Demencija

[Henriet]

Dobro jutro

dobro jutro
zivot, kao i tema idu dalje.
dorucak spremljen, tatin ucinak od juce se susi na terasi, jos samo da se probude, pa da nastavimo gde juce stadosmo. nego, kakva su vam iskustva sa opstipacijom? zvala sam u subotu kucnu negu, dr mi rece da ne idem odmah na "dulcolax", nego da probam sa cajevima i "portalakom". nisam bas sve poslusala, dala sam tati samo jednu veliku kasiku juce posle rucka, ujutru je popio caj (mesavina j.pancic br.27) ko je imao problem, zna o kojem caju pisem. danas cu ipak poslusati dr pa cu dati portalak 3x po 1 supenu kasiku. hm, ili mozda necu - sutra ujutru imamo svi zakazano kod kardiologa (godisnja kontrola). kako cu ih u 7,20 uredne i ocesljane odvesti na vreme je danasnji zadatak... glasno rasmisljam, ipak bez portalaka danas, ali pitanje ostaje? kakva su iskustva, cime je najbezbolnije?

@ ljiljo, kako napreduju flasteri, ili od danas pocinjete?

 

[blizance]

Pomoc uvek dobrododje pa makar bila i sitna.Evo,meni je malo lakse od kako ovi iz Centra za gerontologiju povremeno navrate.Dolazila danas doktorka da vidi kako je mami ona urin.infekc.Nisam bila kod kuce ali sam prijatno iznenadjena brigom za pacijenta.Ostavila je jos jedan reracept da se produzi terapija preventive radi.Stvarno mi je bilo drago kad mama pomenu da su dolazili.To je ono o cemu pricamo,briga za pacijenta imponuje coveku pa makar i minimalna.I taj novac od tudje nege i pomoci je simbolican ali bar bi potrkrpio silne vitamine,higijenske rukavice,kese za kateter,voznju mame taksijem po potrebi itd...i to je nesto.ro

Juce izvedoh mamu u gradski provod inace zivimo u centru grada.Malo na vazduh svaki 5 dan,kad skupi snage da hoda.Bilo je lepo,sedeli u rastoranskoj basti,pojeli sladzu i hodali do kuce ko puzevi...ali ipak...bilo je lepo

 

[LJILJA MMM]

ja mog tatka ne moram da izvodim u šetnju.....on sam bega
šalim se, ali samo malo, jer da nije zaključano i da on nije pod patronatom 24 sata, bio bi ko zna gde. Nikako da shvati zašto ne može više da skita
I nemoj neko da mi kaže da treba da ga vodim u šetnju, jer on nikad nije ni znao šta je to

Jedna dogodovština. Moj tata je živeo sa nama i u stanu dok smo bili. Tada je radio, ali i kad je otišao u peMziju, bilo je isto. NIKADA se nije igrao sa unučićima, nije ga zanimalo.Jednom, smo muž i ja trebali otići na neku večeru, deca mala, i zamolim tatu da ostane uveče kući i gleda tv dok oni spavaju. Dakle, deca namirena, stavljena u krevet, a on samo da sedi u dnevnoj sobi. I to je prošlo ok, samo što sam morala da se najavim tati dve nedelje unapred da nas utefteri u obaveze Drugi put, posle ko zna koliko vremena, deca već porasla, sve sami rade, morali smo opet negde ali predveče, te zamolim tatu da ih pripazi. Ostavim večeru, popričamo s decom, sve znaju i odemo. Moj tatko ih je odveo u kafanu na pljeskavice. Pajtaši oduševljeni, deca isto, konobarice isto, a moj tata ispade super deka pred svima njima osim pred decom jer oni žive sa njim i tu nema laganja.

baš mi je drago da ste izašle. Lepo je to, zaista jeste Kad vidim decu sa starim roditeljima kako šetaju, sednu negde, polako hodajući i držeći pod ruku roditelja, tako me neka milina obuzme i osmeh na lice donese. Uvek mi je drago, baš, onako, pravac iz srca.

 

[LJILJA MMM]

Flasteri, što me pitala Henriet.....stavljamo ih. Za sada nema nekih znakova bilo čega jer za to treba vremena. Deda je stabilan a to je najvažnije. U svom je svetu, pa onda dođe u naš, pa opet u svoj i tako u krug....šetka se po ceo dan

 

[bezuslovna ljubav]

dobro jutro
zivot, kao i tema idu dalje.
dorucak spremljen, tatin ucinak od juce se susi na terasi, jos samo da se probude, pa da nastavimo gde juce stadosmo. nego, kakva su vam iskustva sa opstipacijom? zvala sam u subotu kucnu negu, dr mi rece da ne idem odmah na "dulcolax", nego da probam sa cajevima i "portalakom". nisam bas sve poslusala, dala sam tati samo jednu veliku kasiku juce posle rucka, ujutru je popio caj (mesavina j.pancic br.27) ko je imao problem, zna o kojem caju pisem. danas cu ipak poslusati dr pa cu dati portalak 3x po 1 supenu kasiku. hm, ili mozda necu - sutra ujutru imamo svi zakazano kod kardiologa (godisnja kontrola). kako cu ih u 7,20 uredne i ocesljane odvesti na vreme je danasnji zadatak... glasno rasmisljam, ipak bez portalaka danas, ali pitanje ostaje? kakva su iskustva, cime je najbezbolnije?

