De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

1. Šta znači znak „Ↄ“​

U starorimskom sistemu brojeva, Ↄ (obrnuto C) bio je znak koji se koristio u paru sa običnim C da označi „1000“.
Taj zapis izgleda ovako:

Taj sistem zove se apostrofirani rimski sistem (apostrophus notation), i koristio se pre uvođenja slova M kao oznake za 1000.

---

2. Kombinovanje sa „I“​

Kada se između C i Ↄ ubacuje I, znači da se dodaje „100“ po principu:

Analogno, CIↃ = 1500, jer je to 1000 + 500.

---

3. Dupliranje sistema​

Ako sada napišemo CIↃIↃC, imamo zapravo CIↃ (1500) + IↃC (100) = 1600.
Drugim rečima, struktura je:

Deo	Značenje	Vrednost
CↃ	1000	1000
IↃ	500	500
IↃC	100	100
Ukupno:		1600

Pogledajte prilog 1798836

1. U tom sistemu CↃ nije jedno „slovo“, nego​

Dakle, kad vidiš C … Ↄ, to označava broj 1000, a ono što stoji između njih određuje dodatak ili oduzimanje.


Zato se CIↃIↃC čita kao ugnježđeni parovi:
C IↃ IↃ C
│ │ │ │
1000 + 500 + 100 = 1600
Drugim rečima:

• spoljašnji C … C „zatvaraju“ zapis (simetrično),
• dok unutrašnji IↃ IↃ označavaju 500 + 100 = 600 unutar hiljade.

---

2. Sistem nije linearno aritmetički, već ikonografski​

U ranijim vremenima (posebno pre standardizacije slova M za 1000), Rimljani i kasnije humanisti voleli su da prikazuju brojeve palindromno i dekorativno, npr:

Zapis	Značenje
CↃ	1000
IↃ	500
CIↃ	1500
CIↃIↃC	1600
CCCIↃIↃC	1800
CIↃↃC	2000

Dakle, „Ↄ“ funkcioniše kao zatvarajući C (kao zagrada), i zato CↃ znači 1000, a dodavanje I Ↄ parova između njih povećava vrednost.

---

3. Vizuelni princip​

Zamisli to kao uokviravanje broja 1000 dodatnim parovima:

CↃ = 1000
CIↃ = 1500
CIↃIↃC = 1600
Dakle, svaki novi IↃ unutar strukture C…Ↄ dodaje po 100.

---

Ukratko:​

Ne valja ovo.

CIↃ je ovde 1000.

IↃ je samo pola, odnosno 500.

 

[Mrkalj]

Ne valja ovo.

CIↃ je ovde 1000.

IↃ je samo pola, odnosno 500.

Tačno — izvini na konfuziji, hvala što si ispravio.


Prava i jednostavna analiza je ovakva:

• CIↃ = 1000. Wikipedia+1
• IↃ = 500 (tj. „pola“ od CIↃ). Wikipedia+1
• C = 100.

Dakle niz CIↃIↃC grupišemo kao (CIↃ) + (IↃ) + (C) = 1000 + 500 + 100 = 1600. Wikipedia+1

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tačno — izvini na konfuziji, hvala što si ispravio.


Prava i jednostavna analiza je ovakva:

• CIↃ = 1000. Wikipedia+1
• IↃ = 500 (tj. „pola“ od CIↃ). Wikipedia+1
• C = 100.

Dakle niz CIↃIↃC grupišemo kao (CIↃ) + (IↃ) + (C) = 1000 + 500 + 100 = 1600. Wikipedia+1

Možemo isto da vidimo i na svim ostalim rukopisima koji su dospeli u francusku kraljevsku biblioteku nakon 1599. godine iz Katarinine zaostavštine. Npr. na prethodnoj str. pominjasmo grec 1806 (Pitagora, etc.). Na fol 1r nalazimo na istom mestu signaturu iz Rigoovok kataloga:

Stoji CIↃCLXVII, odnosno 1167, iliti broj koji (u arapskim ciframa) nalazimo u Rigoovom katalogu na str. 203:

Pretpostavljam da su odlučili da zapisuju signaturu različito, osim što je pisanje antičkim brojkama izgledalo, prosto, cool, i sa praktičnom namerom...kako ne bi dolazilo do zabune između dve različite signature. Arapskim ciframa bi bila pisana ona iz fonda kraljice Katarine, a rimskim opšta signatura francuske kraljevske biblioteke.

