Evo ravno tri dana ima, taman nekako u ovo doba mi na vrata dođe poznanik, socijalni slučaj.
Kaže gladan je.
OK, idem za sebe u trgovinu, oko osam ti donesem nešto hrane.
Kad on meni da možda nemam par eura?
Reko' - imam, ali ne dam.
E da, još sam ga pitao treba li mu kruha, kaže on da ima (dobije ili preko crkve ili preko pučke, ne znam ni sam).
I onda krene žicanje.
- Možeš li mi kupiti cigarete?
- Neću ti kupovati cigarete.
- Ali ja sam strastveni pušač.
- To je tvoj problem.
- Hoćeš li mi kupiti pivo?
- Neću.
Tu mu dam bocu hladne mineralne i vratim se u kuću.
Za pola sata odem u Plodine, kupim trapista, suhog vrata, šunke u ovitku i Cedevitu, dofuram mu doma a njega uopće nema.
Prozor u prizemlju širom otvoren, stavim mu tu vrećicu unuta i odem svojim putem.
Još se brinem da će se majmunu to pokvariti po toj vrućini.
Sinoć ga vidim na benzinskoj, žica ljude novac i cigarete, pretpostavljam i da je te večeri bio tamo.
Znači nije da nema za jesti, ima socijalnu pomoć (radnog staža možda mjesec dana ili manje), mater je nasljedila suprugovu braniteljsku mirovinu, ali ta žena kretena jednostavno više nije mogla trpiti i odselila je kod kćeri prije nešto više od godinu dana u Liku.
Plati mu režije koliko znam i možda nešto sitno pošalje, inače ga ne želi ni vidjeti ni čuti.
Kuća se pretvorila u svinjac, čak ni frižider više nema (to mi je rekao te večeri na benzinskoj kada sam ga napao da me zajebava).
Iznajmljivao je dio kuće prostitutki iz kvarta koja je prema njegovoj priči heroinska ovisnica.
Da li je istina to o heroinu ili nije, ne znam, ne zanima me, ali kaže da mu nije plaćala stanarinu. O tome da li je on njoj naplaćivao u naturi ne priča.
Ono što želim reći je da čak i kao takav svaki dan može dobiti obrok. Kruh dobije, tijesteninu dobije, ulje, brašno, one sitne pekmeze u plastičnim kutijicama, mali maslac.
Znači opet nije gladan.
Druga stvar što on voli pivo i pušač je... strastveni.
Tako da ne vjerujem u te priče o gladi, osim ako se netko sam ne dovede u tu situaciju, a čak i onda ti ostaje pučka kuhinja.
kako se rodite sa ovakvim mozgom nikada mi neće biti jasno 