@ ljiljo, kako napreduju flasteri, ili od danas pocinjete?

Mojoj mami su davali u domu laxomucil. Nesto blaze sredstvo, nije burna reakcija i ne deluje odmah, ali pomaze. Ona je toliko bila odusevljena tim sredstvom, skoro da se "navukla" na to. Stalno je trazila da joj to kupujem, a bolnicari da joj donose... poludela sam od tog laxomucila. Dala mu je i specijalno ime - valuma ili valumen. A znate zasto? Procitala je na samponu da je za volumen kose, pa je to ne znam kako povezala sa laxomucilom. Jedno vreme sam se bojala da ce popiti sampon. Onda sam krenula da joj kupujem kivi, navodno je to dobro po preporuci. Lekar kaze da nije cuo da to pomaze, ali je mama prestala da trazi laxomucil -valumen, pa smo svi odahnuli. Pravila se vazna pred komsijama kada joj donesu "valumu". Probaj sa ovsenom kasom za dorucak. Videla sam u Merkatoru da imaju i neko instant pakovanje u kesicama sa ukusom voca, cokolade, vanile... samo se razmuti u vrucoj vodi. Domaca pileca supica, corbice... mogu da pomognu, ali to je u principu cest problem kod starih osoba.

 

[bezuslovna ljubav]

Dobro jutro

Zašto ih pratiš ako to nema veze sa njihovim fakultetom, tj. tvojim predmetom i njihovim znanjem iz njega?

Naravno da naknada za tuđu pomoć neće rešiti bolest i rad, brigu i trud oko bolesnih roditelja, ali će mnogima rešiti deo egzistencijalnih pitanja, mislim na troškove, i time će se čovek (onaj koji brine o bolesnima) bar malo osećati dostojanstvenije i svrsishodnije, i naravno, imaće osećaj da nije sam, da država radi upravo ono što treba da radi, brine o svojim državljanima, isto kao što mi brinemo o svojim bolesnim roditeljima. Taj osećaj, osećaj da živiš u uređenom društvu kome je stalo do tebe, tvoje zamisli, rada, je izuzetno jak i podsticajan, i ne samo u ovoj oblasti socijalnog davanja gde se javljaju bolesni, nesposobni, mladi i stari, oni kojima je potrebna tuđa pomoć, koji ne mogu sami, već i u svim drugim segmentima ekonomije.....itd.
Što se tiče novca, ljudi imaju različita primanja. Ogromnom većinom je to nedovoljno jer takva je ekonomska situacija, tako da ne bih ja sudila kome treba novac a kome ne, jer se ovde radi o PRAVU na pomoć koji je propisala država. Kao i svako pravo, i ovo je tu da se odluči da li će se aplicirati za njegovo korišćenje ili ne.

Što se očaja tiče, oni koji imaju porodicu osim svojih starih i bolesnih roditelja, oni koji imaju mlade živote pokraj sebe i normalan život u sebi, teško da pored svog tog života osećaju očaj zbog bolesti roditelja. Oni samo prihvataju stanje takvo kakvo jeste, bore se, brinu, pokušavajući da daju maksimum balansirajući između života oko njih i bolesti oko njih, jer svakom od njih treba dati deo sebe, ljubavi i brige, i to baš onaj deo koji njima tada treba. To nije ni malo lako. Porodice trpe, a to ljudi koji ih imaju ne smeju da dozvole, zato što tu ne pomažu nikakve zakrpe. Život ide dalje, hteli mi ili ne, samo je pitanje, da li mi želimo da se ukačimo u taj voz. Lista prioriteta je vrlo jasna, i ona nema veze ni sa ljubavlju, ni sa poštovanjem, već sa zdravim razumom.

Slazem se. ali kada ne znam kolika ce mi plata biti sledeceg meseca (radim od procenta) i kada pomislim da nikome nije zagarantovano radno mesto, a samo ja mogu da pomognem i finansijski i u svakom drugom pogledu mojoj mami i kada pomislim da ce lekar prepisati lek koji ce opteretiti vec optereceni budzet a mora da ga pije i da mora da pije vitamine koji se placaju i jos neke lekove koji nisu na listi... naravno da mi je potrebna pomoc. A penzija moje mame jedva pokriva troskove doma. Vec su me dva puta odbili na komisiji za tudju negu. Doktorica kaze da moja mama dobro izgleda i da oni sude po tome. I to je odlicno. A niko ne pita koliko cu ja moci materijalno sve da ispratim. I komisiju nije birga sto moja mama mene ne prepozna i hoce nekoj svojoj kucu i ... ma, strasno.

