Да ли су Склави шестог и седмог века заиста Словени?

[haeul]

Јао. Зар нисам већ рекао да иза сваког живог бића постоји непрекинут ланац живота све до првог једноћелијског организма у примордијалном океану.

Јеси, али си коментар обрисао пре него што сам имао шансу да ти одговорим. Хвала ти што си ми је опет пружио.

Ово је пример софизма који се граничи са безобразлуком. Не говоримо ми овде о биолошком континуитету, већ континуитету колективног идентитета народа. Једноћелијски организми међу нашим прецима се нису звали ни Србима ни Румунима. С друге стране, међу прецима Срба има и вишећелијских двоножаца који су се још у 6. веку звали Србима. Међу твојим, релативно говорећи, скоријим прецима је стање мало другачије, зар не?

Све ти то добро знаш, али волиш да забушаваш.

Узгред, Срби нису 'народ најстарији'. Они који то тврде не чине ни 1% корисника овог форума.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ево, да не идемо баш до Руса, већ мало ближе нашем региону:

Раније, дакле, Словени не имаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани.

 

[ИгарЈ]

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагаст, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

За почетак би ваљало да имена наводиш у посведоченом облику и кажеш када и где су посведочена. Којом методом си утврдио да су сва наведена имена очигледно несловенска?

Моје омиљено прасловенско име је Περβοῦνδος. Његов реконструисани прасловенски облик је *Perbǫdъ, у каснијем старословенском име би гласило *Прѣбѫдъ а у савременом српском *Пребуд.

У грчком облику крајње -ος је грчки номинативни завршетак.

Почетно περ- стоји за прасловенски префикс *per- који је метатезом ликвида спроведеном крајем осмога века у старословенском и старосрпском добио облик прѣ- (у савременом језику гласи пре-).

Други део имена -βοῦνδ- стоји за словенску основу -bǫd- од глагола byti (стсл. быти) 'бити'. У њој скупина /οῦν/ стоји за прасловенско назално ǫ. Прасловенска основа -bǫd- посведочена је у старословенском као -бѫд-, слово ѫ означава речено назално ǫ. У савременом српском основа -bǫd- гласи -буд-.

Потпуну успоредницу налазимо у старопољском имену Przebąd где правилним пољским развојем per- даје prze- а -bǫdъ > bąd (пољско слово ą означава назал).

Још неке старе успоренице налазимо у називу Прѣбужда у Милутиновој повељи (са штокавском променом ѫ > у) и у бугарском Пребъдище (са бугарском променом ѫ > ъ).

Jerzy Nalepa - Słowiańszczyzna północno-zachodnia, Państwowe Wydawnictwo Naukowe, Poznań, 1968 35.

 

[Pravi Vlah]

Јеси, али си коментар обрисао пре него што сам имао шансу да ти одговорим. Хвала ти што си ми је опет пружио.

Ма јок, грешиш. Нисам ја обрисао мој коментар, него због мени непознатих разлога, неки добронамерни модератор.

Ово је пример софизма који се граничи са безобразлуком. Не говоримо ми овде о биолошком континуитету, већ континуитету колективног идентитета народа. Једноћелијски организми међу нашим прецима се нису звали ни Србима ни Румунима. С друге стране, међу прецима Срба има и вишећелијских двоножаца који су се још у 6. веку звали Србима. Међу твојим, релативно говорећи, скоријим прецима је стање мало другачије, зар не?

Све ти то добро знаш, али волиш да забушаваш.

Узгред, Срби нису 'народ најстарији'. Они који то тврде не чине ни 1% корисника овог форума.

Крокодил успешно задржава исти облик који је достигнуо пре двеста милиона година, док мајмуни постоје само десетак милиона година. Да ли то значи да је крокодил напреднији од мајмуна?

 

[ИгарЈ]

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагаст, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

Αρδαγαστος - прасловенско *Ardagastǔ, општесловенско *Radogostь
Кελαγαστος - прасловенско *Kēlagastǔ, општесловенско *Cělogostь
Пειράγαστος, Пηράγαστος, Пίράγαστος - прасловенско *Piragastǔ, општесловенско *Pirogostь
Аκάμηρος - прасловенско *Akamirǔ, општесловенско *Okomirь

 

[Момчило]

Momčilo, apsurdno je da svoj argument braniš nedostatkom pisanih dokumenata koji su tu zbog istorijskog propadanja i, naravno, Turaka.

