Danas sam raskinuo...

[brbljiva_kisa]

jedno dugo i znacajno prijateljstvo.
Napustio sam najboljeg prijatelja.
Odnosno, on je mene napustio, a ja sam samo smogao snagu da konstatujem cinjenicu.
I pogodilo me, zaista.
Na neki nacin vise nego kad mi se raspala veza.
Za to prijateljstvo sam bio siguran da ce vecno da traje.
A nije...
Steta...
I sad se cudno osecam.
Izdano.
Ima li iceg trajnog u medjuljudskim odnosima?

Ma polako, srediće se to. Možda je to bio samo neki ludi trenutak.
Prava prijateljstva se tako lako ne raskidaju.
Biće bolje.
A što se tiče tvoj pitanja, pa mislim da je retkost da nešto bude baš, baš trajno u odnosima medju ljudima. Ogradjujem se, to je neko moje mišljenje.
Sada si samo razočaran pa sve posmatraš drugačije. Videćeš, biće bolje.
Pozdrav.

 

[koto]

Mene je drugarica "napustila" tj, napustila je sve prijatelje zbog osobe sa kojom je bila u vezi 4 meseca a sad su se uzeli..a druzile smo se od 16-te godine. MEni je to tuzno, ali tuzno mi je zbog nje. Tuzno mi je kakva je to osoba postala...

ne, tuzno je sto je odbacujes tako lako, i pri tom dajes sebi slobodu da komentarises njen karakter
kad se zena ili muskarac jako, zivotno zaljube, onda postoji period kad su sami sebi dovolji. njih dvoje, jedan svet. i niko im drugi ne treba.

svi oni koji ne umeju da ispostuju tudje potrebe, cesto dodju u situaciju da ih neko "izda"- ljudi idu svojim putem, i u nekim periodima zivota budu nerazdvojni, pa se okolnosti promene, ali prijateljstvo ne umire..samo se ucestalost vidjanja menja.
e sad, ti mislis da je ona nesto pogresila, da je trebala drugacije..a prijateljstvo se ne ogleda u tome da ljude oblikujemo prema nasim potrebama i zamislima.

 

[mini_me]

To stoji, ali kako to da su uglavnom zene te koje kad upoznaju decka i lepo im je s njim,naravno zele da provedu vise vremena zajedno, da prosto, zaboravljaju dotadasnje drugarice?!A ne i muskarci.Zasto oni ne kazu ne drugu kad ga zovu da odu na pivo?Mislim,ima izuzetaka naravno ali stvarno ne mogu da pobegnem utisku da je medju zenama to prisutnije.

 

[Sally_Solomon]

ne, tuzno je sto je odbacujes tako lako, i pri tom dajes sebi slobodu da komentarises njen karakter
kad se zena ili muskarac jako, zivotno zaljube, onda postoji period kad su sami sebi dovolji. njih dvoje, jedan svet. i niko im drugi ne treba.

svi oni koji ne umeju da ispostuju tudje potrebe, cesto dodju u situaciju da ih neko "izda"- ljudi idu svojim putem, i u nekim periodima zivota budu nerazdvojni, pa se okolnosti promene, ali prijateljstvo ne umire..samo se ucestalost vidjanja menja.
e sad, ti mislis da je ona nesto pogresila, da je trebala drugacije..a prijateljstvo se ne ogleda u tome da ljude oblikujemo prema nasim potrebama i zamislima.

Ne, nije stvar u tome..malo je duza prica, ne bih sada duzila. Naravno da shvatim kad se neko zaljubi pa zapostavi malo prijatelje, ovo nije takva situacija. Ona je morala da nas sve izbaci iz svog zivota posto je njen muz tako odlucio..zbog svoje posesivnosti i ljubomore. Nisam je cak ni tad krivila, ali kad je pocela da nas laze i glumi i pravi budalama..tada sam tek pocela da je sazaljevam. Ne bih u detalje, raspravljala sam vec mesecima o tome sa prijateljima (zajednickim)

Ali ja ne zelim na osnovu jednog primera da tvrdim da ne postoji pravo prijateljstvo- do kraja zivota. Verujem da postoji, i da ga i imam. A sto se tice drugova, veoma je bitan razlog svadje i napustanja, neke stvari se oproste a neke ne, a jel si pricao sa njim otvoreno o tome i sve mu rekao bas sve?

