Demencija

Meni treba savet.. Naime jedan nas rodjak(sa mm-ove strane) upada polako u demenciju, gubi se.. Prica nepovezano, od ljudi na primer vidi psa iz detinjstva itt.. Nas sve poznaje, pa onda se ponasa najnormalnije itt.
On nema nikoga osim nas, i mi se brinemo o njemu poslednjih mesec dana aktivno jer nije vise sposoban toliko da se krece, da sprema hranu i tt..
Pre neko vece sam ga odvela u hitnu i ostavili su ga u bolnici. Kazu da je jako lose. Mi treba sad da prihvatimo da se brinemo o njemu, ali on nista ne zna. Lupeta kojesta,ja imam malu bebu, sveki i mm rade.. Ne znam kako cemo.
Kako to ide, jel postoji neka pomoc finansijska za dementne, gde se to podnosi?
Doktor kaze da nece dugo,ali ja se plasim da ce se on vratiti kuci 100% nepokretan..Dajte neki savet, mi jos uvek ne znamo sta da radimo..
 
TheMakica:
Meni treba savet.. Naime jedan nas rodjak(sa mm-ove strane) upada polako u demenciju, gubi se.. Prica nepovezano, od ljudi na primer vidi psa iz detinjstva itt.. Nas sve poznaje, pa onda se ponasa najnormalnije itt.
On nema nikoga osim nas, i mi se brinemo o njemu poslednjih mesec dana aktivno jer nije vise sposoban toliko da se krece, da sprema hranu i tt..
Pre neko vece sam ga odvela u hitnu i ostavili su ga u bolnici. Kazu da je jako lose. Mi treba sad da prihvatimo da se brinemo o njemu, ali on nista ne zna. Lupeta kojesta,ja imam malu bebu, sveki i mm rade.. Ne znam kako cemo.
Kako to ide, jel postoji neka pomoc finansijska za dementne, gde se to podnosi?
Doktor kaze da nece dugo,ali ja se plasim da ce se on vratiti kuci 100% nepokretan..Dajte neki savet, mi jos uvek ne znamo sta da radimo..
Kliknite za proširenje...
Postoji neka pomoć...zove se "tuđa nega" i iznosi oko 14000. Ali, da bi to dobili, on mora da bude ili nepokretan ili slep. Još, procedura za dobijanje te pomoći sa komisijom i čekanjem rešenja traje oko 6 meseci. Dementne osobe traže 24 h pažnju jer su u stanju da naude sebi, drugom i uništavaju stvari.
Ima li on neka primanja ? Nekretninu ? Možete li ga smestiti u dom ? Ima li decu ?
 
beket:
Ovo je otprilike ključ za ophođenje sa bolesnim roditeljima, bez obzira kakva je dijagnoza i kakva je bolest.

Dok ne steknu poverenje, sve dok umišljaju da mogu sami, sve dok se ne potrefi dobra terapija - laži su uvek kao melem na ranu. I to ne bilo kakve laži, nego one koje zvuče logičnije od bilo koje istine. Na primer: "Dobro je ovde, tu su lekari, oni će ti pomoći." Ili još kategoričnije: "Ideš kući čim ozdraviš." Pa dalje: "Nema nigde drugde ovako dobrih lekara. Raspitivala sam se, tražila... ali nema!"
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa Beket. Moja majka je 3,5 godine u geronto centru i dalje joj govorim da je tu dok se ne izleci, odnosno dok ne bude vise zivotno ugrozena. Nikada joj nisam rekla da se nece vratiti kuci. Potrebno je vreme da se adaptira na uslove. Koliko vidim tvoja mama je trazila prisustvo nekoga i u svojoj kuci, pa ce tako vremenom da se zblizi sa nekim u domu. Gledaj da ih animiras na okupljanje oko nje, ako je to preporuka lekara. Pozovi komsije na kafu, caj, kolace... Pricaj sa osobljem doma o preporuci sa kim bi mogla da saradjuje-druzi se i kako da ti ucestvujes u tome. Ipak je to specificna dijagnoza. U pocetku ce verovatno biti i svadja i rasprava sa cimerima i komsijama ili ce se povremeno javljati, ali gledaj da zajedno sa doktorima u domu nadjes najbolji nacin da se postavis u tome. Ti sada osoba koja odlucuje. To jednostavno moras sebi da utuvis. I ja sam vaspitana strogo patrijarhalno, ali ovo su nove okolnosti. Nije lako ni kada je sva odgovornost na tebi, ali ti to jednostavno moras. Vodila sam mamu kuci dok je bila iole svesna i prepozavala svoju kucu. Sada se konsultujem sa doktorima. Moras i da slazes ponekad. Reci joj da je lekovita voda u tom domu, da je to neka banja, drzi se neke njene fizicke boljke koja moze i da joj ugrozi zivot i stalno je podsecaj na to. Zahtevaj od psihologa u domu da razgovara sa tvojom mamom.

