De administrando imperio

Scott Isle:
Ti kazes da su Hrvati smatrani Dalmatincima u tim izvorima. U izvorima medjutim nema Hrvata! Nema Mukla i Lobela. Postoje Srbi, Kresimir i Zvonimir, itd.
Kliknite za proširenje...

Apsolutno nisam to napisao; pomešao si me sa forumašem Kole11. Štaviše, doslovno me citiraš kako postoji jasna distinkcija između Slovena i Hrvata s jedne i Dalmatinaca sa druge strane, tako da ne znam šta ti bi uopšte da tako nešto napišeš.

Ako ćeš već upadati tako kao padobranac, ne očekuje se od tebe da si pomno ispratio celu diskusiju, ali bar pročitaj stranicu-dve unatrag.
 
Crnugović:
12:50 pa nadalje, dokazali da im teza u knjigi stoji-nije bilo seobe Srba na Balkan.

bitte, ohne politik
Kliknite za proširenje...

Pomislio sam da li ovo ima neke veze s Porfirogenitom. Sad kad vidim da bukvalno nikakve nema, nije mi jasno zašto si postavio.

Naravno, Šargić ništa ovim nije dokazao, a zašto; temeljno je obrazloženo na korektnijem mestu:

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42912436
https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42914455
 
Vezano za neka pisanija forumaša @Krishna i @Lanselot, ovde bi ih trebalo, verovatno nastaviti.

Kad god naiđemo na neki izvor, metodom kritike izvora, treba da se ustanovi zašto nešto piše negde. Nenaučna metoda bi bila konstruisanje teorija zavere i tako, predstavljanja da je nešto falsifikat ili odbacivanje izvora. Primera radi, iz razloga što u XV veku pa i dalje Nemanjići se dovode u vezu sa carem Likinijem, to znači da su sad sve to odjednom nekakvi falsifikati, tj. da ih proglasimo takvim.

Ne, izvori se tumače u vremenu u kojem su nastali i pokušavaju se pružiti obrazloženja zbog čega to i to piše. Sve su to stvari na koje kritika izvora treba da pruži odgovore, a ne da umesto toga - što je i poprilično lenjo - ustupimo mesto teorijama zavere koji nisu ništa drugo do pokriće za to što nam se ne da da proučavamo, pa tražimo linije manjeg otpora, makar i nemali dokaze.

Što se tiče konkretno teorija zavere o jezuitima u slučaju DAI, kao i potpuno nebulozne tvrdnje da je to bio nekakav, tobože, odgovor na Orbinijev spis, nije teško temeljno ih demantovati u nekoliko tačaka:

1) Više detalja o rukopisnom razvoju ovde: https://forum.krstarica.com/threads/goran-saric.808829/post-38519762 Najstariji rukopis je s kraja XI stoleća, a jedan od četiri, Codex Parisinus gr. 296, nastao je između 1509. i 1529. godine, svakako pre i nastanka Jezuita i Orbinijevog rođenja.
2) Orbinijeva knjiga ne sadrži nikakve neprijatne stvari što je iko u Vatikanu želeo sakriti; štaviše, u značajnoj meri je u skladu sa tadašnjom ideologijom Rimokatoličke crkve. Na Index librorum prohibitorum stavljeno je zbog pozivanja na zabranjene pisce.
3) Značajno starije delo jednog drugog Dubrovčanina, komentari o njegovom vremenu Ludovika Tuberona Crijevića, u kojem Tuberon vrlo jasno insistira da su Sloveni došli iz dalekih ruskih krajeva iza Karpata i ovde zatekli latinsko autohtono stanovništvo, romanizovano u potpunosti, te potisli i osvojili im zemlje, takođe se našlo na spisku zabranjenih knjiga Vatikana iz sličnih razloga kao i Orbinijevo delo.
4) Johan de Meursijus bio je protestant. Arminijanac, konkretno. DAI se objavljuje 1611. u Lajdenu, u središtu jedne od protestantskih revolucija...delo protestantskog univerziteta. Zapravo, Meursijev mentor, Van Oldenbarnefelt, čuveni je holandski nacionalni heroj koji je na kraju zbog svojih uverenja i stradao. Nakon što je bio na montiranom procesu osuđen i pogubljen, Meurs je otišao u izgnanstvo u Dansku.

