Da li se čovek na samoubistvo odlučuje iz hrabrosti ili iz kukavičluka?

[gost 443389]

Lično smatram da je hrabrost, i sam sam uvek imao te misli, pisao sam o tome... uglavnom se ubijaju ljudi koji su u nekom smislu doživeli kraj, više se nema kud, objektivno, i sve što bi nadalje uradili je nastavak patnje. Teški psihički bolesnici, teški bolesnici uopšte, ljudi kojima zelenaši zbog ogromnog duga prete ubistvom familije, ljudi u godinama koji su sve izgubili pa ne mogu da krenu ponovo, ljudi koji su izgubili čitave porodice pa ne mogu da se pomire sa tim ma šta radili, ljudi na kraju života koji shvataju da restarta nema i da su mnogo šta propustili...

Lako je reći - kukavičluk je ne uhvatiti se u koštac sa životom, ali nekad se stvarno nema kud i svaki dalji korak je samo borba sa teškom patnjom i prazninom. Ne živimo svi iste živote, niti smo svi jednako u mogućnosti da dodjemo do odredjenih stvari koje nas čine mirnim i celovitim. Zamislite čoveka koji nema izlaz, recimo teško je psihički bolestan, a opet odluči da se zlopati sa time do kraja, do starih dana. To jeste borba, ali suluda borba jer objektivno nema izlaza ni olakšanja, on samo trpi patnju dok ga priroda sama ne uništi, odnosno prekrati mu muke. Tako da odluku da se prevremeno prekine doživotna patnja ne vidim kao kukavičluk, nego kao skraćenje ličnih muka i hrabrost jer se ipak ide u nepoznato...

Ima meni nekog smisla to što si napisao, iako se u nekoj meri smatram Hrišćaninom, da sutra donesu neki referendum o eutanaziji, mislim da bih glasao za to, jer ima puno teških slučajeva, psihički/fizički, i ti ljudi, od silne patnje, sami sebi često pokušavaju da prekrate muke, a to je crn i mučan čin, kažem, mislim da bih glasao da se to olakša onom ko jednostavno ne može više. I sam imam problema, i ponekad crne misli, pokušavam da se borim koliko mogu, ali šta će dalje biti, ne znam. Još se stari, neka sitna primanja, samotan život...ne znam.

 

[Troubleshooter]

Do kraja života upoznavaću ljude, a nikad ih upoznati neću; uvek će me zbunjivati neobjašnjivošću svojih postupaka, rekao je Meša Selimović

Pitanje je da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk?

То је једно од вечних питања на које нема одговора.
Не можемо да рачунамо да нам одговоре они који су покушали самоубиство. То је потпуно тема за себе. Уколико су покушали, па нису успели, могли су да наставе са покушајима и на крају би сигурно успели.
Не рачунају се ни ратници, па чак и терористи, пошто њима није примарни циљ да погину, него да поразе непријатеља или му нанесу највећу могућу штету. И то је тема за себе.
Психички оболели исто нису предмет теме, њих је убила њихова болест.
Остају само они који су сами себе убили, али више не могу да нам кажу, без обзира на опроштајне поруке.
Посебна тема је такође што је то у хришћанству највећи грех, пошто после таквог чина не може да буде покајања.

 

[Cro_čvarak]

Ni hrabrost ni kukavičluk, uglavnom slijed degeneričnih poteza zbog kojih se gubi dodir s realitetom.

 

[analiticki 12]

Ovo su svi tipovi suicida- u afektu,planski suicid,suicid zbog nekih uvjerenja fanaticnih, suicid zbog neizdrzivih fizickih bolova i patnji,suicid u ocajanju,suicid iz malodunosti,suicid zbog strasti,suicid zarad humanosti ako je tu uslov da bi se neko drugi spasio,suicid zbog gubitka casti,suicid u ratu

 

[Nina]

