)... zato bi pri kupovini trebalo voditi računa o oznaci lagera... naravno, bitna je dosta i veličina točkića... što su veći- to je lakše razviti veću brzinu... i posle toga sam prestala da aktivno vozim... 
Slazem se!pazi ovako... od materijala od kojeg su točkići napravljeni ne zavisi brzina, koliko zavisi od lagera(onaj unutrašnji, metalni, deo točkića
svaki iole pristojan proizvođač točkića mora da obezbedi specifikaciju istih... i tu treba voditi računa o 3 stvari: lageri, veličina i tvrdoća točkića...
e sad... ja zaboravih kako idu te oznake, ali proveriću, pa ću napisati ovde... da bi svi znali šta kupuju...
što se udobnosti tiče... uvek bi trebalo isprobati više modela pre kupovine... i izabrati onaj koji ni na jednom mestu ne pravi ni najmanju neugodnost u nogama...
btw... da li je bilo nekog uspeha na rolerijadi?
ja sam 2004. i 2005. bila treća na trci na 100m...
, ja idem cisto radi neke aktivnosti, posto mi je problem kocenje, ne znam da se zaustavljam kad se zaletim
!
Inace sto se rolerijade tice, uvek prve krenu profi rolerasice, a jedna devojka meni soli kako ona mnoooogo dobro vozi i kako ce biti medju prvima, a prosla je kroz cilj 10 minuta posle mene
Ja planiram da ih kupim,cula sam da su super i da telo ravnomerno zateze. Da li neko ima iskustva?
ja kočim tako što zadnju nogu okrenem za 90 stepeni... i savijem je što više prema zemlji... kao da je vučem za sobom, ne znam kako to bolje da objasnim...
I ja kocim ovako.. ono u T mi nikad nije islo.. zato mi tockici sa unutrasnje strane uvek zalosno izgledaju..
Probala sam da naucim,ali se zavrsilo tako sto sam pala x puta i odustala.
pa to bi trebalo da bude to kočenje u T... samo što sam ga ja malo doradila i prilagodila svojim sposobnostima...
a točkiće bi što češće trebalo okretati sa jedne na drugu stranu... i prebacivati ih sa leve na desnu rošku ako kočiš uvek istom nogom...
Ja planiram da ih kupim,cula sam da su super i da telo ravnomerno zateze. Da li neko ima iskustva?
ja sam probala sama da ih izbijem iz nekih starih točkića i samo sam ih pokrivila...
ne znam da li postoji neki servis ili tako nešto koji se bavi time...
predpostavljam da je to u pitanju ona trka na 3,5km... ja sam par godina vozila samo tu trku i jedva sam uspevala da budem među prvih 15...
a ubedljivo mi je najgore bilo kad natrčim na onaj deo staze gde moram da preskačem tramvajske šine...
a sećam se jedne godine... kad su kvalifikacije za trku na 100m bile na ušću... i bio je fazon da imaš jedva nekih 10-ak metara nakon cilja da ili ukočiš ili naglo skreneš u levo... oni koji nisu uspevali ni jedno ni drugo, završavali su u nekom grmlju pored staze...
nisam čula za ovo... i skreno, ne zvuči mi baš kao sjajno rešenje za kočenje...
ja sam nakon prve godine vožnje skinula i kočnicu sa roški, jer sam shvatila da ni to nije idealno rešenje za zaustavljanje... pri većoj brzini malo jači pritisak na kočnicu uglavnom dovodi do gubitka ravnoteže, jer kočnica zaustavlja samo jednu nogu... dok druga nastavlja da leti...
ja kočim tako što zadnju nogu okrenem za 90 stepeni... i savijem je što više prema zemlji... kao da je vučem za sobom, ne znam kako to bolje da objasnim...
kad se jednom uđe u štos sa tim kočenjem, posle više nema problema... lako se zaustavljaš i pri velikim brzinama... samo što tako brzo stradaju točkići, pa ih je potrebno što češće okretati, a i prebacivati sa leve na desnu rošku...
!
Vozim svake nedelje popodne tokom cele godine pod uslovom da je suvo. Uživam. Vozim sa sinom već 10 godina. Kada me otkači, vozim sama. Pored šetnji i joge, to mi izuzetno prija.
ne vozim al volim da vidim neki napupelu klinku na rolerima
