Да ли је духовни бол теже подношљив од физичког?

[gost 39034]

Да ли се то уопште може упоређивати?

Ја мислим да је гори духовни.

fizicki bol je, u vecini slucajeva, prolaznog karaktera
nekako mu znamo uzrok, svesni smo svog tela, znamo da ce nas boleti ako se udarimo, posecemo, ako smo bolesni-na to smo nauceni odmalena
osim toga, fizioloski (fizicki) uzrok boli najcesce moze biti otklonjen-odlaskom kod lekara, medikamentima, ozdravljenjem
duhovna bol nema vidljiv uzrok, tesko joj se sagledava kraj, ne moze se lako, makar i kratkotrajno, otkloniti analgeticima, poput fizickog
za duhovni bol se najcesce ne ide lekaru..nekada se tesko poverava i najblizima, njegovu "tezinu" nosi najcesec sam "oboleli"
otuda i nas osecaj vece tezine kada je duhovna bol u pitanju

 

[Iluzorni Iluzionista]

Ima i za psihicki lek...Neko da te zvekne u glavu,dobijes amneziju i kao nov si...resetovan.

 

[Nancy011]

Mislim da je postavljač teme napravio nenamernu grešku u nazivu. Duhovnost i duševnost nisu iste kategorije, ali je očigledno da radi o duševnoj boli.
Po meni je teža duševna bol, jer svaku fizičku bol prate i emocije vezane za tu bol, što ne znači da i kod duševnih bolova nema somatizacija, ali one nisu uvek prisutne.

 

[black_magic_queen]

Duhovni bol je teži i duže traje. Vreme lečenja duhovnog bola je neizvesno, a za svaki fizički bol je tačno utvrđeno kad rana može da zaceli.

 

[nataschahn]

Duševni bol je najteži bol ali ko ga nije doživio nije ni živio.

 

[Грофица]

Знала сам девојку која је наносила себи физички бол да би потиснула духовни.
Али такође знам особе које гледају на све као на део живота и не дозвољавају себи да пате у тој мери.
Све зависи од особе до особе вероватно.

Ја лично сматрам да је духовни тежи. Али како сам ја особа која има ненормално велику фобију од сваке врсте бола, не знам шта би било када бих осетила прави физички бол.

 

[Zak]

Duševni bol je najteži bol ali ko ga nije doživio nije ni živio.

daa daaa... mada bih bez njega mogao komotno (ne)ziveti...

 

[MyTinax]

Meni je tezi dushevni bol.... Kao shto je neko rekao neki fizichki bolovi brzo prolaze.... ali dushevni mogu da ostanu u tebi za ceo zivot....

 

[MyTinax]

pardon duhovni....

 

[junkmarko]

..kroz duhovni bol se raste jer je jedini nachin da ga se oslobodis je da ga prerastesh..

 

[loki11]

Mislim da i dusevna i fizicka bol svakako coveka skuckaju na emotivnom planu. Pa obrni, okreni, efekat je isti

 

[Anđelija]

Sto se tice fizickog bola ja sam prava kukavica, ubija me kad pomislim da ne mogu nesto da sprecim i to brzo (kao sto su bolesti) ne mogu da podnosim
Obicno kada imam neku dusevnu bol kazem ma bolje da sam slomila nesto isl
Ali lakse podnosim dusevni bol, ne kazem da mi ne smeta, ali kad ga osetim osecam se zivom, imam vecu zelju da uradim i promenim nesto....ne umem da opisem bas najbolje to

 

[Anđelija]

Mislim da i dusevna i fizicka bol svakako coveka skuckaju na emotivnom planu. Pa obrni, okreni, efekat je isti

da stvarno...kad si bolestan ili imas fizicku bol najbitnije je mentalno stanje
ili ces nekako da pokusas da zaboravis to i istrpis ili ces da se sjebes

 

[louiskrstic]

Najgora je ona bolest (bol) koja nas trenutno muči.
Kada smo mladji to bude jedna vrsta bolesti dok kada uguramo u dublje godine onda dodje opet najgora ali druge vrste - fizička bolest.
Nezavisno, dodao bih da Duša nikada ne može biti bolesna. Patnja o kojoj govorite je emotivnog (emocionalnog) karaktera.

Bilo bi dobro nadovezati diskusiju o tome kako se najbolje i najbrže izvući iz takvog stanja patnje?

Takodje, dodatno pitanje bi moglo biti zašto se zaljubljujemo?

Neko reče da ko nije patio nije ni živeo kao i da se iz takvog stanja uči; Zato, ako ima volje proširiti razgovor i u ovim pravcima.

 

[Sarita*]

Slazem se da se razgovor na ovoj temi prosiri.

Kako se izvuci iz patnje? Mislim da tu nema recepta. Svako mora da odradi svoj deo patnje. Drugacije nece znati za pravu srecu. Sa svojom patnjom se "nosim" ali, nekako nisam ravnodusna kada vidim da drugi ljudi pate a znam da ne mogu da im pomognem. I znam da samo oni sebi mogu da pomognu, a ne znaju kako.

Zasto se zaljubljujemo i zasto neko za nas postaje poseban? Volela bih da znam. Da li je zaljubljenost samo proizvod nasih cula ili deo univerzalne ljubavi koja nas ispunjava? Mislim da zavisi od stepena duhovnog razvoja. Mozemo se zaljubiti u nekoga ali to nije ljubav ukoliko nekoga zelimo da posedujemo. Prava ljubav podrazumeva davanje bez uslova i bez trazenja bilo cega zauzvrat.

 

[gost 185738]

Да ли се то уопште може упоређивати?

Ја мислим да је гори духовни.