 

[struja]

meni brate sve svejedno
ko ce kada da dodje ko ce kada da ode

 

[Dijenek]

Ти си онда мртва...
Само је мртвима свеједно...

 

[Chovechuljak]

ovo je pretnja drugovi

 

[mini_me]

Ти си онда мртва...
Само је мртвима свеједно...

Slazem se ( malo grubo recheno.)

 

[Treća]

Nekako mi se cini da sam ja Sizifov dvojnik kad je to u pitanju...
Nije da merim, ali kad je on bio u teskoj situaciji, ja sam bio spreman na sve.
I ucinio sam sve sto je trazio od mene. I vise od toga...
No, dobro...
Sad su se pojavili neki novi ljudi na koje mogu bezrezervno da se oslonim.Jedino sto me brine jeste da i oni ne odu...

Pa ako tražiš jude da bi se bezrezervno oslanjao na njih, izgubićeš sve odreda. Nije to nužno zato što je neko loš, već svi imamo svoje probleme i nisu nam potrebni tuđi. ne osuđujem. Mislim da nijeda odnos nije crno-beli i niujedno ne može biti da je jedna osoba super, a druga konstantno loša. E sad, možda si ti idealizovao to prijateljstvo. Mislim da ono što je zbilja pravo prijateljstvo i ljubav, ne može da se prekine. Može da puca dugo, pa se ugasi, ali to onda više nije prijateljsvo i ljubav u trenu kada je puklo. Zar ne?
Sve u svemu, htedoh reći. Ne traži sebi oslonac u drugima. I onda ćeš naići na savršenu vezu (prijateljsku ili ljubavnu). Oslanjaju se ljudi jedni na druge, ali je drugačije kada se tome pristupa bez opterećenja i zahteva i kada je to sve pod nekakvim moranjem. Zašto ti je potrebna iluzija da postoje ljudi na koje možeš bezrezervno da se osloniš? Shvati da ne možeš. Nije prirodno. Osloni se na sebe.

 

[brunhilda]

Pa ako tražiš jude da bi se bezrezervno oslanjao na njih, izgubićeš sve odreda. Nije to nužno zato što je neko loš, već svi imamo svoje probleme i nisu nam potrebni tuđi. ne osuđujem. Mislim da nijeda odnos nije crno-beli i niujedno ne može biti da je jedna osoba super, a druga konstantno loša. E sad, možda si ti idealizovao to prijateljstvo. Mislim da ono što je zbilja pravo prijateljstvo i ljubav, ne može da se prekine. Može da puca dugo, pa se ugasi, ali to onda više nije prijateljsvo i ljubav u trenu kada je puklo. Zar ne?
Sve u svemu, htedoh reći. Ne traži sebi oslonac u drugima. I onda ćeš naići na savršenu vezu (prijateljsku ili ljubavnu). Oslanjaju se ljudi jedni na druge, ali je drugačije kada se tome pristupa bez opterećenja i zahteva i kada je to sve pod nekakvim moranjem. Zašto ti je potrebna iluzija da postoje ljudi na koje možeš bezrezervno da se osloniš? Shvati da ne možeš. Nije prirodno. Osloni se na sebe.

potpisujem.
covek prijateljstvo cesto definise tom formulacijom - mogu uvek da se oslonim na njega ( evl. i on na mene) , pri cemu u prvi plan izbija ona dimenzija prijateljstva u kojoj mi jedni drugima cinimo stalno neke uluge i ocekujemo da je to normalno. kao da nam ti prijatelji trebamo da bismo u nevolji imali kome da se obratimo. ono, jeste da je zgodno i tako nesto, ponekad ti je potrebna neka banalna usluga koju nema ko da ti ucini ako nikog ne poznajes ( secam se kad sam se odselila u strani grad kako je bilo ne poznavati nikog).

odzacari najave da ce doci dana 15. maja i da od 9 do 17 h ulazak u stanove mora biti obezbedjen. a ti moras na posao , ne mozes da uzmes slobodan dan zbog glupih odzacara. ili imas neki vazan ispit. ostavio bi kljuc nekome od komsija, ali masa njih takodje radi, a osim toga i ne poznajes ih. zgodno je u takvoj situaciji poznavati nekog ko bi dosao i proveo dan u tvom stanu i otvorio vrata odzacarima.

ali ja zelim da imam prijatelja da bih se s njim druzila. da bi mi nase druzenje obogatilo zivot i ulepsalo vreme. hocu oko sebe ljude sa kojima mogu da vodim kvalitetne i prisne razgovore. nekog ko sa mnom hoce da se zabavlja. ne da "bude tu za mene kad mi treba". jer kad meni bude trebalo, mozda ce i njemu nesto trebati, pa se zaglavimo u trebovanjima koja ne mogu biti ostvarena.

govorim uopsteno, dijenek ovo ne treba da shvati kao direktvo njemu upuceno. sta ja znam kako je bilo njegovo (bivse) prijateljstvo.