Već sam ti ovde bio postavljao Povest minulih leta, odnosno starorusku letopisačku tradiciju. Ne možeš izdvajati Istočne Slovene kada upravo o Slovenima govorimo i reći OK, to su Rusi, ali ja pričam o Srbima. Pa valjda je logično da ako je slovenski etnonim identitetski usvojen kod Zapadnih i Istočnih Slovena, to verovatno slučaj i sa Južnima?

http://pvl.obdurodon.org/pvl.html

Већ сам објаснио.
Не читаш пажљиво.
Етноним Словен се запатио прво код Словена пагана у периоду, Ћириловог и Методијевог, ширења хришћанства, а преко придева за језик.
У том назначеном периоду Срби су већ хришћани, па нису изложени деловању Ћирила и Методија, па се тај термин код Срба у том периоду није ни примио.
А у корпус српских писаних докумената, из периода средњевековне српске државности, не спадају ни Барски родослов, ни дубровачки архив, ни Мавро Орбини.
Такође сви знате разлику између именице и придева.
Помислићу да покушавате да ми продате рог за свећу.
Придев се изводи из именице.
Па где је та именица?
Лако је само је пронађете у српском документу и прикажете.

Али ако је нема, онда ни Срби из тог периода не могу имати никакву релацију и однос са именицом коју не познају.
Где је та именица?

 

[Pravi Vlah]

Ово је пример софизма који се граничи са безобразлуком. Не говоримо ми овде о биолошком континуитету, већ континуитету колективног идентитета народа. Једноћелијски организми међу нашим прецима се нису звали ни Србима ни Румунима. С друге стране, међу прецима Срба има и вишећелијских двоножаца који су се још у 6. веку звали Србима. Међу твојим, релативно говорећи, скоријим прецима је стање мало другачије, зар не?

Romanus постоји ab urbe condita -- од оснивања града Рима, то јест већ скоро двадесет осам векова. Колико си ти исти Србин као они Серби споменути тек пре осамнаест векова -- ха, ха! -- толико сам ја Ромулусов праунук.

Синко.

 

[haeul]

Romanus постоји ab urbe condita -- од оснивања града Рима, то јест већ скоро двадесет осам векова. Колико си ти исти Србин као они Серби споменути тек пре осамнаест векова -- ха, ха! -- толико сам ја Ромулусов праунук.

Синко.

Ако сматраш да су Римљани и Румуни исти народ, осећај се слободним да се позиваш на то наслеђе.

Не понашај се као дериште.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vas dvojica, zamolio sam vas da nastavite preko privatne prepiske.

Neće biti više neformalnih upozorenja.

Већ сам објаснио.
Не читаш пажљиво.
Етноним Словен се запатио прво код Словена пагана у периоду, Ћириловог и Методијевог, ширења хришћанства, а преко придева за језик.
У том назначеном периоду Срби су већ хришћани, па нису изложени деловању Ћирила и Методија, па се тај термин код Срба у том периоду није ни примио.
А у корпус српских писаних докумената, из периода средњевековне српске државности, не спадају ни Барски родослов, ни дубровачки архив, ни Мавро Орбини.
Такође сви знате разлику између именице и придева.
Помислићу да покушавате да ми продате рог за свећу.
Придев се изводи из именице.
Па где је та именица?
Лако је само је пронађете у српском документу и прикажете.

Али ако је нема, онда ни Срби из тог периода не могу имати никакву релацију и однос са именицом коју не познају.
Где је та именица?

Ne, nisi objasnio, već samo obelodanio.

Zašto misliš da su Srbi hrišćani? Vladari im ne nose hrišćanska imena i počinju upravo tek posle ćirilometodijevske misije. Ni arheologija ne ide u korist tvoje tvrdnje da su Srbi u to vreme uglavnom hrišćani.
Na čemu se temelji ta pretpostavka?

 

[Момчило]

Vas dvojica, zamolio sam vas da nastavite preko privatne prepiske.

Neće biti više neformalnih upozorenja.



Ne, nisi objasnio, već samo obelodanio.

