Demencija

[bezuslovna ljubav]

Danas bila u domu kod nje. Videla me soc radnica i pozvala na razgovor. Kaže, bila mama i tražila pravnika da napiše testament da stan ostavlja mojoj ćerki. Pita šta da radi. Ona mene pita ? Naravno da to nije opcija.
Ja je pitam kako da pokrenem postupak oduzimanja poslovne sposobnosti baš zbog takvih stvari, kaže, raspitaće se, ali misli da to ide jako sporo i da se radi preko csr. Jel zna neko, može li to direktno preko suda ? Ovi iz csr su užasno spori, tek sam pre neki dan dobila rešenje o smeštaju u ustanovu, a smeštena je u februaru.

Pa dobro... jeste Centar za socijalno spor, ali je dobro sto su meni i tebi i jos nekima odobrili smestaj bez zavrsene papirologije. A da su traljavi i spori to stoji. Kad se samo setim koliko sam vristala na njih, pravila scene u Centru... Na tvom mestu ja bih se raspitala kod nekog advokata, a postoje i sluzbe za besplatnu pravnu pomoc... Centri za socijalno stite po pravilu korisnika - tvoju mamu i moze se desiti da ne dobijes objasnjenje o svim opcijama. Trebalo bi da u Domu imaju pravnika. Cudi me da te sociolog nije uputio na njihovu pravnu sluzbu.

 

[bezuslovna ljubav]

pa reaguje, kako ne reaguje: spremno otvara usta kad joj prinesu kašiku... kao pravo mladunče
a žvaće dugo i temeljno, nema još problema ni s gutanjem -

za poslednjih nekoliko meseci stanje se nije drastično pogoršalo, samo je nestabilna i kad sedi, sva se ponekad iskrivi, kažu da to nije dobro za krvotok, pa je sve češće vraćaju u krevet

a jednu pesnicu tako čvrsto steže, da je u stanju sebe da povredi, pa joj zato trpaju parče gaze u tu šaku... drugom rukom može i da se počeše, što opet dovodi do drapanja, pa i na to paze -

nije ovo scenario koji svakog čeka: pisala sam o tome više puta - sve zavisi koji delovi mozga otkažu... nekom se sposobnost gutanja poremeti mnogo pre nego govor, hod ili držanje kašike u ruci -

Uh Beket, to je bas mucno i za tvoju mamu i za tebe. Da li joj daju neku terapiju? Moja mama vec par meseci nece u toku dana da legne lepo da odmori, vec je stalno u nekim cudnim polozajima na krevetu. Noge vise na podu a glava nije na jastuku vec na suprotnoj strani kreveta... ili je savijena sa rukama na kolenima i gleda u pod... kaze da joj tako prija. Ko bi znao zasto je tako. Svaki pokusaj da je vratim u normalan polozaj da se lepo opusti na jastuku i podigne noge na krevet ne traje dugo. Cim joj nesto skrene paznju i pomeri se, opet se vraca u te svoje cudne polozaje. Cimerka je okrenuta glavom na suprotnu stranu sobe,pa sam razmisljala da li moja mama gresi posmatrajuci nju. Ili jednostavno ne moze da se seti sta je dobar polozaj za odmaranje. Samo se spusti u bilo kom pravcu i tako ostane da lezi, dok neko ne naidje ili zazvoni telefon...

 

[bezuslovna ljubav]

Pa evo, danas sam otišla do nje, ona u poprilično dobrom stanju, namontirala frizuru, lepo se obukla, raspoložena. Priča sa mnom o mojim porodičnim stvarima, a posle svega kaže da ja moram da potpišem da bi ona išla kući da sredi neke papire oko stana. I sad, da li je moguće da tako dobro odglumi dobro stanje ili je to faza ? Onda se naljutila, i argumente o njenom dobrom zdravstvenom stanju mi nabrajala. Pitala me je šta ja muljam sa stanom i šta sam zamislila da joj uradim od života, da li je ona to zaslužila ?
I stalno insistira na tome da joj kažem da li ja mislim da je ona psihički bolesna i ja ne znam šta da joj odgovorim.

Marge Simpson, moras da pripremis odgovore ili da budes spremna na mnostvo pitanja vezanih za povratak kuci. Reci joj da je s njom psihicki bolje, ali pronadji neku njenu staru boljku fizicku i drzi se toga-da su nesto otkrili i da moraju da lece...srce, pluca, kicmu... Kazi joj da stan necete dirati i da je najvaznije da se ona leci i da bude dugo ziva. Uplasi je nabrajajuci sta moze da joj se desi i da ce se tvoja devojcica jako rastuziti ako baki ne bude dobro. Hvataj je na pricu o strahu tvog deteta i tvojoj zelji da se oporavi. Ne mozes s njom pricati kao sa nekim ko je potpuno razuman. Prihvati da se obracunavas sa njenom bolescu,a ne sa svojom majkom. Moja mama misli da je mlada i da moze sve da uradi. Ostale korisnike naziva babetinama. Ne smem ni da joj kazem da ima 80 godina. Jednom sam joj rekla, pa se skoro rasplakala i strasno zabrinula. Ne ume posteno ni prekidac za svetlo da ukljuci, a tvrdi da bi mogla da zivi lepo sama u svom stanu i da kuva i da pere... kada se seti da ima svoj stan. Ako se ne seti onda ima na repertoaru druge cinjenice sa kojima me kinji i raspamecuje. Progutas knedlu, izbrojis u sebi i ponovis joj jedne iste argumente po ne znam koji put. Da li si se nekada rasplakala pred svojom majkom? Da li si je zagrlila? Da li si joj rekla koliko ti je tesko? Desavalo se da me tada mama gleda kao da sam neki stranac i cak da hladno prokomentarise da sam histericna. Onda se ja naljutim, pa joj podviknem. Onda opet od pocetka. I tako... Cini mi se da se raspolozenje tvoje mame vraca, a lepo oblacenje i frizura potvrdjuju da joj je stalo do okoline. Da li se druzi sa nekim iz Doma? Da li mozes neku od tih baka da uzmes za *svog saveznika*. Biraj samo one koji su pozitivni i zadovoljni trenutnim stanjem. Nekoga ko ce je podsecati da ima tebe i da ti brines o njoj.

