oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.750
Svi su sigurno culi za ono Dekartovo "Mislim dakle postojim". Ali sumnjam da je mnogima osim reci i slova ta izreka pokazala snagu koju nosi u sebi a koja otkriva ceo jedan "nepoznati" svet. Kollumbovo otkrice Amerike ili covekov let na Mesec, samo su zrnca peska u odnosu na svet koji je Dekart otkrio i pokazao celom zapadnom covecanstvu a koje je do tada bilo potpuno uronjeno u realisticki, materijalsticki pogled na svet. Realizam je bio osnova sve teologije, filozofije do tada. Govorilo se o drugim svetovima i tada..tacno, ali ti svetovi bili su samo varijante ovog opazajnog sveta . Raj lici na vrt....pakao na neku uzarenu vatru ali sve su to slike preuzete iz realizima. Nista od toga nema veze sa onim sto je Dekart otkrio i predao u ruke idealistickoj filozofiji.
Stvar je zapravo jasna, potrebno je samo ukazati na nju.
Dekart se jednom u svojim filozofskim kontemplacijama zapitao u sta mozemo biti apsolutno sigurni? Za koje znanje mozemo reci da je apsolutno istinito i da odbacimo svaku mogucnost zablude?
Ako kazemo da su opazaji oko nas apsolutno postojeci i da postoje kao takvi i kada ih ne opazamo, u to ne mozemo biti sigurni! Mozda je zivot san...mozda su stvari, likovi koje opazamo nesto poput likova iz snova i ne postoje kada ih ne opazamo. Znaci, da li ovaj monitor postoji kada ga ne opazam ne mozemo biti sigurni... to nije sigurno znanje.
Naravno, Dekart nije poznavao otkrica idealisticke filozofije, koja su dosla kasnije i koja dokazuju da izvan svesti subjekta ne "mozda" vec apsolutno sigurno nema ovakvog sveta kakvim ga opazamo, Ipak, on je itekako bio svestan problematicnosti toga.
Iduci dalje, dosao je do onog znanja koje se pripisuje Loku (a sto sam ja sa iznenadjenjem jednom primetio) ili do idealnosti sekundarnih kvaliteta.
Ovo je napisao Dekart a ne Lok verovali ili ne:
Posto je tako zakljucio da niusta sto saznaje ne moze biti siguran, odjednom je shvatio da ipak postoji nesto u sta moze biti siguran, a to je da razmislja da nije siguran, da postoji, da misli. To je trenutak otkrica "novog sveta"... otkrice duha!
Ali sta je to Dekart otkrio.. sta je taj duh? Pa sledite njegovu metodu. Prosto istrazivanje u sta mozete biti sigurni? Krenite redom:
Da li mogu biti siguran da ovaj monitor postoji kada ga ne opazam? Odgvor.. ne!
Da li mogu biti siguran da osecaji boje, mirisa, ukusa, dodira.. postoje kada ih ne osecam ? Odgovor.. Ne.
Da li mogu biti siguran da ovo sto zovem telo..a sto je sastavljeno od osecaja, takodje postoji kada ga nisam svestan. Odgovor ..NE.
Znaci u nista od ovoga nisam siguran da postoji. ali gde je ono u sta jesam siguran apsolutno. Gde je onaj ko misli?
Eto, na ovaj nacin dosli smo do duha. Dosli smo do necega o cemu svako ima svoj subjektivni apsolutni dozivljaj postojanja , ali koga ne moze opaziti, saznati, osetiti, pokazati na njega. Nista ne moze od toga osim ustvrditi da to apsolutno postoji.
To je taj svet koji je Dekart otkrio. To je predmet istrazivanja idealisticke filozofije. Nesto sto ne mozemo opaziti , spoznati, osetiti ..a sto je JEDINO APSOLUTNO POSTOJECE ZA NAS..... Nas duh.
ps. Tema je Dekart i njegovo otkrice duha nasuprot materiji.
Stvar je zapravo jasna, potrebno je samo ukazati na nju.
Dekart se jednom u svojim filozofskim kontemplacijama zapitao u sta mozemo biti apsolutno sigurni? Za koje znanje mozemo reci da je apsolutno istinito i da odbacimo svaku mogucnost zablude?
Ako kazemo da su opazaji oko nas apsolutno postojeci i da postoje kao takvi i kada ih ne opazamo, u to ne mozemo biti sigurni! Mozda je zivot san...mozda su stvari, likovi koje opazamo nesto poput likova iz snova i ne postoje kada ih ne opazamo. Znaci, da li ovaj monitor postoji kada ga ne opazam ne mozemo biti sigurni... to nije sigurno znanje.
Naravno, Dekart nije poznavao otkrica idealisticke filozofije, koja su dosla kasnije i koja dokazuju da izvan svesti subjekta ne "mozda" vec apsolutno sigurno nema ovakvog sveta kakvim ga opazamo, Ipak, on je itekako bio svestan problematicnosti toga.
Iduci dalje, dosao je do onog znanja koje se pripisuje Loku (a sto sam ja sa iznenadjenjem jednom primetio) ili do idealnosti sekundarnih kvaliteta.
Ovo je napisao Dekart a ne Lok verovali ili ne:
Posto je tako zakljucio da niusta sto saznaje ne moze biti siguran, odjednom je shvatio da ipak postoji nesto u sta moze biti siguran, a to je da razmislja da nije siguran, da postoji, da misli. To je trenutak otkrica "novog sveta"... otkrice duha!
Ali sta je to Dekart otkrio.. sta je taj duh? Pa sledite njegovu metodu. Prosto istrazivanje u sta mozete biti sigurni? Krenite redom:
Da li mogu biti siguran da ovaj monitor postoji kada ga ne opazam? Odgvor.. ne!
Da li mogu biti siguran da osecaji boje, mirisa, ukusa, dodira.. postoje kada ih ne osecam ? Odgovor.. Ne.
Da li mogu biti siguran da ovo sto zovem telo..a sto je sastavljeno od osecaja, takodje postoji kada ga nisam svestan. Odgovor ..NE.
Znaci u nista od ovoga nisam siguran da postoji. ali gde je ono u sta jesam siguran apsolutno. Gde je onaj ko misli?
Eto, na ovaj nacin dosli smo do duha. Dosli smo do necega o cemu svako ima svoj subjektivni apsolutni dozivljaj postojanja , ali koga ne moze opaziti, saznati, osetiti, pokazati na njega. Nista ne moze od toga osim ustvrditi da to apsolutno postoji.
To je taj svet koji je Dekart otkrio. To je predmet istrazivanja idealisticke filozofije. Nesto sto ne mozemo opaziti , spoznati, osetiti ..a sto je JEDINO APSOLUTNO POSTOJECE ZA NAS..... Nas duh.
ps. Tema je Dekart i njegovo otkrice duha nasuprot materiji.
Drugi mozda zamisljaju neku scenu koju su doziveli i koje se secaju. Neki mozda resvaju u sebi matematicki zadatak ... ili eto "misle". Pod "samo nase misli postoje" znaci podrazumevaju , telo, razne slike, brojeve, opazaje..sve osim onoga sto bi trebalo a to je DUH koji nema nijedan od tih atributa i koji se ne opaza i ne oseca i samim tim on nije ni predmet misljenja. Ovde se ukazuje na samo misljenje , na nesto imanentno... poznato jedino neposrednom iskustvu ali i pored toga..pored sve neopisivosti, nematerjalnosti, neopazljivosti opet je TO za svakog ono NAJREALNIJE u cije postojanje jedino moze biti apsoltno siguran.
)). 
