Dekart - Mislim dakle postojim

[bangg]

Malo morgen...
Svest I fenomeni svesti ne može biti isto!
Svest je konstituisana životnost ovog mog tela I njegovih svih delova u šta spadaju ne samo moje percepcije I misli,već
I bol I krčanje creva I hodanje,pokreti,a doživljaji svesti su sećanja mog mozga bliže ili dalje prošlosti...Sećanja nisu svest-
sećanja su fenomeni , noumeni I reakcije uma.
Ima veze to kad Ljubo kažeokret!
Jer u pitanju je posebna I zasad samo na ovoj planeti,zapažena pojava intereagovanja determinirajućih sila I materije u
živu materiju!Mogućnost samoposmatranja(introspekcije),zasad je zapažena samo kod sivih ćelija mozga sisara flore I faune zemaljske
I to artikulisano (donekle) kod ljudi...
Tajne života još nisu raspletene,ali smo veoma blizu...

Pa ko je rekao da je to isto...
Za mene unutrasnja osecanja predstavljaju ono sto je recimo Isus zvao Duhom...
Otac kojeg je spominjao za mene predstavlja UM...
A Sin to je nase Telo...
To je moj prevod njegovog pricanja...

Mora se odredjeni termin necim razgraniciti,kad vec pravimo granice...

 

[SUPERKULER]

Nema u stvarnosti razgraničavanja fenomena od svesti!Naime,svaka percepcija (perceptorima)
senzibilizuje CNS I ta senzibilizacija je delom svest kao osnova,a delom fenomen koji je zapažen sa svojim
nekim od atributa...Tako da fenomen se pojavljuje svesno! Nezavisno svest ne postoji-dešava se još I na fragmentima pamćenja koji su agregati noumena-uopštenih oznaka za skupove atributa,radnji,stanja I sl.
Ne bih baš da to raširim (ko po astalu) ,fenomenologija je nakon Huserla pretrpela grananje I širok razvoj,ali je svakako
veoma ozbiljna I filozofska nauka...

 

[SUPERKULER]

Ono što je važno istaći,s fenomenološkog stanovišta,je da "Mislim dakle jesam" je zaključak nenačni I samo delimićno introspektivan jer misao
o fenomenu nosi svest kojimaj prethodi senzacija,a njoj percepcija!Moglo bi se takođe rečiercipiram ,dakle jesam ili imam utiske,dakle jesam I tek
tada sledi Cogito ergo sum...
Dekartes je, nema sumnje,o celom tom procesu mišljenje izjednačio s postojanjem! A to je introspekcija ili uvid u sebe...
To I zbunjuje Ozija I naravno usleđene idealiste je pobudilo da misle da je svestnešto što može postojati nezavisno! E-ne može!
Već Huserl pokazao...
https://sh.wikipedia.org/wiki/Fenomenologija
(Dovoljno je I s Wiki da bi se pravilno shvatilo nastajanje fenomena,svesti,misli...)

 

[louiskrstic]

Tvrdnja, "Mislim, dakle postojim," je netačna.
Zašto?
Zato što JA, kao i svako od nas, postojim čak i onda kada ne mislim, kada bivam ili egzistiram i percepiram ili opažam u trenutku sada što je jedini i osnovni način našeg postojanja kao Realnog i Istinitog Bića- Duše.
U čisto duhovnom svetu (transcedentalnom) to je naš osnovni način postojanja dok ne odlučimo da načinimo kakvu aktivnost.
U nižim svetovima, svetovima dualne prirode, postoji naša misao što je usmereni tok energije koji u našem umu (tačnije delu uma, intelektu) proizvodi misli koje odašilje okolo i koji se prenose dalje do mozga kao primopredajnika. Nauka jedino prati ove aktivnosti u mozgu gde misaoni tok dovodi do određenih biohemijskih promena u tačno određenim delovima mozga... to je već i vrapcima poznato.

Svako od nas kao čisto duhovno biće (Sebstvo, Više Ja, Super Ego, Duša...) postojao je i pre postojanja materije i pre postojanja naših fizičkih roditelja. Otuda, naša fizička tela nisu kreatori nas kao Bića niti naše svesti. Jednostavno fizičko telo sa svojim čulom nije uzrok našeg postojanja već su posledica našeg postojanja.
Ko je onda osnovni Uzrok našeg postojanja ili ko je naš Kreator?
To je Onaj koji je kreirao samog sebe. Taj, odnosno TO što je kreiralo sve kreiralo nas je posredno preko osnovne Njegove suštine a tu suštinu znamo u ovom svetu pod nekoliko desetina različitih imena. Ovda su najpoznatija; Bani, Shadba, Melodija Sfera, Duh, Sveti Duh, Kreator, Reč, Reč Boga, ECK (ek)....
Bang je pomenuo da je Isus pominjao svoga Oca.... Jeste, kada je govorio, "...To ne činim ja već moj Otac..." Ako uzmemo istinu, koju su u Hrišćanstvu iskrivili, da je Isus samo Duša, baš kao što smo i mi, onda Onaj kojeg je zvao svojim Ocem jeste Sveti Duh budući da je On naš direktni Kreator a ne Osnovni Uzrok svega ili TO.
Takođe treba se podsetiti da je TO kreiralo sve što je kreirano preko svoje REČI a to je upravo Sveti Duh.
Ali šta je Sveti Duh?
Ponovimo, to je suština života koja ističe iz samog srca TO-ga poput radio talasa od antene i prostire se sferno u svim pravcima kreirajući i održavajući život a to znači nas Duše.
U nižim svetovima nema nikakvog drugog života sem Duše a to je ono što smo mi (uronjeni u ova fizička tela). Ali znajmo da sve ono što je živo kao životinjski ili biljni svet jeste Duša.