 

[blizance]

Samo da vas sve pozdravim i podrzim u licnim borbama,razlicitim a tako istim.Upala sam u kolotecinu i jednolicnost zivota da mi se cini kako upravo on,zivot cesto prolazi pored mene a ja nemam volje ni da pogledam u njegovom pravcu.Sve se vrti oko lekova,dolaska med.sestre kod mame,posete lekara(uglavnom u kucnim uslovima),dnevnih obaveza,porodice...Socijalni zivot mi je ravan pozitivnoj nuli,jer jos uvek barem idem na posaoto mi dodje kao super provod!!!Nekad sam jedvacekala da se zavrsi radno vreme da zbrisem u neku licnu avanturu a sada jedva cekam da pobegnem na posao od isto tako sasvim licne avanture(kapirate sta hocu da kazem)Mama je...hm,onako rekla bih solidno.Psihicki mirna pod lekovim da ponekad razmisljam sta ce joj uopse.Opet,sigurna sam da bi bilo ponovo uzasno da joj ih ukinu ili cak smanje.Ima vec 10ak dana neku temperaturu koja varira od 36,5 do 38 i neke bolove u stomaku.Njena doktroka joj je dala kutiju Ciprocina onako odokativno predpostavljajuci da je neka infekcija.Bolovi su malo uminuli ali temperaturu i dalje varira.Pritisak joj je sada posle skoro godinu dana uglavnom nizak 90 sa 50 a nekad i nizi.Korigujem joj terapiju koliko znam i umem,prateci iz dana u dan skupljanje vode i diuretike sa lekovima za pritisak.Od kardiologa sam digla ruke,jer u kucnim uslovima nije moguce da je pregledaju pa je vodim 1 u 7-8 meseci na kontrolu u Klinicki centar kad je ona u stanju da hoda.Nije izlazila napolje ved dva meseca sto zbog hladnoce sto zbog nemanja volje.Mrzi je da se obuce,uvek je u spavacici i vadi se na to da je kateter ometa i nervira pri hodu.Uglavnom spava i lezi u krevetu.Psihicki je stabilno,tiho govori a onda na jednom vikene kad me doziva kao da sam daleko od nje.Ucestvuje u razgovoru i prati temu ali ponekad kad joj kao sto je radio doktor zadam da zapamti po tri proste reci i pitam posle pet minuta da ih ponovi seti se uglavnom dve a trece nikad.Onda trazi da joj zadam jos i jos i tek tada nastane zbrka.Ponovi po jednu iz svakog zadatka ali da veze tacno tri nema sanse.Onda prestanem s tim i upalim joj Tv ili skrenem razgovor na nesto drugo.Prilicno se ugojila od izlaska iz bolnice kada je imala solidnu i dobru kilazu jer je bila oslabila taman kako je bilo bolje za srce.Dr savetuje da joj smanjim obroke jer sta god da joj sipam u tanjir,omladi Bilo mi je drago zbog toga jer sam brinula da dobro jede i ojaca ali se ugojila jer je u krevetu veci deo dana.Sad mi je zao kad moram da joj smanjim porcije a vidim da bi ona jela jos.Ako joj donesem teglu dzema koji obozava,pojede je za dva dana i trazi jos.Zao mi da je neceg zeljna a opet,zao mi je i da se goji vise nego sto treba.Vidim da cesto nema osecaj za meru a onda,danima jede samo hleb i margarin.Valjda joj proradi svest i zeli da smrsa.Uglavnom,zivot s njom je podnosljiv ali iziskuje veliu paznju i velika odricanja od licnih potreba i zelja.

 

[bezuslovna ljubav]

