnim iskustvima, jer se plaše osude sveta i toga da ne budu nazvani ludacima, bolesnicima i slično, ali meni je svejedno kako me nazivaju, dokle god govorim istinu, jer imam smelosti koju mi daje Hristos koga je svet odbacio, raspeo i proglasio lažnim, a On je svima koji su odlučili da idu Njegovim stopama rekao: Ono što je pred svetom ludost, pred Bogom je mudrost.
 
Vidim da je moje pitanje ovde bilo nepozeljno, no dobro preformulisacu ga. Gospodjice Magdalina da li ste izmislili pricu o poseti psihijatru, koji vam je rekao da je prividjanje demona normalno, kao sto izmisljate ove pricice, koje nijedna zdravorazumna osoba ne moze prihvatiti kao istinite?
Da nije zalosno bilo bi smesno.
 

Back
Top