De administrando imperio

[Lionman]

Na pokatoličavanju pravoslavnih Moralaka u Dalmaciji nisu radili samo isusovci, već i svi drugi redovi i svećenici katoličke crkve koji su postojali u Hrvatskoj. Protestantizam nije bio tolika prijetnja za Vatikan, relativno lako su ga ugušili. Pokatoličavanje je jednostavno bilo standardna praksa Kongregacije za propagande vjere. Od pokatoličenih Morlaka Hrvati će nastati tek u 20. stoljeću, nevezano za protestantizam, zajedničkim djelovanjem Beča i Katoličke crkve, a djelomično i spontanim socijalnim procesima.

Postoje također izvještaji splitskog nadbiskupa Markantuna de Dominisa koji je početkom 17. stoljeća pisao o katolicima u Sinju, Livnu, Duvnu (Tomislavgradu). Nije valjda bio toliko lud pa da nije znao stanje u svojoj nadbiskupiji? Zar će ga neki tvoj Mlečanin učiti o tome?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tema je vizantijski spis iz sreine X veka.

Tema nisu Hrvati, osim ako je direktno povezano sa Porfirogenitovim informacijama.

 

[Лекизан]

Држите се теме, сви остали коментари биће обрисани.Хвала.

 

[Kole11]

Perpetume, Vat.lat.3958 - fol 213-215 Antonije Eparh je svojom rukom 1538g nabrojao 88 rukopisa koje je prepisao.
Omont objavio https://books.googleusercontent.com...ZG1M82-VbyaDUoFjccReSxMxIKOcs9Nw5Z_wObG1C1hN4

DAI NIDJE ???????

Ovo je Eparhov rukopis

Ko je potpisao Eparha na Vat.pl.gr 126?

 

[Ovi jedan]

Ovo mi je jedan od najmoćnijih citata iz DAI-a

"Ovi kršteni Hrvati neće da ratuju protiv tuđih zemalja, izvan granica svoje zemlje, jer su primili neku vrstu proročanskog odgovora i zapovijedi od rimskog Pape, koji je u vreme Iraklija, cara Bizantinaca, poslao svećenike i njih pokrstio. To je zato što su poslije krštenja Hrvati napravili jedan ugovor, potvrđen njihovim vlastitim rukama i čvrstim obećanjem, i jamstvom u ime svetoga Petra apostola, da oni nikada neće poći protiv neke strane zemlje i s njom ratovati, nego će radije živjeti u miru sa svima koji su voljni jednako tako postupati, i oni su od istog rimskog pape primili blagoslov za taj čin, a to je (poruka) ako bi bilo koji stranci pošli u rat protiv zemlje ovih istih Hrvata i nametnuli im rat, tad će moćni Bog ratovati za Hrvate i zaštititi ih, a Petar, Kristov učenik, dat će im pobjedu."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Perpetume, Vat.lat.3958 - fol 213-215 Antonije Eparh je svojom rukom 1538g nabrojao 88 rukopisa koje je prepisao.
Omont objavio https://books.googleusercontent.com...ZG1M82-VbyaDUoFjccReSxMxIKOcs9Nw5Z_wObG1C1hN4

DAI NIDJE ???????

Ovo je Eparhov rukopis

Pogledajte prilog 1797728

Ko je potpisao Eparha na Vat.pl.gr 126?

Pogledajte prilog 1797729

Ne, nije.

To nije Eparhov popis rukopisa koje je do tada prepisao.

 

[Kole11]

Ne, nije.

To nije Eparhov popis rukopisa koje je do tada prepisao.

Da li je prepisao ili ne, nije bitno, to je spisak rukopisa koje je Eparh prodao francuskoj biblioteci, počev od vladavine kralja Fransoa I.

Na tom spisku nema Konstantina što znači da spis u Francusku nije ušao posredstvom Eparha i time cela Moravčikova priča pada u vodu.

Takođe, imamo sačuvan Eparhov rukopis koji se ne podudara sa rukom koja je pisala V codex

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li je prepisao ili ne, nije bitno, to je spisak rukopisa koje je Eparh prodao francuskoj biblioteci, počev od vladavine kralja Fransoa I.

Na tom spisku nema Konstantina što znači da spis u Francusku nije ušao posredstvom Eparha i time cela Moravčikova priča pada u vodu.

Niko nikada nije rekao da je DAI tako ušao u Pariz. Nije ni Moravčik tako nešto nikada izjavio.