 

[koto]

To stoji, ali kako to da su uglavnom zene te koje kad upoznaju decka i lepo im je s njim,naravno zele da provedu vise vremena zajedno, da prosto, zaboravljaju dotadasnje drugarice?!A ne i muskarci.Zasto oni ne kazu ne drugu kad ga zovu da odu na pivo?Mislim,ima izuzetaka naravno ali stvarno ne mogu da pobegnem utisku da je medju zenama to prisutnije.

pa ne znam sta da ti kazem. ja sam bas bila ta koja je bila okrenuta muzu sto posto,pa sam ipak uspela da sacuvam jedno prijateljstvo iz detinjstva..zasto?
jer je u vreme kad ja nisam imala vremena za nju, ona razumela mene. a kad je ona bila u nekim svojim frkama, ja sam razumela nju. i druzimo se evo 32 godine.
i da primetim. nikad rec nije rekla o mom bivsem braku, muzu ili deci. naprosto je prihvatala to sto sam mogla da joj pruzim, mene takvu kakva sam, i moje greske i zablude tretirala kao svoje-kao deo zivota.
ali s druge strane, nikad jedna drugoj nismo postavile pitanje zasto se ne javljas. kad pozelis da cujes prijateljam uzmes telefon i nazoves ga..i to je to.

 

[koto]

Ne, nije stvar u tome..malo je duza prica, ne bih sada duzila. Naravno da shvatim kad se neko zaljubi pa zapostavi malo prijatelje, ovo nije takva situacija. Ona je morala da nas sve izbaci iz svog zivota posto je njen muz tako odlucio..zbog svoje posesivnosti i ljubomore. Nisam je cak ni tad krivila, ali kad je pocela da nas laze i glumi i pravi budalama..tada sam tek pocela da je sazaljevam. Ne bih u detalje, raspravljala sam vec mesecima o tome sa prijateljima (zajednickim)

Ali ja ne zelim na osnovu jednog primera da tvrdim da ne postoji pravo prijateljstvo- do kraja zivota. Verujem da postoji, i da ga i imam. A sto se tice drugova, veoma je bitan razlog svadje i napustanja, neke stvari se oproste a neke ne, a jel si pricao sa njim otvoreno o tome i sve mu rekao bas sve?

hm, pa sve i da jeste tako. verujem da ste bas detaljno to pretresli..vidi kakva je, kokoska..za razliku od nas, savrsenih, koji nikad nista ne pogresimo, koji uvek znamo da se postavimo, da se izborimo..
misim, ja volim savrsene ljude. ali nigde tu ne vidim prijatelje.

 

[mini_me]

pa ne znam sta da ti kazem. ja sam bas bila ta koja je bila okrenuta muzu sto posto,pa sam ipak uspela da sacuvam jedno prijateljstvo iz detinjstva..zasto?
jer je u vreme kad ja nisam imala vremena za nju, ona razumela mene. a kad je ona bila u nekim svojim frkama, ja sam razumela nju. i druzimo se evo 32 godine.
i da primetim. nikad rec nije rekla o mom bivsem braku, muzu ili deci. naprosto je prihvatala to sto sam mogla da joj pruzim, mene takvu kakva sam, i moje greske i zablude tretirala kao svoje-kao deo zivota.
ali s druge strane, nikad jedna drugoj nismo postavile pitanje zasto se ne javljas. kad pozelis da cujes prijateljam uzmes telefon i nazoves ga..i to je to.

