Dekart - Mislim dakle postojim

[Ljubo2]

PHOBOS AND DEIMOS:

@LJUBO
Kazes da je Dekart izjednacio sebe sa materijom. Bas me zanima koji citati ukazuju na to.

NIsam rekao da je to Dekart rekao. To sam rekao ja. Za Dekarta sam samo rekao da je prvi u svetu otkrio jedini mogući metod dokazivanja postojanja sebe samoga, svojega JASTVA, odnosno, SVESTI. Taj metod je psihička radnja mišljenja koju JASTVO ima sposobnost da vrši. Drugim rečima, Dekart je uz pomoć svog mišljenja kao psihičke radnje, sa značenjem posledice, dokazao postojanje sebe kao vršioca radnje sa značenjem uzroka. Dokazao je tako što je tokom vršenja radnje mišljenja, uz pomoć same te radnje mišljenja, postao svestan i sebe i te svoje radnje mišljenja i uz pomoć te svesnosti sebe, samome sebi tako dokazao da on kao JASTVO, odnosno, kao SVEST, postoji.

Dalje sam rekao da JASTVO, po načinu samoopažanja, može sebi da dokaže da raspolaže sa ukupno sedam različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti vršenja sedam različitih fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojih, u vreme kada ih vrši, može da postane svestan sebe i tako može samome sebi na sedam različitih načina da dokaže da POSTOJI. To su sledeće sposobnosti i radnje: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Tako da mi sada iz tog našeg iskustva sebe možemo da izvučemo zaključak da su tih sedam sposobnosti osnovni sastavni delofi i faktori našega JASTVA, odnosno, naše SVESTI.

A onda sam tome dodao da nauka danas raspolaže obiljem dokaza da tim sposobnostima raspolaže ono što se u nauci podrazumeva pod rečju i pojmom "MATERIJA". Iz čega sledi zaključak da su svest i materija jedan i isti oblik postojanja. Odnosno da je materija samonapregnuta i samopokrenuta svest. I da čovek nije živ i svestan zato što je čovek, već zato šro je živa i svesna materija koja uz pomoć tih svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, putem samoorgaizovanja, gradi ljudski organizam.

Takođe sam rekao i ovo, da mi po načinu samoopažanja redosleda vršenja fizičkih i psihičkih radnji koje jastvo stalno ponavlja i uz pomoć njih se samoodržava, lako opažamo da između fizičkih i psihičkih radnji postoji uzajamna, naizmeničlna, uzročno posledična veza. Odnosno, upažamo i ustanovljavamo da su sve psihičke radnje uslovljene fizičkim radnjama, a sve fizičke, psihičkim, i da se fizičke i psihičke radnje tokom celog života čoveka, naizmenično, uzajamno se uzrokujući, uvek iznova ponavljaju i da je to način na koji se čovek celog života samoodržava i tako postoji.

I naravno, dalje iz ovoga sledi zaključak da čovek kao objektivna fizička pojava ne bi mogao da postoji kad istovremeno ne bi bio svesna psihička pojava. I obrnuto, da ne bi mogao da postoji kao psihička pojava kad istovremeno ne bi bio fizička.

A pošto u nauci postoji obilje dokaza da sa ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ne raspolaže čovek, već materija koja ga gradi, bez kojih ne bi mogla ni da ga sagradi, niti kasnije održava, to onaj krajni zaključak sa značenjem KONAČNE ISTINE o sveukupnom postojanju glasi da meterija ne bi mogla da postoji, ni evoluira, kad ne bi bila svesna, niti bi svest mogla da postoji kad ne bi bila materijalna. I da je materija samo napregnuta i pokrenuta svest, koja uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti postoji sama po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj i uzrok i posledica i da sem svene materije u beskonačnom prostoru ničeg drugog nema za šta bi se moglo dokazati i ustvrditi da POSTOJI.

 

[Akhilleus]

Otkud ti znaš da materija ima psihičke osobine?

