Da li se čovek na samoubistvo odlučuje iz hrabrosti ili iz kukavičluka?

Otac mi je umro od karcinoma pluća,.. agonija nije trajala dugo, svega 7 dana je odležao na gerontologiji, (do tada kući) - bolova skoro da i nije bilo (flasteri).
najbolji drugar pre pola godine je umro od iste bolesti, kući,.. opet nije bilo nepodnošljivih bolova. To znaju lekari, ima ih ovde na forumu, o terapiji bola,..
Žena mi je umrla od limfoma. Nije bila (jako) bolna, viđao sam je svaki dan u Kamenici. ima puno jačih bolova od drugih bolesti,.. Hteli su da je puste da umre kući,.. ja sam se plašio toga više nego ona,..
Strašnije je ( verovatno jako strašno) iščekivanje bola,.. neizvesnost, strah...
Drugi dobar drugar je imao prognozu 2 do 3 godine,.. pa mu je želja bila da dočeka još jedne olimpijske igre. i dočeka ih, ali su ih odložili jednu godinu (zbog korone),.. i ipak ih je dočekao. Karcinom je krenuo od debelog creva, pa na jetru, srce, limfne žlezde ,..
On mi je pričao o atmosferi na Onkologiji:
Oni mlađi od 65, depresivni, strah se vidi u svakom trenutku, potištenost, depresivni,.. strašnoo,..
Oni preko sedamdeset veseli sa svakim novim danom.

Ako osoba ne želi da trpi bolove, ipak je to kukavički. Uvek se može naći razloga i za i protiv kod karcinoma.
 
Poslednja izmena:
samo u slucaju bolesti samoubistvo ima smisla ili eutanazija..ako je neko smrtno bolestan bez nade da moze da ozdravi a trpi na primer bolove, cemu život?
cak ni zbog najmilijih ne vredi živeti u takvom stanju jer ne pati samo bolesnik vec pate i njegovi najbliži
možda nisam u pravu ali cu reci da je oduzimanje svog života u takvim slucajevima ustvari samoubistvo iz ljubavi,oslobadja patnje sebe i najmilije
I ne veruješ u čuda. Oduzimaš sebe.
Predaješ se Smrti.

Svako umre kako mu je suđeno. Pa čak i ako se eutanazira.
Ali to je život, dok nije...

Ja sam protiv suicida. Iako nema smisla suditi onima koji su ga izveli na sebi. Sami su presudili sebi. Iako, opet, sudbina je tako htela... (sudbina da si smrtno bolestan, ludo zaljubljen, psihički nestabilan, životno bezizlazan, itd, ali mislim Nada da je Nada)...

Prošlo mi je kroz glavu da li ću ustati kada sam leteo sa motocikla...
Dopao mi se odnos onih koji su pomogli, iako realno mi nije bilo ništa. A salaškom psu je sudbina bila da pobesni i samoubije se o motor, motor je mašina i opravljena. A pas se eutanazirao tim potezom...
I ono, sudbina... Čudna...

A imam i privatno razlog zašto mi suicid stvara odbojnost. Razlog? Hm.. Koji god da je, nije više tu... Sudbina? Jedna je, jer posle toga više nema nazad, ne u taj život... Ako si ubeđen da dobijaš naredni, šta ako toga nema?

Ili dečakova karma u Izraelu sukobljenim sa... Dečakova...
 
Razmišlkjam o ovom tvom,.. i lajkovao sam podršku za misli,.. alii,.. ne slažem se sa svim:

Najpre: Zdrav bolesnom ne veruje,.. i ne razmišljaju isto,..
To je slučaj: nema agonije - unapred,.. izvesnog ishoda,.. ne znam koliko je to uporedivo sa iskustvima koje sam ja napisao..

I ne veruješ u čuda. Oduzimaš sebe.
Predaješ se Smrti.
Izazivaš je,.. predaja je po meni drugo,.. kada se prestaneš boriti. ali ne provociraš,.. ne ubrzavaš,..
Svako umre kako mu je suđeno. Pa čak i ako se eutanazira.
Ali to je život, dok nije...

