Goran Šarić

[HanibalBarka666]

To što je neko član akademske zajednice ne znači da zaslužuje to da bude, je li tako?

Potpuno se slažem. Samo što čak i oni koji to ne zaslužuju ne treba da padnu na Šarićev nivo kafanske rasprave.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vređa? Zanimljivo je kako samozvani stručnjaci i tipusi raznih sorti očekuju od akademske zajednice da posveti pažnju njihovim glupostima.

Možda sam mu ja ovde previše pomogao; tj. podigao ga. NickFreak me je i sam više puta upozoravao (a nije ni jedini) da mu pridajem previše pažnje sa ovom temom, a samim time i publicitet; možda se preterano okuražio upravo zbog nje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od 35:05:

GORAN ŠARIĆ: Da, mi vrlo rijetko kod njih nalazimo nekakve zapise više od dva-tri reda tih znakova, međutim jedan zapis koji je pokojni profesor Pešić dešifrirao je Život je ljubav.

 

[zvaljko]

Svojevremeno sam isčitao čitavu temu, od prvog do zadnjeg posta, teško da sam zapamtio sve tako da ako je neko već primjetio taj detalj, izvinjavam se na ponavljanju al dosta je bitan po meni. Jedna od bitnih stavki njegovog narativa je da jedino u Srbiji istorijska intelektualna elita tvrdoglavo odbija prihvatanje teze o autohtonosti Srba na balkanu, jer su svi, ali svi, plaćenici BB škole i nikome od te elite ne treba vjerovati ništa. E sad, sukob "patriotske" i "anacionalne" strukture na FFBGD koji traje tu komplikuje stvari ali u svjetlu rečenog, poruka je: Ne vjerujte ničemu što su predstavnici, ajde nazovimo ih patriotske struje Krestić, Ekmečić, Ković, Novak, Raković (znam, nisu svi sa FF) ikada napisali protiv hrvatskih pravaša, komunista, o uticaju RKC na hrvatsko antisrpstvo, na pogrome u ndh, uticaju na milogorske rasbljivace CG itd znači odbacite sve što su rekli o tome jer, zaboga, i oni su BB škola, plaćenici koji tvrde da su Sloveni došli na Balkan. Ne vjerujte njima, vjerujte meni... Vrlo opasna konstrukcija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Eto, kukao je stalno da ga na Sputnjik nikako ne zovu i kako ga tamo nema...i evo ga, konačno.

https://www.kurir.rs/vesti/politika...ji-ce-epilog-dobiti-desavanja-na-kosovu-video

 

[HanibalBarka666]

Svojevremeno sam isčitao čitavu temu, od prvog do zadnjeg posta, teško da sam zapamtio sve tako da ako je neko već primjetio taj detalj, izvinjavam se na ponavljanju al dosta je bitan po meni. Jedna od bitnih stavki njegovog narativa je da jedino u Srbiji istorijska intelektualna elita tvrdoglavo odbija prihvatanje teze o autohtonosti Srba na balkanu, jer su svi, ali svi, plaćenici BB škole i nikome od te elite ne treba vjerovati ništa. E sad, sukob "patriotske" i "anacionalne" strukture na FFBGD koji traje tu komplikuje stvari ali u svjetlu rečenog, poruka je: Ne vjerujte ničemu što su predstavnici, ajde nazovimo ih patriotske struje Krestić, Ekmečić, Ković, Novak, Raković (znam, nisu svi sa FF) ikada napisali protiv hrvatskih pravaša, komunista, o uticaju RKC na hrvatsko antisrpstvo, na pogrome u ndh, uticaju na milogorske rasbljivace CG itd znači odbacite sve što su rekli o tome jer, zaboga, i oni su BB škola, plaćenici koji tvrde da su Sloveni došli na Balkan. Ne vjerujte njima, vjerujte meni... Vrlo opasna konstrukcija.

To nije samo njegov narativ, već to ponavljaju svi novoromantičari kao papagaji.

 

[Brozek]

Goran Saric je prepreden. Vidi se da je istrazivao kako ici Srbima niz dlaku i sto Srbi zele od njega cuti kako bi imao prodju.

Ima nekih stvari koje samo ljudi koji su zivjeli na nekom odredenom mjestu u odredeno vrijeme mogu znati i imati subjektivan osjecaj o tim stvarim;
recimo ako si zivio u sjevernoj hrvatskoj ili zagrebu kasnih devedesetih tocno znas sta predstavlja Nagykanizsa. Ostatak ljudi ili ne zna uopce za taj nebitni madarski grad ili misli da je to neka Madarska vukojebina. Ljudi koji su zivjeli u Zagrebu devedesetih znaju za speceraj, i zimske kobasice i shoping koji se obavljao u Nagykanizsi.


Jednako tako ovaj Saric, ne postoji Hrvat koji zna sta su Kosare, kamo li da zna da je tamo bila nekakva bitka, kamo li da zna tu informaciju efektno upotrijebiti u parafraziram: …razgranicenje? Kakvo razgranicenje, ja sam mislio da je razgranicenje bilo na Kosarama… nebi li u publici izazvao emocionalnu reakciju a sebi osigurao jos pokoje gosotvanje.

Prepun je takvih doskocica, koje ja kao Hrvat uopce ne razumijem nego moram googlati sto je htio reci i onda povezivati. Jasno je da njemu te doskocice ne dolaze spontano, da ih je morao smisljati i da se morao stavljati u poziciju sto publika zeli od njega cuti.

 

[Барышников]

Goran Saric je prepreden. Vidi se da je istrazivao kako ici Srbima niz dlaku i sto Srbi zele od njega cuti kako bi imao prodju.

Ima nekih stvari koje samo ljudi koji su zivjeli na nekom odredenom mjestu u odredeno vrijeme mogu znati i imati subjektivan osjecaj o tim stvarim;
recimo ako si zivio u sjevernoj hrvatskoj ili zagrebu kasnih devedesetih tocno znas sta predstavlja Nagykanizsa. Ostatak ljudi ili ne zna uopce za taj nebitni madarski grad ili misli da je to neka Madarska vukojebina. Ljudi koji su zivjeli u Zagrebu devedesetih znaju za speceraj, i zimske kobasice i shoping koji se obavljao u Nagykanizsi.


Jednako tako ovaj Saric, ne postoji Hrvat koji zna sta su Kosare, kamo li da zna da je tamo bila nekakva bitka, kamo li da zna tu informaciju efektno upotrijebiti u parafraziram: …razgranicenje? Kakvo razgranicenje, ja sam mislio da je razgranicenje bilo na Kosarama… nebi li u publici izazvao emocionalnu reakciju a sebi osigurao jos pokoje gosotvanje.

Prepun je takvih doskocica, koje ja kao Hrvat uopce ne razumijem nego moram googlati sto je htio reci i onda povezivati. Jasno je da njemu te doskocice ne dolaze spontano, da ih je morao smisljati i da se morao stavljati u poziciju sto publika zeli od njega cuti.

Братеее, ШАРИЋ ЈЕ ЈЕЗУИТА И ШКОЛОВАН ЈЕ ДА БУДЕ ПРЕПРЕДЕН И УХОДА!!!!
А Срби, који су се некада васпитавали на гуслама, а сада на РТСу и ПИНКу, су (постали) глупи ко ноћ!
И тему о њему отвара баш Славен!? Највећи противник аутохтонистичке школе на Крсти????

 

[Mrkalj]

Goran Saric je prepreden. Vidi se da je istrazivao kako ici Srbima niz dlaku i sto Srbi zele od njega cuti kako bi imao prodju.