 

[Akhilleus]

Dalje sam rekao da JASTVO, po načinu samoopažanja, može sebi da dokaže da raspolaže sa ukupno sedam različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti vršenja sedam različitih fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojih, u vreme kada ih vrši, može da postane svestan sebe i tako može samome sebi na sedam različitih načina da dokaže da POSTOJI. To su sledeće sposobnosti i radnje: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Tako da mi sada iz tog našeg iskustva sebe možemo da izvučemo zaključak da su tih sedam sposobnosti osnovni sastavni delofi i faktori našega JASTVA, odnosno, naše SVESTI.

Kojih su to sedam fizičkih osobina jastva I zašto bi jastvo dokazivalo sebi da postoji?

 

[phobos and deimos]

@ljubo

Dobro ako nisi rekao da je Dekart rekao. Delovalo je da Dekart uzima sve one pojmove kao sinonime. Tvoje pisanje je tvoj pogled na svet. Htedoh da postavim analizu reci svest stvara i svest otkriva...da se vidi u kakvoj smo banani na tom primeru al me mrzi da pisem. Slazem se ovde sa superkulerom, ne vodi se dovoljno racuna o znacenjima i upotrebama reci. Vec sam se izjasnio, za svaki koncept moze se naci odgovarajuca logika. I onda dodje neki ahilej...
Recimo zasto bi svest sama po sebi postojala? A sa tvoje tacke gledista izgleda ti kao potpuno validan argument.

 

[Ljubo2]

AKHILLEUS:

Otkud ti znaš da materija ima psihičke osobine?

Ja znam da je moje telo materijalno i znam da kao takvo raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i da pomoću njih postoji, tj. samoodržava se. I znam, jer je i dokazano, da ljudski organizam ne stvara ni otac, ni majka, već to materija u majčinoj utrobi sama, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti radi, tako što od oca i majke samo prekopira plan, strukturu i izgled ljudskog organizma (DNK) i po njemu se upravlja, a da majka i otac pojma nemaju o tome kako taj proces samokreiranja novog ljudskog bića u majčinoj utrobi teče teče, niti kako je on uopšte moguć.

I znam da u nauci danas postoji obilje i druigih dokaza da materija raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Da to nije tako naši elektronski uređaji i tehmologije, informatički sistemi i roboti ne bi bili mogući. Ukupna evolucija materije i prirode takođe ne bi bila moguća. Prelazak neorganske materije u organsku koji je svakodnevna pojava tokom poslednjih četriri milijarde godina, takođe ne bi bio moguć. Uostalom, sve materijalne forme od kojih se svemir danas sastoji - atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela, jednoćelijski organizmi i tela višećelijskih organizama, tj. tela biljaka, životinja i ljudi itd, samo su oblici organizovanog kretanja i rada materije i ništa drugo, koji bez sedam foizičkih i psihičkih sposobnosti ne bi bili mogući. Ni sama materija ne bi bila moguća, imajući u vidu da ono što se podrazumeva pod pojmom "materija", svodi se samo na vibriranje i kretanje "prostora" ("kvantnog vakuuma"), koje kad prestane, materija i materijani svemir nestaju. Ostaje samo svemirska crna jama - kvantni vakuum u kojem, reklo bi se, ničega nema. Samo lud bi mogao pomisliti da bi taj kvantnni vakuum mogao da se napregne i pokrene (BIG-BANG) i postepeno, putem evolucije, tj. putem samoorganiovana svojih čestica, samopreobrazi se i postane materijalni svemir, sa životom u sebi, kad ne bi raspolagao sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, tj. kad taj kvantni vakuum iz kojeg sve nastaje ne bi bio polje čiste svesti.

 

[Ljubo2]

AKHILLEUS:

Kojih su to sedam fizičkih osobina jastva I zašto bi jastvo dokazivalo sebi da postoji?

Sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti JASTVA su: naprezanje, kretanje, opažanje tog naprezanja i kretanja, te osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. UZ pomoć ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti JASTVO postaje svesno sebe i tako saznaje ISTINU o svom postojanju, tj. dokazuje samome sebi svoje postojanje, htelo to ono ili ne. JASTVO, sa značenjem SVESTI, samim tim što je svesno sebe i što zna da postoji, ONO I POSTOJI. Kad ne bi bilo svesno sebe i svog postojanja, ono ni kao svest ni kao materija, ne bi moglo ni da postoji. Samo ono koje je živo i svesno, tj. ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, može samo po sebi da POSTOJI. Mrtve i nesvesne stvari i poojave, koje ne bi mogle da se naprežu, kreću opažaju, osećaju, pamte misle i razumevanju, ne bi mogle ni da postoje.

