Говрила сам о својој личној неприлагођености данашњем начину живота, вредносном систему, новим технологијама... Значи, сасвим лична прича, али је битна зато што сам и ја била убеђена да је све горе и горе, док нисам схватила да је новим генерацијама све то сасвим нормално, да проблем није у новим технологијама него у мом непристајању на њих и да није горе, само је другачије.
Ту очигледно и настаје проблем - ти говориш о
личној неприлагођености а ја о
објективној декадентности и пропасти човека у модерном добу. Мени, рецимо, сасвим пасује технологија (и сам спадам у
нове генерације), и немам никаквих проблема с њом, али сам ипак увидео њену погубност, стога се из објективних разлога трудим да се што мање вежем за њу. Али опет, мој лични однос нема везе са овим што причам, нити користим своју бабу као аргумент да је модерно доба лоше... :rolleyes:
А на шта се још сводио живот просечном човеку? (Значи, не мислим на уметнике, филозофе и научнике, него на обичне смртнике...)
Знаш како, у средњевековној Европи годишње било празновано, ради хришћанских, календарских или државних разлога,
просечно 178 дана у години. Дакле, сваки други дан је био празник, радост, карневал, свечаност. У тој Европи, према рачунима које су занатским радионицама испостављали јавни ресторани, види се да су радници имали сваки дан три месна оброка изузев, наравно, када се постило. У средњевековној Европи узиман је
десетак ради издржавања државе, цркве, манастира и осталих социјалних потреба друштва. Модерне државе узимају пак много више од тог десетка. Узимају 50%, 60%, па и више доходака грађана јер су то молоси који расту попут огромних паразита што исцрпљују производне снаге земаља и нација. При поређењу савремене и средњевековне Европе, ваља имати у виду и статистике о стопи самоубистава. На 100 000 становника стопа самоубистава у средњевековљу је била 2,4 а данас она одавно превазилази индекс 40.
Дакле, данас је она 20 и 30 пута већа, што је озбиљан показатељ о губитку радости, губитку ведрине, губитку среће. Надам се да на све ово не морам да додајем и стопу смртности рата, која је се мери у стотинама милиона, и збирно је већа од свих претходних доба заједно....
Ето, то су неки банални примери.