Slazem se sa tobom, mislim da je duhovni bol daleko teze (ne)podnosljiv.

 

[Milance Skot]

Kad me boli glava ja popoijem aspirin, kad me boli dusa za nekom osobom... nema tu leka....

vaistinu

 

[besmrtna]

Ne moze se poredititi...

Mada je fizicki bol teze podneti...

 

[seducer]

Najgora je ona bolest (bol) koja nas trenutno muči.
Kada smo mladji to bude jedna vrsta bolesti dok kada uguramo u dublje godine onda dodje opet najgora ali druge vrste - fizička bolest.
Nezavisno, dodao bih da Duša nikada ne može biti bolesna. Patnja o kojoj govorite je emotivnog (emocionalnog) karaktera.

Bilo bi dobro nadovezati diskusiju o tome kako se najbolje i najbrže izvući iz takvog stanja patnje?

Takodje, dodatno pitanje bi moglo biti zašto se zaljubljujemo?

Neko reče da ko nije patio nije ni živeo kao i da se iz takvog stanja uči; Zato, ako ima volje proširiti razgovor i u ovim pravcima.

Zavisi sta je zapravo pravi uzrok patnje. Individualno je reci kako i fizicki i emocionalni bol uticu na neciju psihu tj duh.

Posto sam bio podvrgnutim vise puta i fizickom i emocionalnom bolu najbolje je to reci sujektivno.

U oba slucaja uvek mi nastane razocarenje i strah. U fizickoj situaciji uvek je prisutan strah za zivot ali sto je veci taj strah to je veca i volja za zivotom. Kada god mi je bilo tesko i bio pred samom smrcu, uvek sam rekao "ma sta bude, tako je Bog hteo" i nikada nisam padao u ambis straha.

Kada sam emocionalno bio povredjen nikada nisam imao strah da cu da umrem, ali sam bukvalno prizeljkivao smrt, ali mislim da to nikada nije bilo ozbiljno. To je verovanto deo razocarenja. Tu sam uvek sebi govorio da ce sutra biti bolje, doci ce dan kada ce me nesto uciniti srecnim.

Kako god okrenuo da li fizicika ili emotivna bol, iako svaka na svoj nacin drugacija, najbitnije je sta imamo u glavi i koje misli nas okruzuju. Ako mislimo lose, onda i jeste lose, ako mislimo dobro onda i bude dobro. Cak je i smrt lepa kada lepo mislimo o njoj. Nikada nije lako misliti ovako, ja sam mislio hiljadu puta da sam treba da gledam pozitivno ali sve je to malo kompleksno. Bitno je uvek zadrzati veru u bolje i pokazati zelju za zivotom. Jer ako se predamo u mislima bilo strahu, ocaju, razocarenju u potpunosti vec smo sami sebi potpisali smrtnu presudu.

Novi dan je uvek drugaciji od proslog.

 

[bRu zLi]

Да ли се то уопште може упоређивати?

Ја мислим да је гори духовни.

Gori je psihicki da se tako izrazim....

Pojedinci cak i psihicki se mogu istrenirati da izdrze fizicki bol sve do umiranja (vojnici neki)
ali psihicko maltretiranje se ne moze izdrzati jer psiha reaguje po sablonima i ti tu ne mozes nista...

Zato i postoji vojna psihologija koja obiluje psihickim mucenjima i koristi se kada se vidi da fizicko mucenje nema udela na zarobljenika koji nece da oda neku informaciju...

Bile su lepe naucne emisije o ovom na kablovkim naucnim kanalima

 

[7thpoison]

Zavisi o kakvom se fizickom bolu radi.Duhovni je tezi,ali zamisli da ti neko kida nokte e onda je fizicki gori

Ako cemo o laksim,onda bih voljela da me boli i globus i zub i cijelo tijelo da mi je u grcevima,samo da se ne osjecam ovako.

Duhovni je ipak gori,zato sto mozes da mu budes konstanto izlozen godinama.

 

[bRu zLi]

Zavisi o kakvom se fizickom bolu radi.Duhovni je tezi,ali zamisli da ti neko kida nokte e onda je fizicki gori

Ako cemo o laksim,onda bih voljela da me boli i globus i zub i cijelo tijelo da mi je u grcevima,samo da se ne osjecam ovako.

Duhovni je ipak gori,zato sto mozes da mu budes konstanto izlozen godinama.

A ako ti neko kida nokte godinama

 

[marixa]

Da li je detetu teže kada ga napusti majka ili kada mu majka lupi šamar?

 

[Astrid*]

Da li je detetu teže kada ga napusti majka ili kada mu majka lupi šamar?

Zavisi od jacine samara.

Najveci dusevni bol je fizicki gubitak drage osobe. Sve ostale boli su podnosljive u odnosu na ovu bol. Ako tako posmatramo najveca bol je dusevna, ali kako su to dve razlicite boli, dusevna i fizicka, tesko ih je uporedjivati. Nekako bole razlicito i svako ima svoj prag podnosljivosti. Zavisi kakve smo licnosti i sta ostavlja dublji trag u nama.

 

[bRu zLi]

Zavisi od jacine samara.

Najveci dusevni bol je fizicki gubitak drage osobe. Sve ostale boli su podnosljive u odnosu na ovu bol. Ako tako posmatramo najveca bol je dusevna, ali kako su to dve razlicite boli, dusevna i fizicka, tesko ih je uporedjivati. Nekako bole razlicito i svako ima svoj prag podnosljivosti. Zavisi kakve smo licnosti i sta ostavlja dublji trag u nama.

Psiholozi su napravili skalu psihicke boli .....Pronadjite to