 

[Ljubo2]

PHOBOS AND DEIMOS:

Recimo zasto bi svest sama po sebi postojala? A sa tvoje tacke gledista izgleda ti kao potpuno validan argument.

Za sve ovo što sam napred rekao u vezi postojanja i jedinstva materije i svesti, već postoje dokazi u okviru prirodnih nauka i psihologije. Ja sam samo te dokaze povezao u jednu logičku celinu po sistemu "uzrok-posledica".

No i bez tih naučnih dokaza, samo uz pomoć logike, može se doći do istog rezultata, pod uslovom da umemo ispravno logički da mislimo. Jednostavno, do istog rezultata dolazimo ako krenemo od aksioma, tj..od istine koja se podrazumeva sama po sebi, da ništa ne može postojati bez uzroka. A zatim i aksioma, tj. logičnosti da ništa ne može nastati, niti biti uzrokovano iz NIŠTA, već samo iz NEŠTO.

Iz ova dva aksioma sledi zaključak da nikakvog uzrokovanja ne može da bude, već samo SAMOUZROKOVANJA. Jer da bi iz NEŠTO koje postoji kao PRVO, nastalo nešto DRUGO, to PRVO koje postoji, mora da postoji SAMO PO SEBI, kao svoj i uzrok i posledica, zato jer je PRVO koje postoji, pre kojeg ne postoji ništa drugo koje bi moglo da bude uzrokom postojanja tog PRVOG..A to je moguće samo pod uslovom ako to PRVO koje postoji, raspolaže sa sedam fizčkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih će da uzrokuje sebe, odnosno SAMOUZROKUJE. Po logici, to samouzrokovanje mora biti većito, bez početka i kraja, zato jer nije moglo nastati iz NIŠTA, niti će ikada moći da prestane i pretvori se u NIŠTA..Ovo postaje jasnije kada se shvati da fizički i psihički procesi stoje u naizmeničnoj uzajamnoj uzročno posledičnoj vezi i odnosu na isti način kao "koka-jaje" i da kao takvih može da ih bude samo ako se večito, bez početka i kraja ponavljaju i tako jedni iz drugih večito proizilaze.

I to je jedini logičan način na koji može da postoji ono PRVO koje postgoji.

Ovaj način postojanja PRVOG podrazumeva da sve što kao DRUGO, nastaje kasnije iz tog P?RVOG, nema značenje DRUGOG, već je to i dalje to isto PRVO koje postoji, samo što ono pomoću tih svojih sedam sposobnostgi stalno menja svoje oblike i stanja. I sve to što kao DRUGO nastaje iz PRVOG nije nikakvo ni UZROKOVANJE, ni STVARANJE, već SAMOKREIRANJE. To prvo koje posttoji, dakle, uz pomoć svojih sedam fizičkih sposobnosti i radnji samo sebe kreira i tako menja svoja stanja i oblike, sve po principu "koka/jaje - jaje/koka" da bi samo izgledalo kao da se pojavilo i da postoji nešto DRUGO. Ovaj princip večitog ponavljanja važi i za ceo svemir i život u njemu.

Sve ovo gore rečeno samo je logika, za čije potvrđivanje može da posluži apsolutno sve što se danas u okviru prirodnih nauka i psihologije o postojanju materije, života i svemira zna.

 

[phobos and deimos]

AKHILLEUS:



Sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti JASTVA su: naprezanje, kretanje, opažanje tog naprezanja i kretanja, te osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. UZ pomoć ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti JASTVO postaje svesno sebe i tako saznaje ISTINU o svom postojanju, tj. dokazuje samome sebi svoje postojanje, htelo to ono ili ne. JASTVO, sa značenjem SVESTI, samim tim što je svesno sebe i što zna da postoji, ONO I POSTOJI. Kad ne bi bilo svesno sebe i svog postojanja, ono ni kao svest ni kao materija, ne bi moglo ni da postoji. Samo ono koje je živo i svesno, tj. ono koje raspolaže sa sedam fizički i psihičkih sposobnosti, može samo po sebi da POSTOJI. Mrtve i nesvesne stvari i poojave, koje ne bi mogle da se naprežu, kreću opažaju, osećaju, pamte misle i razumevanju, ne bi mogle ni da postoje.