Šta je uzrok svih pojava ili fenomena u nižim svetovima? Da li je to čovekova misao ili misao nekoga ili nečega drugog?
Za pravi odgovor treba znato još mnogo toga.
Prvo, Sveti Duh koji je suština života u sebi nosi svo znanje, razumevanje, akcije i namere Osnovnog Uzroka koje nazvah TO a koje popularno zovemo Bog.
Pa ipak mi živimo u svetu dualne prirode odnosno u svetu koji je naš trenažni poligon ili naša škola u kojem stičemo iskustva i u kojem trebamo realizovati svoje potencijalne kvalitete.
Pošto je ovo škola to znači da mora biti i učitelja ili trenera.. I svakako da ga ima.
Eh, taj naš trener nam zadaje svu ovu glavobolju.
Nastoji da nas disciplinuje i dovede do Samo-Realizacije ili Znati Sebe (ono što je govorio čika Sokrat).
...................................................................................................................................................................
U ovom svetu postoje uzročnici fenomena koji su najvišeg reda a jedan od njih je Sveti Duh koji se stara da se na ispravan način školujemo. Drugi može biti naš trener koji smišlja kako da nabildamo duhovne mišiće i kroz iskustva ekspandiramo svest. Postoji i treći uzročnik a to smo mi sami. Nas najviše treba da se tiče ono čega smo mi uzroci odnosno trebamo biti odgovorni za kvalitet naših uzroka a samim tim i fenomena (mada reč fenomen ovde ne paše).
Svaki naš uzrok dolazi namam kao posledica koja pre toga može negde oko nas da načini svoje efekte za koje smo odgovorni. Ako je naš uzrok bio ljubav mi i dobijamo ljubav iako mi svojim nižim ili mehaničkim humanim svesnim to ne sagledavamo. Ako je sve ispod tog osnovnog i jedinog našeg cilja onda dobijamo uvek priliku da taj naš uzrok ponovimo ili dorađujemo dok ga ne dovedemo do stadijuma kada će i on biti ljubav. I naravno da to traje stotinama hiljada života.
Tek kada kroz iskustva koja uvek teku u smislu navedenog, dosegnemo da su sve naše misli, reči i dela u skladu sa ljubavlju, ali ne onom kako je sada znamo već onom najvišom, mi smo stasali da Znamo Sebe i da Znamo Svog osnovnog Kreatora ili TO a znaćemo ga kada u saradnji sa Svetim Duhom dosegnemo upravo svest Svetog Duha.
Kaže se, ne bez razloga, da koliko je humana svest udaljena od svesti životinjskog sveta toliko je udaljena svest Svetoga Duha ili reči Boga od humane svesti - svesti nas ovde na forumu. Taj nivo svesti je nazivan raznim imenima poput one koje znamo, Hrist ili Bog Svest.
Svaka Duša ima za cilj da dosegne taj nivo svesti.
Zato je Isus govoreći iz tog dosegnutog stanja svesti rekao, "Ja sam vaš put, istina i život...", "Ja sam vaše spasenje.."
Sve to znači da, "Kada i vi dosegnete mene ili svest zvanu Hrist odnosno Bog Svest bićete spašeni," a to znači "više ne inkarnirate u nižim svetovima i više nećete učiti i polagati filozofiju kod vaših uvaženih profesora koji manje znaju od vas samih. Dotle ćete se ubeđivati i ratovati misleći da ste jedino vi u pravu a svi drugi su tupi panjevi jer će vas vaš vlastiti um vodati kao kravu muzaru."
Normalno je da mi na putu do spoznaje sebe vidimo što vidimo ili znamo što znamo iako malo vidimo i još manje znamo ali se ipak dokazujemo kao da sve znamo i za sve imamo rešenje.

Praktično, dok ne budemo u stanju da lično putujemo (umiremo dnevno) do svih viših ili čisto transcedentalnih svetova dotle smo slepi putnici...

 

[SUPERKULER]

Tvrdnja, "Mislim, dakle postojim," je netačna.
Zašto?
Zato što JA, kao i svako od nas, postojim čak i onda kada ne mislim, kada bivam ili egzistiram i percepiram ili opažam u trenutku sada što je jedini i osnovni način našeg postojanja kao Realnog i Istinitog Bića- Duše.
U čisto duhovnom svetu (transcedentalnom) to je naš osnovni način postojanja dok ne odlučimo da načinimo kakvu aktivnost.
U nižim svetovima, svetovima dualne prirode, postoji naša misao što je usmereni tok energije koji u našem umu (tačnije delu uma, intelektu) proizvodi misli koje odašilje okolo i koji se prenose dalje do mozga kao primopredajnika. Nauka jedino prati ove aktivnosti u mozgu gde misaoni tok dovodi do određenih biohemijskih promena u tačno određenim delovima mozga... to je već i vrapcima poznato.