- - - - - - - - - -

Specijalista je u izvestaju napisao novu terapiju za moju mamu. Uvodi joj ebixu ujutru, a u podne i uvece donasept. Do sada je pila donasept ujutru i u podne. Cekamo da vidimo kako ce ragovati na ebixu, posto je ujutru bila do sada totalno konfuzna. Kakva su vasa iskustva sa ebixom? Znam da ne mogu ocekivati cudo. Sociolog i lekar opste prakse i dalje posmatraju, ali poslusali su stav specijaliste da bi premestanje dovelo do vece konfuzije, tako da je nece dirati sa tog odeljenja do daljnjeg.
 
Poslednja izmena:
Hvala vam drage žene. Znam da moram a i vi znate da je jako teško. Ona je drska i stroga sa svojim zahtevom da je vodim kući. Teško mi je da se suočavam sa njom, da je gledam u oči, da je lažem a ona kaže "znam da me lažeš đubre jedno"... I poslednjih poseta mi je ispričala par gadosti iz svog života koje su me prenerazile, kad to slušam shvatam da uopšte nije bila dobra osoba kakvom sam je smatrala. Možda će mi to pomoći da neke stvari prebrodim...mada...emocije...
 
Marge, ne veruj svemu što kaže. To bolest izmišlja.
Znam da je jako teško distancirati se, vrlo često je nemoguće, ali to je istina. Izmišljaju, lažu, preuveličavaju. To je po našim, zdravim standardima, a za njih je to istina. Oni ne znaju da su bolesni i zato su sretni. Ali mi znamo da jesu bolesni.
 
Marge Simpson:
Hvala vam drage žene. Znam da moram a i vi znate da je jako teško. Ona je drska i stroga sa svojim zahtevom da je vodim kući. Teško mi je da se suočavam sa njom, da je gledam u oči, da je lažem a ona kaže "znam da me lažeš đubre jedno"... I poslednjih poseta mi je ispričala par gadosti iz svog života koje su me prenerazile, kad to slušam shvatam da uopšte nije bila dobra osoba kakvom sam je smatrala. Možda će mi to pomoći da neke stvari prebrodim...mada...emocije...
Kliknite za proširenje...

Draga, isplakala sam se ja mnogo puta. I sve sto se vise budes pravdala, sve ce vise napadati. Mislim da izmislja te gadosti da bi te nasekirala i da bi ti odustala od ideje za dom. Uhvati se za neku organsku bolest koja moze biti zivotno opasna i drzi se te price. Uz tebe smo :heart:
 
Poslednja izmena:
Da li je dijagnoza demencija? Sta znaci misljenje lekara da je jako lose? Da li su prognoze lose ili postoji jos neka bolest? Obratite se centru za socijalno da Vas oni upute sta moze da se uradi. Drzite ga dalje od bebe. NIje covek kriv za svoje stanje, ali vi morate da budete svesni da situacija kada je svestan moze da se promene za tili cas. Da li je dobio neku terapiju? Kazes upada polako u demenciju, a on od coveka misli da je pas?! da li ga je pogledao neuropsihijatar? Po ovome mi se cini laicki da je vec dublje u demenciji ili je neka druga dijagnoza u pitanju.
 