Šta je suština, dakle? Kad god se zagrebe makar malčice ispod površine. se te priče krenu da se tope same od sebe. Aca Šargić i drugi koji se amaterski bave ovim pitanjima, tipa, pročitaju samo neko ime i...sve ostane na tome. I onda jedan potpuno nepregleni galimatijas pokušavaju da sastave bukvalno brutalnim silovanem činenjica; frankeštajnovska karakondžula na kraju nastaje na koju je potrebno potrošiti x10 više vremena nego što je uloženo da se utvrdi, da bi se ona pobila, jerbo manje-više ništa rečeno nije tačno.

Dakle, @Krishna kako tebi iskreno zvuči ovo sve kada pustiš kroz svoju glavu? Ljudi koji na društvenim mrežama i u pseudonaučnim krugovima lupetaju gluposti do te mere da ne poseduju ni najelementarnije znanje; oni čak zamišljaju da je Meursijus bio nekakav rimokatolik, a verovatno ne znaju uopšte ni gde je uopšte Lajden danas. Hajde reci samo koliko sve zvuči notorno besmisleno...Orbinijevo delo nije u skladu sa politikom Vatikana, zabranjuju ga i onda protestantni u ime Vatikana (!?!?!) u Lajdenu priređuju editio princeps i to u saradnji sa njima. Holanđani, koji su upravo u svojoj grčevitoj revoluciji, vrlo krvavoj, u kojoj se bore za nezavisnost od Španije i Rima. Mislim, moram sad da drmnem bar 2-3 vinjaka jer je količina gluposti tu nabacana bez ikakvog redosleda toliko zastrašujuća da mi bukvalno (fizički) nije dobro. :dash:
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Vezano za neka pisanija forumaša @Krishna i @Lanselot, ovde bi ih trebalo, verovatno nastaviti.

Kad god naiđemo na neki izvor, metodom kritike izvora, treba da se ustanovi zašto nešto piše negde. Nenaučna metoda bi bila konstruisanje teorija zavere i tako, predstavljanja da je nešto falsifikat ili odbacivanje izvora. Primera radi, iz razloga što u XV veku pa i dalje Nemanjići se dovode u vezu sa carem Likinijem, to znači da su sad sve to odjednom nekakvi falsifikati, tj. da ih proglasimo takvim.

Ne, izvori se tumače u vremenu u kojem su nastali i pokušavaju se pružiti obrazloženja zbog čega to i to piše. Sve su to stvari na koje kritika izvora treba da pruži odgovore, a ne da umesto toga - što je i poprilično lenjo - ustupimo mesto teorijama zavere koji nisu ništa drugo do pokriće za to što nam se ne da da proučavamo, pa tražimo linije manjeg otpora, makar i nemali dokaze.

Što se tiče konkretno teorija zavere o jezuitima u slučaju DAI, kao i potpuno nebulozne tvrdnje da je to bio nekakav, tobože, odgovor na Orbinijev spis, nije teško temeljno ih demantovati u nekoliko tačaka:

