De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

1. Šta znači znak „Ↄ“​

U starorimskom sistemu brojeva, Ↄ (obrnuto C) bio je znak koji se koristio u paru sa običnim C da označi „1000“.
Taj zapis izgleda ovako:

Taj sistem zove se apostrofirani rimski sistem (apostrophus notation), i koristio se pre uvođenja slova M kao oznake za 1000.

---

2. Kombinovanje sa „I“​

Kada se između C i Ↄ ubacuje I, znači da se dodaje „100“ po principu:

Analogno, CIↃ = 1500, jer je to 1000 + 500.

---

3. Dupliranje sistema​

Ako sada napišemo CIↃIↃC, imamo zapravo CIↃ (1500) + IↃC (100) = 1600.
Drugim rečima, struktura je:

Deo	Značenje	Vrednost
CↃ	1000	1000
IↃ	500	500
IↃC	100	100
Ukupno:		1600

Pogledajte prilog 1798836

1. U tom sistemu CↃ nije jedno „slovo“, nego​

Dakle, kad vidiš C … Ↄ, to označava broj 1000, a ono što stoji između njih određuje dodatak ili oduzimanje.


Zato se CIↃIↃC čita kao ugnježđeni parovi:
C IↃ IↃ C
│ │ │ │
1000 + 500 + 100 = 1600
Drugim rečima:

• spoljašnji C … C „zatvaraju“ zapis (simetrično),
• dok unutrašnji IↃ IↃ označavaju 500 + 100 = 600 unutar hiljade.

---

2. Sistem nije linearno aritmetički, već ikonografski​

U ranijim vremenima (posebno pre standardizacije slova M za 1000), Rimljani i kasnije humanisti voleli su da prikazuju brojeve palindromno i dekorativno, npr:

Zapis	Značenje
CↃ	1000
IↃ	500
CIↃ	1500
CIↃIↃC	1600
CCCIↃIↃC	1800
CIↃↃC	2000

Dakle, „Ↄ“ funkcioniše kao zatvarajući C (kao zagrada), i zato CↃ znači 1000, a dodavanje I Ↄ parova između njih povećava vrednost.

---

3. Vizuelni princip​

Zamisli to kao uokviravanje broja 1000 dodatnim parovima:

CↃ = 1000
CIↃ = 1500
CIↃIↃC = 1600
Dakle, svaki novi IↃ unutar strukture C…Ↄ dodaje po 100.

---

Ukratko:​

Ne valja ovo.

CIↃ je ovde 1000.

IↃ je samo pola, odnosno 500.

 

[Mrkalj]

Ne valja ovo.

CIↃ je ovde 1000.

IↃ je samo pola, odnosno 500.

Tačno — izvini na konfuziji, hvala što si ispravio.


Prava i jednostavna analiza je ovakva:

• CIↃ = 1000. Wikipedia+1
• IↃ = 500 (tj. „pola“ od CIↃ). Wikipedia+1
• C = 100.

Dakle niz CIↃIↃC grupišemo kao (CIↃ) + (IↃ) + (C) = 1000 + 500 + 100 = 1600. Wikipedia+1

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tačno — izvini na konfuziji, hvala što si ispravio.


Prava i jednostavna analiza je ovakva:

• CIↃ = 1000. Wikipedia+1
• IↃ = 500 (tj. „pola“ od CIↃ). Wikipedia+1
• C = 100.

Dakle niz CIↃIↃC grupišemo kao (CIↃ) + (IↃ) + (C) = 1000 + 500 + 100 = 1600. Wikipedia+1

Možemo isto da vidimo i na svim ostalim rukopisima koji su dospeli u francusku kraljevsku biblioteku nakon 1599. godine iz Katarinine zaostavštine. Npr. na prethodnoj str. pominjasmo grec 1806 (Pitagora, etc.). Na fol 1r nalazimo na istom mestu signaturu iz Rigoovok kataloga:

Stoji CIↃCLXVII, odnosno 1167, iliti broj koji (u arapskim ciframa) nalazimo u Rigoovom katalogu na str. 203:

Pretpostavljam da su odlučili da zapisuju signaturu različito, osim što je pisanje antičkim brojkama izgledalo, prosto, cool, i sa praktičnom namerom...kako ne bi dolazilo do zabune između dve različite signature. Arapskim ciframa bi bila pisana ona iz fonda kraljice Katarine, a rimskim opšta signatura francuske kraljevske biblioteke.

Na primeru najstarijeg prepisa DAI (grec 2009):

Rimska (opšta) uvek se pisala u vrhu, a Katarinina desno, ka ivici.

Ovo verovatno ima neke veze i sa presudom pariskog suda od 1599. godine, koji je prihvatio da se Katarinina biblioteka pripoji kraljevskoj, ali uslovno, fizički drži zasebno, sve dok bude još bilo poverenika kojima je Katarina dugovarala (odnosno njihovih naslednika).

Tako je to postavilo i temelj za 2 signature (u slučaju najstarijeg rukopisa, tj. primerka P, 2661/1633).