To si sad ti prvi izjavio. Opet polemišeš o nepostojećim tvrdnjama; to se zove argument čoveka od slame. Izmisli se nešto i onda se izmišljeno, kao bajagi, opovrgava.

Da si makar jednom pročitao 'modernu knjigu' kako ih nazivaš pežorativno i po sopstvenom proznanju uopšte ni ne čitaš, video bi kako su, uopšte stizali pariski primerci.

Hajde, sad mega-ozbiljno. Ti želiš da polemišeš o tvrdnjama zvanične nauke. OK. I u isto vreme te ni najmanje ne zanima zvanična nauka. I to je, isto, u redu. Međutim,ne peepoznaješ li neku prilično ozbiljnu inkongruentnost tu? Kako nameravaš da polemišeš o nečemu...što ne znaš?

 

[Kole11]

Niko nikada nije rekao da je DAI tako ušao u Pariz. Nije ni Moravčik tako nešto nikada izjavio.

To si sad ti prvi izjavio. Opet polemišeš o nepostojećim tvrdnjama; to se zove argument čoveka od slame. Izmisli se nešto i onda se izmišljeno, kao bajagi, opovrgava.

Da si makar jednom pročitao 'modernu knjigu' kako ih nazivaš pežorativno i po sopstvenom proznanju uopšte ni ne čitaš, video bi kako su, uopšte stizali pariski primerci.

Hajde, sad mega-ozbiljno. Ti želiš da polemišeš o tvrdnjama zvanične nauke. OK. I u isto vreme te ni najmanje ne zanima zvanična nauka. I to je, isto, u redu. Međutim,ne peepoznaješ li neku prilično ozbiljnu inkongruentnost tu? Kako nameravaš da polemišeš o nečemu...što ne znaš?

Mani me patetike

1. Dje je dokaz da je Laskaris baš codex P predao kardinalu Ridolfiju?
2. Dje je dokaz da je baš codex P završio kod Katarine Mediči?
3. Dje je dokaz da je baš codex V završio u Fontenblau?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Takođe, imamo sačuvan Eparhov rukopis koji se ne podudara sa rukom koja je pisala V codex

Rukopisi koje si postavio su gotovo identični.

Evo ovde beleške pri vrhu folio 213r rukopisa Vaticanus latinus 3958, od 15. februara 1538. godine. Poredimo reč „knjiga“.

Zapis na dnu folio 127r rukopisa Palatinus graecus 126, nastao 16. maja 1554. godine:

Ovako ide prezime, „Eparh“ u oka zapisa:

Ovo je, praktično, praktično potpuno identično.

Jedina stvarna razlika koja se uočava jeste oko slova tau u njegovom ličnom imenu:

Mimo toga, rukopis je skoro kao jaje jajetu, a i početak ličnog imena ukazuje na istu ruku.

Tako da je pomalo neobično da ti potenciraš da se radi o različitoj ruci, dok, zapravo, velika većina grafema ukazuje na suprotno.

Ono što je drugačije je samo jedno jedino slovo.

Potonji zapis nastao je 16 godina, 3 meseca i 1 dan nakon pređašnjeg. To nije mali period i rukopis nikoga ne ostaje za celog života u potpunosti identičan, već evoluira. Kada govorimo o decenijskim razdobljima, to je posebno slučaj.

Ako bi ti želeo ukazati na hipotezu da se ovde radi o dve različite ruke (a kao što rekoh i kao što se i prostim okom vidi, imaš mnogo više kontraargumenata za to, nego argumenata) trebalo bi pretražiti i sve primerke Eparhovog rukopisa u razdoblju između 1538. i 1554. godine, i to posebno slučajeve gde je zapisivao sopstveno ime.

Ovako, ne odaje se utisak da su dva zapisa napisale dve različite osobe (čak mi je da budem iskren pomalo neverovatno da si obeležio njegovo prezime, koje je gotovo identično zapisano u oba primerka). Tako da, pretraži sve zapise Eparhovog ličnog imena i generalno slova tau u naznačenom periodu, pa ćemo videti da li tu ima nužno nešto tj. radi li se o dve različite ruke.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mani me patetike

1. Dje je dokaz da je Laskaris baš codex P predao kardinalu Ridolfiju?
2. Dje je dokaz da je baš codex P završio kod Katarine Mediči?
3. Dje je dokaz da je baš codex V završio u Fontenblau?

Zašto si sopstveno izmišljanje nazvao patetikom tačno? Evo, da te podsetim šta je tvoja tvrdnja bila:

Da li je prepisao ili ne, nije bitno, to je spisak rukopisa koje je Eparh prodao francuskoj biblioteci, počev od vladavine kralja Fransoa I.