QUOTE]
A sve dalje šta si napisao je manje.više lucidna ili obična fantazija...
Da si napisao priču o mačku u čizmama-ko bi primetio razliku?
Vrati se na fenomene I percepciju...Bar si to razumeo,a to je osnov,istina,veoma nestalan,ali bar relativan...

 

[phobos and deimos]

Постоји итекако разлог заснован на непосредном увиду у корелативност субјекта и објекта који аподктиктички доказује да изван сазнајуће свести не могу постојати објекти. Не постоји објективна стварност изван сазнајуће свести.

То није нека хипотеза већ апсолутна аподиктичка чињница

Ono sto ti ne razumes ili neces da razumes jeste da svet, koji opazas nije nista konkretno nasuprot apstraktnoj stvari po sebi vec je taj svet jedinstvo apstraktnog i konkretnog.
Ona celina koja je odredjena i postavljena u relaciju ne moze da postoji. Cim si odredio stvar po sebi makar i kao nesaznajnu ili je stavio nasuprot pojave onda nema nesaznatljivosti, cim je odredjena prelazi u fikciju a ti govoris o necemu sto ne postoji. Dakle, stvar po sebi o kojoj govoris I STA NIJE ne postoji. Apsolutno ne moze biti predmet saznanja kako je jos Nice utvrdio. A ti sve vreme govoris o stvari po sebi.

 

[oziman]

Ono sto ti ne razumes ili neces da razumes jeste da svet, koji opazas nije nista konkretno nasuprot apstraktnoj stvari po sebi vec je taj svet jedinstvo apstraktnog i konkretnog.
Ona celina koja je odredjena i postavljena u relaciju ne moze da postoji. Cim si odredio stvar po sebi makar i kao nesaznajnu ili je stavio nasuprot pojave onda nema nesaznatljivosti, cim je odredjena prelazi u fikciju a ti govoris o necemu sto ne postoji. Dakle, stvar po sebi o kojoj govoris I STA NIJE ne postoji. Apsolutno ne moze biti predmet saznanja kako je jos Nice utvrdio. A ti sve vreme govoris o stvari po sebi.

Нико не говори о ствари по себи на начин шта она јесте већ шта она није. Јер, иако не можемо знати шта она јесте апсолутно можемо знати шта није. А знати шта није велико је знање јер ослобађа људски ум прво религијских инфатилних небулоза о богу , а затим ништа мање небулозних материјалистичко позитивистичких догми о објективном свету.

А питање шта ствар по себи јесте нема одговора осим указивања на интуицију воље и трајања. Јер шта год ствар по себи била, она је блиска оном што у самосвести налазимо као вољу.

Šta je stvar po sebi to nisam rekao nikada, jer to ne znam. Ali u njoj je volja za život. A šta je ono sem, kad ovo više nije, ili još nije - to je transcendentni problem, tj. takav čije rešenje oblici našeg intelekta, koji su proste funkcije mozga određenog za službu pojavama individualne volje, uopšte nikad ne mogu da shvate i misle. Tako da mi, i kada bi nam se oni zaista otkrili, ne bismo od toga ništa razumeli."

Šopenhauer

 

[phobos and deimos]

A tebi je potrebno oslobodjenje. Samo je pravo pitanje od cega?
Uostalom ako je tvoja psiholoska zudnja takva kakvom je prikazujes onda si ti vec doneo zakljucak odavno nezavisno od bilo kakvog buduceg saznanja, pa u moralnom smislu ostajes isti u oba slucaja i da si pronasao ucenje koje ti odgovara i da nisi.
Teizam nema veze sa bilo kakvom infantilnoscu, cak stavise takav sud proizilazi zbog ukorenjenih trauma iz detinjstva. Doduse postoje i inteligentni ateisti, koji izlazu neku argumentaciju. Kod tebe to ne vidim...samo bes i frustraciju.
Dalje, pozitivizam nema veze sa dogmama, cak je neverovatno da moze da postoji osoba, koja moze na ovakav nacin da spoji ta dva pojma. Pojam dogme izvorno oznacava ono ucenje, koje kad se se saopsti postaje imanento coveku...odnosno zbog ogranicenosti intelekta da bi iskazalo "istinu srca" saopstava se na dijamentralno suprotan nacin u odnosu na razum, koji duhovni sadrzaj "prevodi" na empirijsko, na uzrocnoposledicni niz usled cega nastaju sukobi. A moze da znaci i laicki isti taj pojam verska zatucanost ili fanatizam. Ne pokazujes bas neke hermeneuticke moci..mada posto se drzis SAMO teorije saznanja delovalo je da bar u tom smeru moze da se vodi neka konstruktivna rasprava ali imajuci u vidu kako shvatas pojam stvari po sebi to je igra gluvih telefona.

 

[oziman]

Ти си баш "обрађен" од стране званичних утувљених ти догми. Осим што си изгледа заробљен у материјалистички глиб, у исто време су ти утувили и инфатилне небулозе о милостивом богу на небу.

Што се тиче твог "теизма"све сам о томе рекао овде у ове три тачке: Изволи:

1) Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.
Видевши све опасности живота које им прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и размножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.

2) Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

3)Реч "бог" је толико компромитована тим догмама кроз историју да је потпуно неупотребљива ако желимо некако назвати ту метафизичку суштину изван појавног света а коју нам је разоткрила филозофија.
Јер појам "бог" садржи у својој основи неко антропоморфно, лично биће негде тамо, које нам обећава нека блаженства ако смо добри и казне ако нисмо. Ко у томе не може препознати обичну пројекцију ауторитета.
А колико је таква представа заправо наивна види се када је очистимо од примеса метафизике и презентујемо је у њеној основи. А то се најбоље може видети из овог видео клипа.

пс. Права духовност нема везе са оваквим инфатилним конструкцијама чију сам основу свео у ове три тачке.

Права духовност је нешто сасвим друго.

 

[Ljubo2]

LOUIS KRSTIĆ

Tvrdnja, "Mislim, dakle postojim," je netačna.
Zašto?
Zato što JA, kao i svako od nas, postojim čak i onda kada ne mislim,

Tvrdnja: «Mislim, dakle, postojim» je tačna. Zato što subjekt/jastvo pomoću nje samo dokazuje samome sebi svoje postojanje, a ne uslovljava ga. Mišljenje, dakle, nije uslov postojanja, već samo dokaz. To podrazumeva da subjekt/jastvo može da postoji i kad ne misli, samo što tada ne raspolaže dokazom da postoji.

Uz napomenu da subjekt/jastvo može sebi dokazivati svoje postojanje i uz pomoć ostalih svojih fizičkih i psihičkih radnji koje ima sposobnost da vrši – naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja i razumevanja. I uz napomenu da niti i jedna od ovih fizičkih i psihičkih radnji ne uslovljava postojanje subjekta/jastva, već samo potvrđuje, odbosno, dokazuje. Što je i logično jer subjekt/jastvo ima značenje uzroka vršenja svih svojih fizičkih i psihičkih radnji, a radnje imaju značenje samo posledice i one nikada ne mogu uzrokovati postojanje subjekta/jastva. Subjekt/jastvo uvek biva sam uzrokom svog postojanja, upravo uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnji koje ima sposobnost da ih vrši. Bez sposobnosti vršenja tih radnji subjekt/jastvo ne bi mogao da uzrokuje sebe i sam po sebi postoji kao svoj i uzrok i posledica.

Dakle, treba znati i zapamtiti da fizičke i psihičke radnje NE UZROKUJU subjekt/hastvo, već je subjekt/jastvo taj joji ima sposobnost da uzrokuje sve svoje fizičke i psihičke radnje i pomoću njih ujedno i sposobnost da uzrokuje samoga.sebe.

 

[Ljubo2]

SUPERKULER:

Malo morgen...
Svest I fenomeni svesti ne može biti isto!

Nikad nigde nisam ni rekao da su svest i fenomeni svesti isto. Naprotiv, stalno na razne načine objašnjavam da to dvoje nije isto. Svest je ono što postoji samo po sebi kao svoj i uzrok i posledica. Svest je uvek ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom "subjekt" ili "jastvo" . A fenomeni svesti su uvek i samo fizičke i psihičke radnje koje subjekt/jastvo ima sposobnost da vrši i pomoću njih uzrokuje samoga sebe i sebe dovodi u stanje svesnosti. Zato uvek i naglašavam da "svest" i "svesnost" nisu jedno i isto. Svest je ono što postoji, a svesnost je fenomen i stanje svesti jer svesnost se postiže uz pomoć fizičkih i psihičkih radnji svesti. Kad ne vrši niti i jednu od fizičkih i psihičkih radnji svest i dalje postoji, ali ona tada spava i to stanje svesti se zove "nesvesnost".

Zapamti, svest je to što postoji, a svesnost i nesvesnost su stanja, odnosno, fenomeni svesti, koji su uslovljeni vršenjem ili nevršenjem fizičkih i psihičkih radnji.

 

[phobos and deimos]

