Kafana Da li je bolje imati 400m u Kuli ili 50m u Beogradu? #17 - Kuća na moru ili jednosoban stan u Beogradu?

Тихи

Starosedelac
Poruka
161.959

Kuća na moru za jednosoban stan u Beogradu!!!​


Na jednom sajtu za izdavanje i prodaju nekretnina oglašena je i jedna španska kuća, koja je po ceni, sada već jednosobnog stana u Beogradu.
IZVOR: KURIR.RS NEDELJA, 27.08.2023. | 15:22 -> 09:56


Podeli


Foto: shutterstock, Pressmaster
























Foto: shutterstock, Pressmaster

Kako se navodi u oglasu, kuća ima 98 metara kvadratnih, tri spavaće sobe, nalazi se u Kampasolu u Španiji i prodaje se za 72.000 evra i nalazi se na svega 15 minuta od plaže.

Nekretnina je u "mirnom delu na uvek popularnom golf terenu Residental Camposol".

"Iskoristite priliku da igrate golf tokom cele godine, zahvaljuјući lokaciјi kuće uživaćete u toplini i neograničenoј mogućnosti igranja golfa čak i u zimskim mesecima", stoji između ostalog u ovom oglasu.

Takođe, poseduje uređenu dvorišnu baštu i prostranu terasu.

"Na ulasku u imanje imamo veliki dnevni boravak sa puno prirodnog svetla i ugrađeni ormar na ulazu koјi јe odličan za dodatno skladištenje. Dnevni boravak ima klima uređaј i plafonski ventilator koјi јe odličan za korišćenje cele godine. Luk vodi do kuhinje, koјa ima dosta prostora za skladištenje i radne površine. Zadnja vrata vode iz kuhinje do zadnjeg dvorišta. Ovaј ima dekorativne pločice duž zida terase stvaraјući moderan izgled i veoma јe јeftin za održavanje; hidromasažna kada se nalazi ovde i deo јe prodaјe. Ima dovoljno prostora za sto, stolice itd., a stepenice od cigle vode do ogromne, novo nameštene sunčane sobe na krovu.

"Sa krovne terase se pruža predivan pogled na koјu se nalaze ormarići za odlaganje stvari. Ova terasa takođe zahteva malo održavanja јer su svi zidovi popločani i odlično јe mesto za opuštanje i sunčanje. Postoјi opuštaјuća ljuljaška, sto i stolice i nekoliko ležaljki. Na kraјu dnevne sobe јe lučni prolaz u dve spavaće sobe. Obe spavaće sobe mogu imati bračni krevet i opremljene su ugradnim plakarima. Glavna spavaća soba ima ventilator na plafonu. Porodično kupatilo ima kadu.

"Međunarodni aerodrom Mursija udaljen je manje od 30 minuta vožnje", navodi se u oglasu.



https://www.b92.net/biz/mojkvadrat/aktuelno/kuca-na-moru-za-jednosoban-stan-u-beogradu-2386816

Kuca na obali mora u Spaniji ili garnisera na spijunku u Beogradu?

Za sta ste vi?

Ja biram kucu na moru...

Nastavak kultne, najpopularnije teme na Krstarici svih vremena - Vol 18

Udrite braco i sestre!
 

FOTO Ovo je bombaš iz Smedereva: Aktivirao eksploziv zbog neplaćenih kirija, komšije otkrile detalje iz njegovog života​

HRONIKA Autor: Aleksa Momčilović 01. sep 202312:59
Kopiraj link
1693565799-IMG-34d9bdea972c078febba80cfebdfd9ea-V.jpg
Foto: Privatna arhiva
Komšije Đorđa A. (56), koji je sinoć u Smederevu aktivirao ručnu bombu ispred stana koji izdaje jednoj porodici, te preminuo na licu mesta od zadobijenih povreda, u šoku su zbog svega što se dogodilo posebno jer ga opisuju kao inače mirnog i povučenog čoveka. Takođe, posebno ih je iznenadilo da Đorđe uopšte poseduje eksplozivnu napravu.

U komšiluku Đorđa A. koji se sinoć razneo bombom na trećem spratu zgrade u centru Smedereva objašnjavaju da je duže vreme imao problema sa stanarima.