Zašto misliš da su Srbi hrišćani? Vladari im ne nose hrišćanska imena i počinju upravo tek posle ćirilometodijevske misije. Ni arheologija ne ide u korist tvoje tvrdnje da su Srbi u to vreme uglavnom hrišćani.
Na čemu se temelji ta pretpostavka?

Ма где је именица Словен у српском средњевековном документу?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма где је именица Словен у српском средњевековном документу?

Ja sam te pitao otkud ti to da su Srbi bili sredinom IX stoleća uglavnom hrišćani.

Ne postoje dokazi za tako nešto.

 

[Момчило]

Αρδαγαστος - прасловенско *Ardagastǔ, општесловенско *Radogostь
Кελαγαστος - прасловенско *Kēlagastǔ, општесловенско *Cělogostь
Пειράγαστος, Пηράγαστος, Пίράγαστος - прасловенско *Piragastǔ, општесловенско *Pirogostь
Аκάμηρος - прасловенско *Akamirǔ, општесловенско *Okomirь

Да ли си уопште свестан колико су извитоперили записана имена, уз анаграмирање, додавање и одузимање гласова, само да би их насилно и крајње неспретно и неуверљиво спаковали у словенски калуп.

Акамерос=Окомир

???????????

Па ово је трагично.

Игоре извини али ја се повлачим из овог дијалога са тобом.

- - - - - - - - - -

Ja sam te pitao otkud ti to da su Srbi bili sredinom IX stoleća uglavnom hrišćani.

Ne postoje dokazi za tako nešto.

А ја тебе где је именица.

 

[Pumpaj Dinstanović]

А ја тебе где је именица.

Немам појма где је икоја именица и хтео сам да кренем од малих корака. Треба почети од малих, јер великим корацима ништа се не постиже, а посебно не конструктивна дискусија између људи који имају другачија виђења.

А тебе бих замолио да се не понашаш као дете и не одговараш на питање потпуно невезаним питањем.

А можда и овде се осврнеш.

Ovo zvuči malo čudnovato. Dokle seže Vikamovo ili kasnije?

 

[Момчило]

Немам појма где је икоја именица и хтео сам да кренем од малих корака. Треба почети од малих, јер великим корацима ништа се не постиже, а посебно не конструктивна дискусија између људи који имају другачија виђења.

А тебе бих замолио да се не понашаш као дете и не одговараш на питање потпуно невезаним питањем.

А можда и овде се осврнеш.

Па мали корак би био када би ми открио тајну, у ком се то српском средњевековном документу појављује именица Словен.
Мора се од нечега чврстог почети дијалог.
Зар не?
А на питања ни ти не одговараш, па користим исту медицину.

 

[Pravi Vlah]

ИгарЈ говори науку.

Αρδαγαστος - прасловенско *Ardagastǔ, општесловенско *Radogostь
Кελαγαστος - прасловенско *Kēlagastǔ, општесловенско *Cělogostь
Пειράγαστος, Пηράγαστος, Пίράγαστος - прасловенско *Piragastǔ, општесловенско *Pirogostь
Аκάμηρος - прасловенско *Akamirǔ, општесловенско *Okomirь

Ове гласовне промене нису произвољно одабране већ су резултат проучавања еволуције словенских језика методом историјског поредбеног језикословља.

 

[haeul]

Већ сам објаснио.
Не читаш пажљиво.
Етноним Словен се запатио прво код Словена пагана у периоду, Ћириловог и Методијевог, ширења хришћанства, а преко придева за језик.
У том назначеном периоду Срби су већ хришћани, па нису изложени деловању Ћирила и Методија, па се тај термин код Срба у том периоду није ни примио.
А у корпус српских писаних докумената, из периода средњевековне српске државности, не спадају ни Барски родослов, ни дубровачки архив, ни Мавро Орбини.
Такође сви знате разлику између именице и придева.
Помислићу да покушавате да ми продате рог за свећу.
Придев се изводи из именице.
Па где је та именица?
Лако је само је пронађете у српском документу и прикажете.

Али ако је нема, онда ни Срби из тог периода не могу имати никакву релацију и однос са именицом коју не познају.
Где је та именица?

Твоји закључци су неразумни, а аргументи бесмислени.