Ali tvoje reci ne prevazilaze ljudsku perspektivu, dijalekticki cvor. Zavisi na koji nacin i koji fenomen zelis objasniti, ista rec moze se odnositi na vise fenomena razlicite prirode a da se ne ode u protivrecnost., odnosno zavisi na sta je tvoj um usmeren. Kada bi to za majku i oca uzeli da razmatramo iz druge perspektive, recimo socioloski, kako bi taj sud vodio ka objasnjenju necega, sto je nezavisno od metafizickih misli onda bi sve kontra napisano bilo istinito. Moj stav je da niko ne moze napisati nesto toliko apsurdno a da nema neke smislenosti, koju um doseze( samom sebi si uvek razumljiv)...jer um obuhvata i iracionalno i racionalno, drugim recima sve moze dokuciti umom, razum je druga stvar. Ili uzmimo tu famoznu sinteticku tacku apercepcije. Iz svakog ugla uvek je sve razlicito, ne postoji istovetna misao u sustini, pa opet sve je smisleno. Ne moze se nikad nista reci a da to sto se govori nema svoj osnov u bilo cemu..ne mora to biti logika nuzno, cak je to i najredje. Ako tvoje pitanje glasi da li je moja filozofija smislena, da ne kazem logicna moj odgovor je da jeste. Ako me pitas da li je moja filozofija do te mere smislena da se ne moze konstruisati suprotan sistem mom a da bude logican onda odgovaram ne, nije. Covek je ogranicen i ne moze imati sve suprotne informacije u svom saznanju. Najbolje nekog razumes kad se stavis u njegovu poziciju, slican zahtev postavlja i Rasel.

A metajezik ne postoji, sta da se radi.

 

[Ljubo2]

AKHILLEUS:

Napred sam govorio o SVESTI i njenim fizičkim i psihičkim sposobnostima kao jedinom mogućem obliku postojanja i logici po kojoj svest uz pomoć tih svojih sposobnosti postoji. Ovo objašnjenje postojanja svesti i logika njenog postojanja nisu proizvod proizvoljnog mišljenjem, već su otkriveni i dokazani iskustvenim čulnim i vančulnim metodama na kojima se temelje prirodne nauke i psihologija, a ja sam samo te činjenice i dokaze posložio u smislenu celinu i sistem. Prema tome, svaka sumnja u valjanost ovog objašnjenja je neopravdana, jer sve što znamo da postoji i što se dešava u svemiru može da posluži kao argument koji ovo objašnjenje potvrđuje, a niti i jedan koji ga pobija.

 

[phobos and deimos]