Na primeru najstarijeg prepisa DAI (grec 2009):

Rimska (opšta) uvek se pisala u vrhu, a Katarinina desno, ka ivici.

Ovo verovatno ima neke veze i sa presudom pariskog suda od 1599. godine, koji je prihvatio da se Katarinina biblioteka pripoji kraljevskoj, ali uslovno, fizički drži zasebno, sve dok bude još bilo poverenika kojima je Katarina dugovarala (odnosno njihovih naslednika).

Tako je to postavilo i temelj za 2 signature (u slučaju najstarijeg rukopisa, tj. primerka P, 2661/1633).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Štaviše, vezano za grec 1806, evo šta se nalazi na koricama (na prednjoj strani):

U starom Katarininom katalogu, rukopis ke zaveden pod istim rednim brojem (fol 165v), inv. br. 592.

Ista je i zabeleška o sadržaju unutar rukopisne knjige.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto Eparh ne prepisa taj uvodni deo?

Jesi li to i sam ukapirao koliko je besmisleno tvoje pitanje zašto Mihailo Roizait nije u XI stoleću zapisao (nešto 500 godina mlađi) inventarski broj Ridolfija ili signaturu Katarinine biblioteke, pa zato opet ćutiš?


Opet onaj vremeplov?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Štaviše, vezano za grec 1806, evo šta se nalazi na koricama (na prednjoj strani):

Pogledajte prilog 1799291

U starom Katarininom katalogu, rukopis ke zaveden pod istim rednim brojem (fol 165v), inv. br. 592.

Pogledajte prilog 1799293

Ista je i zabeleška o sadržaju unutar rukopisne knjige.

Na istom listu na kojem se nalazi zabeleška o tome da gornji rukopis potiče iz Kraljičine biblioteke, kao i inventarski broj (gore, rimskim slovima) iz Ridolfijevog kataloga, nalaze se zapisi o prvobitnom skladištenju rukopisa iz originalnog Katarininog kataloga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Posmrtnim katalozma Katarinine biblioteke, nastalim krajem XVI stoleća,

Množina, zato što ih ima nekoliko. Povodom spora oko Katarininim dužnicima, jedan novi katalog je bio napravljen 30. marta 1597. godine. Inventar Katarinine naučne biblioteke nalazimo u rkp fr.5685, sastavio Fransoa Pitu (1543-1621).

DAI se nalazi na fol 25r:

Constantini Romanorum imperatoris ad filium gentium et locorum descriptio ad bonam administrationem Romani imperii. Epistola Pythagorae. ​

​

Od Konstantina, cara Rimljana, sinu — opis naroda i mesta radi dobrog upravljanja Rimskim carstvom. Pitagorino pismo. ​

P. S. Ovi opisi su vrlo dragoceni zbog onih silnih žalopojki kako je Van Meurs navodno prvi izmislio naziv tog bezimenog spisa, i kako već idu one pričice novoromantičara.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvi list, fol 1r rukopisne knjige (codex Parisinus graecus 2009) koja sadrži najstariji primerak DAI (primerak P) u svom samom vrhu, levo iznad rimske brojke koja označava signaturu Nikole Rigoa (CIↃIↃCXXXIII/1633) nalazimo broj 8.

Ovo je redni broj (inventarski) po kojem je DAI popisan prilikom posthumnog popisivanja Katarinine rukopisne zaostavštine.