 

[bezuslovna ljubav]

Ja se stvarno izvinjavam ako si me tako shvatila ali uopste nisam hteo da budem strog,ocigledno se nismo razumeli. Na brzinu sam citao - na brzinu pisao nisam stigao da Vas pozdravim, a velikim slovima sam pisao da bi se bolje videli nazivi lekova.Veliki pozdrav danas cu malo da citam Vase postove nisam imao vremena ovih dana, a vidim dosta se pisalo na temi.Pozdrav svima

Miko, tu smo da razumemo jedni druge. Svako ima dane kada je manje ili vise napet. Razumela sam sta si hteo da kazes. Hvatam i sebe da nekada nesto ishitreno napisem, pa to popravljam ili ostavim u nadi da ce vecina razumeti. Necemo se sada hvatati za takve sitnice. Svi smo mi i razlicitog temperamenta i to je OK. U poslednje vreme i ja nemam vremena da redovno odgovaram (pomenula sam i bolesnu tetku, koju vodim povremeno na preglede-onkologija), ali stalno pratim i ukljucujem se kada mogu.

 

[bezuslovna ljubav]

"Exelon flaster je jedini lek za lečenje pamćenja kod Alchajmera".Ovo sto si napisala nije tacno.Postoje jos ARICEPT(DONEPEZIL) i EBIXA(MEMANTIN),postoji neki REMINYL ja mislim da se u Srbiji ne koristi i naravno EXELON kapsule

Moja mama pije donasept. U pocetku je imala mucnine, pa su predlagali flaster. Sada dobro podnosi donasept.

 

[bezuslovna ljubav]

Evo ovako,majka je
-tokom 2004 imala probleme sa pamcenjem, depresijom, strahovima, izmena ponasanja, licnosti, vodili smo je od lekara do lekara
-2005 dobila dijagnozu frontotemporalna demencija, terapija tanakan(ginko biloba)-cavinton, bila je super oko 1 godinu samostalno funkcionisala, cak i kuvala, samostalno isla u setnje
-2006 dijagnoza preinacena u alchajmerova bolest, terapija- ebixa i cavinton-bila dobro oko 3 god. samostalna, ponekad spremala i kuvala, sama se setala
- 2009 terapija aricept, stabilna ali vise nije mogla da sprema i sama da seta
- 2010 terapija kombinacija aricept , ebixa kratak period malo bolje nakon toga pogorsanje i vise nije samostalna, javljaju se prve halucinacije i uvodi se antipsihotik risar
od 2010 do danas je na kombinaciji aricept-ebixa -cavinton propada sve vise,

-2014 jos uvek me prepoznaje, ne zna sama nista da obavi, jedino ponekad sama da jede, mada ima perioda (doduse sve redje) kada je dobro-moguca je komunikacija sa njom .Hoda ali je nestabilna i jako je uznemirena i pored lekova
Moje misljenje je da smo lekovima ili Bozjom voljom uspeli da usporimo pogorsanje kod alchajmerove bolesti sigurno za neke 3-4 godine.Ako nekoga nesto interesuje slobodno neka pita tu sam ako mogu da pomognem, mada kod ove bolesti nema pravila.Pozdrav svima

Miko, ovo mi se bas cini kao lutanje u postavljanju dijagnoze. Koliko sam citala, ta frontotemporalna je sa brzom progresijom. Tako da je neverovatno, na osnovu mog laickog iscitavanja, da bi toliko trajalo sve do danas. Da li su joj odmah radili CT mozga? Doduse, doktorica moje mame mi rece da Alchajmer moze sa sigurnoscu da se potvrdi jedino autopsijom. Moja mama ima halucinacije od prvih dana kada smo ustanovili demenciju, a dijagnoza je vaskularna demencija. Taj pocetak je bas bio buran. Dijagnoza je postavljena pre 4.5 godina otprilike. Na moje pitanje da li je to nesto kao Alzhajmer, dobila sam odgovor o autopsiji. Pravili su joj razlicite kombinacije lekova i promenili smo tri lekara i svaki je dao svoju terapiju i nije se slozio sa onom prethodnom. Da, bila je usput jos jedna, koja je ispisala deset recepata, koje je prethodna rekla da bacim... ma, ko bi tu znao sta je najbolje. Prilagodjavamo se trenutnom stanju i mi i lekari. Jutros je mama pitala gde joj je muz (umro je 2006-te), tako da mi je preselo od samog svitanja. Posle dorucka je pricala razumno, kao da nije bilo ispada. Razmisljam ovih dana da je mozda vrlo bitno da im ulivamo osecaj sigurnosti, da mi kontrolisemo sve i vodimo racuna o svemu... naravno, kada su stabilnijeg stanja. Kada se izgubi i uhvati je panika i agresija i... ne pomaze nista, osim da sacekam da prodje, odnosno da pokusam da pomognem da krace traje... i nadam se da nece uticati na gubitak jos neke sposobnosti nakon toga.