Ovo sto ti pises mozemo slobodno nazvati demagogija duha (fenomenologija duha je vec zauzeto)
To sto je za tebe "prava duhovnost" je zapravo ono sto te i dovodi u poziciju da zadrto cuvas zastarelo misljenje uprkos neodrzivosti, to sto nazivas "prava duhovnost" je zapravo ono sto te je i dovelo do osecanja uzvisenosti, nadmoci nad drugim, misljenja da si samo ti u pravu, do sveta na koji se zalis. Sve je to prouzrokovala tvoja prava duhovnost a sve to kontinuirano traje iz istog razloga iz kog i bol ne prestaje jer odbijas da prestanes da udaras glavom u zid.
A sta kaze Sopenhauer? Treba naci volju u sebi. Jesi li je nasao ozi?
Kakva je ozi?
Tvoja tema je o Dekartu. Dekart kaze da pogledas u sebe...kolektivni poziv na introverciju. I sta si nasao? Nisi nista nasao ozi...jer to ne mozes ni dozvoliti samom sebi. Kad bi ti imao tu snagu shvatio bi da ti treba ono sto nadmeno predstavljas kao nepotrebno....ali ipak je bolje jos dodatno prouzrokovati patnju nego zavrsiti sa njom a priznati slabost.
Al time smo dobili i odgovor na pitanje cega treba da se oslobodis.
Eto koliko daleko ide sujeta " prave duhovnosti". A ti si ozi silan dok si silan ne i kad si slab, jel tako.
Kao sto vidis tvoja prava duhovnost je nesto daleko ispod natcoveka (jer on iako ima moralnu slabost jaca ego, dok tvoja "prava" duhovnost ne daje ni jedno ni drugo) a kamoli da vodi duhovnosti.
Ti uzimas slepa osecanja i nazivas to pravom duhovnoscu, u tom slucaju pravi duhovnik treba da bude klinac koji duva iza coska. Prava duhovnost ne moze biti okrenutost samom sebi radi nekih ekstaza sa kojim hoces da dodjes u dodir jer je to hedonizam projektovan na metafizicku ravan. Uzviseno osecanje dolazi jer je ja ispunjeno drugim ja a ne samim sobom. Kad bi smo uzeli tvoju Sopenhauerovsku objektivaciju ono cemu ti tezis jeste onaj klinac kog sam pomenio. Svati da su Sopi i Nice dve strane istog novcica. Tvoja prava duhovnost je ucenje u temeljeno na egu, na panteizmu a sa tim mozes se samo vratiti na pocetak.
Znanje te samo pretvara u stvar jer intelekt ne moze ponuditi vise od toga. Ko sebe objasnjava pomocu stvari i sam ispadne stvar..a kod tebe je cak i doslovno tako.
Da, dekartovski poci od centa je filosofski korektno ali duhovnost koju ti pokusavas da nadovezes na to, to vec ne. To je egocentrizam
Sada ti je i jasno zasto "postoji" "zavera" protiv intelekta.

 

[phobos and deimos]

Nisi nista rekao u te 3 tacke vec sam ja tebi sve rekao.
A sto se tice tvoje 3 tacke tvojim argumentima su se smejali i neki ateisti koje poznajes al necu da ih imenujem.
Zao mi je."covek koji ne misli je okrenut naucnim i religioznim dogmama" jeste tvoja dogma, koju ces morati da sutnes na stranu.

 

[Ljubo2]

PHOBOS AND DEIMOS.

Zašto iznad svog posta ne navedeš ime onaga kome se obraćaš - da se zna?
Jer ako takav tvoj post dođe odmah ispod mog posta ja mogu da pomislim da si se obratio meni.

 

[phobos and deimos]

Kazes da sam "obradjen". Izneo si kritiku a posto ti trazis potvrdu i razlog istinitosti jer je to jelte filosofski korektno onda i ja to od tebe treba da ocekujem. Pa hajde onda da se vodimo znanjem i izbegnemo dogme kao i logicke greske pozivanja na autoritet
"Sopenhauer ti je nametnuo dogme i isprao mozak". Jel zabranjeno da se pomisli na ovakvu sablazan? Jeste. Zasto su svi filosofi posle Sopenhauera sarlatani? Jer....pa Sopenhauerov citat....na primer Fihte praznoslovac, Hegel obicna glava ali sasvim neobican sarlatan itd...
I sta ti ono rece...samo skepsa, samo znanje, samo preispitivanje da ne bude nametnutih dogmi?
Kao sto vidis ja se vodim znanjem ali ga ne idealizujem bez promisli a ti? U svojoj histeriji ne mozes ni dati odgovor sta je znanje a sta vera i kakvi sve njihovi oblici postoje.
Ako je to jasno proverimo sta je to meni nametnuto.
Recimo proucavam atom, dolazim do nekog novog saznanja i sta je tu nauka nametnula...pokazem ti, izvedemo eksperiment, stagod a ti i dalje isto. Dakle??? Ako nisi ni glup ni lud priznaces da si lupio glupost.
Ili ljubi bliznjeg kao samog sebe. E sad posto je to nametnuto i ti to znas tako sav apodiktican onda je pretpostavljam suprotno istina...jer cim se radi o manipulaciji(ali naravno necemo preispitati da li se radi o manipulaciji jer mi kao pravi protivnici dogme nista ne preispitujemo, jel tako ) tu se skriva istina, sto znaci nema istine. Opet ako je sve stvar samo ubedjivanja, logickih premisa, neposrednih uvida a u to ne treba ukljuciti osecanja zasto onda drvis o intuiciji.
da bi bio bolji covek ili da bi ispao pametniji? Da bi dobio potvrdu da si u pravu? O tome se radi, tvoj hladni racionalizam bespotrebno upotrebljava taj pojam a ne moze ga negirati jer u svetu ne moze naci resenje i uhvatiti se humanizma, jer imas strah od smrti, hoces nagradu za koju mislis da zasluzujes al opet neces ni duhovnost, i to je mnogo zahtevno.
Jedino ostaje pecina.
Da si ti ozbiljan ne bi ovde pumpao ego vec bi odavno bio zaludjen jogom na nekoj planini.

- - - - - - - - - -

PHOBOS AND DEIMOS.

Zašto iznad svog posta ne navedeš ime onaga kome se obraćaš - da se zna?
Jer ako takav tvoj post dođe odmah ispod mog posta ja mogu da pomislim da si se obratio meni.

Nezgodno mi da pisem sa moba pa gledam sve manje da klikcem...a i nema sve funkcije.

 

[phobos and deimos]

2) Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве коју нам је разоткрила филозофија.
.