 

[Kole11]

Zašto li si zatrpavao temu tonama beskorisnih podataka samo ti znaš

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1799631
Pogledajte prilog 1799632

Zašto li si zatrpavao temu tonama beskorisnih podataka samo ti znaš

I ti i ja (i svi drugi) znamo da je potpuno besmisleno nazvati to beskorisnim podacima, te da je ovaj sad prelazak sa tvoje teorije zavere o Van Meursu i pariskim prepisima DAI (što ne utiče ni na koji način ništa što sam pisao — niti direktno, niti indirektno) samo tvoj copium.

 

[Kole11]

I ti i ja (i svi drugi) znamo da je potpuno besmisleno nazvati to beskorisnim podacima, te da je ovaj sad prelazak sa tvoje teorije zavere o Van Meursu i pariskim prepisima DAI (što ne utiče ni na koji način ništa što sam pisao — niti direktno, niti indirektno) samo tvoj copium.

Živković potvrdjuje teoriju zavere - ono što je Meurs štampao nije ono što su ostali pre njega videli. To je očigledno i malom detetu, svima bukvalno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Živković potvrdjuje teoriju zavere - ono što je Meurs štampao nije ono što su ostali pre njega videli. To je očigledno i malom detetu, svima bukvalno

Ne postoji niti jedna jedina rečenica u pomenutoj Živkvovićevoj raspravi koja bi ukazala na tako nešto.

Pošto će biti da ni ti nisi uopšte pročitao šta Živković piše — pročitaj. Taj ko ti je to tvrdio, ili ni sam isto nije pročitao (ili te je, zapravo, samo slagao).

P. S. Sama ideja da se upotrebe ideje Tibora Živkovića, koji je zapravo jedan od najvećih savremenih porfirogenitomana, i koji se zapravo iz petnih žila trudio da pokaže sve suprotno Deretićevoj teoriji zavere, bukvalno je sumanuto. U svom finalnom istraživanju, De conversione Croatorum et Serborum, u kojoj raspravlja o Porfirogenitovim izvorima i vestima o doseljavanju Hrvata i Srba, apsolutno nigde citiranu raspravu iznad uopšte ni ne pominje (jer za temu ni nije ni od kakvog značaja).

 

[Mrkalj]

Ne postoji niti jedna jedina rečenica u pomenutoj Živkvovićevoj raspravi koja bi ukazala na tako nešto.

Опет мутиш воду.

 

[Mrkalj]

Живковић:

 

[Kole11]

Опет мутиш воду.

ma kakvi, ne bi on to radio

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1799673

Живковић:Pogledajte prilog 1799675

Živkovićeva teza je da je nakon što je posle 944. godine on napisao radnu verziju DAI, koja je očuvana u današnja 4 poznata rukopisa, on pred smrt 959. godine dodatno dopisao neke deliće tj. izvršio konačan tekst. Taj konačan tekst, sa nekoliko dopunjenih delova, smatrao je da je danas izgubljen i da je možda izgubljeni Arpontak iz Bordoa jedan od poslednjih relikata toga, odnosno da je u Francusku stigla i ta, (finalna) verzija, te koju su potom koristili Tuberon i Orbin, te da jer par citata koji su kružili u kružoku dubrovačkih pisaca jedini za sada poznati relikt konačnog spisa.

To je ono što je Živković tvrdio.

Ove priče o tome da su 2 pariska rukopisa doživeli spontano samosagorevanje i da se nekakva crvotočina otvorila i zamenila oba primerka gotovo identičnim rukopisima, samo nešto izmenjenima (samo što niko to nije primetio) lišena je bilo kakvih osnovnih elemenata logike ili zdravog razuma. To pričaju ljudi koji nikada u životu zapravo uopšte nisu ni pročitali Živkovićevu raspravu, pa lupetaju napamet (izmišljaju, bukvalno) o nečemu zato što su pročitali samo 1 jedinu rečenicu.

Čisti apsurd, najkraće rečeno. Van Meurs ima veze sa tim koliko ima i tvrdnja da je Aleksandar Šargić uspeo da napravi vremeplov i da se vratio u prošlost radi falsifikovanja srpske istorije.

