De administrando imperio

Prica o Dalmaciji pocinje u 29. poglavlju. Prica pocinje sa Dioklecijanom.

"Car Dioklecijan (Dukljasin po naski ili Dodjos) je bio ocaran Dalmacijom, i onda je doveo narod sa porodicama iz Rima i naselio ih u ovoj Dalmaciji, i zvali su ih 'Romani' po tome sto su uzeti iz Rima i do dana danasnjeg ih tako zovu."
DAKLE RIMLJANI IZ RIMA su kolonizovali ovaj nas prostor u vrijeme Cara Dioklecijana. Dosljaci.

"Sad, ovaj Car Dioklecijan je podigao grad Split i u njemu sazidao palacu koja je van moci bilo kojeg jezika i olovke da je opise, i ostaci njenih drevnih luksuza su ocuvani do dan danas, premda dugi protok vremena ih je devastirao."
"Cak stavise, grad Diokleju, koju sad naseljavaju Dioklecijanci, je izgradio taj isti Car Dioklecijan, sto je razlog zbog kojeg su se oni iz te zemlje poceli nazivati 'Dioklecijanci.'"
DAKLE, SPLIT I DUKLJA, dva grada rimska Cara Dioklecijana, a to je oko 300. godine nove ere. I drugo, 950. godine nove ere kada Car Konstantin ovo pise, prozivaju ih Dioklecijanci po Dioklecijanu. Nisu Dosljaci niti Dukljani nego Dioklecijanci.

"Teritorija ovih Romana se protezala do rijeke Dunav, . . . "
DAKLE, kad gledate mape rimskog carstva oko 300. godine nove ere, rimske bande mogu biti samo do Dunava. Ne moze preko Dunava, barem ovih Romana kod nas u Dalmaciji.

1637295276987.png
 
Poslednja izmena:
Scott Isle:
Govore, zato imamo izvore, i sad cemo uciti.
Kliknite za proširenje...
Ako te zanima istorija a deluje tako razmisli o sledećem,

Tradicija koju je neko dopisao u delo cara Porfirogenita vekovima kasnije kaže da je car Iraklije osnovao grad Serbiju kod Soluna u čast Srba.
Međutim, imamo istoriografski dokazanu činjenicu da je grad Gordoserbon osnovan ili preimenovan baš za vreme cara Iraklija, što će reći da je Srba bilo i u maloj Aziji za vreme Iraklija i da su učinili neko dobro delo za interese carstva.

Činjenice dalje kažu sledeće, Iraklije je treće decenije 7.veka bio okružen u Carigradu i razmišljao je da napusti presto i pobegne nazad u Afriku. Sa istoka su ga pritisli Persijanci a sa Zapada lokalni Sklavi (Srbi) uz pomoć Avara. Praktično je bilo gotovo sa Vizantijom. Međutim desilo se čudo.
Iraklije odjednom, pritešnjen iz Carigrada odbacuje i Persijance i Avare i osvaja ponovo i malu Aziju i Balkan.

Da li veruješ u čuda?

Jednostavno, desio se dogovor sa Srbima, na zapadu su mu pomogli odbacivši Avare, da bi se on na istoku mogao obračunati sa Persijancima. Srbi su ponovo tada postali saveznici carstva nakon neprijateljstava i getskih ratova koji su trajali tačno od odlaska Teodorikovih Gota u Italiju pa do 626. godine.

Iraklije je toliko cenjen i zapamćen u vizantijskoj tradiciji zato što je spasio carstvo obnavljanjem prijateljstva sa Srbima.
 
Idemo dalje: Car Porfirogenit Kaze!
SLAVENI VEC NA DUNAVU U VRIJEME DIOKLECIJANA
RIMSKE BANDE TERORISU NENAORUZANE MIROLJUBIVE SLAVENE U VRIJEME DIOKLECIJANA
AVARI SU SLAVENI
"Teritorija koju su drzali ti Rimljani (koje je Dioklecijan doveo iz Rima) se sirila do rijeke Dunav, i jedan put, kad su naumili da predju rijeku i otkriju ko zivi preko rijeke, presli su je i nabasali na nenaoruzane slavonske narode, koji su takodje zvani Avari. Ovi prvi nisu ocekivali da iko zivi preko rijeke, a ni ovi posljednji nisu ocekivali da iko zivi sa one strane. I tako, posto su nasli te Avare nenaoruzane i nespremne za rat, Rimljani su ih savladali i oteli plijen i zarobljene, i vratili se."