1693559629-DRM_2092-1024x683.jpg
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
„Nije mogao da ih izbaci iz stana, dugovali su mu više od 7.000 evra, zamenili su bravu i on se odlučio na tako drastičan čin. Bio je programer kad to niko nije radio, bio je dobar u tome. Nije imao rođenu braću i sestre, ima sestre od ujaka i strica, jedna od od njih je bila sinoć. Niko ne zna odakle mu eksploziv, to nas je sve iznenadilo. On je bio najmirniji od svih nas ovde. Videli smo se pre neki dan, delovao je u redu. Njemu su ovde u kuću dolazili izvršitelji jer nisu plaćali račune“, priča Saša V. za portal Nova.rs.


1693559546-DRM_2119-1024x683.jpg
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Dodaje da se detonacija se čak čula u obližnjem selu.

„Zvao me je prijatelj da pita o čemu se radi. Uveče je došla policija, lupali su, tražili su ga. Isprva nisu ni hteli da kažu šta traže. Ja kad sam čuo gde je bila eksplozija, povezao sam da ima stan tamo. Da je imao porodicu možda je bilo drugačije, samoća je teška. Bio je oženjen davno i kratko, dugo je bio sam“, kaže sused.

Podsetimo, u eksploziji su povređene dve osobe, brat i sestra Nenad i Miljana P. i nisu životno ugroženi.

„Muškarac ima višestruke povrede po telu od šrapnela, svuda po telu su mu geleri, od glave, grudnog koša, trbuha i ekstremiteta. Nakon inicijalne dijagnostike uradili smo operaciju i izvadili mu nekoliko šrapnela iz prednjeg trbušnog zida. Srećom, nema povrede unutrašnjih organa, nije imao unutrašnje krvarenje i nije životno ugrožen. Ali, ima povredu oba oka, a na jednom će najverovatnije trajno izgubiti vid, za drugo je dijagnostika u toku i videćemo šta će kolege u Beogradu uraditi, da li će uspeti da mu sačuvaju vid“, navodi dr Željko Smiljanić, pomoćnik direktora Opšte bolnice Smederevo.

Miljana P. dobila je lakše povrede, odnosno posekotine na licu.

„Urađena je inicijalna dijagnostika i nema znakova povrede vitalnih organa, stabilnog je opšteg stanja i van životne opasnosti. Posekotine ima i po glavi i po rukama, svuda. Kod nje nije bilo potrebe za bilo kakvom hirurškom intervencijom“, navodi dr Smiljanić.

Stanari zgrade rekli su da su svi stanovi u zgradi, kojih ima oko 25, pretrpeli veliku materijalnu štetu. Oko zgrade i u okolnim ulicama su delovi nameštaja, stolarije, stakla, a na licu mesta i dalje traje uviđaj.
 

„Vračar ne postoji, to je tužna palanka, a Vučić je Neron Beograda!“: Dežulović bez milosti prema naprednjačkom iživljavanju u prestonici​

KULTURA Autor: Nova.rs 02. sep 202321:11
Kopiraj link
1693656052-collage-copy-750x416.jpg
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs,FoNet/Marko Dragoslavić, Milan Maricic/ATAImages
Iza Lucija Domicija, kako znamo, u Rimu je ipak ostalo nešto kuća i zgrada. Iza Nerona Vučića, pak – da skratim istoriju Beograda – neće ostati ništa starije od mandata Srpske napredne stranke: samo "ponos nacije", lepši i stariji Beograd. Šta god značilo to "lepši", i šta još godije značilo ono "stariji".

Sa zagrebačkog „Portala Novosti“ prenosimo najnoviju kolumnu Borisa Dežulovića.

Tamo pod Kalemegdanom, nedaleko samog izvora Ulice cara Dušana, na broju 10 uglavila se siva jednospratnica od kamena i opeke. Ni po čemu posebna, kuća sa visokim potkrovljem, te pekarskom i staklorezačkom radnjom u prizemlju – samo jedna od hiljada sličnih, većih ili manjih udžerica utkanih u tkivo Beograda – neugledna kuća na Dorćolu po nečemu je ipak jedinstvena: „Flajšmanova kuća“, nazvana tako po prvom vlasniku Elijasu Flajšmanu, savetniku u opštinskom veću iz vremena austrijske okupacije Beograda – sagrađena 1727. godine kao jedna od sedam tipskih zgrada po nacrtima švajcarskog inženjera Nikole Doksata de Moreza, pukovnika austrijske vojske i prvog beogradskog urbaniste – najstarija je sačuvana zgrada u celom Beogradu.