 

[Mrkalj]

Živkovićeva teza je da je nakon što je posle 944. godine on napisao radnu verziju DAI, koja je očuvana u današnja 4 poznata rukopisa, on pred smrt 959. godine dodatno dopisao neke deliće tj. izvršio konačan tekst. Taj konačan tekst, sa nekoliko dopunjenih delova, smatrao je da je danas izgubljen i da je možda izgubljeni Arpontak iz Bordoa jedan od poslednjih relikata toga, odnosno da je u Francusku stigla i ta, (finalna) verzija, te koju su potom koristili Tuberon i Orbin, te da jer par citata koji su kružili u kružoku dubrovačkih pisaca jedini za sada poznati relikt konačnog spisa.

To je ono što je Živković tvrdio.

Ove priče o tome da su 2 pariska rukopisa doživeli spontano samosagorevanje i da se nekakva crvotočina otvorila i zamenila oba primerka gotovo identičnim rukopisima, samo nešto izmenjenima (samo što niko to nije primetio) lišena je bilo kakvih osnovnih elemenata logike ili zdravog razuma. To pričaju ljudi koji nikada u životu zapravo uopšte nisu ni pročitali Živkovićevu raspravu, pa lupetaju napamet (izmišljaju, bukvalno) o nečemu zato što su pročitali samo 1 jedinu rečenicu.

Како имаш толико снаге да лажеш?

 

[Kole11]

Како имаш толико снаге да лажеш?

U pravu je.
Živković je utvrdio da je Meurs štampao nešto drugo, e pošto bi bila jeres optužiti Meursa za falsifikat onda se dovijao nešto tipa ovoga što je Slaven napisao, što je tek neopisana glupost, kao kružila su 2 Porfirogenitova spisa, jedan nepotpun drugi celovit.

 

[Mrkalj]

Živković potvrdjuje teoriju zavere - ono što je Meurs štampao nije ono što su ostali pre njega videli. To je očigledno i malom detetu, svima bukvalno

Тачно.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тачно.

Optužio si me, nekim čudom, da lažem, a onda, nakon što te je i sam Kole demantovao i potvrdio da sam u pravu, posle još jedne od svojih ispraznih baljezgarija napišeš tačno (iako je očigledno da si pogrešio).

Ahahhahahah

 

[Mrkalj]

Optužio si me, nekim čudom, da lažem, a onda, nakon što te je i sam Kole demantovao i potvrdio da sam u pravu, posle još jedne od svojih ispraznih baljezgarija napišeš tačno (iako je očigledno da si pogrešio).

Ahahhahahah

 

[Pumpaj Dinstanović]

U pravu je.
Živković je utvrdio da je Meurs štampao nešto drugo, e pošto bi bila jeres optužiti Meursa za falsifikat onda se dovijao nešto tipa ovoga što je Slaven napisao, što je tek neopisana glupost, kao kružila su 2 Porfirogenitova spisa, jedan nepotpun drugi celovit.

Pogledajte prilog 1799704

Ne SAMO da je Van Meurs štampao nešto drugo - to je krivo predstavljanje tj. iskrivljavanje poente selektivnim tumačenjem.

Već i da se nešto drugo nalazilo u Hajdelbergu, da je druga recenzija stigla u francusku kraljevsku biblioteku u Bloa 1539. godine, da je nešto drugo kupila kraljica Katarina 1558. godine od Strocija.

On nije hteo ni aludirati na ovo što su Mitić i Šargić izvukli, a koje Kole ovde citira, zato što je tako nešto nelogično. Može se odbraniti isključivo nekim naučno-fantastičnim scenarijima, koji uključuju razbijanje prostorno-vremenskog kontinuuma. Da je nastala neka modifikacija u Holandiji početkom XVII veka, i grec 2009 i grec 2967 bi imali drugačiji sadržaj. Međutim, oni to nemaju. Deo su iste rukopisne tradicije.

