Pocela sam da pusim jako mlada, ali sam postala PUSAC kada sam prvo kupovala cigarete, pa sve ostalo.Kada mi je bilo bitnije da li NJIH imam, a ne hleb.Bila sam zavisnik.Izdrzala sam prva tri meseca trudnoce, a onda pusila TAJNO.Znala sam da TRUJEM svoje dete., godinama...Niko mi nije branio, ni trazio da prestanem, a ja sam uzivala.Ali , kada sam pocela da pusim po TRI pakle dnevno, licila na dimljenu haringu, ODLUCILA sam da prestanem, Bilo je tesko, sanjala sam cigare, borila se...I evo, 20 godina nisam zapalila ni jednu.MM je pusio po neku, nije bio OZBILJAN pusac, ali i on od tada nije zapalo ni jednu.Sin NIKADA nije zapalio, iako se jadnicak kao dete naudisao dima.Sada, ON ima devojku koja pusi isto kao ja nekada.U njenoj kuci svi puse...Moj sin joj je kupovao ZIBAN, onaj lek, ja onu knjigu, neko je spominjao, ali ona i dalje pusi...Razumem i znam da ce morati SAMA da odluci, nikakva uslovljavanja ili ucenjivanja ne vrede...
Mickey Fine, znam koliko pusenje moze da smeta, ali, veruj, nikakv razgovor, dogovor, ubedjivanje, ili ucenjivanje ne vredi. Samo ako ona sama odluci da prestane, mozes joj biti pomoc i podrska.A ako to ne mozes da prihvatis, nolje raskini, jer ljubav tu ne vredi, samo ako nesto "kvrcne" u njenoj glavi.Zelim da se to desi...