Ova recenica i ujedno pitanje iz teksta govori dosta ..Kolika to treba da bude snaga ljubavi da bi se zbog nje ukinulo sopstveno biće?
Iskreno ne znam..samo znam da je ukinuti sopstveno bice zarad ljubavi sebicluk i strah ili nesposobnost da se život živi dalje bez te ljubavi..
Ako se neko voli takvom ljubavlju, ubijajuci sebe umire i ta ljubav ..veca je hrabrost nastaviti život i cuvati uspomenu na tu osobu koju smo voleli

 

[Samsonight]

Ako uspeš da napraviš pitu od gowana i pojedeš je javi mi.
Ljudi nisu slatka stvorenja uopšte već vrlo gorka i opora.
Groblje snova, leglo kompleksa i frustracija. Retki su čvrsti kako kamen.
Hrišćanska ljubav, saosećanje i milosrđe koje ti je blisko po mom iskustvu prosto ne radi i ne rešava probleme.
Ne pije vodu. Samo lepa priča i ništa drugo. Ja sam ateista jbg.

Život dakle po mom skromnom mišljenju nije priča o večnom spasenju i nekom raju koji nas čeka na kraju svih izazova i patnji već OPSTANAK.
Dakle OPSTANAK. Zakon Džungle. Jesi čistala Knjigu o Džungli?! "Jedi ili budi pojeden. Ubij ili budi ubijen."
Filozofije nam se razlikuju. Ja ne mislim da slabi i promašeni ljudi mogu da opstanu zato i ne mislim da je samoubistvo loše ili dobro već samo deo života i smrti.
Gledaj emisije Opstank, životinje u prirodi. To je realnost.

Ali opet cenim tvoje mišljenje i plemenitost.

Oprosti! Nisam dobro i dovoljno pažljivo pročitala tvoj post, a stoga nisam mogla dobro ni da ga razumem. Imaš pravo, baš dosta ako ne i potpuno!
Nadam se da se nećemo omrznuti nakon mog ovog, zaista nenamernog propusta.

 

[analiticki 12]

Po meni sve samoubice imaju jednu zajednicku osobinu a ne mora biti tacno.Svaki samoubica vjeruje u to da ovaj zivot koji zivi nije zadnji zivot nego vjeruje u nove zivote podsvjesno ne kazem da svaki o tom razmislja dok dize ruku na sebe ali msm da je nemoguce izvrsiti samoubistvo a da u podsvjesti neko nema ideju o novom zivotu i da ovaj zivot nije jedini koji imamo.U svjesti covjeka su svi oni jadi o kojima mi pricamo na ovoj temi al po tome se svi oni razlikuju ono po cemu su po meni svi oni identicni je njihova podsvjest.Podsvjesno vjeruju u taj neki drugi svijet neki novi zivot,koji je bolji pravedniji manje tuzan od ovoga gdje ce biti srecniji tako da im to daje hrabrost da pocine suicid.Jer da nemaju takvu ideju u podsvjesti imali bi nevidjen strah od same pomisli na suicid.Jer da bi se neko odlucio na takav cin iako samoubica toga nije svjestan moguce u tom trenutku on mora imati neku rezervu u podsvjesti to je ta ideja o novom zivotu.

 

[Plant]

Tema je složena, jer .. bi tu Frojd zakomplikovao sa "nagonom za smrću" ( dodajem: -svojih pacijenata).

najčešće je to izraz nemoći (malodušnosti) - predaje,.. znači više je kukavičluk.

Da li je Julija možda zabola sebi nož, zbog osećanja krivice? ( pretpostavljam, da je shvatila da Romeo nije bio obavešten)

Iii, malo etnografije ( na filozofskom sam bio IU - smer etnologija )
U Antologiji Zrenjanina, (jedina) pesma je elemirska* elegija, a ja sam tu pesmu naučio od oca ( voleo je pevušiti dok radimo,.. kopamo na primer,.. uposliti i mozak).

