Da li je bolje imati 400m u Kuli ili 50m u Beogradu? #17 - Kuća na moru ili jednosoban stan u Beogradu?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Лажеш .... свашта је дошло 1944.г.

Ова Емиграција 90-тих деце и унука комунизма, потпуно се разликује од емиграције из 1945.г.

Када упоређујем Победоносцева и Мијака - две потпуно различите Расе !
Znači ni ti nisi imao telefonski priključak pre 1990-te...
Nemam šta da pričam sa takvima :ljutko:
 
Не значи, али немаш везе са таутологијом (пре 50 год. се говорило Теутологија, мислим због речника)
Ovi što su došli 1945 su bili po fabrikama
A ovi što su došli 90-te i 2010-te sede po kafićima i popunjavaju tikete i krive Vučića kad Real Madrid napuni Borusiju...
 
Lažeš.
Svašta je došlo tek 1683-će.

Е, па немо сад да се љутиш, што је јуче НАТО позиција добила НАТО опозицију, то су сви твоји од 1944.г.

Југословени, усташе, титословени, балије и остале подврсте комуњаризма...

Не бисте били на позицијама, да нисте стрељали елиту која је створила све оно што сте заузели...
 
Е, па немо сад да се љутиш, што је јуче НАТО позиција добила НАТО опозицију, то су сви твоји од 1944.г.

Југословени, усташе, титословени, балије и остале подврсте комуњаризма...

Не бисте били на позицијама, да нисте стрељали елиту која је створила све оно што сте заузели...
Prvo, ti ne znaš ništa o "mojima", čak i da ignorišemo te nebulozne pretpostavke koje iznosiš i koje i ne vrede habanja tastature da se opovrgnu.

Drugo, samo opterećenje dedovima o kojima pričaš non stop već godinama u svakom drugom postu vrlo je moguć znak da imaš neki gadan problem sa svojim dedovima...

Kao onaj američki senator koji je bio najglasniji protivnih LGBT aktivizma, dok se slučajno nije ispostavilo da mu je ćerka lezbejka. Onda se spontano ućutao. Da li je problem sa dedinim partizanskim opredeljenjem razlog tvog nespokoja?
 
Lažeš.
Svašta je došlo tek 1683-će.
najgore je doslo sa demokratijom.

stvaljam glavu na panj za napisano.

ne toliko karakterno jer idiota uvek imas, ali ta pamet i ta svest da se zeli biti nesto sto si video negde tamo a to se nikako ne da nakalupiti ovde ko sise na pile.

taj mozak... jer takav mozak nije postojao nikad ovde. pa to licemerje koje nije deo srpskog dnk cak ni u najgoroj provinciji. pa ta ljigavost, cinizam koji se zacne samo li se malo dokopa polozaja. pa to uvlacenje anglosaksoncima, germanima, galima sa sve nozicama kojima veselo tapkaju dok istrazuju svoj polozaj u njinim supljinama.

e to druze, gdine, komunisto i demokrato sizife je najgore. a video sam svako zlo ovog naroda.
 
Сваки грађанин Србије треба да има основно знање како се користи ПП апарати,како се гаси пожари,свака фирма је у обавези да одукује своје запослене у вези гашење пожара и о начину евакуације и којим средствима ћете гасити предмети од велике вредности.
 
Сваки грађанин Србије треба да има основно знање како се користи ПП апарати,како се гаси пожари,свака фирма је у обавези да одукује своје запослене у вези гашење пожара и о начину евакуације и којим средствима ћете гасити предмети од велике вредности.
netreba
 
У саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.
 
Тог 1. маја 2013. године ништа није слутило на трагедију. Весела прослава брзо се претворила у хорор.

Наиме, Александра Пантовић је са двадесетак другова и другарица одлучила да празник прослави у колиби у селу Обрва код Краљева. Они су се тамо упутили 30. априла. Док су остали постављали шатор у дворишту, Александра је ушла у дрвену кућицу. Ођедном се зачула експлозија и избио је пожар. Другови су покушали џипом да улете у кућу и избаве другарицу, али се кров срушио.

И онда се деси овакав случај на жалост,јер нису знали како да помогну својој другарици.
 
Ни моја, не зато што је хрватско море лоше или шта ти ја знам, већ зато што када идем на одмор не желим размишљати хоће ли ме неко лоше погледати јер је устао ето на погрешну ногу.

Како сам и зашто био на Хвару?Интересантна прича из ере краљевине.Позвала ме у госте стара бањалучка породица која посједује некретнину ту јер се дружим са потомцима истих, дакле у питању је Србин кардиолог познат у мјесту од раније јер је био једини доктор тада ту.Сви ти Хрвати комшије које сам упознао су из тог времена тј. искрени пријатељи тог сада доктора у пензији.Причамо о времену жандара из ере краљевине, ко је кога мувао тада и како, та нека прича.Иначе остврљани су поприлично оперисани од мржње, мислим на те локалце, нису имали готово никаквог додира са ратом.Мени је било ок али сам био у како бих рекао "заштићеном пробраном друштву".Не знам како бих прошао да сам солирао и истраживао како ја то обично радим када дођем у неко мало мјесто.Долазио сам у Истру из Словеније али то су све биле епизоде по један дан.Истра иначе важи за либералнији дио Хрватске.Ја Хрвате генерално не мрзим, нисам тако васпитан, мада имам дебелих разлога да их паталошки мрзим јер су ми убили оца као цивила само зато што је Србин.Али треба јасно дефинисати не Хрвати већ Хрват добровољац доведен на непознату територију-Посавину, да убија тамо из неке далеке Ријеке.Исто су радили и наши да се разумијемо, прљав посао углавном обавља екипа која не познаје те домаће мјештане, ваљда је мање шансе за емпатију.Ратна логика или шта немам појма али тако је почео рат код нас.Што се тиче Јасеновца и уопште српских стратиша из другог великог рата мислим да је свака прича сувишна, јер таквих стратишта је препуна Хрватска и БИХ.Друга тема је сада што се те приче поново покрећу а стављене су под тепих када се о томе требало причати и пролазити катарзу.Мислим ок погранична мјеста живе и раде као да никада рата није ни било.Бизнис шљака и све је то ок међутим по питању односа са Хрватима и Хрватском мене не ради та прича братство-јединство коју пропагира колега Сизиф, али његова искуства нису и не могу бити иста као моја.Ја сам са њима провео већи дио живота и даћу себи за право да кажем како их боље познајем.Мене је на крштењу држала Хрватица-католик, толико о томе.Као што не могу бити иста искуства тамо неког са истока Србије који се клао рецимо са Бугарима и њему Хрвати не представљају ништа специјално.