Jedno.Zasto samo jedno?Kao sto rekoh,ima izuzetaka...Naravno da ne mislim da smo svi isti i da je sve uvek tako.Ja kazem o vecini slucajeva.To sto si ti navela je vise muski,da tako kazem,primer.Tako to oni rade i ja bih volela da se tako i medju nama desava.Ali, po mom iskustvu,Sally je u pravu i to je veciina.Nazalost.Ja imam decka,ozbiljna je veza,veruj mi,imam par ljudi koji me reazumeju tako kao vas dve sto se razumete.A oni ljudi od kojih sam to ocekivala-ne.Imam drugaricu kojoj se u ocima vidi da me osudjuje,i nije subjektivan osecaj i drugi su mi to potvrdili.Pogodi,vise od mesec dana se nismo videle.I da li ona mene " spominje " na sva usta?Verovatno da da.A ja sam ta koja je uvek cesce nju zvala na kafenisanje,realno.I od kad sam s njim.Desilo se i da sam se preselila sto je jos potvrdilo koliko je " jako " bilo to prijateljstvo s obzirom koliko se " cesto " vidjamo.Ja sam se trudila koliko sam mogla.I necu vise.
Imam jos 1 koju znam 10 god i s kojom se tek retko vidjam,njena veza je duplo duza.Ne udostoji se da zove na kafu a u 2 meseca a zivimo 15 min.jedna od druge!Zvala sam,trudila se...I,batalila.Devojka nije kapirala i nazvala me da bi me pitala sta nije u redu?!Rekla sam da vise ja necu zvati,kad god zeli da se vidimo nek me nazove,tu sam.
I,nisam se razocarala.Iskristalise se to jako lepo,tu su oni koji me iznenadjuju ,prijatno i oni koji su se pokazali.Ali ne mogu da kazem da sam bila slepa kod ociju i da nista od toga i ranije nisma primecivala...Jesam,zato se i nisam razocarala niti iznenadila.Zato sam i preporucila Dijeneku da ipak zadrzi neku rezervu...

 

[gost 95548]

jedno dugo i znacajno prijateljstvo.
Napustio sam najboljeg prijatelja.
Odnosno, on je mene napustio, a ja sam samo smogao snagu da konstatujem cinjenicu.
I pogodilo me, zaista.
Na neki nacin vise nego kad mi se raspala veza.
Za to prijateljstvo sam bio siguran da ce vecno da traje.
A nije...
Steta...
I sad se cudno osecam.
Izdano.
Ima li iceg trajnog u medjuljudskim odnosima?

To je zaista tesko, vremenom prodje ali ces se posle godinama pitati sta se tu zapravo desilo. Boli mnooooogo vise od raskida veze.

 

[koto]

Jedno.Zasto samo jedno?Kao sto rekoh,ima izuzetaka...Naravno da ne mislim da smo svi isti i da je sve uvek tako.Ja kazem o vecini slucajeva.To sto si ti navela je vise muski,da tako kazem,primer.Tako to oni rade i ja bih volela da se tako i medju nama desava.Ali, po mom iskustvu,Sally je u pravu i to je veciina.Nazalost.Ja imam decka,ozbiljna je veza,veruj mi,imam par ljudi koji me reazumeju tako kao vas dve sto se razumete.A oni ljudi od kojih sam to ocekivala-ne.Imam drugaricu kojoj se u ocima vidi da me osudjuje,i nije subjektivan osecaj i drugi su mi to potvrdili.Pogodi,vise od mesec dana se nismo videle.I da li ona mene " spominje " na sva usta?Verovatno da da.A ja sam ta koja je uvek cesce nju zvala na kafenisanje,realno.I od kad sam s njim.Desilo se i da sam se preselila sto je jos potvrdilo koliko je " jako " bilo to prijateljstvo s obzirom koliko se " cesto " vidjamo.Ja sam se trudila koliko sam mogla.I necu vise.
Imam jos 1 koju znam 10 god i s kojom se tek retko vidjam,njena veza je duplo duza.Ne udostoji se da zove na kafu a u 2 meseca a zivimo 15 min.jedna od druge!Zvala sam,trudila se...I,batalila.Devojka nije kapirala i nazvala me da bi me pitala sta nije u redu?!Rekla sam da vise ja necu zvati,kad god zeli da se vidimo nek me nazove,tu sam.
I,nisam se razocarala.Iskristalise se to jako lepo,tu su oni koji me iznenadjuju ,prijatno i oni koji su se pokazali.Ali ne mogu da kazem da sam bila slepa kod ociju i da nista od toga i ranije nisma primecivala...Jesam,zato se i nisam razocarala niti iznenadila.Zato sam i preporucila Dijeneku da ipak zadrzi neku rezervu...

zasto samo jedno jedno? pa zato sto mi je samo to bilo zaista bitno pretpostavljam. i ostale vidjam povremeno (rasejani smo po celom svetu, niko nije tamo gde ja zivim), ali njih ne bih nazvala prjateljima.pre dragim skolskim drugarima.