Na tom spisku nema Konstantina što znači da spis u Francusku nije ušao posredstvom Eparha i time cela Moravčikova priča pada u vodu.

Ovde si napisao da bi, iz nekog razloga, DAI trebalo da se nađe na Eparhovom popisu knjiga 1538. godine i da postoji nekakva „Moravčikova teza“ o tome da je tako bilo koji od dva pariska primerka DAI nabavljen, iako tako nešto ne postoji uopšte.

Ti si to izmislio, kratko rečeno. „Polemišeš“ sa potpuno nepostojećim tvrdnjama. Niti je Moravčik, niti iko uopšte na ovoj temi pominjao tako nešto, ni za primerak P, niti F.

To je taktika pravljenja čoveka od slame (straw man argument). Izmisli se tvrdnja druge strane i onda se obara i od druge strane u nekoj polemici (lažno) podmeće problem.

P. S. Niko ne tvrdi ni da je V ikada završio u Fontenblu. Baš sve si pobrkao.

 

[Kole11]

da si obeležio njegovo prezime, koje je gotovo identično zapisano u oba primerka).

Pi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pi?

Pa u pi i alfa u prezimenu se baš i vidi da je najverovatnije ista osoba oba pisala. Razlike su takoreći mikroskopske i posledica vremenskog jaza u iznosu od preko 16 godina između dva dotična zapisa.

Kladio bih se da bismo, ako bismo još nekoliko primera njegovog zapisa svog prezimena iz naznačenog razdoblja (između 1538. i 1554. godine) našli i postavil, rečeno samo još dodatno potvrdili. :OK:

 

[Kole11]

Zašto si sopstveno izmišljanje nazvao patetikom tačno? Evo, da te podsetim šta je tvoja tvrdnja bila:



Ovde si napisao da bi, iz nekog razloga, DAI trebalo da se nađe na Eparhovom popisu knjiga 1538. godine i da postoji nekakva „Moravčikova teza“ o tome da je tako bilo koji od dva pariska primerka DAI nabavljen, iako tako nešto ne postoji uopšte.

Ti si to izmislio, kratko rečeno. „Polemišeš“ sa potpuno nepostojećim tvrdnjama. Niti je Moravčik, niti iko uopšte na ovoj temi pominjao tako nešto, ni za primerak P, niti F.

P. S. Niko ne tvrdi ni da je V ikada završio u Fontenblu. Baš sve si pobrkao.

Baš kako sam napisao Moravčik fantazmagoriše o putovanjima kodeksa P i V

 

[Pumpaj Dinstanović]

Baš kako sam napisao Moravčik fantazmagoriše o putovanjima kodeksa P i V

Pa ako uopšte ne znaš šta Moravčik tvrdi (napisao si nešto što, jednostavno, nije tačno; pogrešne tvrdnje si pripisao čoveku), kako možeš onda i reći da, navodno, fantazmagoriše.

Pošto je reč o nečemu što je, zapravo, tvoja tvrdnja — a ne Moravčikova — jedino što možemo da zaključimo jeste da ti fanfazmagorišeš.

P. S. Ja te ni ne pitam da citiraš negde Moravčika ili bilo šta što zvanična nauka tvrdi, jer znam da ni ne možeš to da uradiš, čak ni kad bi hteo. Jedino što ti ostaje ovde kao opcija jeste da priznaš da si (opet, da — a mogao bi i porazmisliti zašto tačno toliko često grešiš, jer je očigledno da u tvom dosadašnjem pristupu problematici postoji negde problem) pogrešio i samom sebi zameriš ono što pokušavaš Moravčiku (ili kome god drugome).

 

[Pumpaj Dinstanović]

2. Dje je dokaz da je baš codex P

A za ovo, Kole, moram stvarno da ti kažem da ovo što radiš ostavlja nimalo prostora za nekakve sumnje. Svi dokazu su tu. Sve lepo piše, koliko hoćeš zapisa i arhivske dokumentacije, doslovno na sve strane. Sve je tu, samo treba da se pročita. Imamo savršeno dobru sliku, kako je posle Ridolfija to završilo kod Strocija, kako je kraljica Katarina otupila to od Strocija 1558. godine, itd...sve možemo da pratimo do 10. oktobra 2025. godine. Ne postoje nikakve nedoumice, nema nikakvih rupa. Sve je jasno.