Samo da vas sve pozdravim i podrzim u licnim borbama,razlicitim a tako istim.Upala sam u kolotecinu i jednolicnost zivota da mi se cini kako upravo on,zivot cesto prolazi pored mene a ja nemam volje ni da pogledam u njegovom pravcu.Sve se vrti oko lekova,dolaska med.sestre kod mame,posete lekara(uglavnom u kucnim uslovima),dnevnih obaveza,porodice...Socijalni zivot mi je ravan pozitivnoj nuli,jer jos uvek barem idem na posaoto mi dodje kao super provod!!!Nekad sam jedvacekala da se zavrsi radno vreme da zbrisem u neku licnu avanturu a sada jedva cekam da pobegnem na posao od isto tako sasvim licne avanture(kapirate sta hocu da kazem)Mama je...hm,onako rekla bih solidno.Psihicki mirna pod lekovim da ponekad razmisljam sta ce joj uopse.Opet,sigurna sam da bi bilo ponovo uzasno da joj ih ukinu ili cak smanje.Ima vec 10ak dana neku temperaturu koja varira od 36,5 do 38 i neke bolove u stomaku.Njena doktroka joj je dala kutiju Ciprocina onako odokativno predpostavljajuci da je neka infekcija.Bolovi su malo uminuli ali temperaturu i dalje varira.Pritisak joj je sada posle skoro godinu dana uglavnom nizak 90 sa 50 a nekad i nizi.Korigujem joj terapiju koliko znam i umem,prateci iz dana u dan skupljanje vode i diuretike sa lekovima za pritisak.Od kardiologa sam digla ruke,jer u kucnim uslovima nije moguce da je pregledaju pa je vodim 1 u 7-8 meseci na kontrolu u Klinicki centar kad je ona u stanju da hoda.Nije izlazila napolje ved dva meseca sto zbog hladnoce sto zbog nemanja volje.Mrzi je da se obuce,uvek je u spavacici i vadi se na to da je kateter ometa i nervira pri hodu.Uglavnom spava i lezi u krevetu.Psihicki je stabilno,tiho govori a onda na jednom vikene kad me doziva kao da sam daleko od nje.Ucestvuje u razgovoru i prati temu ali ponekad kad joj kao sto je radio doktor zadam da zapamti po tri proste reci i pitam posle pet minuta da ih ponovi seti se uglavnom dve a trece nikad.Onda trazi da joj zadam jos i jos i tek tada nastane zbrka.Ponovi po jednu iz svakog zadatka ali da veze tacno tri nema sanse.Onda prestanem s tim i upalim joj Tv ili skrenem razgovor na nesto drugo.Prilicno se ugojila od izlaska iz bolnice kada je imala solidnu i dobru kilazu jer je bila oslabila taman kako je bilo bolje za srce.Dr savetuje da joj smanjim obroke jer sta god da joj sipam u tanjir,omladi Bilo mi je drago zbog toga jer sam brinula da dobro jede i ojaca ali se ugojila jer je u krevetu veci deo dana.Sad mi je zao kad moram da joj smanjim porcije a vidim da bi ona jela jos.Ako joj donesem teglu dzema koji obozava,pojede je za dva dana i trazi jos.Zao mi da je neceg zeljna a opet,zao mi je i da se goji vise nego sto treba.Vidim da cesto nema osecaj za meru a onda,danima jede samo hleb i margarin.Valjda joj proradi svest i zeli da smrsa.Uglavnom,zivot s njom je podnosljiv ali iziskuje veliu paznju i velika odricanja od licnih potreba i zelja.

Blizance, tako se osecam i ja. Dok drugi planiraju godisnje odmore, ja gledam da uklopim poslovne obaveze i odlazak kod mame. Dok drugi idu u pozoriste, na koncerte, tretmane... ja stedim svaki dinar za troskove pampersa, lekova i ostalog. Dok se drugi opusteno smeju, proveravam vreme kada treba da pozovem mamu i podsetim je na naesto ili da pitam kako je... U poslednj vreme toliko je vickasta da svaki pokusaj da nesto objasnim dovede me do ludila. Kako samo ima neke odgovore, meni ne bi pali na pamet, a ona me matira. Onda udahnem duboko pa krenemo ponovo. Danas je isla na komisiju za tudju negu. Cekamo odgovor. U poslednje vreme se opustila i ne pokazuje zelju da ode u WC. Bojim se da ce dobiti infekciju u tim gacama. Menja ujutru i uvece, ali retko prihvata da ode u kupatilo. Kaze da se plasi od kupatila A dok sam bila kod nje onih 5-6 dana, svaki cas je isla u kupatilo da proba da piski. Vec sam se plasila da ce joj to postati opsesija. Sad se opet uzjogunila u drugom pravcu. Jedna tetka tvrdi da je mozda ostala daska podignuta, pa se omakla i propala u solju i da je to uplasilo. Druga tvrdi da treba da sedi neko pored nje i da je usmerava. A ja ne znam vise kako da objasnim drugima da mami propadaju mozdane celije i da nemam cesto reci da uputim mamu kako se sta radi, jer je tvrdoglava i za sve ima odgovor. I da ja moram da radim po citav dan da bih obezbedila sve sto je potrebno za lecenje i negu. Onda smisljam nove nacine...idemo dalje... Blizance, da li je to prvi put da je doktor predlozio tu vezbu sa pamcenjem reci? Da li si probala da joj napises par jednostavnih zadataka sa mnozenjem, sabiranjem, oduzimanjem...? Probaj prvo sa jednim u njenom prisustvu, a onda joj ostavi vise kada nisi tu. Proveri koja tezina zadataka joj odgovara. Verujem da ce se oduseviti kada vidi rezultate. To ponavljanje od tri reci moze da je zbuni i da se razocarava u samu sebe. Ili igrajte *ne ljuti se, covece*, ako zeli. To ce joj vezbati koncentraciju i brojanje. Meni je doktorica predlagala da pokazujem mami fotografije kada je bila mlada, lepa i vesela. Problem nastane kada je na slici vise osoba i kada se zbuni ko je ko, koliko ima godina i gde je sada. Tako da sam odustala.

 

[blizance]