Poslednja izmena:
Bila sam danas na razgovoru sa njenim psihijatrom. Rekla sam joj šta mama hoće a šta neće da pije od lekova. Izašla je maksimalno u susret i korigovala joj terapiju. Morala sam da kažem i da mi se mama poverila da baca neke lekove i da ih ne pije. Osećala sam se malo krivom što izdajem njenu tajnu koju mi je poverila...ali...jbg...to je valjda za njeno dobro.
Onda je mama opet počela priču da hoće da ide kući. Po savetu dr sam jasno rekla da sada ne može a kasnije da ćemo videti. Uporno je insistirala da kaže koliko kasnije. Rekla sam joj da ode do lekarke i pita je pa ako lekarka dozvoli, vodiću je. Rekla je da ona ne može da izdrži više u domu i da će psihički oboleti (ironije) ako je ne izvedem odatle. Onda je čak rekla i da će se ubiti, na šta ja nisam uopšte reagovala i vrlo se iznenadila što sam samo promenila tok razgovora pa je ponovila.
Otišla sam iz doma ostavljajući je da čeka da je lekarka primi i da popričaju...
Valjda žena zna šta radi...sigurno zna...pa radi sa takvima ceo život...
 
bezuslovna ljubav:
Specijalista je u izvestaju napisao novu terapiju za moju mamu. Uvodi joj ebixu ujutru, a u podne i uvece donasept. Do sada je pila donasept ujutru i u podne. Cekamo da vidimo kako ce ragovati na ebixu, posto je ujutru bila do sada totalno konfuzna. Kakva su vasa iskustva sa ebixom? Znam da ne mogu ocekivati cudo. Sociolog i lekar opste prakse i dalje posmatraju, ali poslusali su stav specijaliste da bi premestanje dovelo do vece konfuzije, tako da je nece dirati sa tog odeljenja do daljnjeg.
Kliknite za proširenje...

Nema mnogo razlike između tih lekova, to je sve za usporavanje demencije, samo što je ebixa jači lek i prepisuje se kad bolest odmakne. Ne treba očekivati da će se stanje popraviti, nego samo da će što duže ostati tako kako jeste. Ali bravo za neuropsihijatra: dementne ne treba premeštati bez preke potrebe.
 
Marge Simpson:
Morala sam da kažem i da mi se mama poverila da baca neke lekove i da ih ne pije. Osećala sam se malo krivom što izdajem njenu tajnu koju mi je poverila...ali...jbg...to je valjda za njeno dobro.
Kliknite za proširenje...

Heh, dementni bacaju lekove, pa se ne sećaju ni da su ih bacili, ni da ih nisu popili... a i kad jesu - kažu nisu.

Dobra je tvoja: to odavanje tajni i poveravanje shvati ipak kao dobar znak! To samo znači da ima poverenje u tebe. Pa čak i kad ti priča "gadosti" - nemoj to bukvalno da shvatiš (možda je bilo, možda nije, sad je to nebitno), nego opet uzmi to kao znak poverenja... to je neka vrsta ispovesti, samo naopake - očigledno voli da provocira, a u stvari samo traži pažnju.

Ako osetiš da si zbog svega ovoga pod stresom bilo koje vrste, nemoj se ustručavati da i sama zakažeš razgovor sa psihologom. Oni će ti već bolje objasniti da je potpuno normalno što se tako osećaš, a usput ćeš saznati mnogo stvari vezane za bolest svoje majke, pa će ti to sve pomoći da se bolje postaviš u nekim gadnim situacijama.
 
Doktori kazu da mu je slabo srce, da mu pritisak skace, od ostalih bolesti ima uvecanu jetru i na obe noge ima otvorene rane vec 5ta godina.
On je na momente dementan, nisu mu dali dijagnozu jos. On cas prica neke gluposti, cas svesno kaze da hoce kuci da smo ga mi prevarili. Ja mu objasnim da smo morali, i da mu je bilo tesko(on je svojevoljno pristao da ide) ali on je zaboravio.
Danas u poseti on vezan, kazu pokusava da ustane, sav krvav bio pocupao braunilu..
Od primanja, ima penziju, nekih 20tak hiljada, kucu u kojoj zivi. On nece u dom, nikako. On kad bude svestan, on samo hoce kuci da ide.
E sad, danas mu je bolje kazu,a ja mislim da su ga nadrogirali i njemu je lepo. Ali sta cemo mi kuci sa njim kad ti sedativi prestanu da deluju.. Bas mi ga je zao ljudi moji, da je da umre da se odmori.. Deca mu okrenula ledja, nikoga nema vec godinama. Ziveo kao pas bukvalno, i da se razvlaci ovako..
Mi smo hteli njegovu penziju da uzmemo i dodamo mi koliko treba i da ode u dom. Jer on je nepokretan, i njega nema ko da "gleda" ...
 