1637722338906.png
 
Poslednja izmena:
Scott Isle:
Idemo dalje: Car Porfirogenit Kaze!
SLAVENI VEC NA DUNAVU U VRIJEME DIOKLECIJANA
RIMSKE BANDE TERORISU NENAORUZANE MIROLJUBIVE SLAVENE U VRIJEME DIOKLECIJANA
AVARI SU SLAVENI
"Teritorija koju su drzali ti Rimljani (koje je Dioklecijan doveo iz Rima) se sirila do rijeke Dunav, i jedan put, kad su naumili da predju rijeku i otkriju ko zivi preko rijeke, presli su je i nabasali na nenaoruzane slavonske narode, koji su takodje zvani Avari. Ovi prvi nisu ocekivali da iko zivi preko rijeke, a ni ovi posljednji nisu ocekivali da iko zivi sa one strane. I tako, posto su nasli te Avare nenaoruzane i nespremne za rat, Rimljani su ih savladali i oteli plijen i zarobljene, i vratili se."

Pogledajte prilog 1055790
Kliknite za proširenje...
Pod Avarima DAI pisac podrazumeva Hune očigledno, jer u prethodnom, 28.poglavlju, navodi Atilu kao vođu Avara.

Da li su za vreme Dioklecijana Huni živeli na Dunavu?
Da li su Rimljani napali Hune kako je to pisac DAI objasnio ili je bilo obratno, Huni se doselili u Pananiju i napali Rim?
 
Колико се сећам сад напамет...
Римљани из Далмације су пресељени у Дукљу. Продором Гота и Словена.
Свакако обрнутим набрајањем Склавинија у ДАИ долазимо до закључка да је Диоклија Сплит.
Све једно Црна Гора брлежи врло сиромсшан и корумпиран мит о Диоклецијану односно Дукљану за разлику од богатијих из Далмације и Салоне.

Међутим за истог цара Диоклецијана се везује одвајање провинције или области Превалис од Далмације и настанак Диоклије.
Сасвим могуће да су Римљани евакуисани у дансшњу Диоклеју за коју смо доказали да се односила на савез слободних градова по сећању Бар , Будва , Котор , ваљда Скадар.

Друга ствар сасвим могуће да је причу Порфирогенит црпео из МСД јер Сермеријанци су заиста поражени код Солуна са Бугарима од Јустина 2. и пресељени у Малу Азију или Сервонгордон.

Друга важна ствар о Ираклију грчка традиција јако мало има извора
Али га памти франачка псеудофедеригарова хроника која о животу Ираклија има много више детаља.
Иста хроника спомиње Дервана дукса северних Срба који прилази Самовом савезу

Сасвим сигурно да је Порфирогенит црпео из оба извора јер су то ретки извори из 7. века имао је сигурно и више.
Али је ово могло служити као инспирација да Срби долазе са севера.
Сермберијанци су били велики војни потенцијал царства мешанци Словена и староседелаца одведених у аварско ропство.
Зашто су се помешали баш са Србима никад нећемо знати.
Касније Порфирогенит бележи Склавине и Склавинијане који освајају Крит и шаљу их да угуше побуну Језерита и Милинга што се не дешава већ се уједињују са Словенима не извршавају задатке уперене против Словена.
Због овога бивају расељени и део превбачен у северну Македонију где их очигледно постављају да протерају Бугаре.
Одавде би идеално се могли пробити Вардарско-Моравском долином до Београда и затражити другу земљу да се населе као ратну заслугу.
Ти Склавинијани или који се поклапају са Сермберијанцима из МСД.

Дакле Порфирогенит је користио изворе свакако али је био човек као и ми и сам је покушавао да повеже нешто , донесе закључке коју су могли бити и погрешни јер није био историчар а чак и најбољи историчари греше а не цареви писци тек.

Све ово не умањује вредност извору већ мора да се промени приступ и читање
Тибор Живковић је то започео сигурно ће се у новијим генерацијама то још расветлити и пронаћи можда још извора који су слижили као инспирација за ДАИ.

Држање за ДАИ као догме је само политички тренд , ништа више.

На пример Библија лаже измишља а Порфирогенит не! Он је непогрешив.
 