Zato i jeste Tiborov zaključak o tome da su pre 1509. godine postojale dve recenzije DAI. Ne posle 1611. (jer tako nešto nema nikakvog smisla) već pre 1509. godine I, po njegovoj tadašnjoj pretpostavci (nije dalje razvijao tj. po svemu sudeći odustao je od te teze kasnije) jedna verzija je iz prve polovine X, a druga iz druge polovine X stoleća.

Potpuna je zamena teze prebacivati se sa diskusije o pariskim primercima DAI (P i F) na Živkovićevu tezu, jer ona po tom pitanju ništa ne menja. Jedini razlog zašto Kole11 to radi jeste, a to je već dosta puta do sada radio, ta da se naglo prebaci sa teme na kojoj očigledno gubi argumentaciju na neku drugu, kako bi se ova prethodna zatrpala i kako bi diskusije što brže pobegao, zamenivši je novon.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Posle smrti čuvara Katarinine biblioteke, Žan-Batiste Bensivenija (12. decembra 1598. godine) i odluke pariskog parlamenta od januara 1599. godine, kojom je presuđeno u korist zalaganja De Tua i naloga kralja Anrija IV (1594) vezano za spajanje Katarinine biblioteke sa kraljevskom, napravljen je bio (1599. god.) jedan prepis Katarininog kataloga, radi evidencije.

Na fol 153r rkp F.5585 nalazimo DAI, sa već pominjanim br. 8 (iliti, po rimski, viii):

(iliti, iz već gore postavljanog originala):

Već smo pominjali na ovoj stranici teme brojku 8 koja se nalazi na samom vrhu prvog lista grec 2009, a fragmenat iste nalazimo i na prednjoj strani prvog praznog papira koji okružuje rukopis, odmah pored inventarskog broja iz Ridolfijevog i Katarininog kataloga (br. 21) i opisa iz originalnog Ridolfijevog kataloga:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Množina, zato što ih ima nekoliko. Povodom spora oko Katarininim dužnicima, jedan novi katalog je bio napravljen 30. marta 1597. godine. Inventar Katarinine naučne biblioteke nalazimo u rkp fr.5685, sastavio Fransoa Pitu (1543-1621).

Pogledajte prilog 1799454

DAI se nalazi na fol 25r:

Pogledajte prilog 1799457

​

Constantini Romanorum imperatoris ad filium gentium et locorum descriptio ad bonam administrationem Romani imperii. Epistola Pythagorae. ​

​

Od Konstantina, cara Rimljana, sinu — opis naroda i mesta radi dobrog upravljanja Rimskim carstvom. Pitagorino pismo. ​

Pogledajte prilog 1799466

P. S. Ovi opisi su vrlo dragoceni zbog onih silnih žalopojki kako je Van Meurs navodno prvi izmislio naziv tog bezimenog spisa, i kako već idu one pričice novoromantičara.

@АнаиванГорд ti imaš oštre oči.

Šta bi ovaj zapis na fol 25r rkp fr.5685 mogao biti?

Umetnut je između DAI i Pitagorinog pisma. Nalazi se strelica odmah posle tačke nakon DAI unosa, koja upućuje da se zapis odnosi na to.

Drugi grafem je, očigledno i. I deluje da se sasvim izvesno završava sa a.

 

[АнаиванГорд]

@АнаиванГорд ti imaš oštre oči.

Pogledajte prilog 1799759

Šta bi ovaj zapis na fol 25r rkp fr.5685 mogao biti?

Umetnut je između DAI i Pitagorinog pisma. Nalazi se strelica odmah posle tačke nakon DAI unosa, koja upućuje da se zapis odnosi na to.

Drugi grafem je, očigledno i. I deluje da se sasvim izvesno završava sa a.

Pa šta znam, ovako mi deluje 'fonica'.
Koji je vek ovo, pitam konkretno kad je pisano ovo što si postavio? Ima razloga što pitam.

Možebiti i 'forilca'