Verujem da ti je sigurno tesko finansiski da izneses troskove oko doma i hiljadu propratnih stvari koje nisu uracunate u cenu istog.Eto,moja je kod kuce i vecinu lekova dobija na recept od kojih se svi placaju osim onih 5odin neki i pola od ukupne cene.Njena penzija to pokrije ali ostali zivotni troskovi su moji.Nekako razvucemo i necu da kukam...dobro je.Veci je problem to sto cela porodica ustvari zavisi od nje,kakav apsurd.Kad je njoj malo bolje,mi zivnemo,odemo u setnju do Ade pa na bajseve i izduvamo jedan krug pa bezi kuci.Kad joj je lose,svi se pokunjimo i strepimo.Naravno nema nam mrdanja od kuce osim do posla i skole.
Sto se tice ovih mentalnih vezbi,doktor ih na pregledu uvek koristi a mi kuci ponekad kad je ona raspolozena(a uglavnom nije).Zanimljivo je to da je uvek racunske operacije kod lekara izvodila sasvim dibro kao i kod kuce ali neke osnovne pojmove pamcenja vrlo tesko.Racunjanje je trenutno i to funkcionise ali posle 7-8 minuta da je pitas koji je rezultat bio,nema pojma.Nije zainteresovana za drustvene igre,niti bilo sta osim televizije i cesto je gleda bez tona.Prati radnju,zna o cemu se radi ali joj je ton suvisan.U odnosu na proslu godinu kad je bila jako lose kada se njen televizor cuo na ulicu,sada ga sasvim utisava.Tako,zivotari bez narocitih prohteva(a nekad je zakerala za sve),bez narocitih zelja(osim ponekad nesto od hrane),bez narocite volje za bilo sta.Nece da se obuce cak i kad joj je dobro,uvek je u pidzami i veci deo dana lezi cak i kad bi mogla da proseta.Da li je to depresija,apatija...sta li?Ponekad je stimulisem da se nasmeje i da nesto porazgovaramo ali to je samo dok sam ja tu.Problem je i taj sto je veci deo dana sama jer ja imam obaveze,radim,kuvam,spremam,dete,muz...Obidje je ujutru med.sestra i to je to.Volela bih da joj navrate prijateljice ali ona nema volju ni da ih primi,niti da razgovara sa njima.Svesna je svog stanja pa kao da vise i nema o cemu s njima da prica.One opet,plase se da nisu na smetnji pa izbegavaju i da dolaze.
Kad pominjes fotografije,moja je nasla neku svoju sliku na kojoj je bila mala(oko 2godine)i zatekla sam je kako place.Pitam,zasto places a ona kaze da joj je zao devojcice sa slike.Kazem,pa to si ti.Odgovara,<znam,zato i placem>Ko zna,sta joj se vrtelo u glavi u tom momentu?

 

[bezuslovna ljubav]

Verujem da ti je sigurno tesko finansiski da izneses troskove oko doma i hiljadu propratnih stvari koje nisu uracunate u cenu istog.Eto,moja je kod kuce i vecinu lekova dobija na recept od kojih se svi placaju osim onih 5odin neki i pola od ukupne cene.Njena penzija to pokrije ali ostali zivotni troskovi su moji.Nekako razvucemo i necu da kukam...dobro je.Veci je problem to sto cela porodica ustvari zavisi od nje,kakav apsurd.Kad je njoj malo bolje,mi zivnemo,odemo u setnju do Ade pa na bajseve i izduvamo jedan krug pa bezi kuci.Kad joj je lose,svi se pokunjimo i strepimo.Naravno nema nam mrdanja od kuce osim do posla i skole.
Sto se tice ovih mentalnih vezbi,doktor ih na pregledu uvek koristi a mi kuci ponekad kad je ona raspolozena(a uglavnom nije).Zanimljivo je to da je uvek racunske operacije kod lekara izvodila sasvim dibro kao i kod kuce ali neke osnovne pojmove pamcenja vrlo tesko.Racunjanje je trenutno i to funkcionise ali posle 7-8 minuta da je pitas koji je rezultat bio,nema pojma.Nije zainteresovana za drustvene igre,niti bilo sta osim televizije i cesto je gleda bez tona.Prati radnju,zna o cemu se radi ali joj je ton suvisan.U odnosu na proslu godinu kad je bila jako lose kada se njen televizor cuo na ulicu,sada ga sasvim utisava.Tako,zivotari bez narocitih prohteva(a nekad je zakerala za sve),bez narocitih zelja(osim ponekad nesto od hrane),bez narocite volje za bilo sta.Nece da se obuce cak i kad joj je dobro,uvek je u pidzami i veci deo dana lezi cak i kad bi mogla da proseta.Da li je to depresija,apatija...sta li?Ponekad je stimulisem da se nasmeje i da nesto porazgovaramo ali to je samo dok sam ja tu.Problem je i taj sto je veci deo dana sama jer ja imam obaveze,radim,kuvam,spremam,dete,muz...Obidje je ujutru med.sestra i to je to.Volela bih da joj navrate prijateljice ali ona nema volju ni da ih primi,niti da razgovara sa njima.Svesna je svog stanja pa kao da vise i nema o cemu s njima da prica.One opet,plase se da nisu na smetnji pa izbegavaju i da dolaze.
Kad pominjes fotografije,moja je nasla neku svoju sliku na kojoj je bila mala(oko 2godine)i zatekla sam je kako place.Pitam,zasto places a ona kaze da joj je zao devojcice sa slike.Kazem,pa to si ti.Odgovara,<znam,zato i placem>Ko zna,sta joj se vrtelo u glavi u tom momentu?

O Boze, Blizance, sad ste rasplakale i mene. I to na poslu, dok kradem koji minut da vidim sta se desava kod vas. Verovatno je usamljena i oseca se kao uplasena devojcica. Moja mama je jedno vreme o meni pricala kao o *majci*. A kada je pocela da plete pletenicice -ima slabu kosu-pred spavanje, bila sam sokirana. Kao devojcica je nosila dve pletenice. Primetila sam da voli da se mazi. Ali ne podnosi razmazenu decu u svojoj blizini, niti kada se ja mazim oko nje. Samo ako ja njoj tepam i grlim je. Blizance, postoje antidepresivi za stare osobe, pa popricaj sa doktorom o tome. Seti se necega sto joj narocito prija u vasem drustvu ili van kuce, animirajte je na takve stvari. U pocetku ce se buniti, strahovace da izadje iz sigurnosti kolotecine i stana, ali dozirajte pomalo. Tvoja mama nece da se obuce, a moja nece da se svlaci. Jedno vreme je oblacila po 2-3 haljine. Sad mi je smesno, a u tada sam sizila.