Ja sam protiv suicida. Iako nema smisla suditi onima koji su ga izveli na sebi. Sami su presudili sebi. Iako, opet, sudbina je tako htela... (sudbina da si smrtno bolestan, ludo zaljubljen, psihički nestabilan, životno bezizlazan, itd, ali mislim Nada da je Nada)...
I ovde se ne slažem:
Ako i nismo kovači svoje sreće, ali nesreće sigurno jesmo (msm da je Andrić tako rekao), ali se ne misli na nesreće od neba,.. ili sudbine, već na one koji i ne moraju biti po "sudbini" - koje ipak zavise od naše volje.
da si išao sporije motociklom ( ili bio više koncentrisan,.. ili veštiji,.. vozim i ja motocikl), izbegao bi "sudbinu". Sumnjam ja i u sudbinu,.. mada mi je tako teže u životu,.. nego vama koji više verujete da je tako moralo biti (opet mislim na momente - ljudski faktor).
A pas se eutanazirao tim potezom...
I ono, sudbina... Čudna...
Nije se pas eutanazirao,.. nije on to hteo - nesrećan slučaj nije eutanazija.
A imam i privatno razlog zašto mi suicid stvara odbojnost. Razlog? Hm.. Koji god da je, nije više tu... Sudbina? Jedna je, jer posle toga više nema nazad, ne u taj život... Ako si ubeđen da dobijaš naredni, šta ako toga nema?
mislim da ih ima svako,.. u nekom američkom priručniku sam čitao- Vi imate 55 godina, do sada vam se sigurno dogodilo:
10 ljudi iz vašeg okruženja je izvršilo suicid,.. ja zinem,.. i prebrojim se,.. pa bilo ih je 5/6. i to je puno,.. ali u Americi ih bude više,.. (zavisi i koliko je okruženje)...
Ili dečakova karma u Izraelu sukobljenim sa... Dečakova...
Daa,.. pa ti onda veruj u svevišnjeg i u sudbinu,... a ja ću i dalje da sumnjam.
 
I da pomenem jednu organizaciju koja se ozbiljno bavi prevencijom suicida Centar Srce. - ćerka mi je 5 godina tamo volontirala i pre udaje bila instruktor za druge volontere, kojih ima puno, ( za neverovati je koliko ih se prijavljuje)... ali se pažljivo biraju za rad (on-line je pomoć) sa korisnicima pomoći.
 
I tebi @Plant kao drugu moram objasniti šta je sudbina.

Jednom je.

Ma koliko da se ponavljala. Ma kolika verovatnoća bila. Ma šta bila...

Jednom je.

On i dalje ne razume. Sumnjam da ćeš i ti.
Iako prostije od toga se ne može objasniti.

Jednom je.

Ma koliko da misliš da je mogla biti neka druga, uvek je jedna... Jer je, sad već razumeš,


Jednom, je.
 
Пре четири године сам оперисан од карцинома плућа и никада ми није ни прошло кроз главу да дигнем руку на себе. А било је изузетно јаких болова, међу најјачима, зато што два велика дрена пролазе између ребара. Бол је био интензиван и непрекидан, дан и ноћ.
Чекам свој ред, као и други, али не бих прекоредно.
 
Не било примењено на било кога, али човек је жилаво живинче, па се некако навикне и прилагоди и на бол. Мали и болови који трају краћи период се лако медикаментно решавају, али код великих мораш да се прилагодиш да ти је то неизбежан пратилац у животу. За моје године и касније кажу - "Када се ујутро пробудиш и ништа те не боли, прво помислиш да си мртав". Бол није никакав разлог за суицид.
 
Не било примењено на било кога, али човек је жилаво живинче, па се некако навикне и прилагоди и на бол. Мали и болови који трају краћи период се лако медикаментно решавају, али код великих мораш да се прилагодиш да ти је то неизбежан пратилац у животу. За моје године и касније кажу - "Када се ујутро пробудиш и ништа те не боли, прво помислиш да си мртав". Бол није никакав разлог за суицид.
Čak šta više, bol te čini živim.
Kao glad, ili neka druga nelagodnost.

Iako svi volimo komfor. Skoro svi.
 
Čak šta više, bol te čini živim.
Kao glad, ili neka druga nelagodnost.

Iako svi volimo komfor. Skoro svi.
Па не бих ишао баш толико далеко. Присећам се да постоје неке скале задовољстава у психологији, и престанак бола и уопште нелагодности је високо на тој скали.
Када ми је техничар најзад ишчупао дренове између ребара, уз краткотрајан оштар бол и велико олакшање после тога, шаљиво ме је питао - "Јел' осећаш да ти расту крила?"
 
Хумор у заиста тешким ситуацијама те заиста чини живим. Сећам се, сви смо јадници, тешки болесници, сви у боловима и опет ту и тамо крене неко зезање. Нешто црнохуморно типа "Алана Форда". То је прави "elan vitae".
Слично је и у рату и осталим хорорима.
 
Па не бих ишао баш толико далеко. Присећам се да постоје неке скале задовољстава у психологији, и престанак бола и уопште нелагодности је високо на тој скали.
Када ми је техничар најзад ишчупао дренове између ребара, уз краткотрајан оштар бол и велико олакшање после тога, шаљиво ме је питао - "Јел' осећаш да ти расту крила?"
U smislu, zamisli da nikad nisi gladan za bilo čim, biološkom potrebom(hrana, voda, šećer, vice/porok(setih se srpske) ...), sociološkom potrebom(uspeh, znanje, saznanje, popularnost, familijarnost.. ), emocionalnom(bol, strah, ljubav, stres... ) i drugi, šta bi bio no robot? Mada i robot ima bateriju i svrhu... Iako je mrtav...
Mi nismo, dok osetimo i živimo..
Gladan si za zdravljem...

Krila... Ironija života...
Porok ti skraćuje život, sam naziv ti kaže, pa smo i dalje poRočni...

Da se vratim na ove gajene hobotničice...
 