Ima nekih stvari koje samo ljudi koji su zivjeli na nekom odredenom mjestu u odredeno vrijeme mogu znati i imati subjektivan osjecaj o tim stvarim;
recimo ako si zivio u sjevernoj hrvatskoj ili zagrebu kasnih devedesetih tocno znas sta predstavlja Nagykanizsa. Ostatak ljudi ili ne zna uopce za taj nebitni madarski grad ili misli da je to neka Madarska vukojebina. Ljudi koji su zivjeli u Zagrebu devedesetih znaju za speceraj, i zimske kobasice i shoping koji se obavljao u Nagykanizsi.


Jednako tako ovaj Saric, ne postoji Hrvat koji zna sta su Kosare, kamo li da zna da je tamo bila nekakva bitka, kamo li da zna tu informaciju efektno upotrijebiti u parafraziram: …razgranicenje? Kakvo razgranicenje, ja sam mislio da je razgranicenje bilo na Kosarama… nebi li u publici izazvao emocionalnu reakciju a sebi osigurao jos pokoje gosotvanje.

Prepun je takvih doskocica, koje ja kao Hrvat uopce ne razumijem nego moram googlati sto je htio reci i onda povezivati. Jasno je da njemu te doskocice ne dolaze spontano, da ih je morao smisljati i da se morao stavljati u poziciju sto publika zeli od njega cuti.

Ovi malo pametniji Hrvati, ima ih za na prste izbrojat, kuže da je hrvatska spika banana. Zato izlaze sa hrvatskim planom B, a to je sada novo jugoslavenstvo pod ilirskim imenom.

Nađkanjiža je bila aktuelna i u drugoj polovini osamdesetih zbog jeftinoće. Segedin za Srbiju tek od uvođenja sankcija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Goran Saric je prepreden. Vidi se da je istrazivao kako ici Srbima niz dlaku i sto Srbi zele od njega cuti kako bi imao prodju.

Ima nekih stvari koje samo ljudi koji su zivjeli na nekom odredenom mjestu u odredeno vrijeme mogu znati i imati subjektivan osjecaj o tim stvarim;
recimo ako si zivio u sjevernoj hrvatskoj ili zagrebu kasnih devedesetih tocno znas sta predstavlja Nagykanizsa. Ostatak ljudi ili ne zna uopce za taj nebitni madarski grad ili misli da je to neka Madarska vukojebina. Ljudi koji su zivjeli u Zagrebu devedesetih znaju za speceraj, i zimske kobasice i shoping koji se obavljao u Nagykanizsi.


Jednako tako ovaj Saric, ne postoji Hrvat koji zna sta su Kosare, kamo li da zna da je tamo bila nekakva bitka, kamo li da zna tu informaciju efektno upotrijebiti u parafraziram: …razgranicenje? Kakvo razgranicenje, ja sam mislio da je razgranicenje bilo na Kosarama… nebi li u publici izazvao emocionalnu reakciju a sebi osigurao jos pokoje gosotvanje.

Prepun je takvih doskocica, koje ja kao Hrvat uopce ne razumijem nego moram googlati sto je htio reci i onda povezivati. Jasno je da njemu te doskocice ne dolaze spontano, da ih je morao smisljati i da se morao stavljati u poziciju sto publika zeli od njega cuti.

A reci mi, kako tumačiš ovu fotku Šarića?

 

[Mrkalj]

Laureat ima pretenzije da postane doajen.

https://www.google.com/search?hl=en...j0rrkAhWEAxAIHU3jDFYQ8tMDCGs&biw=1064&bih=581

 

[Pumpaj Dinstanović]

И тему о њему отвара баш Славен!? Највећи противник аутохтонистичке школе на Крсти????

Bila je već jedna tema o njemu; otvorio ju je Mrkalj. Pošto se tada radilo o jednoj posve opskurnoj ličnosti koje nigde nema, već smo je videli na jednom YouTube snimku, a i zbog toga što je postojalo pravilo da se teme ne mogu otvarati snimcima sa tog sajta, ja sam je prebacio na opštu temu o autohtonističkoj školi. To je Mrkalja tada bilo dosta razljutilo. Čim je Šarić postao dosta poznata javna ličnost sa celm nizom gostovanja i o kome je celi niz naših medija izveštavao, ja sam odlučio da vratim temu što zbog delimičnog osećaja krivice, što zbog toga što su se realno stvorili uslovi za nju.

P. S. Ako se moderacija i Mrkalj slože, ja nemam apsolutno ništa protiv toga da se vrate postovi Mrkalja i drugih iz teme BBvsSaŠ ovamo, pa da ispadne kao da je on otvorio ovu temu, a ne ja.

 

[Барышников]

Bila je već jedna tema o njemu; otvorio ju je Mrkalj. Pošto se tada radilo o jednoj posve opskurnoj ličnosti koje nigde nema, već smo je videli na jednom YouTube snimku, a i zbog toga što je postojalo pravilo da se teme ne mogu otvarati snimcima sa tog sajta, ja sam je prebacio na opštu temu o autohtonističkoj školi. To je Mrkalja tada bilo dosta razljutilo. Čim je Šarić postao dosta poznata javna ličnost sa celm nizom gostovanja i o kome je celi niz naših medija izveštavao, ja sam odlučio da vratim temu što zbog delimičnog osećaja krivice, što zbog toga što su se realno stvorili uslovi za nju.

P. S. Ako se moderacija i Mrkalj slože, ja nemam apsolutno ništa protiv toga da se vrate postovi Mrkalja i drugih iz teme BBvsSaŠ ovamo, pa da ispadne kao da je on otvorio ovu temu, a ne ja.

Може, што се мене тиче, договорено!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хорватский историк: Балканы ждут, когда русский медведь проснётся

О состоянии хорватско-сербских отношений и положении сербского национального меньшинства в современной Хорватии, о европейских реалиях этого балканского государства и о пресловутой «российской угрозе» на полуострове в интервью EADaily рассказал хорватский историк и теолог Горан Шарич.

— В последнее время в СМИ появляются всё новые сведения об инцидентах на национальной почве, направленных против сербского меньшинства в Хорватии. С другой стороны, появилась информация о выступлениях против хорватов в Воеводине, которые сербское руководство осудило. Подобные инциденты стали более частыми или о них в последнее время просто больше рассказывают в СМИ? В чем их настоящая причина?

— Проблема не столько в самих инцидентах, сколько в отношении хорватских властей к тем, кто создаёт благоприятную атмосферу для возникновения таких инцидентов. Когда мы знаем, что президент страны дает интервью самому радикальному правому изданию, что люди, осужденные за убийства сербских мирных жителей, становятся почетными гостями на государственных мероприятиях, что высокие сановники католической церкви пишут книги, в которых отрицают Ясеновац (концлагерь в фашистском Независимом хорватском государстве, место массового истребления сербов. — EADaily), а режиссеры, которые снимают фильмы о «столетии сербской агрессии против Хорватии», получают награды города Загреба, удивляет только то, почему нападения на сербов такие «редкие».



В хорватских СМИ правого толка муссируется тезис о том, что на самом деле это немногие оставшиеся сербы нападают на хорватов и что они угрожают хорватскому большинству. По их мнению, 97 процентам хорватов угрожают три процента сербов! Пока шли переговоры о присоединении страны к ЕС, проусташские группы были маргинальными, но за последние несколько лет при поддержке ХДЗ (Хорватское демократическое содружество — политическая партия правоконсервативного толка, учрежденная в 1989 году сторонниками полной независимости Хорватии от СФРЮ. — EADaily) они вошли во все ячейки общества и стали мейнстримом.

В Сербии нападения на хорватов редки, так как в сербском обществе преобладает другой климат. Разницу хорошо отражает отношение хорватов и сербов к своим националистически настроенным певцам эстрады — в Хорватии к Томпсону, а в Сербии к певцу с псевдонимом Байя Малый Книнджа. В то время как Байя в Сербии является маргиналом, которого никто не воспринимает всерьез, песнями Томпсона начинают и заканчивают массовые мероприятия по случаю различных праздников или спортивных побед. Сможете ли вы представить, чтобы сербы в Белграде праздновали победу теннисиста Новака Джоковича под песни Байи Малого Книнджи?