Primus in orbe does fecit je odavno osporen u teoloskim spisima kao i sholasticki dokazi u filozofskim spisima.
To sto si ti procitao samo dve knjige nije moja krivica.

 

[phobos and deimos]

3)Реч "бог" је толико компромитована тим догмама кроз историју да је потпуно неупотребљива ако желимо некако назвати ту метафизичку суштину изван појавног света а коју нам је разоткрила филозофија.
Јер појам "бог" садржи у својој основи неко антропоморфно, лично биће негде тамо, које нам обећава нека блаженства ако смо добри и казне ако нисмо. Ко у томе не може препознати
А колико је таква представа заправо наивна види се када је очистимо од примеса метафизике и презентујемо је у њеној основи.

Lol ako zelimo..a niko to ne zeli, to su tvoje projekcije. Zato i postoji razlika izmedju teizma i panteizma. Osnova teizma nije teznja sustini prirode. Pa u opisivanju projektujes samo onu teznju koju i sam posedujes a od druge stvaras samo svoju sopstvenu uobrazilju koja i jeste apsurdna ali samo zato sto I jeste tvoja uobrazilja I nista vise.

 

[phobos and deimos]

@LJUBO
Kazes da je Dekart izjednacio sebe sa materijom. Bas me zanima koji citati ukazuju na to.

 

[SUPERKULER]

SUPERKULER:



Nikad nigde nisam ni rekao da su svest i fenomeni svesti isto. Naprotiv, stalno na razne načine objašnjavam da to dvoje nije isto. Svest je ono što postoji samo po sebi kao svoj i uzrok i posledica. Svest je uvek ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom "subjekt" ili "jastvo" . A fenomeni svesti su uvek i samo fizičke i psihičke radnje koje subjekt/jastvo ima sposobnost da vrši i pomoću njih uzrokuje samoga sebe i sebe dovodi u stanje svesnosti. Zato uvek i naglašavam da "svest" i "svesnost" nisu jedno i isto. Svest je ono što postoji, a svesnost je fenomen i stanje svesti jer svesnost se postiže uz pomoć fizičkih i psihičkih radnji svesti. Kad ne vrši niti i jednu od fizičkih i psihičkih radnji svest i dalje postoji, ali ona tada spava i to stanje svesti se zove "nesvesnost".

Zapamti, svest je to što postoji, a svesnost i nesvesnost su stanja, odnosno, fenomeni svesti, koji su uslovljeni vršenjem ili nevršenjem fizičkih i psihičkih radnji.

Dobro,zapamtio sam...ša se dereš...
(Ybg,to su osnovi fenomenologije...Ok...)

 

[phobos and deimos]

Nemaš tu nike razlike...Jedno ti dupe ,drugo oko,al to ti samo metar udaljeno...I malo
rotacije...
Čoveče-koje grudvanje rečima...Duh,Svest,Apsolut...A ša je brže ili voz?

Pitanje je sta tera ljude da redjaju te pojmove vise nego tacke i zareze.
Cini mi se da ima vise odgovora.

 

[SUPERKULER]

Ovo sto ti pises mozemo slobodno nazvati demagogija duha (fenomenologija duha je vec zauzeto)
To sto je za tebe "prava duhovnost" je zapravo ono sto te i dovodi u poziciju da zadrto cuvas zastarelo misljenje uprkos neodrzivosti, to sto nazivas "prava duhovnost" je zapravo ono sto te je i dovelo do osecanja uzvisenosti, nadmoci nad drugim, misljenja da si samo ti u pravu, do sveta na koji se zalis. Sve je to prouzrokovala tvoja prava duhovnost a sve to kontinuirano traje iz istog razloga iz kog i bol ne prestaje jer odbijas da prestanes da udaras glavom u zid.
A sta kaze Sopenhauer? Treba naci volju u sebi. Jesi li je nasao ozi?
Kakva je ozi?
Tvoja tema je o Dekartu. Dekart kaze da pogledas u sebe...kolektivni poziv na introverciju. I sta si nasao? Nisi nista nasao ozi...jer to ne mozes ni dozvoliti samom sebi. Kad bi ti imao tu snagu shvatio bi da ti treba ono sto nadmeno predstavljas kao nepotrebno....ali ipak je bolje jos dodatno prouzrokovati patnju nego zavrsiti sa njom a priznati slabost.
Al time smo dobili i odgovor na pitanje cega treba da se oslobodis.
Eto koliko daleko ide sujeta " prave duhovnosti". A ti si ozi silan dok si silan ne i kad si slab, jel tako.
Kao sto vidis tvoja prava duhovnost je nesto daleko ispod natcoveka (jer on iako ima moralnu slabost jaca ego, dok tvoja "prava" duhovnost ne daje ni jedno ni drugo) a kamoli da vodi duhovnosti.
Ti uzimas slepa osecanja i nazivas to pravom duhovnoscu, u tom slucaju pravi duhovnik treba da bude klinac koji duva iza coska. Prava duhovnost ne moze biti okrenutost samom sebi radi nekih ekstaza sa kojim hoces da dodjes u dodir jer je to hedonizam projektovan na metafizicku ravan. Uzviseno osecanje dolazi jer je ja ispunjeno drugim ja a ne samim sobom. Kad bi smo uzeli tvoju Sopenhauerovsku objektivaciju ono cemu ti tezis jeste onaj klinac kog sam pomenio. Svati da su Sopi i Nice dve strane istog novcica. Tvoja prava duhovnost je ucenje u temeljeno na egu, na panteizmu a sa tim mozes se samo vratiti na pocetak.
Znanje te samo pretvara u stvar jer intelekt ne moze ponuditi vise od toga. Ko sebe objasnjava pomocu stvari i sam ispadne stvar..a kod tebe je cak i doslovno tako.
Da, dekartovski poci od centa je filosofski korektno ali duhovnost koju ti pokusavas da nadovezes na to, to vec ne. To je egocentrizam
Sada ti je i jasno zasto "postoji" "zavera" protiv intelekta.