TheMakica:
Doktori kazu da mu je slabo srce, da mu pritisak skace, od ostalih bolesti ima uvecanu jetru i na obe noge ima otvorene rane vec 5ta godina.
On je na momente dementan, nisu mu dali dijagnozu jos. On cas prica neke gluposti, cas svesno kaze da hoce kuci da smo ga mi prevarili. Ja mu objasnim da smo morali, i da mu je bilo tesko(on je svojevoljno pristao da ide) ali on je zaboravio.
Danas u poseti on vezan, kazu pokusava da ustane, sav krvav bio pocupao braunilu..
Od primanja, ima penziju, nekih 20tak hiljada, kucu u kojoj zivi. On nece u dom, nikako. On kad bude svestan, on samo hoce kuci da ide.
E sad, danas mu je bolje kazu,a ja mislim da su ga nadrogirali i njemu je lepo. Ali sta cemo mi kuci sa njim kad ti sedativi prestanu da deluju.. Bas mi ga je zao ljudi moji, da je da umre da se odmori.. Deca mu okrenula ledja, nikoga nema vec godinama. Ziveo kao pas bukvalno, i da se razvlaci ovako..
Mi smo hteli njegovu penziju da uzmemo i dodamo mi koliko treba i da ode u dom. Jer on je nepokretan, i njega nema ko da "gleda" ...
Kliknite za proširenje...
Predlažem ti da odeš u centar za socijalni rad i sve ovo ispričaš. Svakako sve mora ići preko njih. On su srećni kada neko hoće da se brine o starima i da nisu na trošku države. A po zakonu, deca će dobiti deo obaveze koju moraju da plaćaju za njegovo izdržavanje ukoliko su bili sa njim u porodici do svoje dvanaeste godine. Mislim da je iznos oko 12000 ukoliko imaju primanja. Ukolko nemaju, država nadoknađuje dom iz nekretnine koju staro lice poseduje, ili se napravi ugovor sa vama o njegovom izdržavanju pa vi nasleđujete njegove nekretnine u zamenu za plaćanje njegovih troškova.
 
Marge Simpson:
Predlažem ti da odeš u centar za socijalni rad i sve ovo ispričaš. Svakako sve mora ići preko njih. On su srećni kada neko hoće da se brine o starima i da nisu na trošku države. A po zakonu, deca će dobiti deo obaveze koju moraju da plaćaju za njegovo izdržavanje ukoliko su bili sa njim u porodici do svoje dvanaeste godine. Mislim da je iznos oko 12000 ukoliko imaju primanja. Ukolko nemaju, država nadoknađuje dom iz nekretnine koju staro lice poseduje, ili se napravi ugovor sa vama o njegovom izdržavanju pa vi nasleđujete njegove nekretnine u zamenu za plaćanje njegovih troškova.
Kliknite za proširenje...

Hvala ti Marge, mi vec imamo ugovor sa njim o dozivotnom izdrzavanju posto se on uvek brinuo ko ce ga sahraniti i ko ce se brinuti o tome svemu. Deci je ostavio dve kuce, sinu i cerki. A ovu u kojoj zivi je ostavio onome ko ce se o njemu starati i ko ce ga sahraniti itt.. Tu deca nemaju pravo, cak imamo i spisak nepokretnosti iz te kuce koju je on potpisao dok je bio svestan da ne bi posle imali problem.
Ma mi cemo nadoknaditi troskove nije problem, samo on se jako naljuti kad je svestan sto je u bolnici. I nece ni da cuje za dom. Plasim se da nas ne napadne i da okrene ledja a bas smo dosta ulozili u njega i njegovu kucu. Vremena,para,zivaca,paznje,...
Moja baka(mamina rodjena sestra) je zivela 11godina kao biljka. Znam koliko se namucila ona, i njena porodica. Ne bih to pozelela nikome zaista.
A od ovog deke rodjeni brat zivi u Londonu, ima 96godina i nepokretan je vec 3 godine.
Ali tamo u Londonu on i njegova zena su potpisali ugovor sa drzavom, da ih drzava izdrzava i vodi brigu o njima. Sve troskove sahrane i lecenja snosi drzava, a zauzvrat kad umru oboje uzima im stan.
Mene brinu i te njegove vene, ima rane na obe noge to mora da se previja svaki dan, noge su mu crne, cirkulacija slaba, stalno mu je hladno.. Jos plus sad se ni ne krece..
Jako se plasim da se ne muci tako godinama, bas se vidi da iako nema pojma sta se desava on ima jake bolove.. bas jake..
Hvala Vam svima. Mnogo je tesko sa starim bolesnim covekom..
 