Часть хорватского общества хорошо живет за счет постоянного нагнетания напряженности между Загребом и Белградом. Нельзя исключать роль политиков во всем этом, так как подобные инциденты они удачно используют для достижения своих текущих политических целей. Когда Запад нажимает на сербские власти по поводу Косово, тогда сербские власти как по договоренности (а может быть и без «как») с властями в Загребе провоцируют какой-то инцидент и перенаправляют внимание общественности с Косово на Хорватию. Также хорватские политики, которые не могут представить своим избирателям собственные экономические успехи, в качестве «успеха» подают борьбу с врагом.

— Кандидат в президенты Хорватии Катарина Пеович на днях сравнила роль сербов в стране с ролью евреев в нацистской Германии. Согласны ли вы с такой оценкой?

— Мартин Лютер Кинг говорит, что иногда надо драматизировать, чтобы донести до людей какую-то мысль. Хотя ее оценка преувеличена, это заявление призывает население Хорватии встать на защиту самых уязвимых групп в обществе, а это прежде всего сербы. Исследования, которые проводил Университет в Загребе, показали, что людям с сербскими фамилиями сложнее получить работу, сербы чаще эмигрируют из Хорватии, чем хорваты и т. п. Отдельно взятое общество крепко ровно настолько, насколько оно готово защищать самых слабых своих членов. Я не мусульманин, но я горжусь тем, что в моем городе самая красивая мечеть в Европе. Меньшинства — это богатство каждого государства, если эти меньшинства соблюдают законы и уважают культуру страны, в которой живут, а 99,99% сербов в Хорватии это делают. Они платят налоги и участвуют в построении этого государства наравне с хорватами.



— Как, на ваш взгляд, можно было бы покончить с хорватско-сербской враждой? Реальная ли это задача?

— Я уже не один раз говорил, что история хорватско-сербских отношений — это история экстремальных заявлений и еще более экстремальных поступков. Поэтому я не оптимист и я не вижу, чтобы хоть что-то в ближайшем будущем могло улучшиться. Для этого необходимы большие усилия со стороны научных и религиозных элит Хорватии, но они в нашей стране, скорее, источник вражды, а не примирения.

Мы все на Балканах разделяем одинаковую судьбу — покупаем дешевые продукты с Запада в торговых центрах, которые Западу и принадлежат, все небольшие балканские государства имеют статус полуколоний с ограниченным суверенитетом. Иногда мне кажется, что наши премьер-министры и президенты — всего лишь проводники картины, которая пишется в Брюсселе и Вашингтоне.

В данный момент в Загребе проходит фестиваль «Руянфест», в рамках которого выступают певцы из Сербии. Ассоциации ветеранов требуют, чтобы им запретили выступать. Это происходит через 25 лет после окончания войны. Представьте себе, чтобы кто-то в городе Риека требовал запретить выступления итальянских певцов в 1970 году! А ведь на малой родине президента Хорватии Колинды Грабар-Китарович в окрестностях этого города итальянцы во время Второй мировой войны за один день убили 92 сельских жителя, а ещё 889 отправили в концлагерь. Но после войны все окрестности города Риека несколько лет смотрели итальянское телевидение RAI Uno и слушали фестиваль, который проходил в Сан-Ремо. Пока религиозные, научные и политические элиты (а также их западные кураторы) считают, что актуальное состояние дел в их интересах, с враждой не будет покончено.

 

[Pumpaj Dinstanović]

— Как современная Хорватия относится к наследию Второй мировой войны и конкретно к усташскому движению?

— Вторая мировая война оставила долгосрочный опечаток в хорватском обществе. Мы можем условно разделить это общество на три группы — партизанскую, которая составляет примерно 20% населения, домобранскую (хорватские силы самообороны, существовавшие с 1941 по 1944 год. — EADaily), которая составляет примерно 40%, и усташскую, которая составляет оставшихся 40% общества.



Партизанская и усташская части хорватского общества постоянно враждуют, в то время как домобранская часть флюидна, и она постоянно «переливается» то в одну, то в другую сторону. Каждые хорватские выборы, в том числе предстоящие президентские, являются своего рода борьбой за голоса «домобранов». Такое соотношение сил переносится и на отношение населения ко Второй мировой войне и усташскому движению. На словах усташизм осуждается, но у нас все еще есть улицы, которые носят имена усташских преступников. Грабар-Китарович за тысячи километров от Хорватии ссылается на антифашизм, но тем временем более трех тысяч антифашистских памятников в Хорватии было разрушено ещё до 1991 года.

В XXI веке не надо заниматься Второй мировой, это надо оставить историкам. Хорватия должна строить свое будущее не на основании итогов 1941-го, 1945-го и даже 1991 года, а на технологиях и знаниях, на патентах и инновациях. Если посмотреть на европейский список патентов за 2018 год, то мы увидим, что Хорватия на предпоследнем месте, хуже обстоят дела только в Гибралтаре с 32-тысячным населением. Это и есть основная проблема хорватского общества, а не усташи и партизаны.

— Хорватия уже несколько лет является членом ЕС. Что принесло стране участие в этой организации?

— ЕС был придуман не для того, чтобы что-то дать Хорватии или другим его членам, особенно странам, которые Запад считает Восточной Европой. Евросоюз — это англо-американский проект. Еще в 1945 году англо-американская стратегия состояла в том, чтобы держать Германию в униженном положении, а Россию — как можно дальше от Европы.

До того, как Хорватия вступила в ЕС, ее население возлагало большие надежды на членство в нём. Сегодня, шесть лет спустя, надежды улетучились, осталась лишь мрачная действительность. Правда, немного уменьшилась безработица, но это лишь потому, что 400 тысяч молодых людей покинуло Хорватию. Это люди, в образование которых государство вкладывало средства 20 лет, а они теперь работают в других странах.

Хорватия находится на предпоследнем месте по использованию европейских фондов. До 2019 года в ее распоряжении было 10,7 миллиарда евро, из которых ей было выплачено только 1,98 миллиарда. Это значит, что Хорватия больше средств переводит в европейские фонды, чем оттуда получает. Если мы добавим к этому банки, которые в Хорватии находятся в собственности иностранных хозяев и выносят из страны миллиарды, затем иностранные торговые сети и сельскохозяйственную продукцию из Евросоюза, которая почти уничтожила отечественное производство, то сможем сделать вывод о том, что ЕС не приносит никакой пользы небольшим странам, таким как Хорватия или Сербия.


— Как вы оцениваете уровень хорватско-российских отношений?

— Известный хорватский журналист Желько Матич говорит, что единственная константа хорватской политики — это чрезмерное прислужничество по отношению к США. Кто это знает, не удивляется тому, что хорватско-российские отношения находятся на очень низком уровне. В Москве более двух лет не было хорватского посла, это было просто неслыханно. Премьер-министр Андрей Пленкович во время визита на Украину позволил себе русофобские заявления. Вместо того, чтобы использовать возможности большого российского рынка и сотрудничества в Россией, например заключить с Москвой договоры об участии хорватских судостроительных заводов в развитии российского рыболовного флота, Хорватия даже свой крупнейший агропромышленный комплекс «Агрокор» практически обанкротила только потому, что его бывший владелец брал кредиты у российских банков. Россия со своей стороны хорошо поступила, назначив главой диппредставительства в Хорватии Анвара Азимова, который старается поднять отношения на более высокий уровень, но хорватская сторона не всегда проявляет необходимое понимание.