1) Više detalja o rukopisnom razvoju ovde: https://forum.krstarica.com/threads/goran-saric.808829/post-38519762 Najstariji rukopis je s kraja XI stoleća, a jedan od četiri, Codex Parisinus gr. 296, nastao je između 1509. i 1529. godine, svakako pre i nastanka Jezuita i Orbinijevog rođenja.
2) Orbinijeva knjiga ne sadrži nikakve neprijatne stvari što je iko u Vatikanu želeo sakriti; štaviše, u značajnoj meri je u skladu sa tadašnjom ideologijom Rimokatoličke crkve. Na Index librorum prohibitorum stavljeno je zbog pozivanja na zabranjene pisce.
3) Značajno starije delo jednog drugog Dubrovčanina, komentari o njegovom vremenu Ludovika Tuberona Crijevića, u kojem Tuberon vrlo jasno insistira da su Sloveni došli iz dalekih ruskih krajeva iza Karpata i ovde zatekli latinsko autohtono stanovništvo, romanizovano u potpunosti, te potisli i osvojili im zemlje, takođe se našlo na spisku zabranjenih knjiga Vatikana iz sličnih razloga kao i Orbinijevo delo.
4) Johan de Meursijus bio je protestant. Arminijanac, konkretno. DAI se objavljuje 1611. u Lajdenu, u središtu jedne od protestantskih revolucija...delo protestantskog univerziteta. Zapravo, Meursijev mentor, Van Oldenbarnefelt, čuveni je holandski nacionalni heroj koji je na kraju zbog svojih uverenja i stradao. Nakon što je bio na montiranom procesu osuđen i pogubljen, Meurs je otišao u izgnanstvo u Dansku.

Šta je suština, dakle? Kad god se zagrebe makar malčice ispod površine. se te priče krenu da se tope same od sebe. Aca Šargić i drugi koji se amaterski bave ovim pitanjima, tipa, pročitaju samo neko ime i...sve ostane na tome. I onda jedan potpuno nepregleni galimatijas pokušavaju da sastave bukvalno brutalnim silovanem činenjica; frankeštajnovska karakondžula na kraju nastaje na koju je potrebno potrošiti x10 više vremena nego što je uloženo da se utvrdi, da bi se ona pobila, jerbo manje-više ništa rečeno nije tačno.

Dakle, @Krishna kako tebi iskreno zvuči ovo sve kada pustiš kroz svoju glavu? Ljudi koji na društvenim mrežama i u pseudonaučnim krugovima lupetaju gluposti do te mere da ne poseduju ni najelementarnije znanje; oni čak zamišljaju da je Meursijus bio nekakav rimokatolik, a verovatno ne znaju uopšte ni gde je Lajden danas.
Kliknite za proširenje...
Драго ми је што су генетска истраживања разбила многе догме којима робујете ви мејнстрим историчари. Генетика је прецизна наука, од које ви прилично цвикате и бегате као ђаво од крста. Мало је мејнстрим историчара који желе да прихвате савремена генетска и археогенетска истраживања нажалост, а за многе је то шпанско село.
 
Krishna:
Драго ми је што су генетска истраживања разбила многе догме којима робујете ви мејнстрим историчари. Генетика је прецизна наука, од које ви прилично цвикате и бегате као ђаво од крста. Мало је мејнстрим историчара који желе да прихвате савремена генетска и археогенетска истраживања нажалост, а за многе је то шпанско село.
Kliknite za proširenje...

Ne razumem o čemu pričaš. Kakve dogme i kakve to ima veze sa Porfirogenitom?

Voleo bih da čujem kakva je korelacija između Vatikanovog stavljanja Orbinija na popis zabranjenih knjiga, jezuita i štampanja DAI u protestantskom centru na univerzitetu čije je pohađanje osuđeno od strane Rima; u državi koja se bori da se odvoji od rimokatoličke vaseljene, od strane profesora čiji je mentor holandski nacionalni heroj koji je na kraju bio i pogubljen, te čoveka koji je pobegao u (takođe protestantsku) Dansku da tamo nastavi svoju delatnost.
 
Ко га је издао? Ко год да је, имамо ли право предпоставити да му је потурен?

@psmaniac

Izašlo je u Lajdenu, protestantskom centru zahvaljujući čoveku koji je bio učenik jednog od najvećih protestantskih ustanika i holandskih nacionalnih heroja.

Lajdenski univerzitet je od španskog kralja i uz blagoslov pape imao i zvaničnu zabranu pohađanja. Ne može se između izlaska DAI 1611. godine i zvanične politike Vatikana ili rimokatoličkih redova ili tendencija pre zvaničnog formiranja redova takva veza uspostaviti.