 

[Sk8erka]

E ovako...vec neko vreme chitam vashe diskusije, i reshila sam da se registrujem i podelim sa vama moje iskustvo...
Ja sam imala najbolju drugaricu, i naprotiv nisam mislila da trebamo jedna drugoj da chinimo usluge, vec mi je tako prijalo nashe prijateljstvo, provodile smo dane zajedno... I jednog dana (necu da zalazim u detalje) ja sam (bukvalno nesvesno) uradila neshto shto je nju mnogo naljutilo, ustvari nije je naljutilo vec razocharalo...ja sam danima slala poruke, zvala, izvinjavala se, ali bilo je uzalud...vreme je prolazilo, i postajale smo stranci jedna za drugu, iako smo mnogo vremena provodile zajedno(u shkoli)...ja sam u pochetku bila nadrndana i na nju jer nece da pricha samnom i to, ali sam posle nekog vremena "konachno" shvatila shta sam uradila...Ali ne, ona nije htela da oprosti...Mislila sam mozhda joj treba prostora, vremena...Dala sam joj i to...Ponashala sam se kao da je ne vidim, kao da me nema...Ali odgovor je uvek bio isti...Do trenutka kada sam prestala da dobijam odgovore...Troshila sam stotine poruka objashnjavajuci da se kajem i da mi je zhao, ali nazad nisam dobila nishta...
I nekako sam, da kazhem, pregurala to...Zavrshio se osmi razred, i bilo mi je laknulo jer se vishe necemo ni vidjati, bice lakshe... Ona je upisala shkolu u nashem gradu, a ja u beogradu, znala sam da je definitvno kraj, prestala sam da se borim, prihvatila chinjenicu...
Ali non stop u glavi misao kakva sam ja to osoba..............
Onda je pochela shkola...otishla sam u shkolu u kojoj ne znam nikog...i tako je bilo prvih dana, doshla bih kuci, i preplakala svako veche, mrzeci samu sebe zbog onoga shto mi se deshava, i pitajuci se da li cu ikada moci da nadjem pravog prijatelja - ponovo...
I onda, u shkoli upoznam dve devojke, koje su bile naj ortakinje, i bash sam u njima videla ono shto smo nas dve nekada imale...
Ali rekla sam sebi da cu biti jaka, i nastaviti dalje, sama sam kriva...
Kako su shkolski dani prolazili stekla sam drugaricu...to je bila jedna od njih dve...i, plashila sam se da ta druga ne pomisli da ja pokushavam da prekinem njihovo prijateljstvo, shto naravno nisam nikako htela...pochela sam da se povlachim, da o5 ne uradim neshto loshe, ali ta moja drugarica je mene skroz ubacila u njihovo drushtvo...pochela sam i sa tom drugom da se druzhim, i evo proshlo je polugodishte i mi smo sada nerazdvojne(iako se kratko znamo)...
ali meni 2 stvari ne izbijaju iz glave...
1. da li zasluzhujem da imam takve ortakinje, posle onoga shto sam uradila najboljoj drugarici(5-godishnjoj)
2. Da li me one samo iskorishcavaju kada im neshto treba, ili me smatraju drugaricom?(ipak one imaju jedna drugu)

 

[Treća]

A šta si to uradila prethodnoj i kako se to ove ponašaju prema tebi?

 

[LysergicAcid]

veliki problem, ne znam.......sacekaj jutro, tada ces dobiti prave odgovore....ovi sto pisu ujutru su specijalisti za te probleme

 

[Sk8erka]

A šta si to uradila prethodnoj i kako se to ove ponašaju prema tebi?

Nije mi bash prijatno da pricham o tome...