Svaka čas-provalio si ga do kraja!

- - - - - - - - - -

Pitanje je sta tera ljude da redjaju te pojmove vise nego tacke i zareze.
Cini mi se da ima vise odgovora.

Pa evo-I sam si odgovorio...
S jedne strane strah,a s druge hedonistički manevar,virtuelna iluzija istinitog odgovora...Religijski obred,ako bi Junga za rukav...

 

[oziman]

Lol ako zelimo..a niko to ne zeli, to su tvoje projekcije. Zato i postoji razlika izmedju teizma i panteizma. Osnova teizma nije teznja sustini prirode. Pa u opisivanju projektujes samo onu teznju koju i sam posedujes a od druge stvaras samo svoju sopstvenu uobrazilju koja i jeste apsurdna ali samo zato sto I jeste tvoja uobrazilja I nista vise.

Прокоментарисао си тачку 2 и 3 а прескочио тачку један.
Ставови из тачке 2 могу се наћи код Фројда и у психологији уопште где се узима да је бог пројекција ауторитета оца и слично. Психолошке теорије које су у основи тачне али се у њима не спомиње још нешто а што сам изнео у тачки један.

Јер управо та тачка разоткрива религију из темеља , Разоткрива наивну, егоистичко шпекулантску психологију верника. Зато си ту тачку и прескочио.

Па да је поновим:

1) Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.
Видевши све опасности живота које им прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и размножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.

Како сте само смешни са том утувљеном вам религијом двеста година после Канта и уопште 200 година од када су теолози дефинитивно изгубили аргумент ломаче и чупања језика којима су вековима у расправама бранили инфатилне небулозе о милосном вам богу.

Пази само "теологија". Као да те инфатилности заслужују "логију", уместо само подсмеха и презира пред тупошћу и наивношћу којим је човечанство вековима гушено.

 

[SUPERKULER]

Прокоментарисао си тачку 2 и 3 а прескочио тачку један.
Ставови из тачке 2 могу се наћи код Фројда и у психологији уопште где се узима да је бог пројекција ауторитета оца и слично. Психолошке теорије које су у основи тачне али се у њима не спомиње још нешто а што сам изнео у тачки један.

Јер управо та тачка разоткрива религију из темеља , Разоткрива наивну, егоистичко шпекулантску психологију верника. Зато си ту тачку и прескочио.

Па да је поновим:

1) Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.
Видевши све опасности живота које им прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и размножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.

Како сте само смешни са том утувљеном вам религијом двеста година после Канта и уопште 200 година од када су теолози дефинитивно изгубили аргумент ломаче и чупања језика којима су вековима у расправама бранили инфатилне небулозе о милосном вам богу.

Пази само "теологија". Као да те инфатилности заслужују "логију", уместо само подсмеха и презира пред тупошћу и наивношћу којим је човечанство вековима гушено.

Ti jednostavno Ozi odbijaš da se pridružiš svojoj vrsti i rasi u 21 veku,već živiš u vremenu romantizma filozofije i umetnosti-dva veka u rikverc!
Pazi kad u vezi teologije nisi u pravu!
Ne kažem da nisi ontološki u pravu-jeste-sve vodi u panteizam (ama i ja sam agnostik s panteističkim modulacijama determinacije-da ne objašnjavam naširoko!),
ali s druge ,psihološke strane ,a kad kažeš da je svet za tebe predstava-to je kapitalno (za mene sekundarno-primarno je samo s verifikacijom!) i ne možeš
od teizma da odbraniš Šopenhauerovu doktrinu!Ona je sastavni deo! Ko veruje-to je njegova predstava-predstava Bože je predstava njegove volje!
Osim toga-u pravu si da vera nastaje iz straha od života i da je zamena za znanje! Tako da je tvoje shvatanje stvari po sebi alter ego Božidara! I tvoja stvar po sebi čući u
orbiti i možeš da joj se klanjaš i moliš da praviš freske o njoj i apstrakcije nedokučivosti ybg...Pok.Milić od Maćve (i sijaset sledbenika) su oslikavali stvar po sebi i po automatizmu
pred kraj svog veka uskakali u poslednje vagone Pravoslavlja...Još mi bruje u ušesima Pamfleti Mome Kapora i intervjui Milićevi o Meteorima Svete Gore i druge "misterije organizma"...
A tek Jung! Hajde ,neću ga za rukav i ono njegovo kolektivno nesvesno...Lahka mu zemlja...