Imamo Ridolfijev katalog. U katalogu (fol 63v Grec 3074) nalazi se DAI pod rednim brojem 21:​

No. 21: ​

​

Κωνσταντίνου βασιλέως Ῥωμαίων πρὸς Ῥωμανὸν τὸν ἴδιον υἱὸν καὶ συμβασιλέα ἐθνογραφία καὶ χωρογραφία καὶ ποικίλη τις ἱστορία τείνουσα πρὸς ὀρθὴν διοίκησιν τῆς Ῥωμαίων βασιλείας​

Identičan zapis nalazimo na početku Par grec 2009:​

Možemo sve da pratimo. Nigde nema rupa, nigde nema nekih većih nedoumica. Sve se prati, u kontinuitetu. Ridolfi je preminuo u januaru 1550. godine i to je prešlo u ruke Pjetra Strocija. Pjetro je poginuo juna 1558. godine i od njegovog sina Filipa, Katarina je otkupila rukopisnu zaostavštinu. DAI pronalazimo i u popisu njenih rukopisa, sastavljenom nedugo nakon njene smrti, januara 1589. godine.

Možeš da uzmeš i listaš rukopise iz Katarinine biblioteke, redom. Ovde ti je najkompletniji popis: https://pinakes.irht.cnrs.fr/notices/copiste-possesseur-autre/123/ Možeš da redom ideš i potpuno isti šablon prepoznaš.

Isti šablon je zajednički, a to je da je na početku folije u gornjem desnom uglu zapisan inventarski broj iz Katarinine biblioteke. U slučaju ovog rukopisa, to je 2661. Na fol. 1r:​

Kada se vrši revizija i neki artikl dobije svoj novi inventarski broj, u ovom slučaju prilikom integrisanja Katarinine zaostavštine u integrisanu, centralnu francusku biblioteku u Parizu, uvek se nalepi pojašnjenje, da ne bi došlo do zabune tj. kako bi novi inventarski broj bio zapisan.​

Medic.-Reg. je skraćeno "Mediceus-Regius". To je oznaka za Katarininu biblioteku. Iliti, pre nego što je bio Graecus 2009, rukopis je bio Medicaeus-Regius 2661. Pjer Moren je napravio iz ovog rukopisa jedan ispis za Čezara Baronija, dok je potonji sastavljao svoje crkvene anale.

Ovde, u ovom nizu koji obuhvata skoro polovinu zadnjeg milenijuma, ne postoje doslovno nikakve ozbiljne nedoumice. Šta ti ovde ne razumeš, ja stvarno ne znam. Dokazi su na sve strane, ali ti iz nekog razloga misliš da njih nema, samo ukoliko ignorišeš njihovo postojanje. Ne postoji, apsolutno nema ni govora ni o kakvom prostoru za zaverenički scenario sa Van Meursom i nekakvim falsifikatom iz 17. veka. Za tako nešto, ne da nema dokaza, niti indicija, već je i na osnovu svega što znamo i potpuno isključeno.

Da ni ne pominjemo koliko je licemerno (šokantno je da ti ne uviđaš) da si ti decenijska istraživanja Đule Moravčika nazvao fantazmagorijama, da im se podsmevaš, dok si mrtav ozbiljan pokušavao ovde da napišeš da je Van Meurs došao u Pariz i doneo (????) neki od ova dva prepisa DAI. Probaj naglas da kažeš sve to što si zamislio i što si ovde pisao, pa onda uporedi sa Moravčikovom rekonstrukcijom putanje.

P. S. Jovan I. Deretić, Slobodan Jarčević, Dragoljub Antić, Aleksandar Šargić, Aleksandar Mitić i ostali...svi oni su polazili od toga da ne umeju da razlikuju profesora Johana van Meursa od flamanskog štampara Jana van Meursa. Svi, odreda. I svi mogu, posle da kažu (ili za sve da se kaže) da su, od Deretića pa nadalje, slučajno poistovetili dve različite ličnosti, samo zbog toga što se isto zovu. Ti, s druge strane, ne možeš to da uradiš, jer ti znaš za razliku. Sad bi ti bila prilika da se dobro sagledaš i porazmisliš koliko racionalno postupaš po pitanju svega ovog, pa će ti se i dati odgovor zbog čega imaš takve ispade sa nekim začuđujuće nelogičnim konstrukcijama (da duple aršine uopšte ni ne pominjemo) kao ovde. Dobro porazmisli i onda možda dobiješ svojevrsno otkrovenje, jer ćeš spoznati gde je ključ problema i zašto ti, objektivno govoreći, ovoliko loše ide sa deduktivnim pokušajima, obogaćenim krajnje neverovatnim akrobacijama (iliti, drugim rečima, greškama u mišljenju).​

 

[Kole11]

Nidje veze.
Zašto Eparh ne prepisa taj uvodni deo?
Otkud znamo šta je bio sadržaj spisa tada?