Da li mu je neko poturio izmenjeni rukopis, nije pitanje imamo li prava, već osnove. A odgovor je za sada negativan, posebno od kada je docnije bio obrađen i stariji rukopis od tog koji je on koristio, a koji je po sadržaju kompatibilan.

Ne može se nikakva korelacija uspostaviti sa nešto ranijim izlaskom Orbinijevo dela. Cela je priča potpuna fantazija iskonstruisana isključivo na hronologiji tj. gledanju broja godina izlaska iz štampe. Ne postoji apsolutno niti jedno razumno objašnjenje koje bi predstavilo DAI kao odgovor Orbiniju.
 
Slaven777:
Ко га је издао? Ко год да је, имамо ли право предпоставити да му је потурен?

@psmaniac

Izašlo je u Lajdenu, protestantskom centru zahvaljujući čoveku koji je bio učenik jednog od najvećih protestantskih ustanika i holandskih nacionalnih heroja.

Lajdenski univerzitet je od španskog kralja i uz blagoslov pape imao i zvaničnu zabranu pohađanja. Ne može se između izlaska DAI 1611. godine i zvanične politike Vatikana ili rimokatoličkih redova ili tendencija pre zvaničnog formiranja redova takva veza uspostaviti.

Da li mu je neko poturio izmenjeni rukopis, nije pitanje imamo li prava, već osnove. A odgovor je za sada negativan, posebno od kada je docnije bio obrađen i stariji rukopis od tog koji je on koristio, a koji je po sadržaju kompatibilan.

Ne može se nikakva korelacija uspostaviti sa nešto ranijim izlaskom Orbinijevo dela. Cela je priča potpuna fantazija iskonstruisana isključivo na hronologiji tj. gledanju broja godina izlaska iz štampe. Ne postoji apsolutno niti jedno razumno objašnjenje koje bi predstavilo DAI kao odgovor Orbiniju.
Kliknite za proširenje...
И, откуд им рукопис?
 
Да би имали представу о вјеродостојности навода и тврдњи у рукопису Константина Порфирогенита, ваља упоредити са другим рукописима, његових савременика или оних који су писани раније или касније а обрађују исте народе и догађаје. Подоста тога се слаже, има и навода који се осим у Костином рукопису не појављују у другим рукописима и то онда изазива сумњу да Коста шта није измислио или је може бити касније дописано или измијењено.
Нека открића ће временом дати потврду неким Костиним тврдњама, а нека ће их демантовати. Рецимо Константин помиње кнеза Стројимира, након највише заслугом археолога Ђорђа Јанковића открића печата кнеза Стројимира, можемо "ван сваке разумне сумње" (као у судској пресуди) закључути да је постојао кнез Стријимир.
Проблем је што је веома мало сачуваних рукописа из времена антике или раног средњег вијека, много мање од 5%, огромно знање које би могли добити преко тих загубљених рукописа је неповратно изгубљено, подоста тога је и намјерно уништено да не остане сачувано нешто што "квари пројектовану историју", а могуће се и данас нешто чува на скровитим мјестима и недоступно науци. Ко зна, можда се некад нешто и открије од тих скрајнутих рукописа.