 

[phobos and deimos]

Ti mi kao vrsni poznavalac teologije objasni razliku izmedju straha i strahopostovanja a onda razliku izmedju gneva i revnosnog gneva a onda ces valjda i samom sebi objasniti sta je temelj ezoterije.

Sto se tice Kanta vec sam ti rekao. Njegove antinomije vode u pat poziciju, a niposto nisu nesto sto ce jednu dogmu dokazati a drugu osporiti. Da ti zaista poznajes ono sto kritikujes znao bi da su upravo teolozi kritikovali filozofiju Tome Akvinskog, avgustina, Kjerkegora takodje. Posto je to za tebe sve jedno isto tvoji iskazi nemaju snagu. Po tebi su to bezumnici koji sede u cosku i eto drhte...to je tvoj sud, potpuno relativan jer je i proizasao iz ljudskog umovanja. To je glavna razlika, filozof ima slobodu misli a covek kao palo bice jeste aksiom upravo zbog samog filozofskog metoda. Polazi se od bacenosti u svet (sartr) ili sustina sveta i zivota (sto znaci da je vec odredjeno sta je sustina a to da li je nesto nadilazi je pitanje koje se ne postavlja). Tvoja filozofija takodje predstavlja svojevrsnu tautologiju. Sustina sveta je sam svet. To tvoje izvan jeste izvan samo za intelekt a u sustini je JEDNO ISTO. Stvar po sebi I pojava nisu dva odvojena sveta i tu tebe nesto buni. Kao sto sam ti pokusao objasniti to tvoje "izvan" ne sadrzi samo lingvisticki problem
Teologija je nesto drugo. Teolog nije filozof koji je eto samo odenuo filozofske misli u antropomorfne oblike vec neko ko potpuno nadvladava pomenute aksiome. Tu nema slobode misli ne zbog straha ili nekakve zatucanosti vec zbog relativnosti intelekta i inteligibilnog karaktera. To je ono sto dolazi pre svake filozofske radoznalosti. Zato ta sloboda na koju se pozivas odvodi u mnostvo relativnih misli, dovodi coveka u poziciju da sudi o moralnom a da ni sam ne moze imati ispravne uvide zbog sopstvenog karaktera a ne kako si ti to protumacio, tipa to su protivnici razuma ili neko ko kontrolise stado. Naprotiv, poenta je da razum jeste nesto pozitivno sam po sebi ali nesto sto mora biti u saglasju sa karakterom.
Kad nesto kritikujes razumi bar sta kritikujes. Frojd i Sopenhauer nisu dovoljni a ni mudri Ludvig sto bi reko superkuler. Jer mogu I ja mahati buberom i jaspersom...pa sta? To sto je neki veliki um rekao, pa bio on i Sopenhauer ne znaci da je to apsolutna istina....a svaki sistem je prividno tacan i sta stim?
to ne menja cinjenicu da i najmanji previd preokrece sve.

 

[phobos and deimos]

Ti jednostavno Ozi odbijaš da se pridružiš svojoj vrsti i rasi u 21 veku,već živiš u vremenu romantizma filozofije i umetnosti-dva veka u rikverc!
Pazi kad u vezi teologije nisi u pravu!
Ne kažem da nisi ontološki u pravu-jeste-sve vodi u panteizam (ama i ja sam agnostik s panteističkim modulacijama determinacije-da ne objašnjavam naširoko!),
ali s druge ,psihološke strane ,a kad kažeš da je svet za tebe predstava-to je kapitalno (za mene sekundarno-primarno je samo s verifikacijom!) i ne možeš
od teizma da odbraniš Šopenhauerovu doktrinu!Ona je sastavni deo! Ko veruje-to je njegova predstava-predstava Bože je predstava njegove volje
Osim toga-u pravu si da vera nastaje iz straha od života i da je zamena za znanje! Tako da je tvoje shvatanje stvari po sebi alter ego Božidara! I tvoja stvar po sebi čući u
orbiti i možeš da joj se klanjaš i moliš da praviš freske o njoj i apstrakcije nedokučivosti ybg...Pok.Milić od Maćve (i sijaset sledbenika) su oslikavali stvar po sebi i po automatizmu
pred kraj svog veka uskakali u poslednje vagone Pravoslavlja...Još mi bruje u ušesima Pamfleti Mome Kapora i intervjui Milićevi o Meteorima Svete Gore i druge "misterije organizma"...
A tek Jung! Hajde ,neću ga za rukav i ono njegovo kolektivno nesvesno...Lahka mu zemlja...

Jeste isto al nije isto
Ja recimo uopste ne osporavam misticnost sveta ali osporavam njihove interpretacije...jer manipulisu apriorijama. Nema nikakvog zakona po kom ja moram da koristim reci kao ljubo, krstic ili onaj sto jok. Ako imaju misticna osecanja nek imaju. Problem je sto svojim recenicnim konstrukcijama dolaze cak i do negacije pojmova koje koriste ali odbijaju da prihvate tu kritiku.
Ako se prica o mogucnosti saznanja onda se prica o mogucnosti saznanja, ovako je sve i istina i laz, oslanjanje na asocijacije jer ionako su ti pojmovi dovoljno zamagljeni. Naprosto ako se trazi iskljucenje svesti da bi se nesto potvrdilo a ujedno i poziva na granicu mogucnosti saznanja promasili smo.