Samo jedno znamo sigurno, a to je da niko živ nije imao pojma šta piše tamo dok Meurs nije odštampao.

Ti si to pravdao time da malobrojni vlasnici spisa nisu znali grčki jezik
Pa smo onda utvrdili da je vlasnika bilo na desetine, u Italiji, Veneciji, Nemačkoj, Francusko itd.... Mnogi od njih su bili profesori grčkog jezika, istoričari, pisci knjiga o poreklu naroda pa opet ni slova da napišu o stvarima koje je Meurs štampao.

Tako da badava držiš govor... činjenice ukazuju na potpuno suprotan sled dogadjaja

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto Eparh ne prepisa taj uvodni deo?

Možeš li precizirati o kom delu govoriš?

Koji uvodni deo, šta?

P. S. Pitam jer deluje da si opet nešto pobrkao i jako nelogično napisao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Baš kao što možemo da pratimo i najstariji prepis DAI (iz XI st.) normalno kroz Ridolfija, Strocija, kraljice Katarine, sve do glavne biblioteke u Parizu, možemo da pratimo redom i ostale rukopise u istoj situaciji, sa sve analognim primerima.

Uzmimo, recimo, Grec 1806. Taj se rukopis pominje u Ridolfijevom katalogu pod rednim brojem 63 (fol 8r grec 3074).

Πυθαγόρου, τὰ χρυσᾶ ἔπη·
Θέωνος Πλατωνικοῦ,
τῶν κατὰ τῶν μαθηματικῶν χρησίμων ὧς πρὸς Πλάτωνος ἀναγνώσιν·
Γεμιστοῦ περὶ ὧν Ἀριστοτέλης πρὸς Πλάτωνος διαφέρεται·
τοῦ αὐτοῦ πρὸς τὸ σχολεῖον ὑπὲρ Ἀριστοτέλους ἀντίληψις·​

Ovaj isti rukopis nalazimo u katalogu kraljice Katarine:

Pythagorae aurea carmina; Theonis de mathematicis speculationibus, ad Platonis lectiones de necessariis.

Na fol 1r dotičnog rukopisa nalazimo — dakle, na prvom listu — identičan raspored inventarskih brojeva, kao i u grec 2009:

Inventarski redni broj iz biblioteke kraljice Katarine se uvek navodi na prvoj strani, prednjoj, u gornjem desnom uglu.

Isto kao na grec 2009, nalazimo na početku na praznom listu invetarski beleg, na kojoj se nalazi ovaj Katarinin broj (Mediceus-Regius 2589) zaedno sa novim inv. brojem (1806), na kojoj nalazimo isti popis kao i u katalozima Ridolfija i Katarine:

Par praznih listova ranije, pre početka samog dela, nalazimo i inventarsku belešku iz Katarinine biblioteke, sa navedenim popisom dela:

Na poslednjem listu pred početak Pitagorinih Zlatnih stihova, nalazimo i belešku o inventarskom broju u Ridolfijevom katalogu:

Rimskim slovima (LXIII.) ispravno je naveden broj u Ridolfijevom katalogu, dok je u zapisu sleva napravljen lapsus calami, pa slučajno naveden redni br. 62, umesto 63. Slično kao i u grec 2009, nešo niže imamo i zapis uz redni broj iz Ridolfjevog popisa, komplementaran odrednici u njegovom katalogu:

I, na kraju, po dno prvog lista pre Pitagorinog teksta, stoji i sledeći zapis:

E Libris Regina.

Iz Kraljičine biblioteke.​

Stvari su ovde, zapravo, poprilično jasne i jednostavne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A za ovo, Kole, moram stvarno da ti kažem da ovo što radiš ostavlja nimalo prostora za nekakve sumnje. Svi dokazu su tu. Sve lepo piše, koliko hoćeš zapisa i arhivske dokumentacije, doslovno na sve strane. Sve je tu, samo treba da se pročita. Imamo savršeno dobru sliku, kako je posle Ridolfija to završilo kod Strocija, kako je kraljica Katarina otupila to od Strocija 1558. godine, itd...sve možemo da pratimo do 10. oktobra 2025. godine. Ne postoje nikakve nedoumice, nema nikakvih rupa. Sve je jasno.