TheMakica:
Hvala ti Marge, mi vec imamo ugovor sa njim o dozivotnom izdrzavanju posto se on uvek brinuo ko ce ga sahraniti i ko ce se brinuti o tome svemu. Deci je ostavio dve kuce, sinu i cerki. A ovu u kojoj zivi je ostavio onome ko ce se o njemu starati i ko ce ga sahraniti itt.. Tu deca nemaju pravo, cak imamo i spisak nepokretnosti iz te kuce koju je on potpisao dok je bio svestan da ne bi posle imali problem.
Ma mi cemo nadoknaditi troskove nije problem, samo on se jako naljuti kad je svestan sto je u bolnici. I nece ni da cuje za dom. Plasim se da nas ne napadne i da okrene ledja a bas smo dosta ulozili u njega i njegovu kucu. Vremena,para,zivaca,paznje,...
Moja baka(mamina rodjena sestra) je zivela 11godina kao biljka. Znam koliko se namucila ona, i njena porodica. Ne bih to pozelela nikome zaista.
A od ovog deke rodjeni brat zivi u Londonu, ima 96godina i nepokretan je vec 3 godine.
Ali tamo u Londonu on i njegova zena su potpisali ugovor sa drzavom, da ih drzava izdrzava i vodi brigu o njima. Sve troskove sahrane i lecenja snosi drzava, a zauzvrat kad umru oboje uzima im stan.
Mene brinu i te njegove vene, ima rane na obe noge to mora da se previja svaki dan, noge su mu crne, cirkulacija slaba, stalno mu je hladno.. Jos plus sad se ni ne krece..
Jako se plasim da se ne muci tako godinama, bas se vidi da iako nema pojma sta se desava on ima jake bolove.. bas jake..
Hvala Vam svima. Mnogo je tesko sa starim bolesnim covekom..
Kliknite za proširenje...

Nemojte mu govoriti da ce ici u dom. Mojoj mami i danas pricam da je u bolnici na lecenju. Posto je u tako losem stanju, nece ni primetiti razliku izmedju doma i bolnice.
 
Marge Simpson:
Bila sam danas na razgovoru sa njenim psihijatrom. Rekla sam joj šta mama hoće a šta neće da pije od lekova. Izašla je maksimalno u susret i korigovala joj terapiju. Morala sam da kažem i da mi se mama poverila da baca neke lekove i da ih ne pije. Osećala sam se malo krivom što izdajem njenu tajnu koju mi je poverila...ali...jbg...to je valjda za njeno dobro.
Onda je mama opet počela priču da hoće da ide kući. Po savetu dr sam jasno rekla da sada ne može a kasnije da ćemo videti. Uporno je insistirala da kaže koliko kasnije. Rekla sam joj da ode do lekarke i pita je pa ako lekarka dozvoli, vodiću je. Rekla je da ona ne može da izdrži više u domu i da će psihički oboleti (ironije) ako je ne izvedem odatle. Onda je čak rekla i da će se ubiti, na šta ja nisam uopšte reagovala i vrlo se iznenadila što sam samo promenila tok razgovora pa je ponovila.
Otišla sam iz doma ostavljajući je da čeka da je lekarka primi i da popričaju...
Valjda žena zna šta radi...sigurno zna...pa radi sa takvima ceo život...
Kliknite za proširenje...