@ ljubo

Iz toga sledi zakljucak da causa sui ne postoji. A mozes li to negirati? Ako ne mozes sta ti to govori? Da nailazis na nesto sto je logicno ili nesto paradoksalno?
Ljubo, ne moze iracionalno da se prenosi na racionalnu logiku. Ovde ti mogu uputiti prigovor kao i ozimanu, ne mozes da pravis skok iz imaginacije u egzistenciju, tj vrsiti projekciju naseg subjektivnog iskustva na nesto sto je sasvim drukcije prirode. O materiji se moze samo misliti, na nivou epistemologije ne moze se govoriti o neunistivosti ili unistivosti iz istog razloga iz kog ne mozes racionalno govoriti o vecnosti, jer se to ne moze razumeti, jer iako je njena priroda takva kakva je i uvidja se da u sebi ne nosi potencijal unistivosti ti ne mozes znati da li je nesto transcendira ili ne, to uzimamo apriori. Nama je promena shvatljiva ili kroz proces misljenja/intuicije ili pomocu imaginacije a sto je zapravo ekstenzivni prikaz prvog. Cim pocnes sa sustinom, poreklom ulazis u oblast iracionalnog, tu se samo moze spekulisati.
Cenim tvoj pokusaj da to pitanje resis logicki ali to nije moguce...da jeste odavno bi to bilo reseno.. najkasnije sa Aristotelom.
Pogledaj sta sam napisao o celini pre par stranica, ne moguce je pisati o odnosu beskonacnog i konacnog racionalnom logikom a da se ne udje u fikciju. Ako ti mozes to da pobijes mozemo odmah da ti sagradimo spomenik od 900 metara (taman bi bio na vecem uzvisenju od onog koji jeste ). Ali nije samo logika problem, problem je samo jedno slovo. Postojanje nije isto sto i postajanje. Ono sto uvidjam kod onog koji jok, tebe i krstica jeste upravo to. Da iz vida gubite kretanje koje je deo stvarnosti, promene. Kretanje nije ono sto jeste, ono sto postoji nego ono sto postaje. A ONO STO JESTE, STO POSTOJI NE MOZE SE UZETI ZA ISTINSKI STVARNO, ne spada u egzistenciju. Staticnost je izmisljotina uma a po tom istom principu izvodis misao o PRVOM I DRUGOM, dakle staticki. Ti meni mozes reci ex nihilo nihil fit i sve je to lepo ali ja mogu tebe da upitam najpre kako znas da je svet logican? Kako ces logicki objasniti sintezu nuznosti i slobode? Prostorno-vremenski kontinuum? Dakle sve ono sto prozivljavas a nije u tvom umu. Takodje, kako iz bitka koji vec jeste moze postati nesto?

 

[SUPERKULER]

Jeste isto al nije isto
Ja recimo uopste ne osporavam misticnost sveta ali osporavam njihove interpretacije...jer manipulisu apriorijama. Nema nikakvog zakona po kom ja moram da koristim reci kao ljubo, krstic ili onaj sto jok. Ako imaju misticna osecanja nek imaju. Problem je sto svojim recenicnim konstrukcijama dolaze cak i do negacije pojmova koje koriste ali odbijaju da prihvate tu kritiku.
Ako se prica o mogucnosti saznanja onda se prica o mogucnosti saznanja, ovako je sve i istina i laz, oslanjanje na asocijacije jer ionako su ti pojmovi dovoljno zamagljeni. Naprosto ako se trazi iskljucenje svesti da bi se nesto potvrdilo a ujedno i poziva na granicu mogucnosti saznanja promasili smo.

Ne shvataju oni te probleme,ali ipak osečaju da nešto ne štima u tim njihovim konstrukcijama...

 

[SUPERKULER]

@ ljubo

Iz toga sledi zakljucak da causa sui ne postoji. A mozes li to negirati? Ako ne mozes sta ti to govori? Da nailazis na nesto sto je logicno ili nesto paradoksalno?
Ljubo, ne moze iracionalno da se prenosi na racionalnu logiku. Ovde ti mogu uputiti prigovor kao i ozimanu, ne mozes da pravis skok iz imaginacije u egzistenciju, tj vrsiti projekciju naseg subjektivnog iskustva na nesto sto je sasvim drukcije prirode. O materiji se moze samo misliti, na nivou epistemologije ne moze se govoriti o neunistivosti ili unistivosti iz istog razloga iz kog ne mozes racionalno govoriti o vecnosti, jer se to ne moze razumeti, jer iako je njena priroda takva kakva je i uvidja se da u sebi ne nosi potencijal unistivosti ti ne mozes znati da li je nesto transcendira ili ne, to uzimamo apriori. Nama je promena shvatljiva ili kroz proces misljenja/intuicije ili pomocu imaginacije a sto je zapravo ekstenzivni prikaz prvog. Cim pocnes sa sustinom, poreklom ulazis u oblast iracionalnog, tu se samo moze spekulisati.
Cenim tvoj pokusaj da to pitanje resis logicki ali to nije moguce...da jeste odavno bi to bilo reseno.. najkasnije sa Aristotelom.
Pogledaj sta sam napisao o celini pre par stranica, ne moguce je pisati o odnosu beskonacnog i konacnog racionalnom logikom a da se ne udje u fikciju. Ako ti mozes to da pobijes mozemo odmah da ti sagradimo spomenik od 900 metara (taman bi bio na vecem uzvisenju od onog koji jeste ). Ali nije samo logika problem, problem je samo jedno slovo. Postojanje nije isto sto i postajanje. Ono sto uvidjam kod onog koji jok, tebe i krstica jeste upravo to. Da iz vida gubite kretanje koje je deo stvarnosti, promene. Kretanje nije ono sto jeste, ono sto postoji nego ono sto postaje. A ONO STO JESTE, STO POSTOJI NE MOZE SE UZETI ZA ISTINSKI STVARNO, ne spada u egzistenciju. Staticnost je izmisljotina uma a po tom istom principu izvodis misao o PRVOM I DRUGOM, dakle staticki. Ti meni mozes reci ex nihilo nihil fit i sve je to lepo ali ja mogu tebe da upitam najpre kako znas da je svet logican? Kako ces logicki objasniti sintezu nuznosti i slobode? Prostorno-vremenski kontinuum? Dakle sve ono sto prozivljavas a nije u tvom umu. Takodje, kako iz bitka koji vec jeste moze postati nesto?