Najstarija preživela kuća u Beogradu, ukratko, nema ni tri veka: mi u Splitu – da se malo bedno provincijski našalim – takve prodajemo kao novogradnje: u istorijskoj jezgri Splita verovatno još negdje ima i trafika starijih od Flajšmanove kuće. Naš veličanstveni poljudski stadion, recimo, jedva je dvestotinak godina mlađi od najstarije sačuvane beogradske zgrade! Novi Beograd?! Pa gde se dede Stari? Čak i onaj veličanstveni bronzani despot Stefan Lazarević na Dorćolu, remek delo beogradske romanike, star je jedva dve i po godine!


Dobro, razumeli ste, glup sam. Činjenica da je najstarija kuća u Beogradu stara koliko i prosečni Airbnb apartman u Splitu svedoči zapravo o strašnom usudu srpske metropole – uzvratiće uvređeni Beograđani, izvlačeći onda svima poznati i najslavniji podatak svoje istorije, onaj o četrdeset četiri razaranja Beograda: sve otkako su rimski Singidunum na ušću Save u Dunav 378. godine osvojili i razorili Goti, Beograd je u sledećih šesnaest vekova još čak četrdeset i tri puta srušen, spaljen ili sravnjen sa zemljom. Uključujući, dabome, i NATO-ovo bombardovanje 1999. godine.

1656070932-Image_Alex_Dmitrovic_0024-1024x683.jpg
Boris Dežulović Foto: Alex Dmitrović
To, eto, za razmerno čest slučaj da se neko nekad šetajući vibrantnim i flambojantnim Beogradom zapita zašto taj grad sem noćnog života nema i dnevni, zašto nema lepotu i šarm ostalih evropskih metropola, pa da pored hiljada automat-klubova, kladionica i apoteka ima i nekakav ubavi srednjovekovni centar sa romaničkim palatama, gotskim zvonicima i renesansnim udžericama za Instagram storije: zašto, ukratko, milionski grad stariji od Splita nema nijednu jedinu zgradu stariju od tri stotine godina. Kad se tako zna zašto – a zna se – pravo je čudo kako je naposletku uopšte opstala i Flajšmanova kuća: ostalih šest De Morezovih zgrada, recimo, nije preživelo već i tursko osvajanje Beograda koju deceniju kasnije.

I šta onda rade ponosni Beograđani, uvređeni kad ih zajebavaju neuki provincijalci iz srednjovekovnih palančica? Sednu, dabome, u bager i krenu da ruše sve šta je u njihovom gradu starije od dvadeset prvog veka. A ni dvadeset prvi vek više nije siguran. Jer šta? Ako srpsku metropolu već neko treba jednom zauvek da razruši i sravni sa zemljom, onda će to bogami da urade sami Srbi. Ako ne umemo da radimo, umemo da rušimo.

Krvava i strašna beogradska istorija zapamtiće tako da je sve počelo u noći 25. aprila 2016. godine nove ere, kad su nepoznati neki neimari sa fantomkama na glavama i palicama u rukama posedali u bagere i porušili nekoliko privatnih udžerica u Hercegovačkoj ulici, u srcu Savamale. Tako je – bukvalno preko noći, dok pošteni svet spava – započelo poslednje, četrdeset peto razaranje Beograda. Sledećih godina savska obala biće temeljito raščišćena od svake istorije i svakog pojedinačnog urbanog pamćenja Beograda, i na tome mestu niknuće velebni Belgrejd Voterfront, deformisana urbanistička mutacija iz vanbračne veze arapskih para i srpske pameti.

U senci čudovišnog projekta na obali Save, nešto manje arapski investitori krenuli su u poslednju fazu kapilarnog ubijanja i sravnjivanja grada, pre svega na Vračaru, uspavanom ostrvu građanskog, tihog i senovitog Beograda: nakon što su godinama preko noći nestajale stare, skromne jednospratnice, poslednji ostaci romantičnog predratnog grada, a na njihovu mestu poput betonskog korova nicala besprizorna generička ljudska skladišta boje breskve, sad su na red za rušenje došli i ozbiljniji objekti, dvospratne i trospratne klasicističke palate i oronule vile izumrle beogradske aristokratije, redom oslobađane birokratske spomeničko-kulturne zaštite i prepuštane gladnim bagerima novih varvara. Vračar kakvoga ste poznavali više ne postoji: to je danas tesna i tužna betonsko-stakleno-niklovana palanka iz vlažnih snova srpske dijaspore sa nemačkih bauštela, onakva kakvu su sanjali negde u rodnoj južnoj Srbiji, a dosanjali usred Beograda.