 

[LJILJA MMM]

Slazem se. ali kada ne znam kolika ce mi plata biti sledeceg meseca (radim od procenta) i kada pomislim da nikome nije zagarantovano radno mesto, a samo ja mogu da pomognem i finansijski i u svakom drugom pogledu mojoj mami i kada pomislim da ce lekar prepisati lek koji ce opteretiti vec optereceni budzet a mora da ga pije i da mora da pije vitamine koji se placaju i jos neke lekove koji nisu na listi... naravno da mi je potrebna pomoc. A penzija moje mame jedva pokriva troskove doma. Vec su me dva puta odbili na komisiji za tudju negu. Doktorica kaze da moja mama dobro izgleda i da oni sude po tome. I to je odlicno. A niko ne pita koliko cu ja moci materijalno sve da ispratim. I komisiju nije birga sto moja mama mene ne prepozna i hoce nekoj svojoj kucu i ... ma, strasno.

Tačno, to je to, doktore u PIO nije briga. Briga košta, a ne verujem da ovde iko ima novca za bacanje.
Pored toga, ti lekari su prvenstveno državni službenici, a ne lekari. Oni su tu da uštede državi novac, što je dobro zbog zloupotreba, ali treba imati granicu i shvatiti demenciju kao bolest usled koje dolazi prvenstveno do mentalne nesposobnosti i tek na kraju fizičke, što njima očigledno nije u opisu radnog mesta.

 

[LJILJA MMM]

Miko, ovo mi se bas cini kao lutanje u postavljanju dijagnoze. Koliko sam citala, ta frontotemporalna je sa brzom progresijom. Tako da je neverovatno, na osnovu mog laickog iscitavanja, da bi toliko trajalo sve do danas. Da li su joj odmah radili CT mozga? Doduse, doktorica moje mame mi rece da Alchajmer moze sa sigurnoscu da se potvrdi jedino autopsijom. Moja mama ima halucinacije od prvih dana kada smo ustanovili demenciju, a dijagnoza je vaskularna demencija. Taj pocetak je bas bio buran. Dijagnoza je postavljena pre 4.5 godina otprilike. Na moje pitanje da li je to nesto kao Alzhajmer, dobila sam odgovor o autopsiji. Pravili su joj razlicite kombinacije lekova i promenili smo tri lekara i svaki je dao svoju terapiju i nije se slozio sa onom prethodnom. Da, bila je usput jos jedna, koja je ispisala deset recepata, koje je prethodna rekla da bacim... ma, ko bi tu znao sta je najbolje. Prilagodjavamo se trenutnom stanju i mi i lekari. Jutros je mama pitala gde joj je muz (umro je 2006-te), tako da mi je preselo od samog svitanja. Posle dorucka je pricala razumno, kao da nije bilo ispada. Razmisljam ovih dana da je mozda vrlo bitno da im ulivamo osecaj sigurnosti, da mi kontrolisemo sve i vodimo racuna o svemu... naravno, kada su stabilnijeg stanja. Kada se izgubi i uhvati je panika i agresija i... ne pomaze nista, osim da sacekam da prodje, odnosno da pokusam da pomognem da krace traje... i nadam se da nece uticati na gubitak jos neke sposobnosti nakon toga.

I moj tata ima halucinacije, pa mu mirno i razložno objasnimo da samo on to vidi, da one ne postoje, ali nema traga agresivnosti, panici ....toga nema zaista.
I jako mu godi briga i razgovor, kakav god i ko god priča sa njim, mi, D, deca. I naređenja sluša, tipa sad idemo da spavamo, ajde ručak, lekovi,. presvuci se itd. Kaže da mu je bolje od lekova...neka ga neka tako misli, mi ga ne razuveravamo.

 

[beket]

Mojoj mami su davali u domu laxomucil. Nesto blaze sredstvo, nije burna reakcija i ne deluje odmah, ali pomaze. Ona je toliko bila odusevljena tim sredstvom, skoro da se "navukla" na to. Stalno je trazila da joj to kupujem, a bolnicari da joj donose... poludela sam od tog laxomucila. Dala mu je i specijalno ime - valuma ili valumen. A znate zasto? Procitala je na samponu da je za volumen kose, pa je to ne znam kako povezala sa laxomucilom. Jedno vreme sam se bojala da ce popiti sampon.