Форумаш Krishna је у праву, у недостатку сачуваних рукописа (а како написах, много више од 95% је неповратно изгубљено), генетска истраживања могу јако пуно, непроцјењиво пуно помоћи да добијемо бољу слику о ходу кроз историју. Сама генетска тестирања данашње популације мало ту могу помоћи, могу помоћи да добијемо слику о блискости неких народа (мада се ту подоста селективним приступом манипулише) што није без значаја, но да би добили бољу слику о етнографским кретањима у некој историјској епохи, неопходно је извршити генетска тестирања већег броја сачуваних скелета из разних временских периода. Ту су у неким западним земљама учињени значајни резултати, но то је све у зачетку, ту ћемо тек у будућим временима добити изванредно вриједна нова открића.
И та тестирања скелета ће дати потврду неким тврдњама у разним рукописима, неке рукописе ће демантовати, самим тим бацити сумњу да су фабрикати, разбиће и неке догме (лично мислим да већ јесу барем помогла да се разбије увјерење о туркијском поријеклу Хефталита и уопште Хуна) како је то форумаш примијетио, но требаће сачекати резултате свих тих генетских истраживања.
Slaven777:
Ne razumem o čemu pričaš. Kakve dogme i kakve to ima veze sa Porfirogenitom?
Kliknite za proširenje...
Што се тиче неких догми, сасвим извјесно ће разбити, или барем имати епилог у "корекцији" прихваћене интерпретације неких историјских процеса.
Везано за Константина и епоху коју описује. Имамо занимљив чланак (овдје) који говори о археолошким налазиштима и генетским истраживањима сачуваних скелета, укупно 26 који датирају из аварског периода, VII-IX вијека и који су пронађени на локалитетима карпатског базена и ту;
The studied Avar group comprises 18 males and 8 females, based on the combined anthropological and genetic data. Sex determination resulted from morphological analyses and shallow shotgun sequencing. Mitochondrial genomes of 25 individuals were sequenced, using a hybridisation capture method (42x average coverage), and Y chromosome variability of 17 males were analysed (ind. KSZ37 was tested only for Y-STR, see Table S1 for details).

The mitochondrial genome sequences can be assigned to a wide range of Eurasian haplogroups with a dominance of Asian lineages, which represent 69.5% of the variability: four samples belong to Asian macrohaplogroup C (two C4a1a4, one C4a1a4a and one C4b6); five samples to macrohaplogroup D (one by one D4i2, D4j, D4j12, D4j5a, D5b1), and three individuals to F (one F1b1b and two F1b1f). Each haplogroup M7c1b2b, R2, Y1a1 and Z1a1 is represented by one individual. One further haplogroup M7 (probably M7c1b2b) was detected (sample AC20); however, the poor quality of its sequence data (2.19x average coverage) did not allow the further analysis of this sample.

European lineages (occurring mainly among females) are represented by the following haplogroups: H (one H5a2 and one H8a1), one J1b1a1, two T1a (two T1a1), one U5a1 and one U5b1b (Table S1). One further T1a1b sample (HC9) came from a distinct cultural group of Avar society, and therefore was not included in the comparative analyses of the Avar elite.

The haplotype diversity of 22 samples used for mitogenome sequence-based analyses was 0.987. On the other hand, Y-STR analyses of 17 males gave evidence of a strikingly homogeneous Y chromosomal composition (haplotype diversity =0.7272, Table S1). Y chromosomal STR profiles of 14 males could be assigned to haplogroup N-Tat, supported by SNPs on the N-Tat branch in 12 cases (also N1a1-M46, see Methods and Table S1). N-Tat haplotype I was found in four males from Kunpeszér with identical alleles on at least nine loci. The full Y-STR haplotype I, reconstructed from AC17 with 17 detected STRs, is rare in our days. Only nine matches were found among 205,059 haplotypes in the YHRD database, such as samples from the Ural Region, Northern Europe (Estonia, Finland), and Western Alaska (Yupiks). We performed Median Joining (MJ) network analysis using 162 N-Tat haplotypes with ten shared STR loci (Fig. 3, Table S9). All modern and eight ancient N-Tat samples included in the network had derived allele of L708 as well. Haplotype I (Cluster 1 in Fig. 3) is shared by eight populations on the MJ network among the 24 identical haplotypes. Two males buried in the cemetery of Kunpeszér have an N-Tat Y-STR haplotype I that has direct parallels to Buryat, Mongolian, Uzbek, Hungarian and Mansi. Cluster 1 represents the founding lineage, as it is described in Siberian populations17, because this haplotype is shared by the most populations and it is more diverse than.
Kliknite za proširenje...
У доста широком спектру евроазијских хаплогрупа, имамо доминацију азијских лоза, које представљају 69,5% варијабилности. Европске лозе углавном се јављају међу женама.