— В последнее время в балканских СМИ часто публикуются статьи, в которых Россия позиционируется как «фактор нестабильности» и подчеркивается необходимость ее вытеснения с полуострова. Согласны ли вы с такой оценкой, или же считаете, что Россия на Балканах должна играть более существенную роль?

— Так называемые аналитики, которые везде видят «российскую угрозу» (хотя я никогда не понимал, что это за профессия — аналитик, наверное что-то наподобие блогера или инстаграм-фотографа), которые не уходят из эфира телеканала Н1 или «Радио Свободная Европа», получают гонорар за распространение фейков. Такие интеллектуальные проститутки постоянно повторяют, что Россия дестабилизирует Балканы. А на деле все проблемы на Балканах возникли из-за слишком слабого присутствия России. Правда в том, что Россия всегда была недостаточно представлена на Балканах, сегодня в том числе.

Зачем России дестабилизировать Балканы или Европу, если российская экономика зависит от хороших отношений с Евросоюзом, который, со своей стороны, зависит от российского газа? Это не в интересах США, чтобы Россия наладила прочную связь в Европой, поэтому они препятствуют осуществлению мечты де Голля — Европы от Атлантики до Урала.

Россия, может быть, даже слишком терпима к агрессивному поведению американских сателлитов, таких как Украина или Эстония. Вспомним, как пять лет назад в Одессе были сожжены более сорока русских. Если Россия позволяет неофашистам устраивать вакханалии перед ее дверью, откуда тогда идея, что у неё есть какие-то виды на Балканы?

Дестабилизация Балкан началась с уничтожением Югославии, и её уничтожила не Россия, а США, Германия и Ватикан. Если бы Россия в 90-е годы была сильна, кровавой войны в Югославии не было бы. В усилении роли России и даже Китая — единственный шанс на восстановление долгосрочного мира на Балканах. Известно то, что медведь долго находится в зимней спячке. Балканы ждут, когда русский медведь проснётся и возьмёт дела в свои руки.


https://eadaily.com/ru/news/2019/09...alkany-zhdut-kogda-russkiy-medved-prosnyotsya

 

[Aranko]

Да ли је неко од вас „бечке школе“ прочитао књиге Радивоја Радића у којима он „разобличава“ песудоисторију.

Ја јесам прочитао две – Клио се стиди и Срби пре Адама и после њега. Не знам како особа која је написала такве књиге може да буде члан академске заједнице али не и требало ни да ме чуди. Дакле књиге су катастрофалне, од науке нема ништа, већи део је прозивање (углавном мање истакнутх и мање поткованих) аутохтониста на личној бази, дакле напади на човека а не на тезу. Тамо где се говори о конкретним тезама не улази се у доказивање него се само цитирају изјаве неких „значајних“ личности и позивањем на чињенице које он отприлике назива нечим што свако зна.

Постоји и део где је изјава Симе Лукина Лазића узета из контекста, тј фалсификована је, јер човек у свом чланку каже, да парафразирам – ако бих имао добар разлог ја бих лагао, али немам потребе за тим, док ти (мисли на Станоја Станојевића) лажеш а немаш ваљаног разлога за то. Радић то цитира као да је Сима Лукин Лазић рекао како ће лагати где стигне, и још горе приписује тај манир свим аутохтонистима.

И такав човек који се користи методама жуте штампе, који покушава да историју спусти на естраду када му то одговара, сада када је требало да одговори на много озбиљнији начин, за то нема храбрости.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odgovor prof. Radića:

Poštovani gospodine Šariću,
Istorijska nauka nije Estrada na kojoj prevladavaju haotične improvizacije, opsenarstvo, decibeli, rodoljubive parole,doskočice. Zbog toga, a uvažavajuci drevnu devizu "Reči lete, a ono što je zapisano ostaje", predlažem da ono što ste nameravali da usmeno iznesete uobličite u naučno argumentovan tekst o (ne)doseljavanju Srba u 7. veku koji će biti štampan u nekom od naučnih časopisa. Na takav tekst ću sa zadovoljstvom odgovoriti.

Srdačno,
R. Radić

Evo, usledio je i odgovor od Šarića:

Istorija Srba kroz šiptarske naočare

Mnogi ljudi su me posljednjih mjesec dana molili da odgovorim na stalne podvale facebook stranice "Istorija Srba". Riječ je o stranici čiji prljavi trag vodi do Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon što sam izazvao profesore sa tog fakulteta na javnu debatu koju su odbili, izašao je niz tekstova u kojim su lažima pokušali dokazati da Srbi nemaju nikakve veze ni sa Vinčom ni sa antičkim stanovnicima Balkana. Na toj stranici sam blokiran, iako nikad nisam pisao niti bio na njoj. Izvinjavam se svima što ranije nisam odgovorio, ali oni su za svoje laži dobro plaćeni (neki vašim, a neki i šiptarskim parama), a ja njihove laži raskrinkavam na svoj račun.

Ovdje ću odgovoriti na najčešća pitanja koja ste mi postavljali.

1. Prvo pitanje je bilo o "Perunovoj sjekiri". Stranica "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše:

"Na slici je slovenski amulet, odnosno Perunova sekira, koju su zarad sreće i snage date od Boga groma, Srbi i drugi Slaveni masovno proizvodili i nosili kao deo svoje narodne nošnje. Tragova ovakvih amajlija na Balkanu nema pre 6. veka i vladavine careva iz Justinijanove dinastije kad je granica carstva pala."

Prvo nek se odluče da li je Perunova sjekira amajlija ili amulet, jer je amulet muški rod imenice amajlija. Ostavimo po strani njihovu nepismenost. Šta oni zapravo tvrde? Oni kažu da "Perunovih sjekira" nema na Balkanu prije 6. vijeka. To je po njima dokaz doseljavanja Slavena nakon 6. vijeka.

Perun je bog vojnika. Balkan do 6. vijeka pripada Rimskom i Romejskom (Bizantskom) carstvu, vojnici tog carstva su legionari i imaju svoje bogove, ranije Mitru i kult nepobjedivog Sunca (Sol Invictus), kasnije Isusa. Autohtono stanovništvo Balkana je uglavnom stočarsko. Bog stočara kod Slavena i Srba je Veles ili u ruskoj verziji Volos, a vrhovni Bog je Svevid. Na Balkanu su i prije 6. vijeka pronađeni crtež i figure Velesa i Svevida. U Lici je iskopana figura boga Svevida iz 2. stoljeca prije nove ere, 800 godina starija od navodnog doseljavanja Slavena na Balkan. U Sloveniji, kod Ilirske Bistrice postoji Perunovo svetište iz Bronzanog doba. Na planini Učka pored Rijeke je brdo Perun, koje se od pamtivjeka tako zove i nema naznaka da se ikad drugačije zvalo.

Vratimo se na osnovno pitanje. Da li je istina da na Balkanu nema "Perunove sjekire" prije 7. vijeka? Istina je. Nema je. A zašto je nema? Jer je prije 7. vijeka nema ni u Rusiji, ni Ukrajini, Bjelorusiji, Poljskoj, Českoj ni nigdje na svijetu.

Ta amajlija "Perunova sjekira" počela se proizvoditi tek u 10. stoljeću u Kijevu, odakle se raširila po slavenskom svijetu. U to vrijeme knez Vladimir stvarao je veliku Kijevsku Rusiju. Sve tadašnje zapadne države bile su teokratske, religija je bila centar političkog i društvenog života svake od njih. Da bi zadobio njihovo poštovanje i uvažavanje, Vladimir je 980. godine pokrenuo reformu slavenske vjere. U tu svrhu podizao je hramove slavenskih božanstava, postavljao idole i izrađivao amajlije. Kada to nije urodilo plodom, Vladimir prelazi na kršćanstvo. Prema tome, Perunovih sjekira na Balkanu nema prije 7. vijeka, jer ih nigdje nema prije 10. vijeka.