Da, to je najgore sa dementnima, kad i najbanalniji problemi stvore haos s njima... Kad se samo setim kako je moja majka kukala za hemoroide kao da umire...

Najgori je taj period kad vam se čini da im nešto još možete objasniti, ili da ih utešite. Slaba vajda od te priče, naročito ako nemate dovoljno sluha za njih, uglavnom se uzjogune kao neshvaćena deca: neki plaču danima (tako je ova moja jednom odreagovala), neki rade po svom i kradomice bacaju lekove ili gutaju šta im dođe pod ruku, a neki su i agresivni - sve zavisi koji deo mozga je blokiran, u svakom slučaju problemi s njima su sve veći i veći - sve dok ne upadnu totalno u taj svoj svet ili u neku letargiju (kao moja majka nakon dva epi-napada).

Što se tiče "pogrešnih" dijagnoza - to je stvarno veliko pitanje. Lekovi su uglavnom isti za ove poznatije vrste demencije, ali problem je kolizija sa drugim bolestima i drugim lekovima. Naravno, i stepen demencije, starosno doba, trenutno stanje. Kod moje majke je možda bila greška što joj nisu ranije uveli antipsihotike, jer je nakon prvih jačih halucinacija i dobila moždani udar... A i poklopilo se da je neposredno pre toga prešla sa aricepta na ebixu, nepune dve godine od prve terapije.

 

[Henriet]

opet sam na pauzi
dakleM, dala sam i danas uz caj jednu kasiku "portalaka" i proslo je ok. odahnula sam, jer je bas imao visednevni problem.

@ bezuslovna hvala, probacu i sa tim ovsenim, ako ih pronadjem. mada bih mogla i ovo da preporucim ako vam se roditelji pronadju u problemu...
mamu tako slatko opisujes, da mi se cini kao da je poznajem.

@ blizance imas sto "pozitivnih brojanja" za vodjenje mame na "sladzu". secas se, serije "neven". imam jaku zelju da prosetamo pristanistem (jer sam tamo rodjena i odrasla) ali odavno smo se odselili iz centra i iskreno, bojim se njegove reakcije.

@ ljiljo, najiskrenije bih volela da to sto pises za tatu (da nije agresivan) kada mu oponirate ostane zauvek tako, ali... nazalost, mislim da ce se to vremenom promeniti. jer ovo nije bolest, ovo je azdaja od bolesti. u tim situacijama treba ih pustiti maksimalno, povladjivati o cemu god da govore, samo naravno spreciti da se nekom "akcijom" povrede. sada cu da se nerviram sto sam ti ovo napisala, al` cini mi se da je bolje da znas... (ili ce mozda tvoj "tatko" i u tome da pomeri granice) ovim u zagradi sam pokusala malo da ublazim istinu...

 

[beket]

ovo nije bolest, ovo je azdaja od bolesti. u tim situacijama treba ih pustiti maksimalno, povladjivati o cemu god da govore, samo naravno spreciti da se nekom "akcijom" povrede...

tako je!

 

[mikanikolic]

Moja mama pije donasept. U pocetku je imala mucnine, pa su predlagali flaster. Sada dobro podnosi donasept.

Da to je ustvari donepezil isti sastav kao i aricept

 

[mikanikolic]

Miko, ovo mi se bas cini kao lutanje u postavljanju dijagnoze. Koliko sam citala, ta frontotemporalna je sa brzom progresijom. Tako da je neverovatno, na osnovu mog laickog iscitavanja, da bi toliko trajalo sve do danas. Da li su joj odmah radili CT mozga? Doduse, doktorica moje mame mi rece da Alchajmer moze sa sigurnoscu da se potvrdi jedino autopsijom. Moja mama ima halucinacije od prvih dana kada smo ustanovili demenciju, a dijagnoza je vaskularna demencija. Taj pocetak je bas bio buran. Dijagnoza je postavljena pre 4.5 godina otprilike. Na moje pitanje da li je to nesto kao Alzhajmer, dobila sam odgovor o autopsiji. Pravili su joj razlicite kombinacije lekova i promenili smo tri lekara i svaki je dao svoju terapiju i nije se slozio sa onom prethodnom. Da, bila je usput jos jedna, koja je ispisala deset recepata, koje je prethodna rekla da bacim... ma, ko bi tu znao sta je najbolje. Prilagodjavamo se trenutnom stanju i mi i lekari. Jutros je mama pitala gde joj je muz (umro je 2006-te), tako da mi je preselo od samog svitanja. Posle dorucka je pricala razumno, kao da nije bilo ispada. Razmisljam ovih dana da je mozda vrlo bitno da im ulivamo osecaj sigurnosti, da mi kontrolisemo sve i vodimo racuna o svemu... naravno, kada su stabilnijeg stanja. Kada se izgubi i uhvati je panika i agresija i... ne pomaze nista, osim da sacekam da prodje, odnosno da pokusam da pomognem da krace traje... i nadam se da nece uticati na gubitak jos neke sposobnosti nakon toga.