Етноним Словен не може бити забележен у словенским изворима пре настанка словенског писма. Већ ти је поменуо да се Словени помињу у страним изворима још у 6. веку, и да се Sclavus користи у значељу 'роб' тек негде од 10. века. Ти томе супротстављаш тврдњу да Склави нису Словени, иако страни извори користе Σκλάβοι, Σκλαβηνοί, Σκλαυηνοί, Σθλαβηνοί, Σκλαβῖνοι и Sclaveni, како за Склавене тако и за Словене. Дакле, не постоји ни трачак доказа који би указао на могућност да Склавени нису Словени. Чак и као прихватимо ту могућност, твоја тврдња да етноним Словен потиче од Sclavus је неоснована, јер се Словени зову Словенима и пре употребе њиховог етнонима у том значењу.

Срби су и те како били изложени деловању Ћирила и Методија, тј. њихових ученика.

У корпус српских средњевековних извора улази све што је српско. То што се Дубровник и Мавро Орбини не уклапају у твоју причу не мења њихов положај у српској историји.

Ако се Срби нису сматрали Словенима, зашто се нису успротивили употреби етнонима Словен у односу на њих? Зашто се нису извлачили из неповољних уговора користећи аргумент 'ми смо Срби а не Словени, ко су ови Словени о које помињете'? Латински извори, укључујући и латинске верзије повеља које су доступне и на српском, Србин и српски језик преводе као Sclavus, sclavonico и томе слично. У српској верзији повеље Стефана Немање стоји 'и да не емле Србин Влаха без суда', а у латинској, 'ut Sclavus non epprehendat Raguseum sine iudicio'. У српској верзији даровне повеље бана Стефана II Котроманића из 1333. године стоји 'двие латинсци а дви срьпсцие', а у латинској, 'duo scripta in grammatica latina, et alia in sclavonicо'. Мислиш ли да српска страна није била упућена у то шта је писало у латинском преводу?

Не помиње се ни српско име баш у сваком документу, па не чуди што су помени свакао мање важног словенског имена још ређи.

Завршаваш још једним неоснованим закључком. То што нешто није забележено у оно мало сачуваних рукописа, никако не може бити потврда тога што тврдиш.

 

[Carlin15]

U svemu ovome je meni zanimljivo sledece: Da li je moguce da su neka slovenska plemena bila prisutna na Balkanu i pre sestog/sedmog veka? Da li je slovenska "migracija" zapocela ranije, i trajala sve do sedmog veka?

Dva zanimljiva citata.

1) The Westminster Review, Volumes 110-111

https://books.google.ca/books?id=ny...EwBQ#v=onepage&q=drinov slavs balkans&f=false

Strana 183:

"Already at the commencement of the third century A.D. we find Slavs settled between the Danube and the Balkan. A constant immigration was going on till the middle of the seventh century, as these hordes were more and more pushed southwards by new invaders from the East."

2) The History of the Decline and Fall of the Roman Empire, Volume 2, Edward Gibbon

https://books.google.ca/books?id=yL...nyAS_14AI&ved=0CFkQ6AEwCQ#v=onepage&q&f=false

APPENDIX, Str. 563:

"... it is extremely likely, though it cannot be absolutely proved, that in the great settlements of non-German peoples, made in the third and fourth centuries in the Illyrian peninsula by the Roman Emperors, some Slavonic tribes were included. This is an idea which was developed by Drinov in his rare book on the Slavic colonization of the Balkan lands, and has been accepted by Jirecek. There is much probability in the view that Slavonic settlers were among the 300,000 Sarmatae, to whom Constantine assigned abodes in 334 A.D. It is an hypothesis such as, in some form, is needed to account for the appearance of Slavonic names before the beginning of the sixth century in the Illyrian provinces."

 

[Pravi Vlah]

U svemu ovome je meni zanimljivo sledece: Da li je moguce da su neka slovenska plemena bila prisutna na Balkanu i pre sestog/sedmog veka? Da li je slovenska "migracija" zapocela ranije, i trajala sve do sedmog veka?

Dva zanimljiva citata.

1) The Westminster Review, Volumes 110-111

https://books.google.ca/books?id=ny...EwBQ#v=onepage&q=drinov slavs balkans&f=false

Strana 183:

"Already at the commencement of the third century A.D. we find Slavs settled between the Danube and the Balkan. A constant immigration was going on till the middle of the seventh century, as these hordes were more and more pushed southwards by new invaders from the East."