2. Drugo pitanje se odnosi na kontroverzno djelo "O upravljanju carstvom", koje se pripisuje caru Konstantinu Porfirogenitu. Na stranici "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše: "Najstariji prepis Porfirogenitovog djela je iz 11. vijeka."

Čak i da je Konstantin napisao to djelo i da imamo originalan primjerak koji je pisao svojom rukom, to ništa ne bi dokazivalo. Konstantin Porfirogenit nije suvremenik navodnih seoba, on živi 300 godina kasnije. Kao Romejski (Vizantijski) car, neprijatelj je Srba i Slavena i naravno da mu je bilo u interesu da ih prikaže kao došljake u njegovo carstvo. U modernoj historiografiji postoji konsenzus oko toga da bar djelove te knjige nije pisao car Konstantin, odnosno upravo taj "Spis o narodima" koji spominje navodne seobe.

Pronađene su brojne greške i kontradikcije u toj knjizi, a najeklatantnija laž je priča da su Dalmaciju pokristili rimski misionari, iako su i Dalmacija i Istra najmanje do 9. vijeka pripadale ortodoksnoj (pravoslavnoj) crkvi. Da li bi jedan ortodoksni, istočni car, neposredno prije raskola, kad već sukob Rima i Carigrada traje stoljećima, izmislio da su Dalmaciju pokrstili njegovi neprijatelji i konkurenti? Čak i da jesu, on to ne bi priznao, a kamoli da bi još to išao izmisliti.

Bitange sa Filozofskog u Beogradu lažu čak i to da postoji prepis iz 11. vijeka. Ne postoji. Da stvarno postoji prepis iz 11. vijeka to bi bila prvoklasna senzacija jer bi to bila jedna od najstarijih sačuvanih romejskih knjiga. Oni se pozivaju na tzv. "codex parisinus" koji je prepis iz 16. vijeka, a ne iz 11. Navodno je postojao prepis Konstantinovog djela sa kraja 11. vijeka koji nije original, nego prepis i kojeg nemamo, nego je u 16. vijeku taj prepis prepisao neki Antonio Eparchus.

Nema ni originalnog djela, nema ni prepisa originala sa kraja 11. vijeka, nego imamo navodni prepis iz 16. vijeka prepisa iz 11. vijeka. Taj Antonio Eparchus je navodno našao prepis sa kraja 11. vijeka i prepisao ga, bez da nam je tako važan prepis sačuvao. Ako je stvarno i našao prepis sa kraja 11. vijeka, šta mu je u njemu smetalo, pa ga nije sačuvao? Ako je prepis iz 11. stoljeća preživio 500 godina, zašto nije preživio Antonia Eparchusa? Postoje dvije opcije: ili prepisa nije ni bilo ili je Eparchus krivotvorio ono što je tamo pisalo, pa je taj navodni prepis iz 11. stoljeća kojeg niko nije vidio, uništio.

3. Treće pitanje je bilo o djelu Mojsija Horenskog. Stranica "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše:

"Otiđoše Sloveni preko Dunava, stekoše druge zemlje u Trakiji i Makedoniji i prodreše čak u Ahaju i Dalmaciju.

Mojsije Horenski u svom delu "Geografija", sastavljena je na jeremenskom jeziku, oko 670. godine."

Ovo je vrhunac njihovog intelektualnog nepoštenja i bezobrazluka. Mojsije Horenski (Movses Khorenatsi) živio je i umro u 5. stoljeću (410. – 490.), 200 godina prije navodne seobe. Upravo je "Armenska geografija " jedan od dokaza da su Slaveni autohtoni na Balkanu jer u njoj piše:

"Zemlja Trakija nalazi se istočno od Dalmacije, pored Sarmatije, počinje na rijeci Tarus, do Dunava. Trakija ima pet manjih regija i jednu veliku, u kojoj ima sedam slavenskih plemena. U njihove zemlje došli su Goti iz Skandije koju Germani nazivaju Haemija. Slaveni su došli iz kraja oko rijeke Tanaisa i osvojili druge zemlje Trakije i Makedonije, te došli u Ahaciju i Dalmaciju."

Prije svega, ove neznalice rijeku Tanaisa prevode kao Dunav, a to nije Dunav, nego Don. Mojsije decidno i jasno kaže da sedam slavenskih plemena živi u Trakiji (današnja Bugarska i dio Turske), bar 200 godina prije navodnog doseljavanja. Opisujući provalu Gota, Mojsije objašnjava da je sedam plemena Slavena izvorno živjelo na Balkanu, ali su pod pritiskom Gota bježali prema Donu, a onda se vraćali na Balkan. Goti su na Balkan prvi puta provalili 238. godine, 267. su opustošili Trakiju i Makedoniju, a 268. su poraženi u bici kod Niša. Rimsko carstvo i Carigrad nastavili su borbe sa Gotima sve do kraja 5. stoljeća. Provale Gota na Balkan, bježanje Slavena prema Donu i njihov povratak sve do Dalmacije su događaji koji su se odigrali 200 - 400 godina prije navodne seobe Slavena u 7. vijeku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

4. Četvrto pitanje bila je navodna bitka Slavena i Ilira. Stranica "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše:

"U to vreme vojska Slovena, prešavši reku Dunav, počini strašna zlodela nad svim Ilirima sve do stanovnika Drača, ubijajući i zarobljavajući sve odrasle ljude na koje bi naišli i pljačkajući blago. Pođe im čak za rukom da osvoje i mnogo tamošnjih tvrđava koje su dotle smatrane kao sigurne, budući da ih niko nije branio, i kretali su se tamo amo pretražujući sve po miloj volji. Za njima su išli ilirski arhonti sa vojskom od petnaest hiljada ljudi, ali nisu imali smelosti da se igde sasvim približe neprijateljima. Prokopije 6. vek"

Ovdje treba zapaziti da Prokopije nigdje ne govori o doseljavanju Slavena ili Srba na Balkan, već o provalama slavenske vojske na teritorije Romejskog carstva (Vizantije). Važno je znati da Prokopije ne naziva Ilirima autohtone stanovnike Balkana, nego romansko stanovništvo u gradovima. Provale Srba na teritorije Romejskog carstva su se događale vrlo često za sve vrijeme postojanja tog carstva, sve dok Carigrad nije pao pod Turke.

Najzanimljivije je da Slaveni koji su navodno kukavice koje dišu na slamku u močvarama, osvajaju bez problema svaku tvrđavu na koju naiđu i da im se vojska od 15 hiljada ljudi ne usuđuje suprotstaviti, iako je Slavena samo 3 hiljade. Ovo je neriješiva enigma za bitange sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zašto se 15 000 romejskih vojnika nema hrabrosti suprotstaviti 5 puta malobrojnijim Slavenima?

Riješenje je jednostavno. U romejskim redovima bili su lokalni Tračani i Iliri koji su dezertirali i prelazili u redove svoje slavenske braće. Upravo je izostanak sukoba dokaz da se radilo o srodnim narodima. I ponavljam, Prokopije nigdje, pa ni ovdje ne spominje nikakvo doseljavanje Slavena sa Karpata, nego govori o vojnim upadima i jasno kaže da je domovina Slavena Podunavlje.

5. Peto i posljednje pitanje na koje ću odgovoriti je pitanje o kugi. Stranica "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše:

"Justinijanova kuga ili kako je došlo do depopulacije balkanskog poluostrva u 6. veku koja je pogodovala trajnom naseljavanju južnih Slovena

Pošto se sigurno pitate kako to da je kuga kosila Rimljane i romanizovano stanovništvo više nego varvarske narode, odgovor je zbog trgovačkih veza. Naime, postoji konsenzus u nauci, prvenstveno u izvorima i arheološkim nalazima, da su veoma jake trgovačke veze koje je rimsko stanovništvo u unutrašnjosti održavalo sa lukama i mediteranskim gradovima doprinele daleko većoj smrtnosti, dok takvih veza kod varvara ili nije bilo uopšte ili ih je bilo neznatno malo. Snažna trgovina među romanizovanim stanovništvom doprinela je, dakle, značajno većem procentu smrtnosti kod Rimljana u poređenju sa nadirućim varvarskim plemenima."