Konji moji iz karuca, crni, - sa'će Pirgin** tavan da zagrmi,
konji moji iz karuca, žuti - sa'će Pirgin tavan da zatutmi,..​

Pirgini (pegavi) su bili velike gazde pa nisu dali sinu jedincu da se oženi siroticom. Pirga je pucao u nju pa u sebe,.. (od pucnjeva je tavan zagrmeo, a od pada je zatutmio).. istinita je tragedija..

sa druge strane neki filozofi (i Dučić) su smatrali da velika ljubav postaje neizdrživa i teži svom uništenju ( spasenju).
Toliko od mene - večitog romantika

* Elemir je veliko i bogato selo blizu Zrenjanina.

 

[Plant]

Samoubistvo je poslednji pokušaj ega da se dopadne superegu.
Dakle poslednji pokušaj čoveka da sačuva svoju čast i dostojanstvo.
Čast je objektivno mišljenje drugih o nama, a subjektivno naš strah od takvog mišljenja.
Međutim individua i njena ličnost projektuje čast ili dostojanstvo i na lični superego kao da je taj superego neki naš veliki i najveći prijatelj, ili učitelj, autoritet, Bog Otac i ako se Superiornom Sebi ne sviđamo do te mere uradićemo tako nešto.
Tako da ja čin samoubistva ne bih nazvao ni hrabrošću ni kukavičlukom već prosto rastrzanošću ličnosti.

Sa druge strane mislim da je za neke i bolje da se ubiju. Ako toliko pate i ne vide izlaz to uopšte nije loše rešenje. Politički nekorektno, ali jbg.

Prostije rečeno, ako smo toliko podbacili u životu od onoga što smo želeli i što smo sanjali da ne vidimo nikakav izlaz i ako sebe mrzimo uradićemo tako nešto.

ee, sad, ja se nadam da se nećeš ljutiti,.. Da li bi o tim (delikatnim) temama, o egu i super-egu trebao pisati ja sa svojih par knjiga pročitanih iz psihologije ) (internet ne računam u ozbiljna pisanija, pa ti spram toga i opraštam).
" Superiornom Sebi ne sviđamo do te mere uradićemo tako nešto."
Superioran u odnosu na ? ... na mene nisi sigurno,.. a ja nisam na Peru ili Pavla,..
Tvoj post meni deluje "rastrzano" i malodušno,.. život je borba, a ne odustajanje,.. a ja sam naveo za razlog malodušnost i nemoć.
a, na ovome ti ozbiljno zameram:

Sa druge strane mislim da je za neke i bolje da se ubiju. Ako toliko pate i ne vide izlaz to uopšte nije loše rešenje. Politički nekorektno, ali jbg.

Ljudski nekorektno ( ti napisa politički,.!? . )

 

[Radovan Četvrti]

Do kraja života upoznavaću ljude, a nikad ih upoznati neću; uvek će me zbunjivati neobjašnjivošću svojih postupaka, rekao je Meša Selimović

Pitanje je da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk?

Ni jedno ni drugo. Ili i jedno i drugo.

Samoubistvo je neki oblik protesta, prkosa, inata najbližem okruženju.

 

[Plant]

Od inata nema goreg zanata

 

[Paula]

Посебна тема је такође што је то у хришћанству највећи грех, пошто после таквог чина не може да буде покајања.

Gde to stoji? nigde. To nije najveći greh, najveći greh je sujeta i gordost. Ne verujem u to i ne slažem se sa tim stavovima u hrišćanstvu.

 

[Paula]

Ni jedno ni drugo. Ili i jedno i drugo.

Samoubistvo je neki oblik protesta, prkosa, inata najbližem okruženju.

Može biti to, a može biti i samo kada čoveku prestane da se živi, mučno mu postaje i da spava, i da se budi i da jede i da hoda i da priča. Umro je živ, i želi to da prekrati. Ili je jako bolestan i nema mu spasa, a sve boli.

 

[Plant]

Gde to stoji? nigde. To nije najveći greh, najveći greh je sujeta i gordost. Ne verujem u to i ne slažem se sa tim stavovima u hrišćanstvu.

ee, ali pop ne sahranjuje ... Crkva zabranjuje suicid.