Imamo Ridolfijev katalog. U katalogu (fol 63v Grec 3074) nalazi se DAI pod rednim brojem 21:​

Pogledajte prilog 1798381

​

No. 21: ​

​

Κωνσταντίνου βασιλέως Ῥωμαίων πρὸς Ῥωμανὸν τὸν ἴδιον υἱὸν καὶ συμβασιλέα ἐθνογραφία καὶ χωρογραφία καὶ ποικίλη τις ἱστορία τείνουσα πρὸς ὀρθὴν διοίκησιν τῆς Ῥωμαίων βασιλείας​

Identičan zapis nalazimo na početku Par grec 2009:​

Pogledajte prilog 1798383

Možemo sve da pratimo. Nigde nema rupa, nigde nema nekih većih nedoumica. Sve se prati, u kontinuitetu. Ridolfi je preminuo u januaru 1550. godine i to je prešlo u ruke Pjetra Strocija. Pjetro je poginuo juna 1558. godine i od njegovog sina Filipa, Katarina je otkupila rukopisnu zaostavštinu. DAI pronalazimo i u popisu njenih rukopisa, sastavljenom nedugo nakon njene smrti, januara 1589. godine.

Možeš da uzmeš i listaš rukopise iz Katarinine biblioteke, redom. Ovde ti je najkompletniji popis: https://pinakes.irht.cnrs.fr/notices/copiste-possesseur-autre/123/ Možeš da redom ideš i potpuno isti šablon prepoznaš.

Isti šablon je zajednički, a to je da je na početku folije u gornjem desnom uglu zapisan inventarski broj iz Katarinine biblioteke. U slučaju ovog rukopisa, to je 2661. Na fol. 1r:​

Pogledajte prilog 1798387

Kada se vrši revizija i neki artikl dobije svoj novi inventarski broj, u ovom slučaju prilikom integrisanja Katarinine zaostavštine u integrisanu, centralnu francusku biblioteku u Parizu, uvek se nalepi pojašnjenje, da ne bi došlo do zabune tj. kako bi novi inventarski broj bio zapisan.​

Pogledajte prilog 1798397

Medic.-Reg. je skraćeno "Mediceus-Regius". To je oznaka za Katarininu biblioteku. Iliti, pre nego što je bio Graecus 2009, rukopis je bio Medicaeus-Regius 2661. Pjer Moren je napravio iz ovog rukopisa jedan ispis za Čezara Baronija, dok je potonji sastavljao svoje crkvene anale.

Ovde, u ovom nizu koji obuhvata skoro polovinu zadnjeg milenijuma, ne postoje doslovno nikakve ozbiljne nedoumice. Šta ti ovde ne razumeš, ja stvarno ne znam. Dokazi su na sve strane, ali ti iz nekog razloga misliš da njih nema, samo ukoliko ignorišeš njihovo postojanje. Ne postoji, apsolutno nema ni govora ni o kakvom prostoru za zaverenički scenario sa Van Meursom i nekakvim falsifikatom iz 17. veka. Za tako nešto, ne da nema dokaza, niti indicija, već je i na osnovu svega što znamo i potpuno isključeno.

Da ni ne pominjemo koliko je licemerno (šokantno je da ti ne uviđaš) da si ti decenijska istraživanja Đule Moravčika nazvao fantazmagorijama, da im se podsmevaš, dok si mrtav ozbiljan pokušavao ovde da napišeš da je Van Meurs došao u Pariz i doneo (????) neki od ova dva prepisa DAI. Probaj naglas da kažeš sve to što si zamislio i što si ovde pisao, pa onda uporedi sa Moravčikovom rekonstrukcijom putanje.

P. S. Jovan I. Deretić, Slobodan Jarčević, Dragoljub Antić, Aleksandar Šargić, Aleksandar Mitić i ostali...svi oni su polazili od toga da ne umeju da razlikuju profesora Johana van Meursa od flamanskog štampara Jana van Meursa. Svi, odreda. I svi mogu, posle da kažu (ili za sve da se kaže) da su, od Deretića pa nadalje, slučajno poistovetili dve različite ličnosti, samo zbog toga što se isto zovu. Ti, s druge strane, ne možeš to da uradiš, jer ti znaš za razliku. Sad bi ti bila prilika da se dobro sagledaš i porazmisliš koliko racionalno postupaš po pitanju svega ovog, pa će ti se i dati odgovor zbog čega imaš takve ispade sa nekim začuđujuće nelogičnim konstrukcijama (da duple aršine uopšte ni ne pominjemo) kao ovde. Dobro porazmisli i onda možda dobiješ svojevrsno otkrovenje, jer ćeš spoznati gde je ključ problema i zašto ti, objektivno govoreći, ovoliko loše ide sa deduktivnim pokušajima, obogaćenim krajnje neverovatnim akrobacijama (iliti, drugim rečima, greškama u mišljenju).​

Katalog sastavljen u Parizu Biblioteke francuske kraljice Katarine početkom 1589. godine, povodom pitanja rasprodaje njene imovine zbog dugova.

