Црногорци - Срби или посебан народ

[Mrkalj]

 

[gost 371695]

 

[gost 371695]

Omakne im se

 

[gost 371695]

 

[gost 371695]

У Далмацији имаш називе за мање регије Книнска Крајина, Врличка Крајина, Цетинска Крајина, Имотска Крајина, Буковица, Равни Котари. Само Буковица и Равни Котари имају јасно дефинисане границе а остало су више неформални називи. Становнике Буковице и Равних Котара други Далматинци а и они сами себе су звали Буковчанима и Котаранима, становнике Книнске Крајине нико није звао книнским Крајишницима ни Книњанима (него посебно по селима: Голубићани, Плавањци, Отоњци, Полачанци итд.), становнике Врличке Крајине други Далматинци су звали Врличанима а не врличким Крајишницима, становници Цетинске Крајине су називани Сињанима а не цетинским Крајишницима, а становници Имотске Крајине су називани Имоћанима а не имотским Крајишницима.

Svuda je tako, nisu se ni Kordunaši npr nazivali kordunaškim krajišnicima itd..taj naziv je kasnije vise upotrebljivan da objedini te oblasti.

 

[gost 371695]

Što se teme tiče, komičan osvrt

 

[Krishna]

Svuda je tako, nisu se ni Kordunaši npr nazivali kordunaškim krajišnicima itd..taj naziv je kasnije vise upotrebljivan da objedini te oblasti.

Знам, појмови Крајина и Крајишници су повезали све Србе из авнојевске ХР, иако они сами себе до рата углавном нису регионално сматрали Крајишницима.

 

[Mstislav]

Danas je preminuo Vlado Strugar verovatno najveci crnogorski istoricar, jedan od koautora vistetomne " Istorije Crne Gore" kapitalnog dela u svakom pogledu. Slava mu!

 

[NickFreakyrgios]

Ја сам става оставимо се Црногораца који ће нам к. Да су били Срби остали би. Ја сам Војвођанин имали смо много труснију историју одузимања идентитета па ништа. Да су Цногорци хтели отати Срби били би то данас то вам тврдим!

 

[NickFreakyrgios]

Мени је жао иконе на зиду васојевићке и крви које носим одрекао бих се одмах као мој деда и прадеда св. Архангел на жалост мој паметни прадеда је продао музеју у Панчеву јер у време комунизма није нико од синова хтео да слави.
Небитно шта год било иако ме је деда терао да памтим Његоша и тд. нек се терају у *****!

 

[Mstislav]

Na danasnji dan Crna Gora proglasena za kraljevinu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Autorka činjenicu da su Crnogorci u američkim popisima „često u rubrikama maternji jeziku navodili neki od dijalekata srpskog jezika: CRNOGORSKI” objašnjava da, eto, takvi Crnogorci „nisu u potpunosti imali izgrađenu svest o nacionalnoj pripadnosti”; međutim, u američkim rubrikama za jezik oni nijesu upisivali nikakav „dijalekat”, već prosto – JEZIK CRNOGORSKI.

Osvrnimo se i na ovu stavku, koje se nismo dotakli...kao prvo, treba istaći da je istorija naše prekooeanske emigracije strašno slabo istražen teren, kao što se to i navodi u naučnoj raspravi koju ovaj feljton zloupotrebljava u dnevno-političke svrhe. Greška koja ovde stoji jeste u tome što nije tačno da su upisivali išta. Kako se radi o u najvećoj meri nepismenim pojedincima, naravno da ti ljudi ništa nisu upisivali samostalno, već su to vršili američki popisivači, koji su radili na osnovu ključeva iz instrukcija...Radi se o popisu stanovništva SAD iz 1910. godine.

Drugo, evo tabele koju je izradio Miloš Jagodić (rasprava Procena broja Srba (1880-1910), str. 24):

Mi nemamo nekih pokazatelja da je među crnogorskom starom emigracijom postojala svest o crnogorskom jeziku kao standardno-jezičnom izrazu koji bi bio zaseban u odnosu na srpski jezik, tako da ovaj podatak treba uzeti sa velikom dozom rezerve. Kako je kao sama kategorija postojala crnogorski jezik, verovatno su ljudi automatski bili u pisivani prosto zato što su Crnogorci.

