- Poruka
- 6.079
zivot obicno pocne jednostavno onda obicno postane komplikovan a u retkim i srecnim slucajevima opet postane jednostavan
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
)Sve zavisi od toga ko šta smatra jednostavnim životom.
Lično mislim da ta dva sveta treba sjediniti u jedan jer priroda je tu da nas prehrani a tehnologija da nam olakša život.
Живита ти преведи ово.
Проблем је у томе што је овај свет постао "препун буке, помаме и беса" (Шекспир) до те мере да онај ко хоће да се окрене себи мора да оде у Рвате. Том "себи" је после свега потребно извесно време мира и тишине да уопште поново проради. Не може на дугме: пет дана у недељи јуриш по граду као брзи воз а онда у суботу одеш у Рвате, окренеш дугме и одмах упаднеш у дубоку медитацију.... dovoljno je cak preseliti se u , npr. Rvate, selo kod Raske. tamo je svet toliko postedjen tehnoloskog razvoja da nema mobilne mreze. tamo ste - nedostupni.
idem tamo sa vremena na vreme. i ne primetih da je bilo ko srecniji od ljudi u prestonici.
izlizano je vise, ali srecu treba da trazimo u sebi
Проблем је у томе што је овај свет постао "препун буке, помаме и беса" (Шекспир) до те мере да онај ко хоће да се окрене себи мора да оде у Рвате. Том "себи" је после свега потребно извесно време мира и тишине да уопште поново проради. Не може на дугме: пет дана у недељи јуриш по граду као брзи воз а онда у суботу одеш у Рвате, окренеш дугме и одмах упаднеш у дубоку медитацију.
Али очигледно је да ни у Шекспирово време живот није био ништа бољи (сам је то рекао).
Знам, знам, разумела сам ја тебе, чак понекад и маштам о пресељењу у тако неку бестрагијуu svom prethodnom postu predlazem potpuno preseljenje u rvate , ne 5 dana u gradu, a vikendom na selu. put je predalek.
Не знам да ли је неко од вас читао књигу "Шок будућности" (заборавила сам име аутора, знам да је Американац). Књига је наивна, написана у доба када су људи најискреније веровали да ће машине да нас усреће. Али има ту једна занимљива прича. Каже човек да у Америци има много људи који, јел'те, нису могли да поднесу "шок будућности" (технологије) па су буквално побегли назад у пећине (углавном у Стеновитим планинама) поневши са собом само најосновније алатке за преживљавање. Цела ствар не би била вредна помена да је у питању неколицина чудака, али проблем је у томе што њих има много, више него што мислимо.Dakle - neka komuna (Natura)? Porodica Bistrih Potoka?
Ili, možda, život kakav vode Amiši?
Ja sam i dalje uveren da tehnologija i napredak samo umanjuju tj. zapostavljaju ljudske vrednosti.
Tehnologija je osnova materijalnog sveta... Sto smo vishe posveceni materijalnom manje smo posveceni duhovnom.
Ali naravno sve ima svoje zasto i zbog cega. Sigurno je tehnologija zapravo posledica neke druge "nepravilnosti" u zivotu koja se dogodila a ona je tu da povrati balans.
Oni bi, jednostavno, imali vrlo malo ili uopste ne vremena da se posvete bilo cemu duhovnom.
Зависи шта подразумеваш под "духовним". По твојој логици, ни монаси у манастиру уопште нису духовни људи, јер немају многе технолошке ствари, и даље перу веш ручно, морају да се брину о хигијени, па логично с тим и "нису духовни"...![]()

Напротив, технологија одвлачи човека од духовних вредности, тера га да се окреће спољним стварима, "инстант" занимацијама уместо себи.
Прошетај до Свете Горе па ћеш видети да се тамо и даље живи умногоме као у "пећинско доба".
Шта мислиш ко има више времена, послован човек из Европе или племенски црнац из Африке?
Технологија убија време, јер поседовање технологије захтева известан новац. А онда долази новија технологија, и тако у круг...![]()