Ja sam insistirala da medicinsko osoblje daje mami lek i da prisustvuje dok popije. Doktori su se slozili, a medicinsko osoblje nije odusevljeno zbog tejedne male obaveze viska. E sad... vecina je profesionalna, a ima i onih koji to ne shvataju kao obavezu, posto je moja mama na odeljenju gde mogu sami da se brinu o sebi. S obzirom na dijagnozu tvoje mame, zahtevaj od medicinskog osoblja da vode racuna kada pije lekove. Razgovaraj sa psihijatrom o tome, kao i o njenim pretnjama samoubistvom. Ne znam otkud ti osecaj grize savesti zato sto si iskreno razgovarala sa doktorom o svemu sto tvoja mama prica. Jednostavno moras da shvatis da sve sto pricas sa doktorima ide u prilog boljeg stanja tvoje mame. Uhvati se u kostac sa njenom bolescu, a neguj poverenje koje ti ukazuje tvoja mama. Vidis i sama da se polako adaptirate i ti i tvoja mama na novu situaciju. Tu smo da vas podrzimo i ispricamo nasa iskustva.:heart:
 
Oooo Bože pomozi mi. Danas me je zvala da striktno zahteva da odem i potpišem za njen izlazak. Rekla sam joj da neću i da mora da ostane tu. Koju paljbu sam dobila, i da mi nije više majka i da joj nisam više ćerka i da neće da me vidi u životu a da će ona napraviti probleme da ću ja morati da potpišem , da će biti loše njoj a još lošije meni zbog nje, da će se ubiti...
 
Marge Simpson:
Oooo Bože pomozi mi. Danas me je zvala da striktno zahteva da odem i potpišem za njen izlazak. Rekla sam joj da neću i da mora da ostane tu. Koju paljbu sam dobila, i da mi nije više majka i da joj nisam više ćerka i da neće da me vidi u životu a da će ona napraviti probleme da ću ja morati da potpišem , da će biti loše njoj a još lošije meni zbog nje, da će se ubiti...
Kliknite za proširenje...

Naravno, treba joj nesto za smirenje. A vidi sa psihologom, pretpostavljam da u takvoj ustanovi imaju sociologe i psihologe, da poprica sa tvojom mamom. Ti nemoj da odustajes. Znam koliko te sve to nervira. Mnogo puta sam i ranije i sada bila na ivici nervnog sloma. Nemoj joj izricito govoriti da neces nesto da uradis, vec da cete razgovarati sa doktorima pa cete onda odluciti. Ponavljaj joj da je njeno zdravstveno stanje rizicno, da rade neke analize, da ti je stalo da ona jos dugo pozivi i da moraju da zavrse neke pretrag...da odrede pravu terapiju ... pa ce onda reci da li mora tu da ostane. Kupuj vreme, prolongiraj. Nemoj se sukobljavati s njom.
 
Kod nas je jutro i dalje problem. Tad je najkonfuznija. Doktorica je rekla da je to zbog lose cirkulacije. U toku dana se malo sredi, ali je ujutru jedva smirim. Svesna je da joj komsinica pomaze da obuce pampers gace i odecu. S jedne strane se uznemiri kada se probudi i vidi da komsinica nije jos dosle, a s druge strane htela bi sama da to obavi. Pomerili smo vreme mog poziva i dolaska komsinice na 6.30h. Mama ipak ustane jos ranije. I nikako da to uskladimo. Ili jos lezi u krevetu i nece da ustane.:worth: Preko dana uglavnom sedi i nije bilo nekih ispada. Juce popodne mi komsinica kaze da mamu boli zub i da je pitala komsije na hodniku, posto ona ne sme da izlazi iz sobe-tako smo je usmerili da ne bi lutala i pogorsavala dezorjentisanost, da li moze neko da joj izvadi zub. Pozovem mamu i ona mi kaze da je sve u redu i da nema pojma otkud komsinici ideja o zubobolji. Kazem joj da skljocne zubima, cujem preko telefon da to radi i ponavlja da nema problem. Sinoc je pozovem a ona suska. *Mama, da li su ti zubi u ustima?*, pitam sva usplahirena. Kaze da ih je izvadila:dash: Pomislim da ce ih negde zaturiti pa ih necemo vise naci. Prosli put kada sam bila isle smo kod stomatologa i on je malo ocistio i ostrugao vestacku vilicu, tako da je sve bilo u redu. Kazem joj da vrati zube, a ona odgovara da joj ne treba toliko mnogo zuba u ustima. :besna: Kaze da ih je previse i da ce ih baciti.:sad2: Nekako je nagovorim da ih vrati u usta. Jutros pitam komsinicu da li su zubi u ustima, ova odgovori da jesu. Uputila sam komsinicu da ne pominje mami zube. Tesko potrefi vrata od kupatila. Stavila sam natpis, zalepila sam crvenu srmu, ko pred Novi godinu:super: i oopet se zbuni. Nekada natrapa sama, a nekada kaze cimerki da je odvede po mom nalogu preko telefona. Danas se zali da je boli dusa:heart:, ali da je ostalo dobro.
 
