Да ли су адвентисти (суботари) хришћани? Који су то хришћани светковали суботу до 19. века?
Адвентизам или ишчекивање Христовог другог доласка би требао бити заједнички за све хришћане, али ми се чини да су се код верске заједнице која себе назива адвентистима (Хришћанска адвентистичка црква, колоквијално "суботари") главна тежишта и празници хришћанства заменили светковањем суботе, проучавање дела њихове пророчице Елен Вајт и опседнутост здрављем (брига за тело). Зато ми се оправданим чини питање: да ли су адвентисти уопште хришћани или неки рубни хришћани?
+++
Из истих кругова су поникли и адвентисти и Јеховини сведоци. Јеховини сведоци чак ни не признају Исуса Христа за правог Бога. Он је по њима само Божји син. Дух Свети није Господ, Бог. Нема код њих Свете Тројице. Елен Вајт је имала таква веровања. После адвентисти прихватају тринитаризам (веру у Свету Тројицу као једног Бога у три лица). Ако су пророци надахнути од Бога да објављује Божије истине и упозорења, како онда може неко од њих да греши. Како их онда надахњује Бог који никада не греши? Или нешто не ваља са Богом или са пророцима, конкретно наведеном пророчицом Елен Вајт.
Тешко је говорити да ли је неко хришћанин из таквих неких аспеката јер прво рана хришћанска црква није познавала тројство , свету тројицу или слично.
Иако је постојао епитет Син Божји није означавало биолошко сродство већ више усвајање.
Постоје 2 опције месијанства једна је изникла из протестантизма која наличи на суботаре и ЈС и једна чисто јеврејска која не прима Нејевреје односно практикују јудаизам и поштију Исуса као мешију и имају нови завет на хебрејском.
Сад углавном све те фракције су оо мени апологетске и догматске. Религија се темељи на два три пасуса или реченице и слично на темељу тога нова црква.
Међутим по мени сам Христ је био антидогмата и концептуалиста а не текстуалиста.
Апостоли нису одступали од Торе али нису имали дијеталну исхрану већ су били вегетеријанци евентуално риба.
Ипак њихово тумачење Торе и интерпретација није била рабинска већ нешто другачија.
Чак и календар је био соларни не лунарни али су преступне године решавали 13 месецом који би се продужавао у неколико дана сваке године до преступне и песах би падао увек на исти дан.
По мени није поента како ћеш доживњавати Исуса већ извршавати његову вољу и дела и речи. Каква ће та зајеница бити какви ће ти верници бити.
Христ је рекао где су двојица у моје име ту сам ја.
Дакле чак и према Павлу верници су Христово тело не црква , црква је исто што и храм.
Храм је саборно место верника свештеници први по части или међу једнакима или према Христу најбољи од вас да вам буду слуге.
Не Божији дом нити орган власти или суд.
Царевима 8:22-53
22 И стаде Соломон пред олтаром Господњим пред свим збором Израиљевим, и рашиири руке своје к небу,
23 И рече: Господе, Боже Израиљев! Нема Бога као што си ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свим срцем својим;
24 Који си сачувао слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му казао; јеси казао својим устима и испунио својом руком, као што се види данас.
25 Сада дакле, Господе, Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му казао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји уздрже пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.
26 Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч твоја, коју си казао слузи свом Давиду, оцу мом.
27 Али хоће ли Бог доиста становаии на земљи? Гле, небеса и небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах!
28 Али призри на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе, Боже мој, и услиши вапај и молитву, којом се данас моли слуга твој пред тобом:
29 Да буду очи твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над местом за које рече да ћеш ту метнути име своје, да услишиш молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту.
30 Услиши молбу слуге свог и народа свог Израиља, кад се моле на овом месту; услиши с места на коме пребиваш, с неба; услиши и помилуј.
31 Ако ко згреши ближњему свом, па му даду заклетву да се закуне, и он дође да се закуне пред олтаром твојим у овом дому,
32 Тада ти услиши с неба и учини, и суди слугама својим осуђујући кривога и казнећи га за дела његова, а оправдавајући правога и плаћајући му по правди његовој.
33 Кад народ твој Израиљ буде поражен од непријатеља зато што ти згрешише, ако се обрате теби и прославе име твоје, и помоле ти се и замоле те у овом дому,
34 Тада ти услиши с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их натраг у земљу коју си дао оцима њиховим.
35 Кад се затвори небо и не буде дажда зато што ти згрешише, ако ти се помоле на овом месту и прославе име твоје, и обрате се од греха свог кад их намучиш,
36 Тада ти услиши с неба, и опрости грех слуга својих и народа свог Израиља, показујући им добар пут којим ће ићи, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.
37 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци и гусенице, кад га притисне непријатељ у земљи његовој, кад буде каква невоља и каква болест,
38 Свака молитва, свака молба која буде од ког год човека и од свег народа твог Израиља, кад познају сваки рану срца свог, па рашире руке своје према овом дому,
39 Тада ти услиши с неба, с места где пребиваш, и помилуј, и учини и дај свакоме по свим путевима његовим, како познајеш срце његово (јер ти сам знаш срце свих синова човечијих),
40 Да те се боје докле год буду живели на земљи, коју си дао оцима нашим.
41 А и туђинац који није од народа твог Израиља, него дође из далеке земље имена твог ради,
42 Јер ће чути за велико име твоје и за твоју јаку руку и за подигнуту мишицу твоју, кад дође те се помоли у овом дому,
43 Ти услиши с неба, с места где пребиваш, и учини све за шта повиче к теби тај туђинац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да се ово име твоје призива на овај дом што га сазидах.
44 Кад народ твој изиде на бој против непријатеља свог путем којим га пошаљеш, ако се помоле Господу окренувши се према граду, који си изабрао, и према дому што сам сазидао имену твом,
45 Тада услиши с неба молитву њихову и молбу њихову, и учини им правду.
46 Кад ти згреше (јер нема човека који не греши) и разгневиш се на њих и предаш их непријатељима, те их одведу у земљу непријатељску, далеку или блиску,
47 Па ако се дозову у земљи куда буду заробљени, и обрате се и замоле те у земљи оних који их заробе, и реку: Сагрешисмо и злочинисмо, безбожници бисмо,
48 Па се обрате теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља који их заробише, и помоле ти се окренувши се према земљи својој, коју си дао оцима њиховим, према граду који си изабрао и према дому што сам сазидао имену твом,
49 Тада услиши с неба, с места где пребиваш, молитву њихову и молбу њихову, и учини им правду.
50 И опрости народу свом што ти сагрешише, и све преступе њихове, којима ти преступише, и учини да нађу милост у оних који их заробише, да се смилују на њих.
51 Јер су твој народ и твоје наследство, које си извео из Египта, из гвоздене пећи.
52 Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твог и на молбу народа твог Израиља, да их услишиш кад год те призову.
53 Јер си их ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко слуге свог Мојсија кад си извео оце наше из Египта, Господе Боже.