2) The History of the Decline and Fall of the Roman Empire, Volume 2, Edward Gibbon

https://books.google.ca/books?id=yL...nyAS_14AI&ved=0CFkQ6AEwCQ#v=onepage&q&f=false

APPENDIX, Str. 563:

"... it is extremely likely, though it cannot be absolutely proved, that in the great settlements of non-German peoples, made in the third and fourth centuries in the Illyrian peninsula by the Roman Emperors, some Slavonic tribes were included. This is an idea which was developed by Drinov in his rare book on the Slavic colonization of the Balkan lands, and has been accepted by Jirecek. There is much probability in the view that Slavonic settlers were among the 300,000 Sarmatae, to whom Constantine assigned abodes in 334 A.D. It is an hypothesis such as, in some form, is needed to account for the appearance of Slavonic names before the beginning of the sixth century in the Illyrian provinces."

Edward Gibbon was a towering figure, but evidently he didn't write anything that mentions Jirecek. Gibbon died at the end of the 18th century, long before the birth of Jirecek, who lived in the 19th and 20th centuries. So, who wrote the above appendix and when?

Also that Westminster Review article is from 1878. I wonder who wrote it and why the ideas in the citations are no longer being taken up by current historians.

 

[haeul]

Edward Gibbon was a towering figure, but evidently he didn't write anything that mentions Jirecek. Gibbon died at the end of the 18th century, long before the birth of Jirecek, who lived in the 19th and 20th centuries. So, who wrote the above appendix and when?

Цитирано није део Гибсоновог дела већ додатка издању из 2008. године. Аутор је уредник издања (чије име се, наизглед, нигде не помиње).

U svemu ovome je meni zanimljivo sledece: Da li je moguce da su neka slovenska plemena bila prisutna na Balkanu i pre sestog/sedmog veka? Da li je slovenska "migracija" zapocela ranije, i trajala sve do sedmog veka?

'Миграција', у неким мањим размерама, је свакако трајала и после седмог века. Доласком Мађара у 9. веку део Словена напушта Панонску низију и налази ново станиште јужно од Дунава, а можда и на простору данашње Румуније. Добар део их остаје и одржава свој идентитет до дубоко у 13. век, а у јужним крајевима, опстају и до 14. века када почиње сеоба Срба на север (дакле, постоје у континуитету још од времена пре доласка Мађара).

Сад, када је тачно миграција почела је сложеније питање. Ја верујем да је то било пре 6-7. века али, да ли и већ у 3. веку?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па мали корак би био када би ми открио тајну, у ком се то српском средњевековном документу појављује именица Словен.
Мора се од нечега чврстог почети дијалог.
Зар не?
А на питања ни ти не одговараш, па користим исту медицину.

Ne, to nije korak, to je preskakanje svega; preskočio si sve i prešao na sam kraj.

A ne treba čitati od poslednje strane, već od prve.

Iliti, kao što sam pojasnio:

Momčilo, apsurdno je da svoj argument braniš nedostatkom pisanih dokumenata koji su tu zbog istorijskog propadanja i, naravno, Turaka.

Već sam ti ovde bio postavljao Povest minulih leta, odnosno starorusku letopisačku tradiciju. Ne možeš izdvajati Istočne Slovene kada upravo o Slovenima govorimo i reći OK, to su Rusi, ali ja pričam o Srbima. Pa valjda je logično da ako je slovenski etnonim identitetski usvojen kod Zapadnih i Istočnih Slovena, to verovatno slučaj i sa Južnima?

http://pvl.obdurodon.org/pvl.html

Ne možeš braniti svoj argument činjenicom da zbog silnih ratova, što Turaka, to paljenja Narodne biblioteke i prosto vremenske erozije pored mnogobrojnih drugih pojedinačnih činilaca kao što je recimo puka ljudska nepažnja, imamo zrnca očuvana od međunarodnih ćirilicom pisanih na našem jeziku srpskih dokumenata.

To se zove zatvaranje očiju. Dakle, nisu Srbi jedini slovenski narod, niti su jedini južnoslovenski, a pre koju poruku sam ti citirao i Crnorisca Hrabrog.

 

[Pravi Vlah]

Цитирано није део Гибсоновог дела већ додатка издању из 2008. године. Аутор је уредник издања (чије име се, наизглед, нигде не помиње).