Sa sto godina zakasnjenja, moje iskreno saucesce zbog tvog tate.
Bas mi je zao bilo kada sam procitala, nisam imala mnogo veze sa tim ratom pa moje iskustvo nikako ne moze biti u ravni tvog. Izvini ako sam ikada bila nepristojna i uvredila bilo kojim tvrdim stavom.

U Hrvatskoj sam sada bila u Rovinju. Gradic je nalickan iako lici na muzej, kao da niko u njemu ne zivi, puno nasih, puno Siptara, rade ljudi skupa...prazan stomak je prazan stomak i ja to razumem.

Hvar je sigurno lep, Korcula takodje, ne znam koliko mirisu, Rovinj ne mirise, kao dete sam letovala samo na Bracu. U nekom mestu koje se zove Bol, moji su tu voleli i isli svake godine.
Ni u Crnoj Gori nisam bila dvadeset godina ali kod njih bih sutra otisla, njima nista ne zameram, ma kakvu politiku imali danas. Uvek sam nas smatrala skoro pa jednim narodom.

Sa tim u vezi, davno sam citala knjigu. Dolazi Nemac posle nn godina od zavrsetka rata na odmor u neki primorski grad, on je sada profesor, odavno nije vojnik, mesto mu je kao poznato i pocinje da vidja streljanog coveka za vreme rata. Da li se moze prevazici takav greh, to je negde tema...ja mislim da ne moze, Pekic (pisac te knjige) takodje neguje ideju kroz roman da stvari moraju na povrsinu. I to nikako nije vezano za jednog Hrvata, meni je potpuno svejedno da li je Rundek Srbin ili Hrvat. Meni je on lep pa lep, moze da bude i Marsovac. Radi se o tome da ne bude zle krvi, da se ne vampire stare rane jer je sukob u tom slucaju samo zamrznut ali ne i resen.
 
Sa sto godina zakasnjenja, moje iskreno saucesce zbog tvog tate.
Bas mi je zao bilo kada sam procitala, nisam imala mnogo veze sa tim ratom pa moje iskustvo nikako ne moze biti u ravni tvog. Izvini ako sam ikada bila nepristojna i uvredila bilo kojim tvrdim stavom.

U Hrvatskoj sam sada bila u Rovinju. Gradic je nalickan iako lici na muzej, kao da niko u njemu ne zivi, puno nasih, puno Siptara, rade ljudi skupa...prazan stomak je prazan stomak i ja to razumem.

Hvar je sigurno lep, Korcula takodje, ne znam koliko mirisu, Rovinj ne mirise, kao dete sam letovala samo na Bracu. U nekom mestu koje se zove Bol, moji su tu voleli i isli svake godine.
Ni u Crnoj Gori nisam bila dvadeset godina ali kod njih bih sutra otisla, njima nista ne zameram, ma kakvu politiku imali danas. Uvek sam nas smatrala skoro pa jednim narodom.

Sa tim u vezi, davno sam citala knjigu. Dolazi Nemac posle nn godina od zavrsetka rata na odmor u neki primorski grad, on je sada profesor, odavno nije vojnik, mesto mu je kao poznato i pocinje da vidja streljanog coveka za vreme rata. Da li se moze prevazici takav greh, to je negde tema...ja mislim da ne moze, Pekic (pisac te knjige) takodje neguje ideju kroz roman da stvari moraju na povrsinu. I to nikako nije vezano za jednog Hrvata, meni je potpuno svejedno da li je Rundek Srbin ili Hrvat. Meni je on lep pa lep, moze da bude i Marsovac. Radi se o tome da ne bude zle krvi, da se ne vampire stare rane jer je sukob u tom slucaju samo zamrznut ali ne i resen.
na hrvatsko primorje su od 70tih proslog veka pa do ratova dolazili stranci na letovanje samo i najvise onaj austrijski i nemacki socijalni nizi sloj, znaci radnici iz privrede.

dubrovnik je jedini bio izuzetak.
porec, pula i piran ponekad, jer svabe nisu volele to more kao ono u dalmaciji gde su se osecali kao kod kuce sa svim svojim bahatim bavarskim i sl. obicajima.

rovinj je bio steciste omladine iz srbije jer se tamo valjalo svasta od droga i sl. kad je nestalo sfrj i klinaca iz srbije, rovinj je prso kao letovaliste. danas se tamo samo kurce skorojevici iz srbije koji imaju vezove za jahte koje su kupili opljackanom lovom, jer su tolike dileje da ne znaju da ima lepsih mesta u svetu, ali se plase mozda kako bi na takvim prosli jer prava zap. evropa jos uvek ne prasta takve vrste privrednog kriminala.

hrvatska tolerise.. jos uvek.
 
У саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.
nije grad
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top