Додао бих овде да "прича о Далмацији" као и ГРС или краљевство Словена је морало настати нако 9. Века.
Јер не тако давно је тек доказано да је провинција Далмација поновно успостављена и обновљена у 9.веку франачким освајањима.
После пирове победе над Бугарима Византија признаје Карла Великог за цара и обновитеља Рима.
Након чега се враћа Византији Италија и по свој прилици и Далмација и ови простори.
Откуд би заправо те силне делегације излазиле пред Луја Побожног изузетак је устанак Људевита Посавског.

Дакле све Порфирогенитове приче су фокусиране на стање из 9. века. Властимир српски кнез је савременик догађаја и није чудо да хронологија кнежева почиње одатле.
Имамо прекид од 7-9. века.
Накнадни извори покушавају архаизовати краљевство Далмације у виду непрекидног континуитета од 4. века има ту доста калемљења и лемљења по Дубровачким архивама.
Сама титула архонта Далмације није старија од 9. века.
Срби су по свој прилици било везани за Византију али су и били неутрални према Францима можда и давали неке уступке Францима. Можда баш српски великаш који је примио Људевита Посавског је изгубио наследство у својој земљи помажући устанак.

По мом мишљењу приликом заузимања последњег аварског ринга од стеане Карла Великог и бугарског Крума , Хрвати су са подршком Франака упали у Далмацију и почистили остатке Авара.
Иако Далмација остаје у рукама Срба до 10. века.....почетка можда.
Ови догађаји који су претходили су имали последицу велике шизме која је почела много раније него што је озваничена.
Тада се политом оснаженог западног царства полако Далмација и Босна нарочито преласком Мађара западу полако сели у западне руке.
Ту се српско приморје сузило покушавало се политочки да се обнови Превалис одвојен од Далмације са мало више мора и да то заправо остаје Дслмација , заправо под Србима је дуго била од Скадра до Макарске са изузетком Диоклије која није имала море осим независних градова који су били под влашћу Византије.
Одут тежња залеђа Диоклије да преко Травуније или Хума избије на море много већом површином.

Све у свему територије које су у 9. веку враћене Византији у мираз накнадно су преотете највише посредством Мађара.

Србија је истиснита са мора Далмација је данас хрватска територија....код Срба је остална вековна тежња до Балканских ратова повратак на море.


Одох прешироко али ако се Порфирогенит чита и са овим сазнањима ситуација постаје јаснија.
Нема доказа да је Византија пре 9.века и пре франачке иницијативе уопште владала овим просторима.
Дакле његова прича почиње успостављањем провинције Далмације у враћањем ових крајева под византијску власт која је правно и дипломатски давала заптиту и легитимитет владарима ових простора да их ови већи и моћнији преко Дунава не би појели...😂😂😂
Међутим право освајање ових простора и подвргавање Византији почиње тек од Василија Бигароубице.
 
Не знам да ли је ово неко постављао али ово су неке занимљива запажања Тибора Живковића чини ми се пе издавања свог капиталног дела за годишњак.Неких десетак страница где свакако помиње и сеобу Хрвата у 9. веку. Не изјашњава се као заговорник те тезе већ став археологије и неких реномираних хрватских аутора.У питању је 10 страница али неке ствари наведене су потврдиле моје сумње.

Nova tumačenja vesti o južnoslovenskim gentes u De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (944–959)
 
NickFreak:
Не знам да ли је ово неко постављао али ово су неке занимљива запажања Тибора Живковића чини ми се пе издавања свог капиталног дела за годишњак.Неких десетак страница где свакако помиње и сеобу Хрвата у 9. веку. Не изјашњава се као заговорник те тезе већ став археологије и неких реномираних хрватских аутора.У питању је 10 страница али неке ствари наведене су потврдиле моје сумње.

Nova tumačenja vesti o južnoslovenskim gentes u De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (944–959)
Kliknite za proširenje...
Овај пдф се не може прочитати
 
NickFreak:
Не знам да ли је ово неко постављао али ово су неке занимљива запажања Тибора Живковића чини ми се пе издавања свог капиталног дела за годишњак.Неких десетак страница где свакако помиње и сеобу Хрвата у 9. веку. Не изјашњава се као заговорник те тезе већ став археологије и неких реномираних хрватских аутора.У питању је 10 страница али неке ствари наведене су потврдиле моје сумње.

Nova tumačenja vesti o južnoslovenskim gentes u De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (944–959)
Kliknite za proširenje...

Kako misliš ne izjašnjava se; doslovno se oštro suprotstavlja...
 