The style and content suggest the appendix was written towards the end of the 19th century.

 

[haeul]

The style and content suggest the appendix was written towards the end of the 19th century.

Не чуди, јер је ово репринт издања из 1897. Зато се и не помиње уредник.

 

[ИгарЈ]

Твоје тврдње се граниче са апсурдом. Константин Филозоф још у 15. веку пише помиње различите словенске језике и јасно је свестан њихове повезаности.

Pogledajte prilog 453155
Стара српска књижевност у 24 књиге - Књига XI - Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех), изводи Житије деспота Стефана Лазаревића

На ово сам ти указао већ три пута, али ти то настављаш да игноришеш. Поред тога, од самог почетка имамо и помињање словенског језика од стране Словена и несловена, напоредо са поменом српског и других засебних словенских језика. Такође, Словени себе, поред Срба итд., зову и Словенима, и тако их зову и други. Колеге су ти то изнад већ објасниле, тако да нема потребе да понављам.

Прилажем преслов изворника, превод и део чланка који говори о четвртом поглављу Сказанија о писменех.

Ватрославъ Ягичь - Книга Константина Философа и грамматика о письменехъ, Разсуждения южнославянской и русской старины о церковно-славянскомъ языкѣ, Т. I, Санктпетербургъ 1885–1895, 396-398

Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех): изводи - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11. Просвета - Српска књижевна задруга, Београд, 1989, 53-54

Гордана Јовановић - „Сказаније o писменех” Константина Костенечког (Константина Филозофа): Значајан споменик српске средовековне писмености, Зборник Матице српске за славистику 73, Нови Сад 2008, 137-138

 

[Момчило]

Имам потребу да још једном пробам.
Можда сам стварно нејасан.

Хипотетички, како би Прокопије звао Мемелуке?
Да их не би, можда, звао Сервусима упркос томе што се зову Мемелуцима?
Како би припадници мемелучког "народа" звали и представљали сами себе?
Како би аутсајдери називали "народ" Мемелука?



Ја не говорим о томе да је термин саклав (роб војник) означавао роба у било ком ИЕ језику у шестом и седмом веку, него да је реч туранског порекла. Тај термин у истом значењу је касније преузет у ИЕ језике. Па не може да се преузме термин из туђег језика пре него што се дође у додир са страним термином. Термин ће тек у периоду трговине робљем са муслиманима постати важан, а тада ће се и преузети. До тада термин означава само "народ" Склава (каста). Замислите, Склаве, као Мемелуке или Јањичаре.

Све док се не појави тржиште за Склаве (Мемелуке, Јањичаре) не постоји мотив, код европљана, да сопствене термине, који означавају роба, мењају.
Пре појаве потражње, европљани, "народ" Склава, не стављају у контекст робова, зато што европљани и не тргују са њима, зато што нема потражње.
Тада се појављују муслимани, који масовно, а из верских разлога, потражују специфичне робове, не примарно кућне, него баш Сакалибе (војнике робове) да служе као војска и телесна гарда.
У периоду масовне и уносне трговине робљем је термин склав и усвојен у европске језике и то без промене значења. Зато што европљани у том периоду, масовно, тргују са робовима-склавима.
Муслимани не траже робове Словене (етноним), шта ће им, него траже робове војнике Склаве (специфичну касту).


А Склави су робовска војна формација настала на Дунаву, као потреба германских и туранских војних елита за парирање римској војсци.

 

[Момчило]

Прилажем преслов изворника, превод и део чланка који говори о четвртом поглављу Сказанија о писменех.

Ватрославъ Ягичь - Книга Константина Философа и грамматика о письменехъ, Разсуждения южнославянской и русской старины о церковно-славянскомъ языкѣ, Т. I, Санктпетербургъ 1885–1895, 396-398

Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех): изводи - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11. Просвета - Српска књижевна задруга, Београд, 1989, 53-54

Гордана Јовановић - „Сказаније o писменех” Константина Костенечког (Константина Филозофа): Значајан споменик српске средовековне писмености, Зборник Матице српске за славистику 73, Нови Сад 2008, 137-138

Нема именице Словен па нема.


Па ја управо, хипотетишем, да се словенство запатило међу нама преко придева словенски језик, који су зделали Ћирило и Методије.