Klasika bezuuslovna...klasika. Pokušaj da se nasmeješ njenim odgovorima. Izvini što se ja smejem :lol: ali me sve tako podseća na mog tatka i njegove odgovore. I tačno znam kako se bespomoćno osećaš :zag:
 
Svaki dan odem kod nje...još je ljuta i mislim da traži način da pobegne. Neprijatna je. Mislim da joj ne prija da me vidi, da joj se gadim. A i meni je jako teško. Toliko da se pitam da li radim pravu stvar. Onda se setim nekih scena poslednjih godina koji su bile totalno dno, pa se tešim da je u dobrim rukama.
Neke stvari tako dobro zna. Da sam joj dva puta uplatila dopunu za mobilni i da je penzija za 5 dana pa da od toga treba da se plate računi u njenom stanu. Hoće da joj dam pare od penzije da bi mogla da pobegne, pretpostavljam...
Ponaša se kao da joj ja otimam novac, stan, život... I kad joj svedem račun da uz njenu penziju ja moram da doplatim 7000 za dom i još 9000 za račune u njenom stanu, ne zanima je, zanimaju je NJENE pare koje ja podižem. Jer ona ionako ne želi da bude u domu pa to ne mora da se plaća.
Preselili su je u drugu sobu, sada ima dve cimerke.
Idemo i danas, vodim i decu...
 
Marge Simpson:
Svaki dan odem kod nje...još je ljuta i mislim da traži način da pobegne. Neprijatna je. Mislim da joj ne prija da me vidi, da joj se gadim. A i meni je jako teško. Toliko da se pitam da li radim pravu stvar. Onda se setim nekih scena poslednjih godina koji su bile totalno dno, pa se tešim da je u dobrim rukama.
Neke stvari tako dobro zna. Da sam joj dva puta uplatila dopunu za mobilni i da je penzija za 5 dana pa da od toga treba da se plate računi u njenom stanu. Hoće da joj dam pare od penzije da bi mogla da pobegne, pretpostavljam...
Ponaša se kao da joj ja otimam novac, stan, život... I kad joj svedem račun da uz njenu penziju ja moram da doplatim 7000 za dom i još 9000 za račune u njenom stanu, ne zanima je, zanimaju je NJENE pare koje ja podižem. Jer ona ionako ne želi da bude u domu pa to ne mora da se plaća.
Preselili su je u drugu sobu, sada ima dve cimerke.
Idemo i danas, vodim i decu...
Kliknite za proširenje...

Polako. Pusti je da se izduva. Najlakse joj je u ovom momentu da iskali bes na tebi. Da li si razgovarala sa osobljem doma kako bi mogli da je animiraju na neke dnevne aktivnosti, koje bi joj odvlacile paznju od kuce... Ponavljaj joj pricu o bolesti, koja nema veze sa psihickim. Naglasavaj nesto sto je fizicki problem, fizioloski... srce, kicma, krvni sudovi, zuc... imala je valjda neki problem sa nekim organom nekada u zivotu. Upozoravaj je da je na ispitivanju i da morate da sacekate dijagnozu i terapiju. Postaju sebicni i jedini im je cilj da se vrate kuci. Koriste sve metode da to i ostvare. Zato nemoj prebacivati krivicu sebi. Radis ono sto jedino mozes u ovom trenutku i sto je najbolje za nju. Oni ne mogu da postave stvari na nacin da razumeju koliko mi brinemo. Spremi sebe na to da ces imati i dalje takvih momenata, ali moras smisliti pricu koja ce je postepeno usmeravati na prilagodjavanje.
 