 

[blizance]

O Boze, Blizance, sad ste rasplakale i mene. I to na poslu, dok kradem koji minut da vidim sta se desava kod vas. Verovatno je usamljena i oseca se kao uplasena devojcica. Moja mama je jedno vreme o meni pricala kao o *majci*. A kada je pocela da plete pletenicice -ima slabu kosu-pred spavanje, bila sam sokirana. Kao devojcica je nosila dve pletenice. Primetila sam da voli da se mazi. Ali ne podnosi razmazenu decu u svojoj blizini, niti kada se ja mazim oko nje. Samo ako ja njoj tepam i grlim je. Blizance, postoje antidepresivi za stare osobe, pa popricaj sa doktorom o tome. Seti se necega sto joj narocito prija u vasem drustvu ili van kuce, animirajte je na takve stvari. U pocetku ce se buniti, strahovace da izadje iz sigurnosti kolotecine i stana, ali dozirajte pomalo. Tvoja mama nece da se obuce, a moja nece da se svlaci. Jedno vreme je oblacila po 2-3 haljine. Sad mi je smesno, a u tada sam sizila.

Uh,zao mi je sto smo te rasplakale(obecavam da necu vise)Cudo je coveciji mozak,cega se tu sve nakupi za zivota.Jos kad tome pridodamo neke licne tragedije,nevolje,stresove pa i zdrav covek bi odlepio.Cesto uhvatim sebe kako se preslisavam da li sam jos uvek u granicama normale ili mi se vinkl pomerioJeste,sigurno!Ko jos normalan da opstane u ovom sveopstem ludilu.Mama je dobila antidepresiv Citalex i ovo sad stanje je ihaaaha bolje od onog koje je bilo pre ovog leka.Dajem sve od sebe da joj zivot ucinim lepsim dok je jos koliko-toliko razumna i moze da joj dopre do mozga svakodnevnica.Kazu ovako moze da potraje i tesim se time da nije gore.Nekako je podnosljivo,e sad sto bih ja volela da je moja mama sada sa 65 godina ko sa 55godina i da je moze da zivi normalno to je druga stvar.Nekako mi se cini da jos nije toliko stara da se ucauri u kucu i krevet a opet,vidim po njoj da nema snage i da joj je lakse da lezi i tako camotinjari.Prosto,kao da je to neki njen izbor i ako ja suvise navalim da to menjam ona se ljuti.Predjasnje stanje koje je predhodilo ovom sada je bilo sve suprotno i hipre,hiiiiiper aktivno.Sad kao da se umorila i povukla rucnu kocnicu i shvatila da je puno bolesna i da nema vise smisla nikoga da laze i obmanjuje.Onda nekako to i postujem.Pustam je da zivi onako kako je njoj lakse,bez pritisaka samo sa velikim trudom i voljom,ljubavi i brigom sa moje strane.

Imam utisak da si ti malo uspela da kanalises svoju brigu i da sada nekao realnije i spremnije reagujes na zbivanja sa tvojom mamom i to je dobro.Ocigledno da joj prija uloga mazene i pazene osobe,jer joj je to mozda nekada davno kao detetu nedostajalo.Pruzi joj to kad god mozes,to je najbolje sto mozes da uradis a ona ce bar u tom momentu biti svesna svoje srece.Vazno je da je na sigurnom,pod nadzorom lekara(ne bas uvek dovoljnim gledano iz mog i tvog ugla)ali uopsteno jesto,ima redovne obroke,kakvo-takvo drustvo,cista je(koliko je to moguce)zbrinuta i sigurnija nego u svom stanu.Malo li je od tebe sto si se izborila da to organizujes?Da nije tako ko zna sta bi bilo.Zato budi ponosna na sebe sto si toliko toga ucinila za nju i sto ces uvek uciniti.Hvatajmo dah za nove dane koji nas ocekuju i setimo se da postoji zivot i van svega ovoga o cemu ovde pisemo.

 

[Ona Marge]

Pošto je moja mama odlučila da napiše testament kojim bi stan ostavila mojoj ćerki (što ja ne želim jer imam i brata koji finansijski učestvuje u svemu), nastala je nova frka. Soc radnica iz doma kaže da pokrenem postupak lišavanja poslovne sposobnosti. I otišla ja u csr, kaže tamošnja soc. radnica da može po njenoj dijagnozi to da se pokrene i da nam oni neće praviti problema, da to treba da pokrenem u sudu.
Kaže dva veštaka po 15000, neke takse i barem tri ročišta po 27000. Jel to stvarno tako ? Zar to nije vanparnični postupak ? Pa to je preko 1000 evra. Da li postoji neka drugačija mogućnost ?

 

[Пилипенда]

Не замјерите што нисам прочитао цијелу тему, свега првих неколико страна... па не знам да ли је ово неко већ поставио унутар теме.
Много боље од свега што бих могао написати речено је кроз један кратки филмић. У свега неколико минута стала је цијела суштина ове теме и то на изузетно дирљив начин.
Филмић са све уводном и одјавном шпицом траје свега 5 и по минута и више је него вриједан гледања. Грчки је, са титлом на енглеском. (За праћење је довољно и сасвим скромно знање енглеског.)

 

[j.e.l.e.n.a.]

Pošto je moja mama odlučila da napiše testament kojim bi stan ostavila mojoj ćerki (što ja ne želim jer imam i brata koji finansijski učestvuje u svemu), nastala je nova frka. Soc radnica iz doma kaže da pokrenem postupak lišavanja poslovne sposobnosti. I otišla ja u csr, kaže tamošnja soc. radnica da može po njenoj dijagnozi to da se pokrene i da nam oni neće praviti problema, da to treba da pokrenem u sudu.
Kaže dva veštaka po 15000, neke takse i barem tri ročišta po 27000. Jel to stvarno tako ? Zar to nije vanparnični postupak ? Pa to je preko 1000 evra. Da li postoji neka drugačija mogućnost ?