Ова тестирања и открића демантују и обесмишљују Константинову тврдњу у поглављу 25 гдје поистовјећује германске народе (Готе, Визиготе, Лангобарде, Вандале) са Аварима и пише да се не разликују ни по чему осим по имену и да говоре истим језиком.
И ту су могућа објашњења да је Порфирогенит једноставно имао погрешна сазнања што је прилично незамисливо имајући у виду прецизне извјештаје у другим поглављима и степен знања и образовања (а и морао је бити упознат са рукописима ромејских писаца VI-VII вијека који су јасно разликовали Аваре од побројаних народа), или је намјерно искривио у рукопису чињенице што отвара питање мотива, или је нешто треће.
 
Poslednja izmena:
veliki krang:
Odakle uopšte pretpostavka da je Porfirogenit bio prosvećen vladar? Možda je jednostavno objašnjenje cele ove priče sa njegovim viđenjem našeg sveta da je čovek samo bio glup?
Kliknite za proširenje...

Ostavio je ogroman broj dela iza sebe, širokog formata. Svih tema, doslovno; tu je npr. Geoponika, priručnik za poljoprivredu u 20 tomova. Za njega je sastavljeno i dosta enciklopedija; Britanika tadašnjeg vremena da se tako izrazim. Zahvaljujući njemu imamo i stare recepte razne. Npr. vidi temu o istoriji hrane: https://forum.krstarica.com/threads/istorija-i-hrana.809305/post-42073999

Pod njim je procvetao i Carigradski univerzitet. S pravom se kaže da je Porfirogenit pokrenuo jednu veliku epohu preporoda učenosti; u literaturi se koristi i izraz Makedonska renesansa, jer je njome okončan Vizantijski mračni vek. Nema prostora za sumnju da je car Konstantin VII bio jedan od najučenijih ljudi čitavog tadašnjeg sveta, a možda i jedan od najučenijih i celog ranog srednjeg veka.
 
Slaven777:
Ostavio je ogroman broj dela iza sebe, širokog formata. Svih tema, doslovno; tu je npr. Geoponika, priručnik za poljoprivredu u 20 tomova. Za njega je sastavljeno i dosta enciklopedija; Britanika tadašnjeg vremena da se tako izrazim. Zahvaljujući njemu imamo i stare recepte razne. Npr. vidi temu o istoriji hrane: https://forum.krstarica.com/threads/istorija-i-hrana.809305/post-42073999

Pod njim je procvetao i Carigradski univerzitet. S pravom se kaže da je Porfirogenit pokrenuo jednu veliku epohu preporoda učenosti; u literaturi se koristi i izraz Makedonska renesansa, jer je njome okončan Vizantijski mračni vek. Nema prostora za sumnju da je car Konstantin VII bio jedan od najučenijih ljudi čitavog tadašnjeg sveta, a možda i jedan od najučenijih i celog ranog srednjeg veka.
Kliknite za proširenje...

Je li tačno ono što sam pročitao na drugoj temi, da je DAI štampan tek 1611. godine i da dotle nije bio poznat široj javnosti? Verujem u ovo što si napisao, međutim za oko mi je zapalo da je za njega sastavljeno dosta enciklopedija. Pa se pitam da nisu možda za njega sastavljana i druga dela čijim se on autorom danas smatra?
 
veliki krang:
Je li tačno ono što sam pročitao na drugoj temi, da je DAI štampan tek 1611. godine i da dotle nije bio poznat široj javnosti? Verujem u ovo što si napisao, međutim za oko mi je zapalo da je za njega sastavljeno dosta enciklopedija. Pa se pitam da nisu možda za njega sastavljana i druga dela čijim se on autorom danas smatra?
Kliknite za proširenje...

