Da li biste dali otkaz da odjednom dobijete milion dolara?

Tako sam i ja pre mislila da je posao pakao, dok nisam radila ono što volim i shvatila da nema osećaja koji čini da se osećam više živom

Pa sam skroz naskroz shvatila ono rad je napravio čoveka. Rad jeste napravio čoveka kao koncept

Teško je nekome ko mrzi svoj posao i preko toga svoj život da objašnjavaš takvu tezu.

Kao što je teško nekome zaglavljenom u toksičnim odnosima i sa jako lošim iskustvima da pričaš o lepoti odnosa.
 
Teško je nekome ko mrzi svoj posao i preko toga svoj život da objašnjavaš takvu tezu.

Kao što je teško nekome zaglavljenom u toksičnim odnosima i sa jako lošim iskustvima da pričaš o lepoti odnosa.
Nije stvar u tome da recimo ja mrzim svoj posao. Da imam 35 vjerovatno bih razmisljala drugačije. Sad samo zelim da budem slobodna od zvona budjenja ujutru,da se bavim stvarima koje sam čitav život ostavljala za nekad poslije..
Ne bi ni bilo dosadno ni sekundu. Toliko stvari ima za koje uz posao nemam vremena.
 
Teško je nekome ko mrzi svoj posao i preko toga svoj život da objašnjavaš takvu tezu.

Kao što je teško nekome zaglavljenom u toksičnim odnosima i sa jako lošim iskustvima da pričaš o lepoti odnosa.
Тешко је и нама са 55 година. Леп ми је посао, али ово устајање на звоно, стварно ми је досадило...доста сам радила, 30 година скоро, сад може милионче.
 
Nije stvar u tome da recimo ja mrzim svoj posao. Da imam 35 vjerovatno bih razmisljala drugačije. Sad samo zelim da budem slobodna od zvona budjenja ujutru,da se bavim stvarima koje sam čitav život ostavljala za nekad poslije..
Ne bi ni bilo dosadno ni sekundu. Toliko stvari ima za koje uz posao nemam vremena.
Ето. У истом тренутку исти одговор...
 
Nije stvar u tome da recimo ja mrzim svoj posao. Da imam 35 vjerovatno bih razmisljala drugačije. Sad samo zelim da budem slobodna od zvona budjenja ujutru,da se bavim stvarima koje sam čitav život ostavljala za nekad poslije..
Ne bi ni bilo dosadno ni sekundu. Toliko stvari ima za koje uz posao nemam vremena.
Тешко је и нама са 55 година. Леп ми је посао, али ово устајање на звоно, стварно ми је досадило...доста сам радила, 30 година скоро, сад може милионче.

Tačno će me izbosti kao Cezara svojevremeno :D

Naravno, pričam iz mog ugla, sa 55 ću i ja verovatno više voleti da odem na neki čamac i pijem vino :D
 
Naravno da ne bih radio više, prezirem rad, ne rad kao takav, sam po sebi, već rad kojim moraš obezbeđivati sebi život, to je život roba.
Slično sam negde pročitala, poznat mi je taj stav.
Ako izuzmemo da radiš za nekog ko te iskorišćava ili posao koji mrziš- ko će da ti obezbedi život nego ti sam sebi, sve i da si seljak koji proizvodi po malo od svega. Da li bi i tad prezirao rad, koji je direktno za sebe, ali je isto obaveza?
 
Teško je nekome ko mrzi svoj posao i preko toga svoj život da objašnjavaš takvu tezu.

Kao što je teško nekome zaglavljenom u toksičnim odnosima i sa jako lošim iskustvima da pričaš o lepoti odnosa.

Mislim da je nekako kod nas u kulturi mišljenje da posao mora nužno da se mrzi, šef da se pljuje, kolege ogovaraju. Što nije tačno. Ja lično svoj posao nikad ne bih ostavila, a dva posla radim (ja sam hobi pretvorila u "posao") i uživam svaki minut. Ok, ima i teških stvari, ali svi misle da foliram kada ovo izjavim. Jer u Srbiji moraš da mrziš svoj posao.
 
Mislim da je nekako kod nas u kulturi mišljenje da posao mora nužno da se mrzi, šef da se pljuje, kolege ogovaraju. Što nije tačno. Ja lično svoj posao nikad ne bih ostavila, a dva posla radim (ja sam hobi pretvorila u "posao") i uživam svaki minut. Ok, ima i teških stvari, ali svi misle da foliram kada ovo izjavim. Jer u Srbiji moraš da mrziš svoj posao.

