Da li se čovek na samoubistvo odlučuje iz hrabrosti ili iz kukavičluka?

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Vidis kako se lepo zastitis od samoubistva ....imam hrabrost imam kukavicluk, jedino umor moze da me natera na samoubistvo....a kad si umoran, lakse ti je da zaspes....ili se onesvestis...
Tako da je verovatnije da te neko drugi ubija nego ti sam...
Jednom sam rekao ko hoce da se ubije nek mi pokloni zadnjih mesec dana svog zivota....posle cu mu ja pokloniti njegov zivot...jer kad uradi ono sto mu kazem za tih zadnjih mesec dana, posle se sigurno nece ubiti, a problemi ce mu biti manji..
 
Zar nije torta hladna:
Ja sam licno pokusao da se ubijem tabletama. Razlog takvog cina je bio da pobegnem od digitalnog nasilja kome sam bio izlozen i nisam video drugi izlaz. Da li je to bilo hrabro ili kukavicluk na vama je da procenite. Licno smatram da je oba. Kukavicluk je bio zato sto sam bezao od problema umesto da mu se suprostavim. Hrabrost je bila uopste bila progutati tablete jer u tom trenutku vas obuzima veliki strah i adrenalin i pokusati suicid nije bilo uopste lako trebalo je hrabtost. Moj sud je da je takav moj potez veliki kukavicluk iako je trebalo mnogo hrabrosti da se progutaju tablete.
Kliknite za proširenje...
Podrška za tebe
 
ni kukavičluk ni hrabrost, već sloboda.

čovekov život je samo njegov i ima potpunu slobodu da njime raspolaže jer njegovu muku sam podnosi.
ideja da neka viša sila treba da odlučuje o životu koji ja živim i trpim svojim telom i umom je čist sadizam.

a tek ideja da vreme rešava sve ili da svaka situacija ima rešenje... ljudi nekada pate do kraja života i onda umru. bez ikakvog olakšanja ili razrešenja. nema većeg dokaza za nepostojanje milostivog boga od činjenice da se ljudi muče mesecima na palijativnoj nezi, bez ikakvog olakšanja, samo produžavanje agonije zbog nečega što više ne liči na život. kakav bog to dozvoljava, ne znam, ali milostiv sigurno ne.
 
Samo zamislim ljude koji nemaju ni ime, a postoje i misle. Mrave koje neki entitet može da zgazi bez trunke milosti. Koji nemaju svoju volju, jer za druge ne postoje kao ljudi i već imam razloga da živim.
Postoje ljudi koji veruju čak i onda kada nema ničega u šta bi se verovalo, kada nema nade, zbog takvih ljudi vredi živeti.
Uostalom, vreme je pokazalo da uvek postoji nada u koju treba verovati i mnogo nepoznatih ljudi koje treba upoznati. Izgubiti veru u ljude je osnova samoubistva koja proizilazi iz sebičnosti, samodovoljnosti, egocentričnosti, a sve nastaje iz najobičnije ljudske gluposti. Nema tu ni hrabrosti ni kukavičluka, nego samo glupost. Mali zatvoreni prozor svesti u koji ne damo nikome da udje niti sami želimo da iz njega izadjemo.
Za takve je hrišćanstvo uvelo smrtni greh i pretnju mukama u paklu, jer samo to može da probije zid gluposti.
 
OIbicno strah dovodi do ocaja....koliko sam jha video u svom okruzenju strah , ali nije strah iz kukavicluka, nego strah dovodi do samoubistva......

Strah da razbucas sadasnjost....i oteras sve u 3 ujutro....

Jos sam ja jednom samoubici resavao problem koji ga je mucio , detalj po detalj...ali ga je beznadje vec bilo dohvatilo pa je bio paralisan za promene tekuceg....
Ja mu , ne znajuci za njegove unutrasnje probleme, ali poznajuci stvarne probleme koje ima, nacrtao putanju, i napravio vremena da je odradi....ali treba samopouzdanja da se izvuces suprotno od beznadja...

Niti ga pritiskao , niti mu resavanjem problema nabacio rokove, nista od toga, tako se pogodilo, da mogu da mu ucinim sve bez ikakvih uslova i komplikacija...ali cim problem tekucih problema prestane, psiha predje u blokadu zbog problema koji je najveci, dakle tekuci problem je manji i iako obicno njega navedu kao razlog, nije razlog..

Uvek je problem taj pretposlednji pre tekuceg, onaj koji uzrokuje one najvaznije probleme...