Хумор у заиста тешким ситуацијама те заиста чини живим. Сећам се, сви смо јадници, тешки болесници, сви у боловима и опет ту и тамо крене неко зезање. Нешто црнохуморно типа "Алана Форда". То је прави "elan vitae".
Слично је и у рату и осталим хорорима.
humor i optimizam u takvim situacijama doprinose oporavku
 
humor i optimizam u takvim situacijama doprinose oporavku
Не доприносе. Али је много лакше суочавање са ситуацијом.
Мада јака депресија дефинитивно физички убија, без активног суицида. Сведок сам.
Оно када се човек потпуно преда и изгуби вољу за животом.
 
Poslednja izmena:
a sta ako je osoba bolesna od karcinoma, nema leka, umire mu deo po deo tela, maltene se raspada u bolovima ?
Nina, tema je predstavljena ograničeno tako da samo kroz prizmu kukavičluka ili hrabrosti gledamo na slučaju samoubistva.
Ali to i nije loše, jer mi trebamo da se potrudimo da dekodiramo tu zamku, ako smo sposobni, to je takodje i mali test za nas.
Elem, nešto što je servirano u granicama iliti "in the box", sadrži samo ono unutra, a šta ćemo sa onim izvan? Jer postoji prostor odnosno istina, "outside the box" te moramo izaći iz toga, ukoliko prepoznamo da je nešto "nepravedno" ili netačno ograničeno, a čija se istina nalazi izvan, mislim da je esencija svih tema i čitave filozofije izaći iz takvog razmišljanja, pa makar to bio pogrešan pokušaj, jer će i to voditi ka vjerovatno najbitnijoj stvari koju trebamo svi njegovati, a to je dijalektika.
Tako da moj odogovor na temu bi bio taj da imamo više prizmi, od navedene dve, kroz koje možemo gledati na pojavu samoubistva.
 
ne mislim da je tema ogranicena.....ako ima neku trecu prizmu ili ono izvan kroz koje mozemo da sagledamo i razgovaramo .....reci, objasni
razloga za samoubistvo može biti više i ti su razlozi po meni individualni tj.zavise od osobe do osobe , nacina života koji su živeli,sticaja okolnosti u njihovim životima, tragedija, slabosti, nemoći, bolesti, straha i........pitanje je samo da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk
 
ne mislim da je tema ogranicena.....ako ima neku trecu prizmu ili ono izvan kroz koje mozemo da sagledamo i razgovaramo .....reci, objasni
razloga za samoubistvo može biti više i ti su razlozi po meni individualni tj.zavise od osobe do osobe , nacina života koji su živeli,sticaja okolnosti u njihovim životima, tragedija, slabosti, nemoći, bolesti, straha i........pitanje je samo da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk

Astroloski gledano najvise suicida u 21 vijeku su pocinile osobe rodjene u znaku Ovna i to ubjedljivo

I vecinski se cine u afektu manji broj je kada neko duze planira da izvrsi suicid pa to i ucini,a najmanje suicida su pocinili ljudi rodjeni u znaku Ribe
 
ne mislim da je tema ogranicena.....ako ima neku trecu prizmu ili ono izvan kroz koje mozemo da sagledamo i razgovaramo .....reci, objasni
razloga za samoubistvo može biti više i ti su razlozi po meni individualni tj.zavise od osobe do osobe , nacina života koji su živeli,sticaja okolnosti u njihovim životima, tragedija, slabosti, nemoći, bolesti, straha i........pitanje je samo da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk
Citirao sam navod za karcinom, npr. to bi gledao pre kroz pametno, glupo, potrebno, nepotrebno, ima smisla, nema smisla, a ne kroz kukavičluk ili hrabrost, ako neko prekraćuje sebi muke, npr. živi u nesnosnim bolovima te zna da je za oko pet dana gotov, ili još gore za mjesec, to nije život to je pakao, zar možemo onda odrediti da li je takav čin samoubistva kukavičluk ili hrabrost? Ili da postavimo pitanje ima li smisla ili nema li smisla prolaziti kroz to?
 
a koga boli uvo jel počinjeno iz kukavičluka ili hrabrosti, ko se još opterećuje time kad je u agoniji i samo razmišlja kako da crkne?

jel se beleži negde? hoće na grobu da mi piše 'hrabra' ili 'kukavica', i to će sad kao nešto da znači, promeniće nešto


zamisli ljude i u smrti opsednute čašću i reputacijom

a i da piše, zabole me, mrtva sam i chillin' like a villain
 
Do kraja života upoznavaću ljude, a nikad ih upoznati neću; uvek će me zbunjivati neobjašnjivošću svojih postupaka, rekao je Meša Selimović

Pitanje je da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk?
Niđe veze pitanje, a pitanja govore mnogo o autoru...


Da li je bolje hurmašice jesti ljeti ili zimi ?
A kebap ?
Zamisli da ti je život 1000% dosadio i da ne možeš dalje , pa s pištoljem prislonjenim na sljepoočnicu šta bi ti pomislila o ovom pitanju ?
 

Back
Top