Dakle,ovo je kritika 100% I tu nema šta da se oduzme,samo još da se tovari!
Ipak,ostaje,kad se ovako shvaćena nemoć racionalnosti mišljenja ljudskog,uzme u ozbiljno razmatranje,da se okrenemo iracionalnosti!
I šta možemo dokučiti lucidnom alogikom,imaginacijom,intuicijom,emocijama,instiktima? Umetničke kreacije!
Moj naklon umetničkim kreacijama! Nije li to put bogova?
Naravno da sam ozbiljan,mada oko toga I ne moram biti-iracionalnost ne zahteva strogost ni u mišljenju ni u ponašanju! Sloboda stvaranja!

 

[JA KOJI JESAM]

Ono sto uvidjam kod onog koji jok, tebe i krstica jeste upravo to. Da iz vida gubite kretanje koje je deo stvarnosti, promene. Kretanje nije ono sto jeste, ono sto postoji nego ono sto postaje. A ONO STO JESTE, STO POSTOJI NE MOZE SE UZETI ZA ISTINSKI STVARNO, ne spada u egzistenciju. Staticnost je izmisljotina uma a po tom istom principu izvodis misao o PRVOM I DRUGOM, dakle staticki. Ti meni mozes reci ex nihilo nihil fit i sve je to lepo ali ja mogu tebe da upitam najpre kako znas da je svet logican? Kako ces logicki objasniti sintezu nuznosti i slobode? Prostorno-vremenski kontinuum? Dakle sve ono sto prozivljavas a nije u tvom umu. Takodje, kako iz bitka koji vec jeste moze postati nesto?

Nisi ti dobro i dovoljno čitao ono što pišem... očito, jer da jesi uvidio bi da ja izričito rasčlanjujem postOjanje od postAjanja, aposlut od projekcije (kretanja)... hahaha... idi unazad... ima toliko toga što sam, o tome pisao... pa tek onda me pominji i komentariši...

A za ostalo... Statičnost je zaustavljeno kretanje dok je apsolut (Biće, postojanje) apsolutno NE-Kretanje, dakle kretanja u njemu nema, nikada ga nije bilo i nikada ga neće biti. U njemu je kvalitet koji Sebe ZNA kao Znanje iz kojega (Znanja) će se prokjetovati i manifestovati iskustvo kretanja.

Memorija razuma je statična. Znanja stečena iskusteno su u njoj sabrana i njihovo kretanje je zaustavljeno.

 

[SUPERKULER]

Nisi ti dobro i dovoljno čitao ono što pišem... očito, jer da jesi uvidio bi da ja izričito rasčlanjujem postOjanje od postAjanja, aposlut od projekcije (kretanja)... hahaha... idi unazad... ima toliko toga što sam, o tome pisao... pa tek onda me pominji i komentariši...

A za ostalo... Statičnost je zaustavljeno kretanje dok je apsolut (Biće, postojanje) apsolutno NE-Kretanje, dakle kretanja u njemu nema, nikada ga nije bilo i nikada ga neće biti. U njemu je kvalitet koji Sebe ZNA kao Znanje iz kojega (Znanja) će se prokjetovati i manifestovati iskustvo kretanja.