Osoba mora da ima ideju da moze da otera ostale od sebe, a ako nema tu ideju , ne moze ni da otera ni da resi problem sebi..
Dakle vaspitanjem se kreira samoubica..
 
Отварач мозга...опет:
Ne izlecivu bolest i jak napad depresije mogu da razumem.Nema tu mnogo nejasnoca.
Dug.
Ozbiljan problem ako nisi sam.
Sam si?
Pasos u dzep ,nesto sitnih para i u napad.Ako te stignu,stignu.
Sve ostalo su mekusci.
Kliknite za proširenje...
Bolje reketase i zelenase nego da covek dize ruku na sebe.
 
Petar_Petrovic:
Ako problem moze da se resi novcem,onda nije problem.
Kliknite za proširenje...
Али обично не може,ту настаје проблем.
Познавао сам момка...мајка и отац нешто забрљали...целу плату је годинама само прослеђивао...не може се то вратити никада, јел ти " измишљају" камату на камату...затезну...ма,пусте машти на вољу.
На крају побегао преко,нек' је.
 
Отварач мозга...опет:
Али обично не може,ту настаје проблем.
Познавао сам момка...мајка и отац нешто забрљали...целу плату је годинама само прослеђивао...не може се то вратити никада, јел ти " измишљају" камату на камату...затезну...ма,пусте машти на вољу.
На крају побегао преко,нек' је.
Kliknite za proširenje...
Vidis da nije problem,mogao je da pobegne mnogo ranije.
 
Nina:
Pitanje je da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk?
Kliknite za proširenje...
Rekao bih da zavisi od konteksta situacije u kojoj se osoba našla.
Suštinski mislim da nije ni jedno od ta dva, više hrabrost i kukavičluk gledam kao lejblove koje drugi na nas kače.
Da je hrabrost - po meni osoba bi morala svesno da žrtvuje svoj život iako nema neke negativnosti u njemu tj. ako je zadovoljna sopstvenim životom. To bi bilo roditelj se žrtvuje u nekoj situaciji koja potencijalno može da ugrozi život deteta.
Kukavičluk - ako se osoba nađe u situaciji sa kojom ne može da se nosi. Mada ovo je dosta široko...

Mislim da je osnovni okidač za gašenje sopstvenog života stanje očajanja (despair tj. kada se depresija proždere razum).
Ako je čin "racionalan" uglavnom je to da se prekine neprekidna patnja ili radi žrtvovanja za drugu osobu/ljude.
 
Lično smatram da je hrabrost, i sam sam uvek imao te misli, pisao sam o tome... uglavnom se ubijaju ljudi koji su u nekom smislu doživeli kraj, više se nema kud, objektivno, i sve što bi nadalje uradili je nastavak patnje. Teški psihički bolesnici, teški bolesnici uopšte, ljudi kojima zelenaši zbog ogromnog duga prete ubistvom familije, ljudi u godinama koji su sve izgubili pa ne mogu da krenu ponovo, ljudi koji su izgubili čitave porodice pa ne mogu da se pomire sa tim ma šta radili, ljudi na kraju života koji shvataju da restarta nema i da su mnogo šta propustili...

Lako je reći - kukavičluk je ne uhvatiti se u koštac sa životom, ali nekad se stvarno nema kud i svaki dalji korak je samo borba sa teškom patnjom i prazninom. Ne živimo svi iste živote, niti smo svi jednako u mogućnosti da dodjemo do odredjenih stvari koje nas čine mirnim i celovitim. Zamislite čoveka koji nema izlaz, recimo teško je psihički bolestan, a opet odluči da se zlopati sa time do kraja, do starih dana. To jeste borba, ali suluda borba jer objektivno nema izlaza ni olakšanja, on samo trpi patnju dok ga priroda sama ne uništi, odnosno prekrati mu muke. Tako da odluku da se prevremeno prekine doživotna patnja ne vidim kao kukavičluk, nego kao skraćenje ličnih muka i hrabrost jer se ipak ide u nepoznato...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li je lepim ljudima lakši život?
Odgovora
12
Pregleda
206
oziman
oziman
Ortak2
Niče - čovek koga niko nije voleo
2
Odgovora
44
Pregleda
1.232
analiticki 12
A
Ortak2
Šta mislite o Kjerkegorovom delu ili- ili?
Odgovora
2
Pregleda
196
Ortak2
Ortak2

Back
Top