NickFreak:
Ovde se nije suprotstavljao samo je naveo imena zasluznih ljudi za napredak u tumacenju.
Kliknite za proširenje...

Netačno.

S druge strane, hrvatska istoriografija nije stekla nijedno novo ime iz vizantologije, koje bi bilo kadro da se nosi sa kritikom vizantijskih izvora, odnosno DAI – uz jedan izuzetak koji je pokazao kako se nezavisnim tokom istraživanja može doći do važnih, novih, rezultata – Radoslav Katičić (1930–). Tako je, lagano, nastao hijatus u hrvatskoj istoriografiji, u kojoj je jedan pravnik odigrao ključnu ulogu. Kada se Nadi Klaić, pri kraju njenog stvaralačkog rada, učinilo da je Lujo Margetić zaista pronašao rešenje kojim se seoba Hrvata pomera u početak 9. veka, nastao je veliki problem koji se dalje samo širio, poput dobro razvejanog šumskog požara. Kada se na to pridoda Relja Novaković, koji se DAI bavio nezavisno od svih drugih naučnih centara tadašnje SFRJ, razmere neznanja koje je ušlo u naučne časopise postale su gotovo zastrašujuće. Da bi se do kraja shvatile posledice Margetićevog rada na DAI, mora se reći da je on tada morao da uvede još jednu premisu, o kojoj su doduše već razmišljali Grafenauer i Hauptmann, da je 30. poglavlje DAI napisao neki drugi pisac. Suština je u tome, nažalost, što ni Lujo Margetić, ni Nada Klaić, a još manje Relja Novaković, nisu imali nikakva znanja o čitavom DAI, već su tumačili onako kako im se činilo da se iz koneksta mogu vaditi delovi, pa koristiti po potrebi. To je bilo, u najmanju ruku, nasilje nad izvorom – ako bi takvo krivično delo postojalo. Najzad, na tragu Margetićevih zabluda ostao je i jedan klasični filolog, Miljenko Lončar, potpuno prihvativši mišljenje da je poglavlje 30. DAI nastalo kasnije i od nekog drugog autora.

Hrvati nisu nikog kadrog da se nosi sa kritikom DAI. Zahvaljujući kasnoj Klaićki i Margetiću, veliki problem se širi kao šumski požar...razmere neznanja koje su ušle u naučne publikcije gotovo zastrašujuće...nisu imali nikakva saznanja o čitavom DAI, već tumačili sve izvan konteksta i koristili po potrebi...nasilje...krivično delo...Margetićeve zablude i dalje opstaju.

Doslovno ne može biti jasniji; štaviše i iznenađujuće oštro se izjasnio. Apsolutno nije Živković govorio napretku, već o (bukvalno potpuno suprotno) nazadovanju. Jasno je i iz isticanja da je Margetić bio samo pravnik, šta želi da kaže.

Više puta je Tibor govorio, što javno što i privatno, o velikoj šteti porfirogenitologiji koju su naneli hrvatski istoriografi. Navodeći i primere međunarodnih autoriteta koji ih dalje citiraju, govorio je da će biti potrebno dosta vremena da se izvrši dekontaminacija u istoriografiji. Dosta ga je nerviralo koliko se pukim prepisivanjem bez ikakvog preispitivanja šire takve ideje, kao npr. seoba Hrvata početkom IX veka ili autorstvo 30. poglavlja DAI iz pera nekog drugog, a ne cara, do te mere da je to opisivao kao posledicu krajnje zastrašujućih razmera neznanja i maltene potpunog izmišljanja (pseudonaučnih tendencija).
 
Poslednja izmena:
Persida Kolofon Gemischt:
Netačno.