Suočeni sa nemogućnošću da šaka navodno kukavičkih Slavena samo ušeta na Balkan, zastupnici doseljavanja Slavena u 7. stoljeću, odnosno bečko-berlinska sekta grozničavo traže neki izlaz. Očajnicki su se pokušali uhvatiti za Justinijanovu kugu koja je po njima opustošila Balkan i zato su Slaveni samo tako ušetali.

Istina je da istoričari procjenjuju da je tzv. "Justinijanova kuga" pobila najmanje trećinu stanovnika tadašnje Evrope. Ali, ta kuga se nije zaustavila na mađarskoj granici kako ovdje lažljivo sugeriraju, nego je jednako pokosila i sve one koji nisu živjeli na Balkanu. Epidemija se proširila po cijelom tada poznatom svijetu, od Sjeverne Afrike do Carigrada i dalje u Aziju, od Balkana do Danske i Irske. Ako je trećina stanovnika Romejskog carstva (Vizantije) pomrla od kuge, ako je trećina stanovnika Balkana pomrla od kuge, ako je trećina stanovnika Evrope pomrla od kuge, ako je trećina stanovnika Bliskog Istoka pomrla od kuge, kojim čudom su Slaveni ostali netaknuti i samo ušetali na Balkan? Osim toga, ta kuga je trajala sve do kraja 8. vijeka, sto godina nakon navodnog dolaska Slavena na Balkan. Zašto bi se Slaveni ili iko normalan doseljavalji na žariste epidemije?

Kako medicina ne zna za kugu koja ne napada jedino Slavene, logično je zaključiti da je i trećina Slavena stradala od kuge. Ima jedna kuga koja napada samo Srbe, a to su autori stranice "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) i ostali drugosrbijanci i autošovinisti iz kruga dvojke (i oni koji bi željeli živjeti u krugu dvojke).

Prof. dr. Neven Budak, najveći hrvatski ekspert za povijest srednjeg vijeka nedavno je izjavio da su u historiografskoj znanosti odbačene ideje masovne seobe naroda i seobe Slavena. Bitange sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i dalje, uprkos svim znanstvenim dokazima nastavljaju ustrajati na masovnoj seobi Slavena u 7. vijeku. Na taj način Srbima otimaju 22 rimska cara rođena na srpskom etničkom prostoru, briljantnu megalitsku kulturu Ilira i Tračana, kao i prvu evropsku, a možda i svjetsku civilizaciju - Vinču. Ako je neka populacija u 7. vijeku došla na Balkan i potpuno zamjenila dotadašnje stanovnike, onda Srbi i južni Slaveni nikakve veze nemaju sa onime što se na Balkanu dešavalo prije 7. vijeka.

Doseljavanje Slavena na Balkan i priča da su Albanci Iliri dvije su strane iste medalje. Zato je Viora Čitaku u Ujedinjenim narodima, u prisustvu svojih mentora anglo-amerikanaca, najvećih kolonizatora svih vremena izjavila da nezavisnost Kosova nije secesija, nego dekolonizacija. Ako su Srbi u 7. vijeku došli na Balkan, oni su ga kolonizirali, a sad se on vraća "pravim vlasnicima" Albancima koji tvrde da su Iliri. Viora Čitaku i Velika Albanija nemaju boljih saveznika od bitangi sa stranice "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nije ni čudo da su isti najveći zagovornici ekumenizma i unije sa Papom, konstantnog nabijanja kompleksa manje vrijednosti, kao i teze da su Srbi pogriješili 3 puta u 20. vijeku: što se nisu poklonili 1914. Beču, 1941. Hitleru i devedesetih Americi. Sama činjenica da se boje izaći na debatu sa mnom pred srpsku javnost, pokazuje da znaju da im srpski narod ne vjeruje. Pokazuje da se plaše tog istog naroda. Vrijeme buđenja je počelo!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odgovor prof. Radića:

Poštovani gospodine Šariću,
Istorijska nauka nije Estrada na kojoj prevladavaju haotične improvizacije, opsenarstvo, decibeli, rodoljubive parole,doskočice. Zbog toga, a uvažavajuci drevnu devizu "Reči lete, a ono što je zapisano ostaje", predlažem da ono što ste nameravali da usmeno iznesete uobličite u naučno argumentovan tekst o (ne)doseljavanju Srba u 7. veku koji će biti štampan u nekom od naučnih časopisa. Na takav tekst ću sa zadovoljstvom odgovoriti.

Srdačno,
R. Radić

Evo i direktnijeg odgovora; i njega je Šarić javno postavio:

Profesore Radiću,

Lijepo ste opisali moj nastup na Mašinskom fakultetu, vidim da ste se potrudili pogledati ga. Mogao bih ovdje parafrazirati proroka Muhameda: “Ja sam ogledalo. Svako u meni vidi sebe.”, pa reći da se Vaše knjige i tekstovi u kojima se obračunavate sa autohtonistima mogu opisati tim riječima kojima ste vi indirektno opisali moj nastup. Baš zato da to ne bude estrada nego ozbiljna debata ponudio sam Vam moderatore koji su Vam naklonjeni i stroga akademska pravila bez upadanja u riječ i sa točno određenim vremenom za izlaganje teza i pobijanje teza sugovornika.

Ne tvrdim da sam ekspert ni za Vinčansku kulturu, ni za srednjovjekovnu povijest Balkana, ali tvrdim da na naučani i logično koherentan način mogu iznjeti najnovija istraživanja svjetskih autoriteta za te teme.

Ako smatrate da nisam dovoljno kompetentan da Vam se suprotstavim, moram Vas podsjetiti da su prema Vašim mjerilima ljudi sa kojima se obračunavate u Vašim knjigama još manje kompetentni od mene, pa ste se njima nadugačko i naširoko bavili.

Svaki ekspert treba biti u stanju obraniti područje svoje ekspertize i pred stručnjacima i pred nestručnjacima. Npr., i u diplomskom i u doktorskom radu bavio sam se povijesnim Isusom. Meni ne bi nikakav problem bio da pred bilo kojim laikom obranim stavove iz tih radova. Jedan kolega me pitao da li je Isus sin Cezara i Kleoptare? Odgovorio sam da je eventualno Isusova baba Ana bila rođena u vrijeme kad se Kleopatra ubila. Ajnštajn kaže: ako ne znaš objasniti jednostavno, nisi razumio. Prema tome, Vi bi morali biti u stanju svoje stavove obraniti i pred nekim koga smatrate laikom. Jer čemu Vaša nauka ako je sama sebi svrha, ako niste sposobni da je na naučno-popularan način predstavite javnosti koja Vas plaća?

Naučno-popularna literatura, naučno-popularna predavanja i debate imaju dugu tradiciju baš na tom zapadu kojeg toliko volite. Namjena naučno-popularnog pristupa nije zabavna, nego edukativna, ako se postigne oboje tim bolje, ali ne na račun edukacije. Naša naučno-popularna debata imala bi za cilj prema tome, ne da zabavi javnost, nego da je informira i usmjeri na mogućnost drugačijeg mišljenja. Zaista je mali broj vrhunskih naučnika koji na svoja naučna putovanja nisu krenuli preko naučno-popularne literature, kao prve stepenice.