No, kako bilo, izuzetno je zanimljiv udeo onih kojima je maternji srbijanski jezik. Oko 25-26% emigranata iz Crne Gore zbori srbijanski. Na poslednjem popisu stanovništva blizu 29% se nacionalno izjasnilo Srbima. Iako su ovi podaci u najvećoj meri nepovezani, gotovo simbolično se, simptomatično maltene, izražava taj crnogorsko-srpski dualizam tj. prirod tog nacionalnog pitanja. Nešto više od četvrtine crnogorskih imigranata koji su bili popisani su, najverovatnije, sami u prvom redu navodili kada su ih popisivači zapitkivali ko su da su Srbi, a ne Crnogorci, što je dovelo do toga da im se jezik upisuje kao srbijanski. U slučaju 70-ak procenata popisanih doseljenika, verovatno su na prvo pitanje navodili uglavnom da su Crnogorci.

 

[Konstantin Veliki]

Oko 40 % Crnogoraca (jos vise ako se Crnogorci racunaj koji zive u Srbii) necu da budu Crvonogorci bez srpskog naboja. I oni imaju pravo to da budu, a spori no postojanje.

Da se ne menja istorija i da je CG zavrsena stvar, ove teme ne biio.

Slicne price ima i u Bosni. Pustite nas Bosance iz Beograda u miru, jer bez Beograda bi bili svi dobri Bosnjani i ne bilo mrzne u BIH. I sve je to velikorpska i velikohrvatska zavera protiv dobrih Bosnjaka.a
A da u Bosni nikad nije postojao tako jedinstven narod, to ne priznajemo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tu se radi, na prvom mestu, o nekritičkom čitanju nemanjićkih hagiografskih izvora u kojima se nalazi taj citat koji neki izvlače iz konteksta. Iskreno, ne možemo ih u celosti kriviti jer su žitija Nemanjića za sada strašno slabo proučena. Postoji celi niz pojedinačnih radova, naučnih rasprava, koje dotičnu ovaj ili onaj problem. Ali žitija do današnjeg dana čekaju kritičku obradu. No, rekoh u celosti zato što je ipak potrebno uzeti bar neku leksikografsku odrednicu da se čisto ne greši u tumačenju. Osnovna greška koju ljudi prave kada čitaju pisane izvore stare i po više vekova je ta što misle da je dovoljni možda samo prevesti, ili jezik osavremeniti. A prevod kroz vekove nije samo bukvalni. Elem, da pogledamo i sporni citat iz žitija Sv. Simeona od Stefana Prvovenčanog:



Jedno od starih slovenskih značenja reči grad jeste postojanje utvrđenja, utvrđeno mesto (LSSV, mada je to najjasnije objasnio Miloš Blagojević u Grad i župa — međe gradskog društva). Ono što ovaj pasaž u Nemanjinom žitiju znači, kada se detaljno rastumači, jeste da su grčki vojnici (pošto se dukljanska država bila nalazila, kao što smo nekoliko stranica unatrag ukazali, pod direktnom upravom Vizantije, sa vizantijskim posadama, a knez Mihailo po svemu sudeći figurirao manje-više kao marioneta dosta ograničenih nadležnosti) bili isterani, odnosno pobijeni, a da su utvrđene zidine bile porušene. U slučajevima da je neko područje osvojeno, ili da je uspostavljena neka nova centralna vlast, utrvrđenja se ruše. Zašto? Zato što su zidine potrebne samo u slučaju opasnosti. Obično, one se nalaze na granicama države. Postoje, na primer, u izuzetno feudalizovanim država, jer je velikašima bitno da mogu da pruže otpor. U istoriji Francuske ili Engleske srednjeg veka pitanje prava zidina i njihovo rušenje jedan je veliki aspekt borbi centralne vlasti protiv partikulariteta. Koja je uloga bila zidinama ovde, i to čak toliko intenzivnih? Pa nije bilo to radi Dioklitije; ta su utvrđenja bila sastavni deo okupacionog sistema romejske vojske.

Što se tiče Kotora, on je bio pošteđen iz razloga što je bio predviđen da bude primorska prestonica države. Kao glavna luka, u kojoj će biti i flota ukotvljena, od velikog je značaja da opstanu čvrste zidine; to je Srbima moglo posebno postati jasno kada su videli značaj zidina Dubrovnika, koji je odolevao. Da je Dubrovnik bio uspešno zauzet, vrlo moguće je da bi i kotorske zidine bile porušene. No, ovde je bilo od velikog značaja jer su vrlo blizu nalazi glavni takmaci na moru; Dubrovnik i Venecija, a nedaleko preko puta Jadranskog mora bila je i Ankona. Osim toga, znamo još od ranije da je u Kotoru postojao neki dvor Vojislavljevića. Moguće je da je kotorski grad ostao između ostalog i iz tog razloga (odnosno da su se sve karte poklopile) jer se radi o nečemu od kulturno-istorijskog i državno-političkog (dinastičkog) značaja.