S druge strane, hrvatska istoriografija nije stekla nijedno novo ime iz vizantologije, koje bi bilo kadro da se nosi sa kritikom vizantijskih izvora, odnosno DAI – uz jedan izuzetak koji je pokazao kako se nezavisnim tokom istraživanja može doći do važnih, novih, rezultata – Radoslav Katičić (1930–). Tako je, lagano, nastao hijatus u hrvatskoj istoriografiji, u kojoj je jedan pravnik odigrao ključnu ulogu. Kada se Nadi Klaić, pri kraju njenog stvaralačkog rada, učinilo da je Lujo Margetić zaista pronašao rešenje kojim se seoba Hrvata pomera u početak 9. veka, nastao je veliki problem koji se dalje samo širio, poput dobro razvejanog šumskog požara. Kada se na to pridoda Relja Novaković, koji se DAI bavio nezavisno od svih drugih naučnih centara tadašnje SFRJ, razmere neznanja koje je ušlo u naučne časopise postale su gotovo zastrašujuće. Da bi se do kraja shvatile posledice Margetićevog rada na DAI, mora se reći da je on tada morao da uvede još jednu premisu, o kojoj su doduše već razmišljali Grafenauer i Hauptmann, da je 30. poglavlje DAI napisao neki drugi pisac. Suština je u tome, nažalost, što ni Lujo Margetić, ni Nada Klaić, a još manje Relja Novaković, nisu imali nikakva znanja o čitavom DAI, već su tumačili onako kako im se činilo da se iz koneksta mogu vaditi delovi, pa koristiti po potrebi. To je bilo, u najmanju ruku, nasilje nad izvorom – ako bi takvo krivično delo postojalo. Najzad, na tragu Margetićevih zabluda ostao je i jedan klasični filolog, Miljenko Lončar, potpuno prihvativši mišljenje da je poglavlje 30. DAI nastalo kasnije i od nekog drugog autora.

Hrvati nisu nikog kadrog da se nosi sa kritikom DAI. Zahvaljujući kasnoj Klaićki i Margetiću, veliki problem se širi kao šumski požar...razmere neznanja koje su ušle u naučne publikcije gotovo zastrašujuće...nisu imali nikakva saznanja o čitavom DAI, već tumačili sve izvan konteksta i koristili po potrebi...nasilje...krivično delo...Margetićeve zablude i dalje opstaju.

Doslovno ne može biti jasniji; štaviše i iznenađujuće oštro se izjasnio. Apsolutno nije Živković govorio napretku, već o (bukvalno potpuno suprotno) nazadovanju. Jasno je i iz isticanja da je Margetić bio samo pravnik, šta želi da kaže.

Više puta je Tibor govorio, što javno što i privatno, o velikoj šteti porfirogenitologiji koju su naneli hrvatski istoriografi. Navodeći i primere međunarodnih autoriteta koji ih dalje citiraju, govorio je da će biti potrebno dosta vremena da se izvrši dekontaminacija u istoriografiji. Dosta ga je nerviralo koliko se pukim prepisivanjem bez ikakvog preispitivanja šire takve ideje, kao npr. seoba Hrvata početkom IX veka ili autorstvo 30. poglavlja DAI iz pera nekog drugog, a ne cara, do te mere da je to opisivao kao posledicu krajnje zastrašujućih razmera neznanja i maltene potpunog izmišljanja (pseudonaučnih tendencija).
Kliknite za proširenje...
Где је то написао? Ја знам да је заговорник тезе 7. века али у овом годишњаку то нисам ни пронашао. Од ових имена хрватске историографије повећао се знатно број оних који заступају ту тезу као и извештаји хрватске археологије.
Сам си постављао клип више пута где су унакрсно гостовали српски ДНК пројекат , хрватски зачетници генетичке генеологије и Невен Будак.
Чуо си шта је тамо речено сеоба Хрвата 9. век само неке ствари споро улазе у уџбенике.

Да парафразирам Голдстејна и оно што си говорио да су и Хрвати у изворима Словени па сам рекао само на једном месту у случају Баранимира који је прво рекс Словена па потчињавањем Нинске бискупије Риму постаје рекс Хрвата.
Дакле врло очигледно ујединитељ оба етноса.

Да се вратим на Голдстејна прво су дошли Словени па после Хрвати какве су биле разлике међу њима не знамо али сам Порфирогенит их разликује.

Тибор Живковић се углавном везује за старије ауторитете потврђене и уважене врло природно јер међу њима види своје место. Што је тачно.

Али потврдио је већ да о бројци Срба можемо наслутити на основу археолошких података из Хрватске.
Може бити а може бити коренита заблуда. Не верујем да би Чеси свохје бројке тражили на основу броојки Словака и обрнуто.

Друго Хрватска постаје фактор на Балкану и држава тек након продора Франака док се Срби појављују на западу Босне и у оквиру делегације из Срема где је последње посланство Авара дошло које предстрављају Бохеми и Велетаби око другог сам име можда прекрстио а делегација Словена Сораби и Аборити дакле назначено из суседства Бугарске.

Ти извори у ДАИ не морају бити накнадно убачени али како сам тврди нису старији од 849. године. Обзиром да и од Ајнхарда непосредно сазнајемо шта се догађало предходно до Порфирогенита је могао стићи некакав већ корумпиран извор.