Memorija razuma je statična. Znanja stečena iskusteno su u njoj sabrana i njihovo kretanje je zaustavljeno.

Nisi objasnio ša ti je to "APSOLUT"! Je li to nešto materijalno,duhovno,eterično,napregnuto ,sagnuto...? Nemoj samo
da kažeš da je "sveobuhvatno" jer to je sinonim!
Baš me zanima kako sagledavaš taj famozni "APSOLUT"

 

[phobos and deimos]

Nisi ti dobro i dovoljno čitao ono što pišem... očito, jer da jesi uvidio bi da ja izričito rasčlanjujem postOjanje od postAjanja, aposlut od projekcije (kretanja)... hahaha... idi unazad... ima toliko toga što sam, o tome pisao... pa tek onda me pominji i komentariši...

A za ostalo... Statičnost je zaustavljeno kretanje dok je apsolut (Biće, postojanje) apsolutno NE-Kretanje, dakle kretanja u njemu nema, nikada ga nije bilo i nikada ga neće biti. U njemu je kvalitet koji Sebe ZNA kao Znanje iz kojega (Znanja) će se prokjetovati i manifestovati iskustvo kretanja.

Memorija razuma je statična. Znanja stečena iskusteno su u njoj sabrana i njihovo kretanje je zaustavljeno.

Pa evo sam pises da nema kretanja. Cega ima? Nicega osim praznih apstrakcija. Gde je potvrda toga sto pises? Nigde.

 

[SUPERKULER]

Pa evo sam pises da nema kretanja. Cega ima? Nicega osim praznih apstrakcija. Gde je potvrda toga sto pises? Nigde.

U njegovom RAZ-UMU kako ne znaš...

 

[Akhilleus]

AKHILLEUS:



Ja znam da je moje telo materijalno

A to JA el i ono materijalno?

 

[Akhilleus]

AKHILLEUS:

Napred sam govorio o SVESTI i njenim fizičkim i psihičkim sposobnostima kao jedinom mogućem obliku postojanja i logici po kojoj svest uz pomoć tih svojih sposobnosti postoji. Ovo objašnjenje postojanja svesti i logika njenog postojanja nisu proizvod proizvoljnog mišljenjem, već su otkriveni i dokazani iskustvenim čulnim i vančulnim metodama na kojima se temelje prirodne nauke i psihologija, a ja sam samo te činjenice i dokaze posložio u smislenu celinu i sistem. Prema tome, svaka sumnja u valjanost ovog objašnjenja je neopravdana, jer sve što znamo da postoji i što se dešava u svemiru može da posluži kao argument koji ovo objašnjenje potvrđuje, a niti i jedan koji ga pobija.

Ja sumnjam da ti imaš iskustvo elementarnih čestica,atoma i subatomskih komponenti koji izgrađuju sav materijalni svet.U stvari ne sumnjam nego sam sasvim siguran jer ne egzistiraš kao elementarna čestica već kao jedno kompleksno psihosomatsko biće zvano čovek.

 

[faraonn]

...postojim,
-dakle mislim...
kako bi drugacije i znali za postojanje ili u okretu
primijetili da se moramo u postojanju boriti
da opstanemo...
ako postojimo samo za sebe
tesko mozemo potvrditi sud o Postojanju
jer,
nase postojanje mora se detektovati izvan nas
tj. misao simbolizovati i oznaciti
tj. svoj trag grafitski postaviti na zidu zivota...

 

[JA KOJI JESAM]

Pa evo sam pises da nema kretanja. Cega ima? Nicega osim praznih apstrakcija. Gde je potvrda toga sto pises? Nigde.

Hahaha
Kakve te apstrakcije snašle???
Prvo šta je apstrakcija i čemu služi?
Apstrakcija je sve ono što razum ne može da projektuje kao formu. Forme su vidljive, no to vidljivo nije izvor kretanja već njegova posledica. Ono apstraktno (za razum nevidljivo) je izvor kretanja. Zato je Biću poistovijećenom sa razumom nemoguće dokučiti taj izvor. Energija je kažu neuništiva... hahaha... a da li je taj koji je došao do tako genijalnog zaključka pomislio da energija i nije stvorena da bi bila uništena... već je ona posledica kretanja, ona jese samo kretanje. Bez kretanja nema energije. U aposlutu nema energije. Energija je iluzija kao i samo kretanje.Ne možeš je uništiti jer ono čim bi je mogao uništiti (razum) je proizvod kretanja. Razum ne postoji ukoliko se informacija ne kreće od objekta ka subjektu. Stoga, tamo gdje ne postoji potreba za spoznajom 'tamo' nema ni nagona za kretanjem.