Pa extra, stvarno...Chujemo se chesto, i bukvalno o svemu i svachemu prichamo... Ja sam rekla sebi, necu se vishe vezivati, zhivecu normalno...
Al o5, sa njima provodim BASH dosta vremena...
Pre nekih mesec dana, kada sam bila u nekom bedaku(neshto sam popizdela jer ja bukvalno ocu svima da pomognem i to, a meni niko ne vraca) i ortakinja(jedna od njih dve) mi napishe sms na foru: pomazhesh i onima koji nisu zasluzhili, to ne valja bla bla... I posle mi napishe kao ne trebash sad da se svadjash sa nekim nego ono cao-cao sa svima a za ostalo smo tu nas tri...
E sad...Ja mislim da je ona to vishe napisala da me oraspolozhi...Ne kazhem ja da mi smeta, naprotiv, ali znamo se pola godine, a one zajedno pishale i gace..................Malo mi je ta rechenica "a za ostalo smo tu nas tri" veshtachka... Ako me razumete...

 

[neizreciva]

prijateljstva imaju svoje slabosti, kao i ljubavne veze, ali ako traju godinama znaci da su nam ipak vredela....i verujem, da onaj ko nas napusti ili mi njega, za tim ne treba preterano zaliti.....jer, sve to treba da je dobrovoljno, inace nema smisao....a u trajnost ne verujem....osim trajnost moje ljubavi prema sinu.....

 

[krompir 2.1.]

PRIJATELJI DOLAZE ODLAZE NEPRIJATELJI SE GOMILAJU !

 

[nisam ja]

jedno dugo i znacajno prijateljstvo.
Napustio sam najboljeg prijatelja.
Odnosno, on je mene napustio, a ja sam samo smogao snagu da konstatujem cinjenicu.
I pogodilo me, zaista.
Na neki nacin vise nego kad mi se raspala veza.
Za to prijateljstvo sam bio siguran da ce vecno da traje.
A nije...
Steta...
I sad se cudno osecam.
Izdano.
Ima li iceg trajnog u medjuljudskim odnosima?

nemam pojma...jesi probao Hug Therapy?

 

[nisam ja]

 

[Sally_Solomon]

hm, pa sve i da jeste tako. verujem da ste bas detaljno to pretresli..vidi kakva je, kokoska..za razliku od nas, savrsenih, koji nikad nista ne pogresimo, koji uvek znamo da se postavimo, da se izborimo..
misim, ja volim savrsene ljude. ali nigde tu ne vidim prijatelje.

OK, nema smisla posto sve gledas kroz svoju perspektivu... u mom slucaju nema veze sa zivotom to sto pricas, da mislim da sam savrsena a ona kokoska i slicne gluposti.

 

[ludopileglodjekosku]

jedno dugo i znacajno prijateljstvo.
Napustio sam najboljeg prijatelja.
Odnosno, on je mene napustio, a ja sam samo smogao snagu da konstatujem cinjenicu.
I pogodilo me, zaista.
Na neki nacin vise nego kad mi se raspala veza.
Za to prijateljstvo sam bio siguran da ce vecno da traje.
A nije...
Steta...
I sad se cudno osecam.
Izdano.
Ima li iceg trajnog u medjuljudskim odnosima?

Verujem da je svaki čovek koji mi je bio prijatelj makar i na 5min ostavio trag....malu, jedva okom vidljivu šaru.... I promenio me. Pogurao me ili zarotirao na određenu stranu. Ne dobijam od svih prijatelja iste stvari. Znam kome plačem na ramenu a sa kim se od srca kikoćem. Svaka od mojih prijateljica je osoba za sebe. Sa svojim vrlinama i manama, minus i plus fazama. Nisam ni ja uvek tolerantna da istrpim ali onda se povučem, potrudim se da razumem pa se ponovo voz vrati u šine....Da ne pričam koliko je samo ljubavi i strpljenja potrebno njima da vole nekog mušičavog i šizofreničnog kao što sam ja.
I nisu mi sva prijateljstva trajala zauvek. Neka su se prekinula. Jednostavno Prijatelj je poželeo da nastavi dalje, bez mene. Ali veruj mi....svi koji odu kad-tad ti se vrate. Završe svoja lutanja, opišu krug i opet su u početnoj poziciji, pred tobom. Nema razloga da se nerviraš. Prijatelj ti je kao i rođeno dete. Ponekad poželi da uspe i bez tebe. Da te napusti. I ti mu to dozvoli. Spakuj mu kolače i poželi srećan put.... A to koliko je ko uložio i dao, glupo je računati. Pružio si onoliko koliko si želeo. Niko te nije primoravao. U ljubavi se osećanja ne uzvraćaju srazmerno ulaganju....