Moguce da su lutali ali to su te 3 supstance koje se prepisuju za sve demencije(sto se tice pamcenja) donepezil, rivastigmin i memantin i eventualno nesto za cirkulaciju ako ima veze sa vaskularnim problemima.Pozdrav

 

[LJILJA MMM]

za sve vas, što se tiče agresivnosti. Videćemo kako će biti. Za sada je ovako. Nekako mislim, čitajući da se u toj bolesti možda pojavi ona druga strana ličnosti.....kod mog tate to je mirnoća.
Ako dođe do agresivnosti, zna se......lista prioriteta je neumoljiva.

Danas je pisao brojeve....od 1-50 i to tačno i napisao na kraju svoje ime i moje (moje malo neobično, ali nema veze ) To je vežbao sa D. na moj zahtev
On je inače maher za brojeve, ceo vek je šef robno-materijalnog knjigovodstva u ogromnim firmama....i kladioničar

 

[blizance]

ja mog tatka ne moram da izvodim u šetnju.....on sam bega
šalim se, ali samo malo, jer da nije zaključano i da on nije pod patronatom 24 sata, bio bi ko zna gde. Nikako da shvati zašto ne može više da skita
I nemoj neko da mi kaže da treba da ga vodim u šetnju, jer on nikad nije ni znao šta je to

Jedna dogodovština. Moj tata je živeo sa nama i u stanu dok smo bili. Tada je radio, ali i kad je otišao u peMziju, bilo je isto. NIKADA se nije igrao sa unučićima, nije ga zanimalo.Jednom, smo muž i ja trebali otići na neku večeru, deca mala, i zamolim tatu da ostane uveče kući i gleda tv dok oni spavaju. Dakle, deca namirena, stavljena u krevet, a on samo da sedi u dnevnoj sobi. I to je prošlo ok, samo što sam morala da se najavim tati dve nedelje unapred da nas utefteri u obaveze Drugi put, posle ko zna koliko vremena, deca već porasla, sve sami rade, morali smo opet negde ali predveče, te zamolim tatu da ih pripazi. Ostavim večeru, popričamo s decom, sve znaju i odemo. Moj tatko ih je odveo u kafanu na pljeskavice. Pajtaši oduševljeni, deca isto, konobarice isto, a moj tata ispade super deka pred svima njima osim pred decom jer oni žive sa njim i tu nema laganja.

baš mi je drago da ste izašle. Lepo je to, zaista jeste Kad vidim decu sa starim roditeljima kako šetaju, sednu negde, polako hodajući i držeći pod ruku roditelja, tako me neka milina obuzme i osmeh na lice donese. Uvek mi je drago, baš, onako, pravac iz srca.

Opet mi je tvoj tata simpa i to kako s paznjom pises o njemu.Znam da su ti njegova putesestvija briga ali hvaala bogu dobro se zavrse.
Vodila sam ja mamu i u Mc Donalds,voli ciz i pomfit...odemo ponekad na cevape,kodfrizera,..kad moze da hoda.Jutros bas kaze med.sestra koja dolazi da je mama bas ok i da sasvim dobro rezonuje obzirom na dijagnozu.Rekoh da je sada dobro alli da se ne bih prisecala uzasnih dana.Nadam se da ce ovo stanje potrajati.Brine me kateter i da li ce ikada biti u stanju da ga se resi?Nemam pojma kako to ide obzirom da signali stizu iz mozga za vrsenje ove radnje.
Obzirom da je leto,idete li vi prisutni ovde na odmor?Kako cete regulisati ostavljanje roditelja koji su kod kuce?,U ovom smislu malo je lakse onima u Domu jer imaju nadzor.

 

[blizance]

opet sam na pauzi
dakleM, dala sam i danas uz caj jednu kasiku "portalaka" i proslo je ok. odahnula sam, jer je bas imao visednevni problem.

@ bezuslovna hvala, probacu i sa tim ovsenim, ako ih pronadjem. mada bih mogla i ovo da preporucim ako vam se roditelji pronadju u problemu...
mamu tako slatko opisujes, da mi se cini kao da je poznajem.

@ blizance imas sto "pozitivnih brojanja" za vodjenje mame na "sladzu". secas se, serije "neven". imam jaku zelju da prosetamo pristanistem (jer sam tamo rodjena i odrasla) ali odavno smo se odselili iz centra i iskreno, bojim se njegove reakcije.