Pa dobro, nije ni u kulturi mišljenje da mora nužno da se mrzi posao, šef, kolege... Ali je situacija takva da je tržište rada užasno, sada, pak, nešto bolje nego pre ali i dalje užasno. Kao što je investiciono ulaganje ovde prosto nemoguće, jer nemaš neku berzu. Ovde ko ima para kupuje stanove i lokale. Otprilike.

Tako i za posao, rade ljudi posao koji moraju, ne koji vole ili za koji su se školovali, obično su im šefovi sirovine još je masa u javnom sektoru, gde se zna kako stoje stvari, pa ti za šefa dođe tip koji je bio vozač nečiji ili kondukter. Pa su tu onda i kolege koje isto tako mrze to mesto i te ljude itd...

Suština je da kod nas jako često imaš državne firme ili privatnike izrabljivače koji dušu uzmu ljudima, jako često se radi preko vremena bez da se plati...

Mislim, to što je meni lepo ne znači da ne vidim okolo šta se dešava.

Mlađe generacije su nekako i u boljem položaju, IT, tehničke podrške i slično, pa je tu situacija drugačija, plate su veće, malo su relaksiraniji...

Samo mi se ne sviđa ni narativ da moraš mrzeti svoj posao, to da.
 
Ili bi štekovali milion dolara i nastavili da radite ?

Otvorila bih svoju knjizaru.
Jos kao klinka sam zamislila do detalja knjizaru sa tapetama, okruglim stolovima od teskog drveta i lusterima, lampama, u kojoj bi se sluzili samo starinski kolaci, caj i dobra kafa u lepim soljicama.

Imala bih deo za decu u boji drveta i od drveta, sa zelenkastim i puderastim detaljima, kartonskim prikazima bajki, mekanim jastucima i niskim policama. Tu bi neka lepa studentkinja citala bajke jedanput nedeljno u polumraku, imala bi vilinsku haljinu i spicastu kapu sa dugackim velom pozadi.

Za odrasle bih takodje jednom nedeljno pustila studente muzike da sviraju, one sto kamce dzeparac na ulici, konobarice bi sve bile studentkinje na po cetiri, pet sati dnevno, ali bi morale da nose crne haljine do kolena i pundjice. Da budu lepe, ne po rodjenju vec po utisku.

Volela bih da mi dolaze bake koje jedu vanilice i citaju magazine, da mi dolaze deca, da mi ne ulaze politicari i politika, da lici na Hedviga, Belog ocnjaka i Letopise Narnije.

Mislim da me ne bi pokrpio milion...jer tu neke zarade nema. Ja bih u tom poslu samo uzivala i gubila novce.
Deset miliona je vec suma koja bi omogucila moj san.
 
Lepo je raditi...ali raditi sa uzivanjem i ono sta volis.
Rad za platu i rad zbog straha od buducnosti je nekome navika a nekome muka, zavisi od posla i od okolnosti, kolega, plate, porodicnih obaveza...
Kod mene je do godina. Sve ostalo je ok,ali brate da se može nekako malo ranije u penziju. Dobro bi mi došlo to milionce.
 
Sad kad razmislim, mada je milion izgubio vrednost nekog velikog bogatstva, jedino mu je ostala simbolika okruglog broja, ali dobro, opet je daleko više od ušteđevine koju imam, recimo da bih posle proputovanja koje ne bi bilo luksuzno da tu spucam više od 50 000 (a i to je previše) uložila neki deo u manju privatnu firmu koja se bavi poslom koji volim i koji bih radila. Pošto se ne razumem u biznis, bila bih partner ili tako nešto, imala deonice. Ta firma ne bi smela da bude izrabljivačka ni prema jednom zaposlenom, bitan je humani faktor.
Deo bih potrošila za kupovinu nekog lepog komada zemlje gde bih zasadila voćke koje bi u međuvremenu porasle i dostigle prinos ako se zaebem u biznisu što bi bila realna verovatnoća.
 
u sustini ti 1 milion nije dovoljan jer samo da kupis jedan stan ode ti pola novca.

tako da bih sigurno nastavio da radim ali verovatno smanjenim tempom.
kupiš stan u BW i rentiraš :lol:
ja bih radila i dalje ali bih zato putovala po svetu i što šta još radila a što nisam do sada :lol:
 
Poslednja izmena:

Back
Top