Marge,
evo kako sam ja to rešila pre par godina...
Sa svom medicinskom dokumentacijom sam otišla u CSR i rekla im da sam oca smestila u dom. Rekla sam im da ću pokrenuti postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti,a onda su oni postavili jednu svoju radnicu za privremenog staratelja,do okončanja postupka. To je valjda procedura.
Preko advokata sam pokrenula postupak pred sudom,sudsko veštačenje je koštalo oko 30000,možda koji dinar više,ne sećam se tačno.
Posle otprilike mesec dana od predaje zahteva u sudu,sudski veštak je u domu porazgovarao sa mojim ocem(koji se ponašao najsladje moguće,kao da je apsolutno i potpuno zdrav ) i popričao je sa osobljem u domu,pregledao nalaze još jednom(pošto smo sudu predali kompletnu kopiranu medicinsku dokumentaciju) i na kraju su doneli rešenje da mu se potpuno oduzima poslovna sposobnost.
Nisam imala ni jedno naknadno ročište ,samo mi je rešenje stiglo poštom posle oko mesec dana.
Onda su me zvali iz CSR i ukinuli privremeno starateljstvo a doneli rešenje da sam ja staratelj.
To je otprilike sve...trajalo je oko 3 meseca,čini mi se.
Treba da znaš da nikakvi ugovori,testamenti isl. nisu važeći ukoliko je pokrenut postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti i ukoliko je postavljen privremeni staratelj. Tako da mislim da treba što pre to da pokreneš da bi zaštitila i sebe i brata od nekih neželjenih situacija.
Eto

 

[LJILJA MMM]

Ako dementna osoba ima imovinu na svoje ime, onda odmah po dobijanju dijagnoze treba poktenuti postupak oduzimanja radne sposobnosti kod suda. Samo tako moćete praktično sprečiti razne zloupotrebe po domovima, ili pak, realizaciju neke njihove sulude ideje.
Ako nema imovinu, već samo tekući račun, dovoljno vam je samo ovlašćenje na njegov tekući račun, tj. da raspolažete novcem. Možete pokrenuti i postupak za privremeno starateljstvo, ali vam nije neophodan. Ako je osoba u domu, onda taj postupak pokreće socijalni radnik u domu pišući centru za soc. rad, ili vi sami kad odete u centar za soc.rad. Ja sam pokrenula taj postupak, tj. soc.radnik u domu. Iskreno, šlašila sam se da ću morati da dam pristanak na isključenje aparata ako bude zaglavio u bolnici. ne znam zašto mi se to uvrtelo u glavu. ne znam ni da li mi za to treba uopšte starateljstvo. Jednostavno sam strašno želela da mu i pred zakonom budem staratelj, što i jesam bila u praksi. Poziv iz centra je stigao nakon tatine smrti.

 

[Ona Marge]

Živim a umirem...tako se osećam
Danas sam napisala predlog za lišavanje poslovne sposobnosti, jer imam potrebno znanje i uz neke savete, nije mi bio problem da to sastavim...ali EMOCIJE...
Kao da sam svakom napisanom rečju ubadala moju mamu u srce, e tako sam se osećala, i dalje mi je teško. nemam pojma kako ću se suočiti sa njom kada ja budem zvanično pokretač tok postupka...i kada se sretnemo na sudu...
Kako ste to preživeli vi koji ste imali takvu situaciju ?

 

[blizance]

Živim a umirem...tako se osećam
Danas sam napisala predlog za lišavanje poslovne sposobnosti, jer imam potrebno znanje i uz neke savete, nije mi bio problem da to sastavim...ali EMOCIJE...
Kao da sam svakom napisanom rečju ubadala moju mamu u srce, e tako sam se osećala, i dalje mi je teško. nemam pojma kako ću se suočiti sa njom kada ja budem zvanično pokretač tok postupka...i kada se sretnemo na sudu...
Kako ste to preživeli vi koji ste imali takvu situaciju ?

Nisam imala ovakvo iskustvo ali se nadam da tvoja mama nece morati da ide u sud.Nadam se da to mogu obaviti soc,radnici i ostale nadlezne ustanove.Suludo je tako bolesne osobe koje imaju sve papire o svojim bolestima maltretirati odlaskom u sud.Secam se da je moj pokojni deda bio u Vrsackoj bolnici sa nekoliko dijagnoza i da je tata da bi otkupio stan u dedino ime sve obavio u bolnici uz prisustvo nadleznih.Deda nije morao nikuda da ide osim da se slozi(iako tako bolestan)mada je imao epizode dobre svesti da tata moze u njegovo ime odkupiti stan(tad je bilo to aktuelno,svi su otkupljivali stanove)Secam se da je deda svojerucno napisao jedno(mislim i poslednje pismo)kao neku vrstu testamenta posle razgovora sa mojim ocem.Doduse pismo je stiglo nekoliko meseci nakon razgovora i bilo je prilicno konfuzno ali se iz njega moglo zakljuciti da je deda zaduzio oca da otkupi stan i da ga kasnije za dedine smrti otac(tj njegov sin)i nasledi.Sve ovo je bilo i dogovoreno jos godinama unazad dok je deda bio zdrav ali niko nije hteo da potegne stvar ostavstine dok je on bio ziv.Kad je uvideo da ce uskoro umreti onda je iako bolestan uspeo to i da aminuje na papiru tako da nije bilo dileme kome ostaje stan(doduse niko se nije ni bunio).Problem je nastao kada je deda umro a ubrzo zanjim i moj otac koji nije uspeo da otkupljenu imovinu prevede na svoje ime jer ga je smrt iznenadila.Tada sam ja kao naslednik morala zaostavstinu u posebnom postupku prvo prevesti sa umrlog dede na umrlog mi oca, pa tek tada na sebe.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Živim a umirem...tako se osećam
Danas sam napisala predlog za lišavanje poslovne sposobnosti, jer imam potrebno znanje i uz neke savete, nije mi bio problem da to sastavim...ali EMOCIJE...
Kao da sam svakom napisanom rečju ubadala moju mamu u srce, e tako sam se osećala, i dalje mi je teško. nemam pojma kako ću se suočiti sa njom kada ja budem zvanično pokretač tok postupka...i kada se sretnemo na sudu...
Kako ste to preživeli vi koji ste imali takvu situaciju ?