@ ljiljo, najiskrenije bih volela da to sto pises za tatu (da nije agresivan) kada mu oponirate ostane zauvek tako, ali... nazalost, mislim da ce se to vremenom promeniti. jer ovo nije bolest, ovo je azdaja od bolesti. u tim situacijama treba ih pustiti maksimalno, povladjivati o cemu god da govore, samo naravno spreciti da se nekom "akcijom" povrede. sada cu da se nerviram sto sam ti ovo napisala, al` cini mi se da je bolje da znas... (ili ce mozda tvoj "tatko" i u tome da pomeri granice) ovim u zagradi sam pokusala malo da ublazim istinu...

brojanja
Hvala,za ovih "sto pozitivnih brojanja",trudim se kad mi obaveze dozvole i licnsa snaga.Cesto sam premorena od obaveza ali nadjem ponekad vremena i za malo vise paznje prema mami i da nije uvek jednolicna.

 

[Henriet]

dakleM, raport.
vratili se (odavno) od interniste. stanje dobro. dobro ne znaci bolje, ali ne znaci ni losije. isto. a to je dobro. doduse, kod mene nesto bolje (prestala da pusim pre godinu dana) pa mi rece da smanjim dozu presolola i da ga ne pijem uvece nego posle podne. hm... al, ok - ovo nije tema o meni. dekana je sijao. okupala sam ga u 6 ujutru, obukla omiljeno lister odelo, obula balijeve cipele (nikada nisam bila rob marki, al` gde ce to vise da obuce ako ne kod lekara?) bas mi je bio k`o lutka. dr ga jos uvek sa nevericom gleda (ima jako lose srce, zalisci mu ne rade, pisala sam vise puta o tome) zimus smo se, posle one grozne upale pluca culi i telefonom. stekla sam utisak da ga dr bas voli. a, ko ne bi? inace, uvek ima neku primedbu. a danas mi kaze: "znate situaciju, tu poboljsanje ne ocekujem, ali bez obzira na neke moje sugestije vama, da nema ovakvu negu.... znate sta hocu da kazem". klimnuh glavom veselo, jer boljem se nisam nadala. samo da je bar sve kao i poslednji put - do sledece kontrole... i mama je ok (malo povisen holesterol, inace najbolja krvna slika od svih nas).

ljiljo, sjajno sto tvoj tata vezba pisanje. zao mi je sto nisam bila upornija sa mojim... duga prica, pa cu mozda neki drugi put. premorila sam se. nocas sam kasno zaspala, budila se na svakih 15 minuta, sve u strahu da ne zakasnimo na pregled... agresivnost? uh. ne mora da bude stalno prisutna. al se javlja povremeno. prosto se uzbude (uglavnom, po meni nicim izazvani). necemo je prizivati.

blizance, godisnji odmor? da li se ti duso moja draga salis? pa pre skoro 5 godina dadoh otkaz da bih brinula o njima. DI cu jadna? dve drugarice se polomise da ih obidjem, jedna je u italiji, druga u spaniji. samo mi treba karta... i vreme... e, to nema. mislim vremena. ovo drugo bi se nekako i resilo. nemam nikoga kome mogu da ih poverim na cuvanje. ne bi ih jos uvek razdvajala, dokle god budem mogla...

pisem satima ovaj post (taman pocnem, neko pozove, tako da cu verovatno kao i obicno zateci neciji u medjuvremenu otkucan)
pozdrav, za danas. idem malo da prilegnem.

 

[beket]

Ti povremeni izlasci u šetnje ili u restoran su dobri, ali to nije neophodno (osim ako nisu posebno željni kafane ) i to bi trebalo - kao i sve drugo - kod dementnih da bude deo rutine, nekakvog rituala ili tako neke navike. U principu se ne preporučuju nikakva burna iznenađenja, još manje naporne i duge šetnje. Naravno, treba se posebno kloniti ovih vrućina, to je pogubno i za nas zdrave, bar dok se organizam malo ne adaptira.

Blizance, pretpostavljam da će kateter ostati sve dok ne budu bile neophodne pelene, jer je kontrola sfinktera (uzdržavanje od velike nužde) u većini slučajeva za dementne teža nego zadržavanje mokraće. Kod starijih muškaraca to je vezano za prostatu, tako da kod njih to kreće prvo.

Odmor? Putovanje? Šta to beše... Dok je moja majka bila "zdrava" u domu, to je zahtevalo čak i veći moj angažman nego sad: zvala sam je svako veče, obilazila minimum jednom mesečno. Nisam ni pomišljala negde da odem, čak ni na par dana, koliko god da je ona pod nadzorom, ali jednostavno - očekivala sam ono što se i desilo prošle godine, kad je zbog epi napada pala, polomila ruke, preživela udar... (ceo dan sam s njom provela u urgentnom centru) - posle sam tražila da je za sva snimanja, preglede i previjanja voze momci iz privatnog saniteta, njihova pratnja se dodatno plaća i moje prisustvo nije bilo neophodno, ali su me za svaku sitnicu zvali da pitaju ili obaveste, o nekim stvarima samo srodnici odlučuju. A moja majka nema nikog drugog osim mene.

