Нисам мислио нужним да проверавамо сваки најмањи извор? Од каквог је значаја то. Нити сам давао неку тврдњу...већ желим да чујем твоје мишљење; да ли мислиш да се ради о једној астрономској случајности или нечем другом; односно, које је твоје мишљење о тим именима а које засигурно везе немају са ћирилометодијевском мисијом.
Наравно да је нужно, у супротном је читава прича шта је баби мило.
Навео си Војислави, Вишеслави, Растислави, Цимислави, Браслави.
Јесу ли та имена у икаквој вези са склавским Ардагастом, Пербундосом, Небулом, Хаконом, Дауреном који се појављују у изворима из шестог и седмог столећа, а који вођу на свом језику зову ригом?
Да ли словенски Братислави или склавско-германски Хакони гусаре у седмом столећу?
Хакон је Норвешко име.
Ако ћеш озбиљно да разматрамо појаву словенског идентитета онда ми наведи која су све од наведених имена записана пре Ћирила и Методија и где?
Па Порфирогенит пише у десетом столећу.
Дакле после Ћирила и Методија.
Зато кажем ајмо редом да раздвојимо жито од кукоља.
Пази Константина, и брата, му узимам оквирно, јер тек после њих и ћирилице постоји кристално јасан начин (алат) за разликовање Словена од других лингвистичких група.
Јасно је да се нешто догодило од времена Ардагаста и Хакона до Вишеслава и Растислава.
Догодио се само трансфер идентитета са једне мале мултиетничке, а несловенске групе, на Словене.
Зашто и како се то догодило?
Ја не знам али се очигледно догодило.
Академско догматско истрајавање на причи о Словенима у шестом веку је бесмислено.
Па да ли Војислави, Вишеслави, Растислави, Цимислави, Браслави прелазе Дунав у шестом и седмом веку?
Зашто, ако академска догма говори о Словенима из шестог столећа.
Зашто Склав носи име Небул, а не Облак?
Да је Склав Небул Словен, звао би се Облак.
Знаш како клинци кажу да баба има точкове била би тротинет.