Сам Турчин говори да у 7. веку у пратњи Византије стиже само мали део Хрвата тек касније у већем броју где би према њему славизација у 7. веку већ започела. Сад могли бисмо и замислити стар ворс сценарио у којем славизирани Хрвати виде ове прве Турке Хрвате као Аваре.
Мсм не верујем шалим се већ мало.
 
NickFreak:
Где је то написао? Ја знам да је заговорник тезе 7. века али у овом годишњаку то нисам ни пронашао.
Kliknite za proširenje...

Stranica 203. Uopšte ne razumem kako ti je promaklo; bukvalno sam citirao to što si pročitao.

MateSUic.JPG


Inače citat bi trebalo da je poznat i tebi i Mrkalju, jer je više puta bio postavljan, kao i dotična rasprava, a ti ga više puta i komentarisao.

NickFreak:
Од ових имена хрватске историографије повећао се знатно број оних који заступају ту тезу као и извештаји хрватске археологије.
Сам си постављао клип више пута где су унакрсно гостовали српски ДНК пројекат , хрватски зачетници генетичке генеологије и Невен Будак.
Чуо си шта је тамо речено сеоба Хрвата 9. век само неке ствари споро улазе у уџбенике.
Kliknite za proširenje...

Da; o tome je i govorio Tibor; da je zastrašujuće koliko se to kao kuga namnožilo.

Kritički je nekada govorio i o Budaku, ako se dobro sećam, baš zato što bez preispitivanja slepo tako prepisuje neke stavove. Upravo na primeru usvajanja Margetićevih teza, ili kako je govorio vrlo oštro zabluda (ako se ne varam, i o Džinu).
 
Poslednja izmena:
Persida Kolofon Gemischt:
Stranica 203. Uopšte ne razumem kako ti je promaklo; bukvalno sam citirao to što si pročitao.

Pogledajte prilog 1062511

Inače citat bi trebalo da je poznat i tebi i Mrkalju, jer je više puta bio postavljan, kao i dotična rasprava, a ti ga više puta i komentarisao.
Kliknite za proširenje...
Познато ми јесте његово мишљење око сеобе у 7. веку.
Међутим мислим да си у посту прескочио много битније ствари од тога.
Ја сам већ назначио и у претходном посту да ми је његов став о сеоби у 7. веку познат.
Ако сам рекао не изјашњава се , то значи и ограђује се јер да је супротно изјаснио би се.
Подсећа ме на ону тему о хрватском ћириличном документу где сам само узгред споменуо Методија Борису као потенцијални извор ДАИ за Србе и Хрвате па после морао скидати читаву књигу да би то показао.

Дакако ми је познат такј цитат више пута овде оно што нисам знао да је из овог годишњака више сам обраћао пажњу на друге ствари.

Што је најгоре тотално небитан податак за читаву тему.:hahaha:
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
Познато ми јесте његово мишљење око сеобе у 7. веку.
Међутим мислим да си у посту прескочио много битније ствари од тога.
Ја сам већ назначио и у претходном посту да ми је његов став о сеоби у 7. веку познат.
Ако сам рекао не изјашњава се , то значи и ограђује се јер да је супротно изјаснио би се.
Подсећа ме на ону тему о хрватском ћириличном документу где сам само узгред споменуо Методија Борису као потенцијални извор ДАИ за Србе и Хрвате па после морао скидати читаву књигу да би то показао.

Што је најгоре тотално небитан податак за читаву тему.:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Izjasnio se i to vrlo kritički; odbacujući.
 
Persida Kolofon Gemischt:
Izjasnio se i to vrlo kritički; odbacujući.
Kliknite za proširenje...
Јесте у праву си.
Ја сам додао у прилог тези о 9. веку клип који си постављао више пута па можеш и овде:mrgreen:
Ајнхардове вести. Став хрватске археологије.
И став Тибора Живковића да податке које износи Порфирогенит нису старији од 849. године.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mrkalj
Dejtonska Bosna
Odgovora
5
Pregleda
270
Perperius
Perperius
AleksaJ
Демистификација 'људи из народа' Френклин Делано Рузвелт
Odgovora
0
Pregleda
190
AleksaJ
AleksaJ
P
Velike srpske pobede u devedesetim godinama
19 20 21
Odgovora
516
Pregleda
6.132
38imak
38imak

Back
Top