A ako Vam se odgovara na radove o tome da nije bilo masovnog doseljavanja Srba (Hrvata, Slavena) na Balkan u 7. vijeku, već ste mogli odgovoriti na radove Vašeg kolege dr. Danijela Džina kojeg ste čak ugurali i u Vaš pamflet “Bolja prošlost” koji ste pisali sa Vašim kolegom Palavestrom. Neke od argumenata protiv masovnog doseljavanja Slavena, kao i protiv autentičnosti opisa doseljavanja Hrvata i Srba iz djela “O upravljanju carstvom” koje se pripisuje Konstantinu Porfirogenitu, preuzeo sam upravo iz radova dr. Danijela Džina, kao i profesora dr. Florina Kurte, čije je dr. Džino na neki način nastavljač.

Igrom slučaja, dok sam živio u Beogradu, moj susjed bio je Slobodan Jarčević koji je na Vašu knjigu “Srbe pre Adama i posle njega” odgovorio knjigom: “Srbi pre i posle biskupovog Adama”. Ne mogu se oteti utisku da je Jarac pogodio najmanje u jednom, da je prepoznao Vašu ljubav prema vatikanskoj verziji istorije koju tako uporno namećete Srbima, pa čak i Vašim forsiranjem pojma “Vizantija” koji se nikad nije koristio kao zvanični naziv carstva kojeg tako nazivate. Sve te i mnoge druge dileme imali bi priliku rasčistiti pred očima srpske javnosti. Da li se te javnosti plašite? Mislim da nije pretjerano reći da bi malo ko za Vas čuo izvan stručnog kruga ljudi da u medijima i knjigama niste žestoko napadali srpske autohtoniste. Pa u čemu je sada problem, zašto odbijate javnu debatu?

Goran Šarić, nezavisni istraživač

https://vidovdan.org/izdvajamo/gora...i-nastavlja-pljuvanje-preko-fejsa/?script=lat

 

[Pumpaj Dinstanović]

2. Drugo pitanje se odnosi na kontroverzno djelo "O upravljanju carstvom", koje se pripisuje caru Konstantinu Porfirogenitu. Na stranici "Istorija Srba" (kroz šiptarske naočare) piše: "Najstariji prepis Porfirogenitovog djela je iz 11. vijeka."

Čak i da je Konstantin napisao to djelo i da imamo originalan primjerak koji je pisao svojom rukom, to ništa ne bi dokazivalo. Konstantin Porfirogenit nije suvremenik navodnih seoba, on živi 300 godina kasnije. Kao Romejski (Vizantijski) car, neprijatelj je Srba i Slavena i naravno da mu je bilo u interesu da ih prikaže kao došljake u njegovo carstvo. U modernoj historiografiji postoji konsenzus oko toga da bar djelove te knjige nije pisao car Konstantin, odnosno upravo taj "Spis o narodima" koji spominje navodne seobe.

Pronađene su brojne greške i kontradikcije u toj knjizi, a najeklatantnija laž je priča da su Dalmaciju pokristili rimski misionari, iako su i Dalmacija i Istra najmanje do 9. vijeka pripadale ortodoksnoj (pravoslavnoj) crkvi. Da li bi jedan ortodoksni, istočni car, neposredno prije raskola, kad već sukob Rima i Carigrada traje stoljećima, izmislio da su Dalmaciju pokrstili njegovi neprijatelji i konkurenti? Čak i da jesu, on to ne bi priznao, a kamoli da bi još to išao izmisliti.

Bitange sa Filozofskog u Beogradu lažu čak i to da postoji prepis iz 11. vijeka. Ne postoji. Da stvarno postoji prepis iz 11. vijeka to bi bila prvoklasna senzacija jer bi to bila jedna od najstarijih sačuvanih romejskih knjiga. Oni se pozivaju na tzv. "codex parisinus" koji je prepis iz 16. vijeka, a ne iz 11. Navodno je postojao prepis Konstantinovog djela sa kraja 11. vijeka koji nije original, nego prepis i kojeg nemamo, nego je u 16. vijeku taj prepis prepisao neki Antonio Eparchus.

Nema ni originalnog djela, nema ni prepisa originala sa kraja 11. vijeka, nego imamo navodni prepis iz 16. vijeka prepisa iz 11. vijeka. Taj Antonio Eparchus je navodno našao prepis sa kraja 11. vijeka i prepisao ga, bez da nam je tako važan prepis sačuvao. Ako je stvarno i našao prepis sa kraja 11. vijeka, šta mu je u njemu smetalo, pa ga nije sačuvao? Ako je prepis iz 11. stoljeća preživio 500 godina, zašto nije preživio Antonia Eparchusa? Postoje dvije opcije: ili prepisa nije ni bilo ili je Eparchus krivotvorio ono što je tamo pisalo, pa je taj navodni prepis iz 11. stoljeća kojeg niko nije vidio, uništio.

Ovaj segment je jedna kompilacija nebuloza, potpunog izmišljanja, od reči do reči, da se čovek prosto zapita gde uopšte početi. Doslovno, skoro ništa nema smisla ovde od početka do kraja, što je malčice i čudno jer je gospodin Šarić pokazao da ume malo da razmišlja u drugim stavkama koje je pobrojao. Neka mu odgovori Tibor Živković; nedavno postavih na susednu temu:

Спорни спис и спорни писци

Бојим се да је изазов сметењака који се представљају као стручњаци за српску историју, изазов струци, а не појединцима из историјске науке

Овог лета на страницама НИН-а објављено је више текстова проф. Радивоја Радића о научној вредности радова појединих аматера који су се латили историјских истраживања (Слободан Јарчевић, Јован Деретић, Радомир Ђорђевић) у намери да покажу како је српски народ свесно варан од такозване нордијске школе, односно српских историчара. Можда су читаоци НИН-а стекли утисак да је проф. Радивоје Радић заправо Дон Кихот, будући да су колеге историчари током трајања полемике у НИН-у мирно стајале по страни. С једне стране то је и разумљиво, једноставно нису желели да троше речи дискутујући о стварима које су њима савршено јасне и о којима заправо нема шта да се расправља. Будући да је расправа отишла предалеко, и да псеудоисторичари очигледно нису ништа научили из Радићевих текстова, принуђен сам да додам неколико обола на тас у корист проф. Радића. Узгред, бојим се да је изазв сметењака који се представљају као стручњаци за српску историју, изазов струци, а не појединцима из историјске науке. Зарад струке, дакле, присиљен сам да напишем ових неколико редова, а не из жеље да полемишем са господом Јарчевићем, Деретићем или Ђорђевићем.

Теоријама псеудоисторичара највише смета спис цара Константина Порфирогенита, у науци познат као De administrando imperio (DAI), а настао 948/949. године. Читајући текстове Деретића и његових следбеника, уочио сам да они сматрају да је тај спис написан на латинском језику, да је настао у XVI веку, и да је српска историја садржана у њему заправо фалсификована у Ватикану. Наведени ставови псеудоисторичара навели су ме на закључак да они никада нису видели поменути рукопис, па би било поучно, истине ради, написати неколико редака о самом рукопису.

De administrando imperio сачуван је у четири рукописа. Три рукописа садрже комплетан текст, док је у четвртом сачуван само део. Како је уобичајена пракса да сваки рукопис има своју сигнатуру, тако је имају и ова четири рукописа. Codex Parisinus gr. 2009, Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, Codex Parisinus gr. 2967, Codex Mutinensis gr. 179.

Најстарији рукопис је Codex Parisinus gr. 2009 и писан је грчким језиком. На крају текста налази се кратка реченица кописте: „Књига цезара Јована Дуке, писана руком његовог секретара Михаила.“ У византијским изворима могу да се нађу подаци о цезару Јовану Дуки у раздобљу 1059 - 1081. године, па тако је сасвим лако одредити приближно време настанка овог преписа.