Sudski veštak je mog oca pregledao u domu,odnosno,obavio je razgovor s njim tako da on maltene nije ni znao da priča sa sudskim veštakom a u procesu oduzimanja poslovne sposobnosti.
Na sud je samo jednom otišao advokat i to pre veštačenja. Ni mene ni oca nisu zvali u sud.
Kad je stiglo rešenje,ja sam plakala kao kiša od pošte do kuće.
Kao da mi je tek onda postalo jasno da je on ozbiljno bolestan i da više nikad neće biti onaj stari.

 

[Ona Marge]

Predala dokumentaciju u Sud na pisarnicu...
Otišla do nje u dom, rekla joj da će zbog toga što želi da potpiše testament u sudu, morati da je procene dva veštaka , da bi njena odluka bila validna.
Kako ovo kad se napiše deluje jednostavno...
Ona je to prihvatila srećna jer će najzad moći nekom na sudu da kaže da smo je na prevaru doveli u dom (čitajući između redova njeno ponašanje) i da će moći da ode kući.
A, odvela sam je u radnju da kupi magnezijum šumeće tablete. Slabo se i sa novcem snalazi, i ni sama ne zna šta želi da kupi. Kaže da je pala za vikend, tamo u dvorištu i da je malo udarila koleno, pomalo joj se i vrti u glavi.
Sve ja to razumem da je bolest, ali, brate, toliko je emotivno pričala o tome da stan želi da prepiše mojoj ćerki da me je jedino to ispomeralo. Ne zato što meni taj stan treba i što ga želim, a ne želim ga uopšte posle svega, nego zato što vidim da ona ima tu ogromnu želju.

 

[neizreciva]

moj otac je pre koji dan licitirao peglu, polovnu, na limundu i ponudio je 15 000 din....i nema pojma o tome....a ima dozvolu i vozi auto....bojim se da ce neko nevin nastradati zbog njega, evidentno je da je dementan iako je naizgled odlicnog zdravlja sa svojih 75 godina i potpuno pokretan.....

 

[Ona Marge]

moj otac je pre koji dan licitirao peglu, polovnu, na limundu i ponudio je 15 000 din....i nema pojma o tome....a ima dozvolu i vozi auto....bojim se da ce neko nevin nastradati zbog njega, evidentno je da je dementan iako je naizgled odlicnog zdravlja sa svojih 75 godina i potpuno pokretan.....

Živi li sam ili sa nekim ? Pitam, jer, ako živi sam, ako, ne daj Bože napravi neko sr.anje, tebe će zajašiti centar za soc rad...

 

[beket]

moj otac je pre koji dan licitirao peglu, polovnu, na limundu i ponudio je 15 000 din....i nema pojma o tome....a ima dozvolu i vozi auto....bojim se da ce neko nevin nastradati zbog njega, evidentno je da je dementan iako je naizgled odlicnog zdravlja sa svojih 75 godina i potpuno pokretan.....

dobro je kad ovako neko rano primeti da nešto nije u redu i u tom slučaju odmah treba početi sa zakazivanjem pregleda... bez dijagnoze ne može se ništa!

u vreme kad je moja majka počela da ponavlja gluposti, ona tad odavno više nije umela ni da uključi kompjuter, tvrdila je da se pokvario -

tek posle sam saznala za najjednostavniji test: crtanje sata - onako kako izgleda na klasičnom časovniku 15 do 12 ili dva i pet, 25 do 10 -
a i taj test će verovatno uskoro otići u istoriju, sve manje ljudi gleda te satove, kompjuteri i pametni telefoni pamte umesto nas koji je datum, koliko je sati...

 

[LJILJA MMM]

moj otac je pre koji dan licitirao peglu, polovnu, na limundu i ponudio je 15 000 din....i nema pojma o tome....a ima dozvolu i vozi auto....bojim se da ce neko nevin nastradati zbog njega, evidentno je da je dementan iako je naizgled odlicnog zdravlja sa svojih 75 godina i potpuno pokretan.....

Pod hitno kod lekara po dijagnozu. Privatni najbolje jer je to najbrže. I nadzor. Izmisli razlog da ne vozi, vi ga vozite ili bar budite suvozači.

- - - - - - - - - -

Predala dokumentaciju u Sud na pisarnicu...
Otišla do nje u dom, rekla joj da će zbog toga što želi da potpiše testament u sudu, morati da je procene dva veštaka , da bi njena odluka bila validna.
Kako ovo kad se napiše deluje jednostavno...
Ona je to prihvatila srećna jer će najzad moći nekom na sudu da kaže da smo je na prevaru doveli u dom (čitajući između redova njeno ponašanje) i da će moći da ode kući.
A, odvela sam je u radnju da kupi magnezijum šumeće tablete. Slabo se i sa novcem snalazi, i ni sama ne zna šta želi da kupi. Kaže da je pala za vikend, tamo u dvorištu i da je malo udarila koleno, pomalo joj se i vrti u glavi.
Sve ja to razumem da je bolest, ali, brate, toliko je emotivno pričala o tome da stan želi da prepiše mojoj ćerki da me je jedino to ispomeralo. Ne zato što meni taj stan treba i što ga želim, a ne želim ga uopšte posle svega, nego zato što vidim da ona ima tu ogromnu želju.

Sve je to dobro i tako treba. Ne padaj na emocije. Oni sve doživljavaju lično i iskreno.......SAD i JA
Bravo.