E sada, da se osvrnemo na ključ stvari: kakvo je bilo stanje urbanizacije i generalno privrede ovih centara pod vlašću Nemanjića? Nastupa zlatno doba zetskih gradova kakvo nije bilo nikada pre toga, niti se ikada ponovilo u istoriji. Od kada je Nemanja osvojio te gradove, svi su procvetali i procvat će trajati sve do smrti cara Uroša, odnosno do razdoblja kada u ovaj region ulazi kao faktor Mletačka republika koja gotovo bukvalno uništava sva ta mesta, pretvarajući ih u svoje kolonije. Dukljanske gradove zahvata nagli talas demografske eksplozije, urbanizacije, velikog privrednog rasta, sudsko-administrativnog uređenja odnosa (Kotor, Bar i Budva dobijaju uređene statute) i velikog procvata inteligencije i kapitala, usled čega su stvorene cele ugledne dinastičke familije (npr. Buće) koje su se raspršile po srpskim zemljama i šire Balkanskom poluostrvu, što kao savetnici, što kao carinici, upravnici i koordinatori karavanskom trgovinom. Da dopunim to citatom Živka Andrijaševića iz Istorije Crne Gore (str. 23):

Spojler

Kotor je imao impozantnu trgovačku flotu, u jednom trenutku bio prešišao i Dubrovnik. Mlečani su ljubomorno pisali o njoj, dok je kotor imao konzularna predstavništva šriom Sredozemlja (po raznim mestima između Tunisa i Krima). O darovanjima starim (rimokatoličkim) zadužbinama Vojislavljevića smo već govorili na ovoj temi, u vreme diskusije o Sv. Jovanu Vladimiru. Mislim da smo pomenuli i da su doslovno Nemanjići utemeljivači Barske arhiepiskopije, koja postoji od 1199. godine pa sve do današnjeg dana. Doslovno, ne postoji ni jedan jedini segment, kada bismo probali izdvojiti kao izolovani primer, radi predstave loše vladavine Nemanjića Zetom. I to su nekada i znali; i u komunističkom razdoblju i brojni istoričari suverenističke orijentacije, pisali su tako o nemanjićkom razdoblju. Tako da, svakoga ko spomene ovo blatnatno krivotvorenje istorije treba upitati da li, pošto je očigledno to jedna vrlo pozitivna stvar, predlaže da srpska vojska poruši malo gradove po Crnoj Gori opet, da se konačno vrati nešto barem približno slično tom vremenu pre više od šest stotina leta.

Već smo dosta dobro razjasnili da je Nemanja rušio utvrđenja u dioklijskim gradovima, ali evo i jedne stranice iz pomenute Blagojeviće rasprave (str. 73):

Ovako se sad može naći neko ko podržava nezavisnost Kosova i na isti dnevno-politički način (zlo)upotrebljavati predstavljajući kao da je, eto, Nemanja porušio Prizren i sad je to ista agresija na Kosovo kao i danas.

Naravno, poprilično je jasno šta kažu izvori i šta je tu po sredi.

 

[RickRoss]

Pre svega hvala gospodinu Markušu na ovoj objavi i informaciji.
Jovan Jošo Ivanišević, jedan od najučenijih Crnogoraca svoga vremena i desna ruka ministra pravde Valtazara Bogišića, je 1892. godine napisao tekst o svom pretku i prvom stanovniku današnjeg Cetinja, o Ivanu Borojeviću (i o njegovim potomcima) koji je (zamislite) došao iz Srbije i poreklom je sa Zlatibora!
Koliko li Cetinjana danas vuče poreklo od njega? Koliko Cetinjana ima poreklo srbijansko?
Šta na to kaže Stari? Da li nosi neko od ovih prezimena?

Cetinjanin učitelj Jovan Jošo Ivanšević, poreklom Šumadinac.

 

[Stari Crnogorac]

Srpski naučnici koriste DNK analize i njihov rezultat je da kod Crnogoraca dominiraju starobalkanski geni (počnite gledat od 8 min):

 

[Stari Crnogorac]

Vlasi su starośedioci Crne Gore, tačnije Crni Vlasi. Poznato je da su osnivačima Crne Gore, Crnojevićima, Vlasi bili najveća snaga/vojska.