Može biti to, a može biti i samo kada čoveku prestane da se živi, mučno mu postaje i da spava, i da se budi i da jede i da hoda i da priča. Umro je živ, i želi to da prekrati. Ili je jako bolestan i nema mu spasa, a sve boli.

Daa, ali ja to smatram stanjem izmenjene svesti. Bolesno. Zašto ne bih želeo da živim ?

 

[Paula]

ee, ali pop ne sahranjuje ... Crkva zabranjuje suicid.

znam. mada nekada ako poznaje osobu dođe i pop, ali se o tome mnogo ne priča.
To je pogrešno. Ja eto ne znam nigde gde to stoji u sv pismu da je to najgore nešto, mislim da toga nema.

Daa, ali ja to smatram stanjem izmenjene svesti. Bolesno. Zašto ne bih želeo da živim ?

Pa čovek dođe u to stanje... to može da traje i traje.. ne razume to neko ko nije imao tu želju da se smiri i da nestane. Što jednom moja baka meni reče tako bih volela da umrem samo da se odmorim..

 

[Plant]

znam. mada nekada ako poznaje osobu dođe i pop, ali se o tome mnogo ne priča.
To je pogrešno. Ja eto ne znam nigde gde to stoji u sv pismu da je to najgore nešto, mislim da toga nema.

eee, znam da znaš .. Nego da li ima te zabrane i kod katolika ? (ja ne znam). Bio je ovde jedan slučaj - jedan Velik čovek se ubio sa dobrim autom , saam na putu, zakucao se u drvo sa 160km/h
Ili se udave na primer,..

Pa čovek dođe u to stanje... to može da traje i traje.. ne razume to neko ko nije imao tu želju da se smiri i da nestane. Što jednom moja baka meni reče tako bih volela da umrem samo da se odmorim..

maa, dobro i moja baba je bila takva .. Umor hronični,..
Ali ako čovek dođe u to stanje i izvuče se,.. naučio je nešto, - kako da se izvuče iz toga.

 

[Smorisha]

ee, sad, ja se nadam da se nećeš ljutiti,.. Da li bi o tim (delikatnim) temama, o egu i super-egu trebao pisati ja sa svojih par knjiga pročitanih iz psihologije ) (internet ne računam u ozbiljna pisanija, pa ti spram toga i opraštam).
" Superiornom Sebi ne sviđamo do te mere uradićemo tako nešto."
Superioran u odnosu na ? ... na mene nisi sigurno,.. a ja nisam na Peru ili Pavla,..
Tvoj post meni deluje "rastrzano" i malodušno,.. život je borba, a ne odustajanje,.. a ja sam naveo za razlog malodušnost i nemoć.
a, na ovome ti ozbiljno zameram:

Ljudski nekorektno ( ti napisa politički,.!? . )

Pogrešno si me razumeo. Superego je visina koju želimo da dostignemo u životu, ambicija, slika o sebi. "Superiornom Sebi" sam napisao, ali mislio sam na Superego.
Neko će se ubiti ako završi kao nepokretan u invalidskim kolicima jer ne može da se pomiri sa sudbinom. Neko neće. To je moja poenta.
Ljudi se ubijaju kada gube Sebe. Superiornog Sebe u odnosu na Sadašnjeg Sebe. Mislim podforum je filozofija.
Suština svakog samoubistva je da je čovek vrlo nezadovoljan sobom i svojim životnim stanjem.

Ti čini mi se optimistički gledaš na život. Ja baš i nisam optimista. Život i jeste borba, ne odustajanje. Ali ako izgubiš mnogo nekad predaja i ima smisla.
Ja znam na primer da bih želeo da se ubijem ako bih dobio neku opaku mentalnu bolest kao što je šizofrenija na primer. Tako ne bih mogao da živim sigurno.
Ne znam da li si nekad video kako izgledaju šizofreničari. Mada i to zavisi jer i šizofrenija ima jačih i slabijih.