Pogledajte prilog 1791590

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6462199x/f223.item.texteImage

Kao 8. rukopis na grčkom jeziku, naveden je Constantini Romanorum Imperatoris ad filium, gentium et locorum descriptio historica ad bonam administrationem imperii romani.

Istorijski opis naroda i mesta Konstantina, rimskog cara, upućen sinu, radi dobre uprave Rimskim carstvom

Posmrtnim katalozma Katarinine biblioteke, nastalim krajem XVI stoleća, da dopunimo jerbo imamo i Ridolfijev katalog iz prve polovine XVI st., imamo i Katarinin katalog, nastao nakon prisvajanja Strocijeve biblioteke.

DAI se pominje pod rednim br. 502 u Katarininom katalogu (fol 161r lat.1491).

502. Constantini Imperatoris varia quaedam historiae et descriptio gentium et locorum ad filium suum pertinens ad successionem Imperii, in 4º n. 21.​

​

502. Izvesne raznovrsne istorije cara Konstantina i opis naroda i zemalja, upućen sopstvenom sinu, vezano za pitanje nasleđa carstva, u 4. br. 21.​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Katalog sastavljen u Parizu Biblioteke francuske kraljice Katarine početkom 1589. godine, povodom pitanja rasprodaje njene imovine zbog dugova.

Pogledajte prilog 1791590

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6462199x/f223.item.texteImage

Kao 8. rukopis na grčkom jeziku, naveden je Constantini Romanorum Imperatoris ad filium, gentium et locorum descriptio historica ad bonam administrationem imperii romani.

Istorijski opis naroda i mesta Konstantina, rimskog cara, upućen sinu, radi dobre uprave Rimskim carstvom

Original popisa, sastavljenog avgusta 1589. godine, na fol 474r lat.14395 je deo u kojem je popisan i primerak P, u sklopu Katarinine rukopisne zaostavštine u Belbranšu (kod Žan-Batiste Bensivenija).​

Invent(air)e des meubles de la Royne m(ère)

Inventaire des meubles trouvés après le scellé de la chambre levé en la maison de la Royne mère​

Et avons vacqué jusques à cinq heures et continué l'assignation au lendemain XIX dudict mois, une heurede relevée, auquel jour XIXe, à ladicte heure d'une heure de relevée, nous ditz Depleurre et de Ceriziers assistez dudict Me Claude Prevost, nous sommes transportez en la maison dudict sieur de Bellebranche, et en sa présence et dudict Sabourin avons continué ledict inventaire, comme s'ensuit:​

​

Sur une autre table audessus de laquelle est escrit Historica, a esté trouvé:​

​

GRÆCA.​

[..]

I radili smo do pet sati, pa smo nastavili zapisivanje za naredni dan, devetnaesti pomenutog meseca, u jedan sat po podne.Tog devetnaestog dana, u pomenuti sat od jednog po podne, mi, rečeni Depleur i De Serizije, uz prisustvo gospodina Kloda Prevoa, otišli smo u kuću gospodina de Belbranša i, u njegovom prisustvu i prisustvu gospodina Saburena, nastavili pomenuti inventar, kako sledi:​

​

Na drugom stolu, iznad kojeg je napisano Historica, pronađeno je:​

Constantini Romanorum Imperatoris ad filium, gentium et locorum descriptio historica ad bonam administrationem imperii romani.​

 

[Kole11]

Jesi li konačno dokazao ono što niko ne spori, da je Konstantinov spis bio u posedu Ridolfija, Strocija i Medičija, pre nego je dospeo u kraljevsku biblioteku?

Ako jesi, nema potrebe za daljim zatrpavanjem teme

Ono što se od tebe očekuje je dokaz sadržaja iz spisa, npr Pera je citirao to i to, Djoka nešto drugo, pa Leki i Nina nešto treće, pa iz toga proizilazi da je taj sadržaj bio prisutan u rukopisu i nije naknadno dodavan.

Da li ti je malo jasnije sad šta je zadatak učenog istoričara?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jesi li konačno dokazao ono što niko ne spori, da je Konstantinov spis bio u posedu Ridolfija, Strocija i Medičija, pre nego je dospeo u kraljevsku biblioteku?