 

[Stari Crnogorac]

Krv nije voda. Ja na primorje od oka mogu vidjet ko je iz Srbije, a ko iz Crne Gore, fizionomija je drugačija.

 

[Stari Crnogorac]

Pre svega hvala gospodinu Markušu na ovoj objavi i informaciji.
Jovan Jošo Ivanišević, jedan od najučenijih Crnogoraca svoga vremena i desna ruka ministra pravde Valtazara Bogišića, je 1892. godine napisao tekst o svom pretku i prvom stanovniku današnjeg Cetinja, o Ivanu Borojeviću (i o njegovim potomcima) koji je (zamislite) došao iz Srbije i poreklom je sa Zlatibora!
Koliko li Cetinjana danas vuče poreklo od njega? Koliko Cetinjana ima poreklo srbijansko?
Šta na to kaže Stari? Da li nosi neko od ovih prezimena?

Pogledajte prilog 592880


Cetinjanin učitelj Jovan Jošo Ivanšević, poreklom Šumadinac.

Ivan Borojević je Vlah. Za vrijeme Nemanjića zakonom je bilo zabranjeno da se Vlasi i Srbi ne smiju vjenčavat, miješat krvno. Ako mi ne vjeruješ imaš citat tog zakonina odje na internet, izgooglaj ga.

P.S. Cijelo Cetinje zna svoju istoriju i za Ivana Borojevića. Svaka porodica u Crnu Goru zna, za razliku od Srba koji nijesu ni prezimena imali do 20-og vijeka, sve svoje pretke 10 i više generacija unazad.

 

[Stari Crnogorac]

Vlasi CG:

http://www.maticacrnogorska.me/files/40/07 bozidar sekularac.pdf

 

[Stari Crnogorac]

Selo pored mojega je dokazano vlaško iz početka 14-og vijeka (mnogo prije dolaska Turaka): http://www.maticacrnogorska.me/files/40/07 bozidar sekularac.pdf
"Vlaštaci se pominju u povelji srpskog kralja Milutina Žaterićima kod Bara (početak XIV vijeka), đe ta riječ označava Vlahe stočare koji su živjeli u selu Štitari i imali zavisan odnos prema feudalcu."

Takodjer, iz istog perioda (početak 14-og vijeka), zakonom je bilo zabranjeno krvno miješanje mojih predaka i Srba:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vlasi
U srednjovekovnoj Srbiji, potomci starosjedilaca su zakonom bili odeljeni od srpskog stanovnštva. Srpski istoričar Sima Ćirković kaže:

Iz dokumenata od 13. do 15. stoljeća vidljivo je da Srbi Vlahe, potomke starosjedilaca, doživljaju kao ‘druge’, različite od sebe. . . Sigurno je da se položaj i režim za njih određuju posebnim propisima, koji se nazivaju ’Zakon Vlahom’, nasuprot kojemu stoji ‘Zakon Srbljem’. Isto tako je sigurno da državna vlast nameće segregaciju, najrječitije iskazanu propisom ‘Srbin da se ne ženi u Vlahe’ (1330).[5]

 

[Gledston]

Има ли шта од докумената на влашком да је остало на подручју Црне Горе?

 

[Stari Crnogorac]

Mi smo krvno starośedioci Balkana, a nas su slovenizirali ijekavski Sloveni (koji su vjerovatno došli iz Poljske, jer su i Poljaci ijekavci), a to su vjerovatno bili Obodriti, Hrvati i drugi ijekavski Sloveni koji su se spuštili na Balkan.

 

[Stari Crnogorac]

Има ли шта од докумената на влашком да је остало на подручју Црне Горе?

Vlasi su romanizovani starośedioci, po mojemu mišljenju. Tako da su sva njihova dokumenta bila na latinskom, ako ih ima uopšte. Ja vjerujem da su Albanci starośedioci koji nikad nisu bili ni romanizovani, ni slovenizirani, već da su zadržali svoj stari ilirski jezik.

 

[Gledston]

Vlasi su romanizovani starośedioci, po mojemu mišljenju. Tako da su sva njihova dokumenta bila na latinskom, ako ih ima uopšte. Ja vjerujem da su Albanci starośedioci koji nikad nisu bili ni romanizovani, ni slovenizirani, već da su zadržali svoj stari ilirski jezik.

Па ако су романизовани староседеоци, морали су имати бар неки одјек књижевности на матерњем влашком (или албанском?). Ако се сећаш 10+ генерација уназад, ваљда знаш којим су језиком говорили ти преци?