Ovih se dana pristojni Beograd digao tako na stražnje noge zbog najnovijih investitorskih poduhvata, rušenja celog jednog vračarskog bloka između između Trga Slavija i parka Manjež, gde je srpski fudbaler iz dijaspore Dejan Stanković naumio da gradi nešto što je nazvao King’s Circle Residences, ili kako već srpska dijaspora imenuje svoje vlažne snove, te planova za širenje Beograda na vodi i konačnu likvidaciju Beogradskog velesajma, sa sve slavnom Halom 1 i veličanstvenom stotinudevetmetarskom kupolom, nekad najvećom na svetu, pa i dan danas – ili barem još neko vreme – najvećom svetskom kupolom od prenapregnutog betona.

Ruše Manjež i Velesajam?! Dobro jutro, Beograde, kako si spavao? Svašta se, naime, dogodilo prethodne noći.

Istovremeno kad su čuli za planove sa Kura’c Palac Residences i beogradskim Velesajmom, uspavani su Beograđani nakon punih sedam godina saznali i ko je stajao iza onog misterioznog noćnog rušenja na Savamali. „Sa ponosom vam saopštavam: ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice i da se gradi Beograd na vodi. Ja, negativno rođen, otac kriminalaca, brat kriminalca, zlikovac i zločinac, fašista, radikalski nepomenik. Ja!“, sarkastično se tako nedavno pohvalio srpski despot Aleksandar Vučić, isti onaj koji je te 2016. javno govorio kako nema pojma ko je rušio u Savamali, nazivajući nepoznate varvare, citiram, „kompletnim idiotima“. „A kompletni idioti“, objasnio je despot Vučić sedam godina kasnije, „oni su koji me nisu poslušali, pa su to sve srušili usred bela dana, umesto da mene pozovu da vozim buldožer, da sve srušim i napravimo grad u gradu i ponos nacije!“

Istorija za to vreme gleda Vučića kako se kurči i palči, teško odolevajući utisku da ga je negde već videla. I zaista, setila se. Bio je to on: ujahao je u grad sa ambicijom da suspenduje sve državne institucije, eliminiše opoziciju i svu političku vlast koncentriše u svojim rukama, pa nakon svega sagradi novi Grad kao spomenik svojoj slavi, sa veličanstvenom Zlatnom Palatom i tridesetmetarskim kipom sopstvenog sebe. Da, nije više bilo nikakve sumnje. „Sa ponosom vam saopštavam: ja sam čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice i da se gradi Zlatna palata! Ja, negativno rođen, poslednji potomak julijevsko-klaudijevske loze, sin kriminalca Gneja Domicija, nećak kriminalca Klaudija, zlikovac i zločinac, ja!“, jednako se, eto, onomad kurčio i palčio Lucije Domicije, istoriji nešto poznatiji kao Neron, rimski despot koji je suspendovao Senat, eliminisao opoziciju i prigrabio apsolutnu vlat, pa u nameri da sagradi velebni Domus Aurea – nešto kao Rim na vodi – dao da se spale sirotinjske udžerice u Tibermali i poruši pola Večnog grada, gledajući onda veličanstveni oganj i svirajući na liri glasovitu epski evergrin „Iliupersis“, odnosno „Razaranje Beograda“.


Da, pardon, „Razaranje Troje“.

Iza Lucija Domicija, kako znamo, u Rimu je ipak ostalo nešto kuća i zgrada. Iza Nerona Vučića, pak – da skratim istoriju Beograda – neće ostati ništa starije od mandata Srpske napredne stranke: samo „ponos nacije“, lepši i stariji Beograd. Šta god značilo to „lepši“, i šta još godije značilo ono „stariji“. Četrdeset peto razaranje Beograda, sad je već izvesno, neće biti aljkavo kao prethodna četrdeset četiri, iza kojih su neshvatljivim nemarom osvajača ostajale čak i oronule udžerice austrijskih urbanista. Danas – ili barem još neko vreme – oronula udžerica austrijskog urbanista u Ulici cara Dušana broj 10 nije samo podsetnik na mračno doba kad je Beogradom vladao tuđin, već i podsetnik na mračno doba kad je u Beogradom vladao urbanizam.

Da se nikad više ne ponovi.

https://nova.rs/kultura/vracar-ne-p...rema-naprednjackom-izivljavanju-u-prestonici/

Dezulovic pisa po Beogradu
 

Back
Top