DAI je bio prvi put štampan 1611. godine, tako je. Sa izuzetkom možda par romejskih hroničara (Kedrin i Zonara) koji su mogli u rukama imati to delo tokom XII st., kao i da je neka verzija bila dostupna tokom XVI stoleća proučavaocima starina u Dubrovačkoj republici (Tuberon, Ranjina i Orbini), izuzev prepisivača i onih koji su trgovali, premeštali, pominjali i sastavljali različite rukopise, tako je, nekoj široj zajednici historika postalo je ovo delo poznato tek posle ranog XVII stoleća.

Porfirogenit je bio kompilator, možda najpreciznije rečeno. On je imao oko sebe jednu grupu vrlo učenih ljudi; tražio je najobrazovanije ljude svog vremena i davao im zadatke. Oni bi mu dostavljali neke svoje sastave i onda bi on to koristio kao građu za pisanje. Zbog toga kada kažem sastavljeno za njega upadamo u sivu zonu, jer je nekada teško kompilatoru pripisati autorsko delo, jer se moraju priznati zasluge svih ljudi koji su mu pomagali, te koji su u nekim slučajevima i posle njegove smrti nastavili da dovršavaju. Jedan od najzaslužnijih ljudi koje moramo pomenuti bio je primera radi njegov bliski saradnik Simeon Logotet. U tom smislu, možda je i bolje percipirati Porfirogenita ne kao nužno nekakvog filozofa, već kao bibliotekara-izdavača; knjiškog moljca koji se potrudio da se osigura da veliku količinu hartije ostavi iza sebe i da dođe do prosvetne i intelektualne reforme države kojom je vladao; da inspiriše druge da budu učeni, najkraće rečeno. Zamisli danas neku izdavačku kuću koja je ogroman posao uradila i kojom rukovodi neki mnogo načitani i obrazovani intelektualac, koji povremeno i piše nešto svoje čime zaokružuje svoje izdavaštvo...

Štaviše, ovo što sam iznad spomenuo inspirisalo je brojne porfirogenitologe da interpretiraju DAI kao delo vrlo velikog broja ljudi; u smislu da je možda maltene svako poglavlje sastavljao neki drugi čovek, a Porifogenit bio samo recenzent. Danas se uglavnom odustalo od takvog tumačenja jerbo stil i pojedini komentari zapisani uz rukopis pokazuju da je to delo jedne ruke i jednog čoveka, navećim delom, ali dok je «sastavljao» DAI, vrlo je jasno da je Porfirogenit imao veliki broj rukopisa i beleški po svom stolu, odakle je prepisivao (ili prepričavao), a što su nesumnjivo za njega priređivali njegovi «učenici».
 
Poslednja izmena:
На другој теми је фрумаш Kažu "strani plaćenik" приложио неке наводе из критичког увода приређивача дјела (имамо га између осталог и на овој странци) Моравчика и то на стр. 19
In the ms. we note several words erased, amended, completed or corrected. A detailed study of the original may identify traces of at least six different hands in the text and, besides, of five other hands which have added marginal notes. There is no doubt that the copyist himself made some erasures and corrections; but from the styles of the handwriting and from other evidence it can be established that many alterations have been made by hands in the XIV and later centuries. In one place a marginal gloss bears a date which proves it to have been written in 1361/2 (168).
Kliknite za proširenje...
Као и на стр, 34-35
In correcting the text of P, we have to take into account the fact that D. A. I. is compiled from various sources of which the language is not uniform. In some chapters we find vulgarisms whose removal would distort the genuine form of the work. But since, as we saw above, the orthography of P is extremely faulty, there are many places where it is not easy to determine which linguistic peculiarities are native to Constantine's text and which are to be put down to the copyist.
Kliknite za proširenje...
Како су наведени постови више везани за ову тему, да их овдје прикажемо а и да мало "оживимо" тему.

