То је интересантно размишљање, али да ли примећујеш колико је попуњено маштом? На основу недостатка, ти претпостављаш. Не можеш да друге стране претпостављати, а са једне пицајзлити са чим нема неког извора, нема ни ничег што се наслућује. Циљам на инсистирање на писаној документацији која експлицитне сведочи о језику позноантичких етничких скупина, као и на твоје виђење а које је колико видим амалгам Курте и Алинеија, да пре него што су Словени записани значи да нужно њих уопште ни нема.
Па хтео сам заједно да видимо колико то ја претпостављам и маштам. Али си одбио.
Твоја логика, је сасвим на месту. Појава имена са наставком слав је одличан индикатор постојања словенског идентитета. Дакле ако утврдиш где (запад, север, југ, истиок), када и под којим околностима се појављују оваква имена имаћеш потврду словенског идентитета у времену и простору. Тако ћеш добити референтне тачке. Добићемо и одговор на питање колико је требало времена од 550 године до појаве слав имена на одређеним просторима. Такође једна од упоредних тачака може бити 864 година и путовање браће. Трећа референтна тачка треба да буде 800 година и распад Каганата.
Са Куртом се у неким деловима слажем, а негде се разилазимо. Алинеи је скроз ок, али није историчар.
Већ сам то написао. Потпуно случајно сам прочитао да Баски, наводни староседеоци Европе, имају скоро стопостотни проценат курганских Р1б. То ме заинтригира и пробам да симулирам другачији, наопаки сценарио (претпоставио сам да су ИЕ староседеоци) и схватим да је он уствари једино могућ. Запањим се, како до сада то нико није схватио. Кренем да копам и нађем Алинеиа. Али Марио, будући да није историчар, ми не да конкретно решење за проблем експлозивне експанзије Словена пре петнаест векова, која се испречила пред савршено логични сценарио по којем су ИЕ староседеоци Европе. Милојевића и Олгу сам прелиставао давно али ми нису били уверљиви, па им се нисам ни враћао.
Кренем сам да копам и схватим да је дошло до забуне, два потпуно различита идентитета са сличним именима су изједначена, при чему је склавски-склавенски идентитет остао потпуно скривен, непрепознат и необрађен. Забуна се претворила у теолошку догму и аксиом. Тако сам налетео на Курту, Омељана, Патрика Гирија, Николаса Казаласа, Бохдана, ... Они су освежење. Баве се постављањем питања и сагледавају појаве из свих углова (не дају увек одговоре али осветљавају простор), а не преписују и понављају као помпезни академски саванти који мозак користе само за смештање података (најгора фела, а и досадна до зла бога, потпуно неупотребљива).
Потребно је дефинисати и именовати четири појма која су битна за ову тему.
1.Говорници словенској језика без словенског идентитета.
Не могу да се досетим одговарајућег имена, а да име не изазове конфузију.
То не значи да немају никакав идентитет, него да немају словенски идентитет.
2.Склавени-Склави.
Опскурни мултиетнички идентитет који је формиран у шестом веку, а нестао до краја осмог века (оквирно-крај Авара). Јужни Склави нису говорници словенског језика. Асимиловани су и потпуно су нестали. Склавенски поглавица Пербундос се не разликује ни по изгледу ни по језику од Грка. Небул и његови Склави су расељени у Малу Азију па на Блиски Исток и побијени у ратовима.
А пише ли негде да су Грци почели да уче склавски језик и да се не разликују од Склавена по изгледу и по језику?
Примећујеш ли да темеља, стубова и оквира (славофоност и славизација), уџбеничке историје о Раним Словенима, уопште нема у изворима. Историја треба да попуњава маштом и претпоставком празнине између костура кога праве историјски извори. Али у овом случају уџбеничка историја је измаштала и претпоставила сам костур, славофоност и славизацију, сопственог наратива који је у тоталној опозицији у односу на ретке историјске изворе. Алтернатива у целости измишљеног, измаштаног и претпостављеног костура, уџбеничке историје је проста и једноставна, костур и темеље ти дају извори, празнине попуњаваш маштом, а на основу људског искуства, знања о паралелним догађајима и разума. Уџбеничка историја се служи још једном обманом, она погрешне претпоставке претвара у аксиоме, које позива у помоћ у критичним случајевима када историјски извори недостају и тако ствара грандиозно погрешну перцепцију света, умножава грешке.
3. Словени у ужем смислу
Говорници словенског језика са словенским идентитетом. Овај идентитет шире мантијаши-глагољаши. Изграђује се од времена Ћирила и Методија.
4.Словени у ширем смислу
Говорници словенског језика са појединачним словенским идентитетима. Ови идентитети се формирају, међу говорницима словенског језика, око нових елита (словенског и несловенског порекла), а у контакту са предузимљивим, елитистички раслојеним германским и туркоазијатским заједницама.