Pa evo sam pises da nema kretanja. Cega ima? Nicega osim praznih apstrakcija. Gde je potvrda toga sto pises? Nigde.

Aha... a da li TI recimo, sada, dok opažaš i čitaš opaženo, vidiš i samog sebe koji opaža? Da li ti koji opažaš kretanje vidiš pokretača?

Ako ne vidiš, a ne vidiš (jer ne mislim na tijelo kroz koje opažaš druga tijela već na tebe koji jesi u subjektu kroz koji opažaš objekte), to znači da ti uistinu i ne postojiš, da postoji ono što opažaš, što vidiš. Ti si dakle apstrakcija koja nema dokaza da postoji. Sa kim ili bolje reći sa ČIM ja onda ovdje pričam??? Hahaha

 

[phobos and deimos]

Hahaha
Kakve te apstrakcije snašle???
Prvo šta je apstrakcija i čemu služi?
Apstrakcija je sve ono što razum ne može da projektuje kao formu. Forme su vidljive, no to vidljivo nije izvor kretanja već njegova posledica. Ono apstraktno (za razum nevidljivo) je izvor kretanja. Zato je Biću poistovijećenom sa razumom nemoguće dokučiti taj izvor. Energija je kažu neuništiva... hahaha... a da li je taj koji je došao do tako genijalnog zaključka pomislio da energija i nije stvorena da bi bila uništena... već je ona posledica kretanja, ona jese samo kretanje. Bez kretanja nema energije. U aposlutu nema energije. Energija je iluzija kao i samo kretanje.Ne možeš je uništiti jer ono čim bi je mogao uništiti (razum) je proizvod kretanja. Razum ne postoji ukoliko se informacija ne kreće od objekta ka subjektu. Stoga, tamo gdje ne postoji potreba za spoznajom 'tamo' nema ni nagona za kretanjem.





Aha... a da li TI recimo, sada, dok opažaš i čitaš opaženo, vidiš i samog sebe koji opaža? Da li ti koji opažaš kretanje vidiš pokretača?

Ako ne vidiš, a ne vidiš (jer ne mislim na tijelo kroz koje opažaš druga tijela već na tebe koji jesi u subjektu kroz koji opažaš objekte), to znači da ti uistinu i ne postojiš, da postoji ono što opažaš, što vidiš. Ti si dakle apstrakcija koja nema dokaza da postoji. Sa kim ili bolje reći sa ČIM ja onda ovdje pričam??? Hahaha

????

Ti nisi bas sasvim....

 

[JA KOJI JESAM]

????

Ti nisi bas sasvim....

Nisam, ako bi bilo po tvom... a da li je??? hahaha

- - - - - - - - - -

Sreća moja pa nije...

 

[SUPERKULER]

Kakve gluposti...
Ako je Fobos apstrakcija,ša sam tek ja!
Nešto nije dobro isprojektovano u tvoj RAZ-UM!

 

[JA KOJI JESAM]

Kakve gluposti...
Ako je Fobos apstrakcija,ša sam tek ja!
Nešto nije dobro isprojektovano u tvoj RAZ-UM!

Eto reci mi, genijalni čiko, šta si to Ti???

 

[JA KOJI JESAM]

Kakve gluposti...
Ako je Fobos apstrakcija,ša sam tek ja!
Nešto nije dobro isprojektovano u tvoj RAZ-UM!

A šta je to phobos??? Nije li to samo tvoja projekcija onoga što stoji iza avatara, iza imena, iza riječi koja je sama po sebi apstrakcija? Tako su i tvoja znanja toliko istinita i realna koliko i tvoja projekcija phobosa. A gdje je phobos u toj projekciji??? Ti si od apstrakcije koja je i samom phobosu nevidljiva načinio iluziju za koju sad tvrdiš da je istina.