E sad neko će se ubiti jer ga je ostavila devojka/žena. Neko jer je ostao nepokretan kao što rekoh maločas. Neko će se ubiti jer mu je propala firma ili jer su ga otpustili sa posla.
Neko jednostavno jer mu ništa u životu ne ide. Pokušao je 100 puta sve i svašta, a ima probleme sa depresijom i anksioznošću i prosto ne može više.

Nije politički ili humanistički korektno. Znam jasno. Ali znaj jedno. Samoubicama uopšte život nije lak kad se odluče za tako nešto. Alternativa može da im bude i gora. Koliko god ti bio optimista nekima život stvarno nije cvetno polje.

Znam da se veliki optimista poput tebe sigurno neće složiti sa pesimistom poput mene. Jbg, izvini.

 

[Plant]

OK,.. jesam i nepopravljivi optimista, ali bilo je svačega i u mom životu,.. ali nisam HTEO da mislim o tome,.. autosugestijom tražim drugi algoritam.
.
I još dve priče a na konto teme:
Dok sam kao prosvetni Jadnik prodavao lubenice i dinje ( na nekom ćošku, kod neke samoposluge) , svaki dan mi je dolazio Slikar u invalidskim kolicima ( nema noge, bacio se pod voz zbog devojke u mladosti). I pričam ja to mom drugaru profesoru filozofije,.. Odgovor je bio jako rečit: Nije se on ubio zbog devojke već zbog svoje lude glave.
Miloš Crnjanski je namerno umro (snagom svoje volje) jer je u starosti oboleo od demencije.

 

[Lule]

Pogrešno si me razumeo. Superego je visina koju želimo da dostignemo u životu, ambicija, slika o sebi. "Superiornom Sebi" sam napisao, ali mislio sam na Superego.
Neko će se ubiti ako završi kao nepokretan u invalidskim kolicima jer ne može da se pomiri sa sudbinom. Neko neće. To je moja poenta.
Ljudi se ubijaju kada gube Sebe. Superiornog Sebe u odnosu na Sadašnjeg Sebe. Mislim podforum je filozofija.
Suština svakog samoubistva je da je čovek vrlo nezadovoljan sobom i svojim životnim stanjem.

Ti čini mi se optimistički gledaš na život. Ja baš i nisam optimista. Život i jeste borba, ne odustajanje. Ali ako izgubiš mnogo nekad predaja i ima smisla.
Ja znam na primer da bih želeo da se ubijem ako bih dobio neku opaku mentalnu bolest kao što je šizofrenija na primer. Tako ne bih mogao da živim sigurno.
Ne znam da li si nekad video kako izgledaju šizofreničari. Mada i to zavisi jer i šizofrenija ima jačih i slabijih.

E sad neko će se ubiti jer ga je ostavila devojka/žena. Neko jer je ostao nepokretan kao što rekoh maločas. Neko će se ubiti jer mu je propala firma ili jer su ga otpustili sa posla.
Neko jednostavno jer mu ništa u životu ne ide. Pokušao je 100 puta sve i svašta, a ima probleme sa depresijom i anksioznošću i prosto ne može više.

Nije politički ili humanistički korektno. Znam jasno. Ali znaj jedno. Samoubicama uopšte život nije lak kad se odluče za tako nešto. Alternativa može da im bude i gora. Koliko god ti bio optimista nekima život stvarno nije cvetno polje.

Znam da se veliki optimista poput tebe sigurno neće složiti sa pesimistom poput mene. Jbg, izvini.

Nije tu samo reč o nemanju optimizma, već ljudi mogu da dođu u stanje nihilizma kada ih ne raduje, ne motiviše, ne oduševljava više ništa. Ali ne kao trenutno, prolazno stanje bezvoljnosti, tuge, razočaranosti, nego kao svest o tome da im više ništa ne znači sve ono što "normalnima, zdravima" znači. To je osećaj potpune otuđenosti i sigurno je nepodnošljiv. Neko i odluči da neće da izmiče smrti nego da joj svesno ode u sustret.

 

[Smorisha]

OK,.. jesam i nepopravljivi optimista, ali bilo je svačega i u mom životu,.. ali nisam HTEO da mislim o tome,.. autosugestijom tražim drugi algoritam.