 

[bezuslovna ljubav]

Predala dokumentaciju u Sud na pisarnicu...
Otišla do nje u dom, rekla joj da će zbog toga što želi da potpiše testament u sudu, morati da je procene dva veštaka , da bi njena odluka bila validna.
Kako ovo kad se napiše deluje jednostavno...
Ona je to prihvatila srećna jer će najzad moći nekom na sudu da kaže da smo je na prevaru doveli u dom (čitajući između redova njeno ponašanje) i da će moći da ode kući.
A, odvela sam je u radnju da kupi magnezijum šumeće tablete. Slabo se i sa novcem snalazi, i ni sama ne zna šta želi da kupi. Kaže da je pala za vikend, tamo u dvorištu i da je malo udarila koleno, pomalo joj se i vrti u glavi.
Sve ja to razumem da je bolest, ali, brate, toliko je emotivno pričala o tome da stan želi da prepiše mojoj ćerki da me je jedino to ispomeralo. Ne zato što meni taj stan treba i što ga želim, a ne želim ga uopšte posle svega, nego zato što vidim da ona ima tu ogromnu želju.

Isplaci se, pa guraj dalje. Ja to tako radim. Zacrtala si sebi cilj da zastitis svoju mamu od nje same i njene bolesti, sebe i brata od bolesti tvoje mame... i pocela si da realizujes. To je jedini nacin. Nakon zavrsene procedure, mozes da nastavis sa pricom da ima problema u katastru i slicno. Bices bezbedna, a uvek mozes da joj das neki bezvezni papir da potpise i da veruje da je uradila onako kako je htela. Jednostavno moras tako. Ona ce biti srecna, a ti smirena.

- - - - - - - - - -

dobro je kad ovako neko rano primeti da nešto nije u redu i u tom slučaju odmah treba početi sa zakazivanjem pregleda... bez dijagnoze ne može se ništa!

u vreme kad je moja majka počela da ponavlja gluposti, ona tad odavno više nije umela ni da uključi kompjuter, tvrdila je da se pokvario -

tek posle sam saznala za najjednostavniji test: crtanje sata - onako kako izgleda na klasičnom časovniku 15 do 12 ili dva i pet, 25 do 10 -
a i taj test će verovatno uskoro otići u istoriju, sve manje ljudi gleda te satove, kompjuteri i pametni telefoni pamte umesto nas koji je datum, koliko je sati...

Moja mama je pre sest meseci crtala sat i odusevili smo se kako je dobro uradila, a vec pet godina boluje od demencije. Taj test sadrzi segmente koji ukazuju na to koji je centar ostecen. Treba uraditi ceo test.

 

[blizance]

Isplaci se, pa guraj dalje. Ja to tako radim. Zacrtala si sebi cilj da zastitis svoju mamu od nje same i njene bolesti, sebe i brata od bolesti tvoje mame... i pocela si da realizujes. To je jedini nacin. Nakon zavrsene procedure, mozes da nastavis sa pricom da ima problema u katastru i slicno. Bices bezbedna, a uvek mozes da joj das neki bezvezni papir da potpise i da veruje da je uradila onako kako je htela. Jednostavno moras tako. Ona ce biti srecna, a ti smirena.

- - - - - - - - - -




Moja mama je pre sest meseci crtala sat i odusevili smo se kako je dobro uradila, a vec pet godina boluje od demencije. Taj test sadrzi segmente koji ukazuju na to koji je centar ostecen. Treba uraditi ceo test.

Moja mama je na testu prilikom racunanja unazad,od sto oduzimala po sedam savrseno.Iskreno,ja sam se u pojedinim momentima preracunavala da li je tacnoa uvek je bilo.Medjutim,na drugom pitanju gde je trebalo da zapamti tri proste reci tipa sesir,sto,prozor na pitanje psihijatra posle 10min da ih ponovi,setila se dve reci a trece nikako,posle 15min setila se samo jedne

 

[bezuslovna ljubav]

Moja mama je na testu prilikom racunanja unazad,od sto oduzimala po sedam savrseno.Iskreno,ja sam se u pojedinim momentima preracunavala da li je tacnoa uvek je bilo.Medjutim,na drugom pitanju gde je trebalo da zapamti tri proste reci tipa sesir,sto,prozor na pitanje psihijatra posle 10min da ih ponovi,setila se dve reci a trece nikako,posle 15min setila se samo jedne

Ista nedoumica se i meni javila. Pomislim da bi trebalo da uzmem nesto kao preventivu.

 

[LJILJA MMM]

Ajde bre, šta ste zapele za tu prostu matematiku. Moj tatko nije tačno oduzimao, a ni sabirao, iako je ta matematika njegov resor kao i kombinatorika (milijarde kombinacija je ispisao u kladionici), al je zato zavodio žene oko sebe.....i prosio........e, to je već visoka matematika

 

[bezuslovna ljubav]

Moja mama je pre 15-tak dana izasla na komisiju za tudju negu. Medicinska sestra, koja je vodila, kaze da je komentar clanova komisije bio da je situacija jasna. Stavili su mamu u invalidska kolica, bila je vec besna sto je vode napolje a ne zna gde ide, mislila je da ide na snimanje a nema snimanja, u hodniku su ona i jos jedna zena komentarisale kako ih maltretiraju bez razloga, na pitanja doktorice iz komisije nije odgovarala... danas pozovem Fond da pitam da li ima nekog odgovora-resenja, a oni mi kazu da se svako misljenje komisije salje u Beograd na reviziju. A oni tamo mogu da poniste odluku prvostepene komisije ili obrnuto i da odrede sumu. Malo sam se ponadala, a sada vise nisam sigurna. Od komisije do komisije... uzas.