..to, kao i da je to ovaj rukopis: https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10722809z/f6.item

Niko ga nigde nije uklanjao, sve vreme je tu. Nigde nije nestao. Sve vreme se nalazi tu gde znamo da se nalazi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nakon sjedinjenja Katarinine biblioteke sa kraljevskom, u katalogu Nikole Rigoa (1577-1654) iz 1622. godine nalazimo oba primerka DAI (i primerak F i P).

Konkretno, nalazi se pod rednim br. 1633. u Rigoovom katalogu (fol 284v lat.9352):

1633. Constantini Porphyrogenetae de administrando Imp. ad F.​

Pythagoras epistola ad Laïdem ​

Na vrhu fol. 1r u rkp grec 2009 gore desno, pored inventarskog broja iz biblioteke kraljice Katarine (2661) na svim rukopisima koji su bili integrisani iz Katarinine biblioteke u kraljevsku bibl. nalazimo vrlo specifičan inventarski broj, jedini zapisan rimskim ciframa. To je Rigoovo delo. On je prilimo svog obj. popisa stavljao u vrh prvog lista godinu

U vrlu prve str. grec 2009 nalazimo CIↃIↃCXXXIII. To je starinski oblik označavanja broja 1633, baš kao i iz Rigoovog kataloga.

Rigoovo CIↃIↃCXXXIII (1633) zamenilo je inventarski broj Mediceus-Regius 2661 (oznaku iz Katarinine biblioteke).

Baš kao što i stoji u Rigoovom katalogu, u rukopis se nalaze pomenuti spisi Pitagore i Porfirogenita i dan-danas, u povezu kralja Anrija IV (1589-1610).

 

[Mrkalj]

1. Šta znači znak „Ↄ“​

U starorimskom sistemu brojeva, Ↄ (obrnuto C) bio je znak koji se koristio u paru sa običnim C da označi „1000“.
Taj zapis izgleda ovako:

CↃ = 1000

Taj sistem zove se apostrofirani rimski sistem (apostrophus notation), i koristio se pre uvođenja slova M kao oznake za 1000.

---

2. Kombinovanje sa „I“​

Kada se između C i Ↄ ubacuje I, znači da se dodaje „100“ po principu:

IↃ = 500
jer je to „pola od CↃ = 1000“.

Analogno, CIↃ = 1500, jer je to 1000 + 500.

---

3. Dupliranje sistema​

Ako sada napišemo CIↃIↃC, imamo zapravo CIↃ (1500) + IↃC (100) = 1600.
Drugim rečima, struktura je:

Deo	Značenje	Vrednost
CↃ	1000	1000
IↃ	500	500
IↃC	100	100
Ukupno:		1600

1. U tom sistemu CↃ nije jedno „slovo“, nego​

Dakle, kad vidiš C … Ↄ, to označava broj 1000, a ono što stoji između njih određuje dodatak ili oduzimanje.


Zato se CIↃIↃC čita kao ugnježđeni parovi:
C IↃ IↃ C
│ │ │ │
1000 + 500 + 100 = 1600
Drugim rečima:

• spoljašnji C … C „zatvaraju“ zapis (simetrično),
• dok unutrašnji IↃ IↃ označavaju 500 + 100 = 600 unutar hiljade.

---

2. Sistem nije linearno aritmetički, već ikonografski​

U ranijim vremenima (posebno pre standardizacije slova M za 1000), Rimljani i kasnije humanisti voleli su da prikazuju brojeve palindromno i dekorativno, npr:

Zapis	Značenje
CↃ	1000
IↃ	500
CIↃ	1500
CIↃIↃC	1600
CCCIↃIↃC	1800
CIↃↃC	2000

Dakle, „Ↄ“ funkcioniše kao zatvarajući C (kao zagrada), i zato CↃ znači 1000, a dodavanje I Ↄ parova između njih povećava vrednost.

---

3. Vizuelni princip​

Zamisli to kao uokviravanje broja 1000 dodatnim parovima:

CↃ = 1000
CIↃ = 1500
CIↃIↃC = 1600
Dakle, svaki novi IↃ unutar strukture C…Ↄ dodaje po 100.

---

Ukratko:​

U „CIↃIↃC“ nema doslovno CↃ jedno pored drugog,
ali C i Ↄ deluju kao okvir — kao „otvorena i zatvorena zagrada“ koja obuhvata unutrašnje oznake (IↃ = 500, IↃ = 100).
Ukupan rezultat: 1600.