Е сад, ако погледамо,шири текст иза првог цитата, зналиимамо дјело овде, стр. 19;
DAI 019.jpg

Ту Моравчик примјећује трагове најмање шест различитих руку у тексту, као и пет других руку које имају додане маргиналне бељешке, те да су неке измјене учињене руком у нека брисања и исправке; али из стилова рукописа и из других доказа може се утврдити да су многе измене учињене руком у XIV и каснијим вијековима.
У каснијем критичном осврту Моравчик по основу чињенице да често налазимо прави текст какав је био прије исправке, што доказује (по њему) да су барем те измјене урађене руком. послије датума када је и копиран, односно послије 1509. године.
Такође у наставку примјећује да барем једна од оригиналних бељешки није савремена са самим рукописом, што несумњиво доказује референца на игумана Јована Томикеса као носиоца службе Синкела, службе која му је додељена 979,године,односно ова бељешка је, написана око три деценије (што примећује и овај јебивјетар Шћевељев чије наводе си из расправе издвојио) након што је трактат састављен.

Такође на стр. 34 имамо Моравчиков осврт и на неки начин ограђивање
DAI 034.jpg

када пише да чак и ако текст византијске верзије који нам је сачуван буде очишћен од каснијих измјена и враћен, колико је могуће у првобитно стање, остаје питање да ли се препис тако обновљен, може сматрати вјерном репликом оригиналног Константиновог рукописа. Пошто његово ново издање почива на само једном препису. који се не може провјерити поређењем са било којим другим рукописом, тако покренути проблем може се ријешити само позивањем на интерне доказе, односно на стање текста сачуваног у препису и на језичке особености рукописа.
 
Rad ruskog akademika Alekseja Ščeveljova (Алексей Сергеевич Щавелёв), višeg naučnog saradnika Instituta za svetsku istoriju Ruske akademije nauka, pod nazivom „Treatise "De Administrando Imperio" by Emperor Constantine VII Porphyrogenitus: Date of the Paris. gr. 2009 Copy, Years of Compiling of the Original Codex, and a Hypothesis about the Number of Authors“, iz 2019. godine.

Nekoliko autorovih zaključaka:
- Konačna verzija „Spisa o narodima“ je završena između 952. i 959. godine. U njenom tekstu nema nikakvih pomena ma kog događaja koji se odigrao posle smrti cara Konstantina VII Porfirogenita.
- Prepis koji je sačinjen za kesara Jovana Duku, a koji se danas čuva u Parizu, je neposredan prepis danas izgubljenog originala, i nastao je između 1059. i 1073. godine. Pisar koji je prepisao knjigu je verno preneo tekst originala, uključujući i tri sholije koje je neko od čitalaca zapisao na marginama, a za jednu od njih se može utvrditi da je nastala posle 24. marta 979. godine. Ove sholije nisu interpolirane u tekst, nego su i prepisane kao marginalije, baš kako su bile napisane na listovima originala.
- Autor iznosi hipotezu da su na „Spisu o narodima“ radila dvojica ljudi, Konstantin Porfirogenit lično i njegov obrazovani, anonimni saradnik. Poglavlje 32, „O Srbima i zemlji u kojoj sada obitavaju“, najvećim delom je napisao anonimni saradnik, a Konstantin Porfirogenit ga je dopunio dvema napomenama na kraju: da je arhont Srbije od Iraklijevog vremena potčinjen vizantijskom caru i nikada nije bio potčinjen arhontu Bugarske, i o gradovima u krštenoj Srbiji.

https://www.academia.edu/42639324/T..._and_a_Hypothesis_about_the_Number_of_Authors
https://www.researchgate.net/public..._and_a_Hypothesis_about_the_Number_of_Authors
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Демистификација 'људи из народа' Френклин Делано Рузвелт
Odgovora
0
Pregleda
187
AleksaJ
AleksaJ
P
Velike srpske pobede u devedesetim godinama
19 20 21
Odgovora
516
Pregleda
6.107
38imak
38imak
Nina
Od dečaka Bajice do velikog vezira Osmanskog carstva
Odgovora
11
Pregleda
326
Khal Drogo
K

Back
Top