Primetio sam to kod starijih. Da je glavna odbrana smeh i mačoizam uz veliki optimizam. Čuvari Plaže i Nik Sloter. Društveno vaspitanje vašeg vremena je drugačije.
Mada i to zavisi od društva u kom se krećeš.

Neki mačoisti pesimizam vide kao kukanje i možda i jesu u pravu. Meni je sa druge strane pesimizam prirodan i normalan pogled na život jer i mi ljudi starimo i propadamo biološki i sve je nekako podložno propasti te mu pesimizam bude neka realistička priprema za nadolazeće probleme nasuprot optimističkom "biće sve to dobro". Znači očekujem probleme i spremam se za njih. Sve zavisi od stila na kraju krajeva. Svi želimo sebi dobro i pesimisti i optimisti.

 

[Smorisha]

Nije tu samo reč o nemanju optimizma, već ljudi mogu da dođu u stanje nihilizma kada ih ne raduje, ne motiviše, ne oduševljava više ništa. Ali ne kao trenutno, prolazno stanje bezvoljnosti, tuge, razočaranosti, nego kao svest o tome da im više ništa ne znači sve ono što "normalnima, zdravima" znači. To je osećaj potpune otuđenosti i sigurno je nepodnošljiv. Neko i odluči da neće da izmiče smrti nego da joj svesno ode u sustret.

Ovo meni izgleda kao početak kliničke depresije ili možda čak njeno stanje u razvojnoj fazi.
Kada te ništa ne veseli u životu i sve je crno to je klinička depresija. Za to se piju lekovi.

 

[Plant]

Primetio sam to kod starijih. Da je glavna odbrana smeh i mačoizam uz veliki optimizam. Čuvari Plaže i Nik Sloter. Društveno vaspitanje vašeg vremena je drugačije.
Mada i to zavisi od društva u kom se krećeš.

daa, to kod starijih,.. (kad su ispunili Normu, pa im ono drugo dođe Gratis).
.. ja sam uvek bio seljak-veseljak i uvek omiljen
Ali sam ja još daleko od starijeg,.. ihh, kako ću tek tada da uživam

 

[Plant]

Nije tu samo reč o nemanju optimizma, već ljudi mogu da dođu u stanje nihilizma kada ih ne raduje, ne motiviše, ne oduševljava više ništa. Ali ne kao trenutno, prolazno stanje bezvoljnosti, tuge, razočaranosti, nego kao svest o tome da im više ništa ne znači sve ono što "normalnima, zdravima" znači. To je osećaj potpune otuđenosti i sigurno je nepodnošljiv. Neko i odluči da neće da izmiče smrti nego da joj svesno ode u sustret.

Aaa, kojeg su zanimanja ti ljudi? Kreativci nisu jel'da ?

 

[Veliki grešnik]

Mislim da ovo pitanje nije filozofsko,više je medicinskoj struci upućeno.Mislim da svako ko poklekne pred problemima,preda se,nema snage ni volje da se bori dalje je kukavica,slabić.To važi i za extreme koji zbog problema posegnu za najgorim rešenjem,samoubistvom.
Po mom mišljenju što su extremnije kukavice extremnija su im i rešenja problema, cigarete,alkohol,marihuana,kriminal pa sve do suicidnosti.

 

[Lule]

Ovo meni izgleda kao početak kliničke depresije ili možda čak njeno stanje u razvojnoj fazi.
Kada te ništa ne veseli u životu i sve je crno to je klinička depresija. Za to se piju lekovi.

Pa onda svaka želja za samoubistvom može da se kaže da je depresija i da su potrebni lekovi. Ja mislim na stanje kad je čovek zreo i svestan da ga ništa više ne inspiriše. To se ne odnosi na mlade ljude.

Aaa, kojeg su zanimanja ti ljudi? Kreativci nisu jel'da ?

Ne znam kog su zanimanja. Verovatno mogu da budu bilo kog. Osim politačara, oni nemaju obraza.