 

[beket]

omiljeno lister odelo, obula balijeve cipele (nikada nisam bila rob marki, al` gde ce to vise da obuce ako ne kod lekara?) bas mi je bio k`o lutka.

lepo si ga upakovala, iliti uparadila -
nadam se da je i on sam bio zadovoljan...

a ako nije ni primetio - ti si prva koja treba da dobije onaj dodatak za tudju negu i pomoc...!

 

[Henriet]

lepo si ga upakovala, iliti uparadila -
nadam se da je i on sam bio zadovoljan...
a ako nije ni primetio - ti si prva koja treba da dobije onaj dodatak za tudju negu i pomoc...!

naravno draga da ne zna, ali ja znam da bi on voleo da bude tako "uparadiran". cesto otvara orman i pokusava da obuce bas to odelo. bio je krojac (i trgovac) poznavao je stofove, odela. rodjeni stric je bio modelar, iliti obucar. obojica su bili dosta dobri u svojim profesijama. uradila sam ono sto bi i on, da zna. a te stvari su kupljene jako, jako davno kada se moglo i imalo.
nisam nigde videla da PIO pita sta ko ima u ormanu iz proslog veka? ili je to mozda novina?

 

[bezuslovna ljubav]

Da, to je najgore sa dementnima, kad i najbanalniji problemi stvore haos s njima... Kad se samo setim kako je moja majka kukala za hemoroide kao da umire...

Najgori je taj period kad vam se čini da im nešto još možete objasniti, ili da ih utešite. Slaba vajda od te priče, naročito ako nemate dovoljno sluha za njih, uglavnom se uzjogune kao neshvaćena deca: neki plaču danima (tako je ova moja jednom odreagovala), neki rade po svom i kradomice bacaju lekove ili gutaju šta im dođe pod ruku, a neki su i agresivni - sve zavisi koji deo mozga je blokiran, u svakom slučaju problemi s njima su sve veći i veći - sve dok ne upadnu totalno u taj svoj svet ili u neku letargiju (kao moja majka nakon dva epi-napada).

Što se tiče "pogrešnih" dijagnoza - to je stvarno veliko pitanje. Lekovi su uglavnom isti za ove poznatije vrste demencije, ali problem je kolizija sa drugim bolestima i drugim lekovima. Naravno, i stepen demencije, starosno doba, trenutno stanje. Kod moje majke je možda bila greška što joj nisu ranije uveli antipsihotike, jer je nakon prvih jačih halucinacija i dobila moždani udar... A i poklopilo se da je neposredno pre toga prešla sa aricepta na ebixu, nepune dve godine od prve terapije.

Draga Beket, gledala sam mnogo mladje ljude kako se previjaju od bolova kada su imali hemoroide. Osim toga, prag tolerancije za bol nije isti kod svakog. Naravno da dementni umeju da preuvelicaju stvari i sitnice dozivljavaju kao nesto strasno, a za mnoge krupne stvari ne haju.
Cudi me da je tvojoj mami tako brzo prepisana ebixa. Moja mama se dugo lecila cavintonom i vitaminima, uz malo bromazepama. Na moje pitanje da se uvede jaca terapija, doktorica je objasnila da bi povecanje cirkulacije dovelo do vece konfuzije. To je opisala "kao da musicu gadjamo topom". Vec sam pricala o tome. E sad, da li je ona pogresila ili drugi grese... ko bi to mogao da zna. Moja mama halucinira manje-vise svakog dana. Tako smo i poceli sa lecenjem, nakon sto sam primetila prve halucinacije. Zapravo, nema dana da ne pomene neku nebulozu. Nekada je to samo jedna recenica, a nekada ne mozemo da je smirimo veci deo dana. Pritisak je uglavnom 130 sa 80, uz terapiju. Secer je oko 7.5, uz terapiju. Krvni sudovi su u losem stanju, a to je najveci problem.

 

[bezuslovna ljubav]

I moj tata ima halucinacije, pa mu mirno i razložno objasnimo da samo on to vidi, da one ne postoje, ali nema traga agresivnosti, panici ....toga nema zaista.
I jako mu godi briga i razgovor, kakav god i ko god priča sa njim, mi, D, deca. I naređenja sluša, tipa sad idemo da spavamo, ajde ručak, lekovi,. presvuci se itd. Kaže da mu je bolje od lekova...neka ga neka tako misli, mi ga ne razuveravamo.

Dobro je dok mozete mirno i razlozno da mu objasnjavate. Ja ne smem mojoj mami da kazem da samo ona to vidi. Rekla bi da je pravim ludom i postala bi agresivna. Naravno, agresivna je zbog straha. Naravno, strah je izazvan time sto samo ona to vidi... dovijam se na sve moguce nacine da je smirim kada pocne da prica nebuloze.