Dnevnih aktivnosti imaju mnogo. I stalno je vuku u grupu gde se nešto radi. Ali ona nije baš srećna zbog toga, kaže da se igraju kao u zabavištu i da je to vređa. Sada su joj povećali neke lekove za smirenje, tako jadno izgleda, baš mi je žao. I onda se pitam da li sam baš morala to da joj uradim...
 
Marge Simpson:
Dnevnih aktivnosti imaju mnogo. I stalno je vuku u grupu gde se nešto radi. Ali ona nije baš srećna zbog toga, kaže da se igraju kao u zabavištu i da je to vređa. Sada su joj povećali neke lekove za smirenje, tako jadno izgleda, baš mi je žao. I onda se pitam da li sam baš morala to da joj uradim...
Kliknite za proširenje...

Da, stvarno, sve te "radne terapije" po domovima za stare izgledaju kao igre u predškolskom: crtanje, bojenje, pevanje, igranje... ponekad samo podseća na život zdravih i odraslih: ako kao prave kolače ili prebiraju neke mahunarke, čiste zovu, cepkaju kamilicu itd. Ali zbog kolektivne akcije, niko ne obraća pažnju za šta je ko još sposoban i tako dolazi ponekad i do kontraefekta. Animiranje i podsticaj na svakodnevne aktivnosti ima samo jednu svrhu: da se stari ljudi osete dobro, da su još uvek korisni, da im se pokaže i dokaže da još uvek mogu da rade... (bezuslovna nam je svojevremeno pisala ovde o pletenju na koje je podsticala svoju majku)
Inventivno angažovanje nekog pojedinca može dati bolji efekat nego uključivanje u zajednicu. Naročito ako su osobe asocijalne, bilo po prirodi, bilo od bolesti.

Sedativi su neophodni za sve psihopatološke slučajeve, bez obzira na godine i bez obzira na dijagnozu. Od tih lekova ni mlad čovek ne izgleda kao da je u punoj snazi, ali bolest je bolest i s tim se treba pomiriti.
 
Poslednja izmena:
Marge Simpson:
Dnevnih aktivnosti imaju mnogo. I stalno je vuku u grupu gde se nešto radi. Ali ona nije baš srećna zbog toga, kaže da se igraju kao u zabavištu i da je to vređa. Sada su joj povećali neke lekove za smirenje, tako jadno izgleda, baš mi je žao. I onda se pitam da li sam baš morala to da joj uradim...
Kliknite za proširenje...

Vrujem da si u emotivnom rascepu ali ako tako gledamo stvari necemo daleko stici,svi mi ovde.Uzasno mi je bilo tesko da odem iz stana sa detetom u sred novembra po snegu i hladnoci,tacnije da pobegnem od bolesne majke koja nece da se leci.Hoces li i ti sebe da dovedes u tu situaciju?Molim te,budi razumna.Tvoja majka je na pristojnom mestu,nije kao u svom stanu ali je na sigurnom a to znaci da si i ti na sigurnom i tvoja deca.Razmisli samo sta bi moglo da se dogodi ako bi je dovela kuci,bilo cijoj.Tvojoj,njenoj...na sta bi taj njen zivot licio posle nekog vremena?Mozda bi prestala da pije lekove,mozda bi isla gola okolo(kao moja nekad),mozda bi zaboravila da ugasi sporet,moza bi ...ko zna sta jos sve.Zar ti i tvoja deca to treba da gledate svakog dana?Budi srecna sto si nasla iole dobar dom u kom se nalazi i stavi svoje emocije prema njoj ne na drugo vec na trece-cetvrto mesto.Gledaj prvo svoju decu,sebe i svoju porodicu pa tek onda nju.Neces je zaboraviti i zapostaviti samo je moras drzati na distanci kao i do sada.Znam da je tesko ali mora se.Prioriteti su tu da bi se i pravili.:zag:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top