Користећи овај најстарији рукопис, настао је следећи препис познат под сигнатуром Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, који је сачинио познати хуманиста пореклом са Крфа, Антоније Епарх (1491 - 1571). Узгред, и овај рукопис је писан грчким језиком, а у Ватикан је доспео тек 1623. године.

Codex Parisinus gr. 296 је настао између 1509. и 1529. године, а као предложак је послужо Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126. Да ли уопште треба трошити речи и рећи да је и овај рукопис сачињен на грчком језику?

Најзад, Codex Mutinensis gr. 179 преписао је Андреа Дармари између 1560. и 1586.

Пошто је више него јасно да су сачувани рукописи DAI писани грчким језиком, поставља се питање како су псеудоисторичари закључили да је он заправо писан на латинском. Изгледа да је проблем у следећем. Наиме, сва доцнија издања DAI, после оног из 1611. године, имала су поред грчког оригинала и латнски превод - нпр. Бандуријево издање из 111, Мињеово из 1864, Бекерово из 1840. Језик науке је у време издања ових рукописа био латински, па су приређивачи покуали на тај начин да грчки текст приближе што већем броју стручњака. Наравно, нису успели да га приближе Јарчевићу, Деретићу или Ђорђевићу, из простог разлога што они не знају латински.

Пошто смо утврдили када је настао латински текст DAI, остаје да закључимо како поменута господа, перјанице псеудоисторичарске школе, никада у рукама нису држала ниједно издање DAI, јер би у противном могла да уоче како је пол странице писано грчким алфабетом, а друга половина латиницом. Изгледа да су они читајући литературу наишли на цитате из DAI на латинском језику, па су отуда помислили да је дело и писано на том језику. Сходно овоме, они никада нису ни прочитали читаво дело Константина Порфирогенита, па самим тим и не могу да дају свој суд о њему.

Др Тибор Живковић,
директор Историјског института САНУ

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bitange sa Filozofskog u Beogradu lažu čak i to da postoji prepis iz 11. vijeka. Ne postoji. Da stvarno postoji prepis iz 11. vijeka to bi bila prvoklasna senzacija jer bi to bila jedna od najstarijih sačuvanih romejskih knjiga. Oni se pozivaju na tzv. "codex parisinus" koji je prepis iz 16. vijeka, a ne iz 11. Navodno je postojao prepis Konstantinovog djela sa kraja 11. vijeka koji nije original, nego prepis i kojeg nemamo, nego je u 16. vijeku taj prepis prepisao neki Antonio Eparchus.

Nema ni originalnog djela, nema ni prepisa originala sa kraja 11. vijeka, nego imamo navodni prepis iz 16. vijeka prepisa iz 11. vijeka. Taj Antonio Eparchus je navodno našao prepis sa kraja 11. vijeka i prepisao ga, bez da nam je tako važan prepis sačuvao. Ako je stvarno i našao prepis sa kraja 11. vijeka, šta mu je u njemu smetalo, pa ga nije sačuvao? Ako je prepis iz 11. stoljeća preživio 500 godina, zašto nije preživio Antonia Eparchusa? Postoje dvije opcije: ili prepisa nije ni bilo ili je Eparchus krivotvorio ono što je tamo pisalo, pa je taj navodni prepis iz 11. stoljeća kojeg niko nije vidio, uništio.

Jedna od najgorih stvari na ovom svetu jeste kada se neko drčno, onako baš nepristojno, agresivno, diči sopstvenim neznanjem.

Već je mnogo puta bilo reči o ovome na ovom forumu; mnogi su, od Tandoorija Masala pa na dalje, postavljali i linkove gde se se može pariski rukopis pregledati; nacionalna biblioteka u Parizu ga je, naravno, digitalizovala i okačila svima da mogu lepo da listaju:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10722809z/

Kako osoba pri zdravoj pameti može lupetati stvari kao npr. ako je stvarno i našao prepis...šta mu je smetalo pa ga nije sačuvao...

P. S. A pošto mi deluje da je Šarić pobrkao Grec 2009 i Grec 2967, evo mu sa iste biblioteke i gr. 2967 tj. (mlađi) prepis o kojem govori:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/

 

[Mrkalj]

Jedna od najgorih stvari na ovom svetu jeste kada se neko drčno, onako baš nepristojno, agresivno, diči sopstvenim neznanjem.

Već je mnogo puta bilo reči o ovome na ovom forumu; mnogi su, od Tandoorija Masala pa na dalje, postavljali i linkove gde se se može pariski rukopis pregledati; nacionalna biblioteka u Parizu ga je, naravno, digitalizovala i okačila svima da mogu lepo da listaju:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10722809z/

Kako osoba pri zdravoj pameti može lupetati stvari kao npr. ako je stvarno i našao prepis...šta mu je smetalo pa ga nije sačuvao...

P. S. A pošto mi deluje da je Šarić pobrkao Grec 2009 i Grec 2967, evo mu sa iste biblioteke i gr. 2967 tj. (mlađi) prepis o kojem govori:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/

Ne postoji način da se sa sigurnošću dokaže da ovaj rukopis nije iz. npr 15. ili 21. veka nego iz 11. Postoji samo verovanje u "najverovatnije".

Ne znam na osnovu čega ti odlučiš da poveruješ da je crno-belo mikrofilmovani dokument, u lošoj oštrini, u lošem kontrastu, u amaterskom osvetljenju, fotografija originalnog prepisa starog 1 milenijum?

Mislim da tonu kojim nastupaš stvarno nema mesta. Možda da je Bajo Pivljanin u pitanju, to bi bio njegov standardni registar.

Ako je ovo sav dokaz:

Најстарији рукопис је Codex Parisinus gr. 2009 и писан је грчким језиком. На крају текста налази се кратка реченица кописте: „Књига цезара Јована Дуке, писана руком његовог секретара Михаила.“ У византијским изворима могу да се нађу подаци о цезару Јовану Дуки у раздобљу 1059 - 1081. године, па тако је сасвим лако одредити приближно време настанка овог преписа.

Onda, samo veselo.

PS. Ovo gore napisano napisa Mrkalj, dijak kralja Milutina, s. r.

 

[Khal Drogo]

У свакој професији имамо двије врсте људи;
- они који ће се посветити науци или одабраној струци.
- они који ће "пречицом" и марифетлуцима настојати остварити амбиције
Ови други су често популисти, склони манипулацијама, када је историографија у питању, неће трошити вријеме на студиозно изучавање, већ ће прескачуци градиво, селективно тражити "употребљиве" детаље, дијелове списа које ће искористити за наручене текстове зарад неких (политичких) процеса.
У данашњем времену профитирају такви, острашћеном реториком гдје опоненте назову битангама добију симатије плебса, увјерљивији су, боље се наметну људима умова обликованих ријалити садржајима, у ТВ емисијама и дуелима гдје аргументи и знање немају превише шанси, боље ће проћи.

Утјеха је да популизам и манипулације имају вијек трајања и ако грлато поновите да је лаж да постоји препис ДАИ из XI.вијека, добићете подршку јавности, но ако вас наука (примјер Тибор Живковић у Славеновом посту) демантује па уз то имамо и дигитализован документ (који је Славен приложио, овдје) доступан на интернету, врло брзо ће се показати да сте хохштаплер и неозбиљан тип недостојан пажње.
И ту ће мање бити важно да ли вјерујете у то што причате или продајете мантру како би добили пажњу и остварили амбиције, да ли сте се површно инфрмисали и повјеровали неком Деретићу (а Деретић је стари зајебант, није му сваку вјеровати) или и сами манипулишете и понешто домислите, бићете временом дискредитовани и осим припростог свијета који вјерује да је змај од Шипова значајнија историјска личност од Милутина Миланковића, мало ко ће вас доживљавати озбиљно.

 

[Mrkalj]

Evo, ovo je kraj teksta: