Црногорци - Срби или посебан народ

Sto su crnogorci

  • Zaseban narod

    glasova: 1 20,0%
  • Srpska regija

    glasova: 2 40,0%
  • Crvena Hrvatska

    glasova: 2 40,0%
  • Ostalo

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    5
Ima onaj Zirojević iz Nikšića, član SD-a. Zirojevići su iz (mislim) Nevesinja rodom, a ovaj je sad veliki Crnogorac i protivnik ''srpskog nacionalizma''. Kakvi li su tu kompleksi u pitanju?
Mislim da je i onaj Dragutin Papović iz DPS-a iz srpskog dela Hercegovine poreklom.

Da Zirojevici su iz Gacka ako se ne varam. Papovici su iz Golije, sto je u CG, doduse na samoj granici sa RS-om.
 
Прочитах (занимљив) урадак Недељка В. Радосављевића (овдје) на који је скренуо пажњу овај монтенегрински форумаш (којег морам похвалити јер је први и једини из екипе која на крсти шири монтенегринску пропаганду који се макар труди кроз постове бољем сагледавању теме, што га наравно не оправдава за "имунитет" на аргументе контра монтенегринске пропаганде, али и разумијемо да није лако када за укобељате у чланцима монтенегринских портала за брзу индоктринацију малоумних грла).
Елем, Недељко пише о околностима у периоду 1737-66.године, и након тога, да се након слома хабзбуршке офанзиве код Бање Луке 1737.године и битке код Гроцке 23. јула 1739, те Београдског мира, склопљеног 18. септембра 1739.године, положај и пропале Краљевине Србије и Срба и Српске цркве под османском влашћу драматично погоршавао, а Пећка патријаршија сваке године притискана све већим дуговима имала је након 1739.године и све мању самосталност у дјеловању.

О методама којима се служила османска власт да загорча битисање Пећке патријаршија (уз свесрдну асистенцију грчких фанариота, моја примједба) говори један одломак из урадка
Пропаст Георгија Спатариса, драгомана влашког кнеза и шпекуланта који се обогатио закупом монопола на дуван, додатно је погоршала њен положај.
Спатарис је 1765. био осуђен за издају и погубљен, а сво имање му је конфисковано. У његовој заоставштини су 1766. пронађене обвезнице Пећке патријаршије, које је Порта одмах прогласила доспелим. (*напомена; Чињеница да је сва Спатарисова имовина заплењена значила је и да је дуг Пећке патријаршије према њему постао дуг према држави)
Слиједеће вриједно пажње јесте понашање митрополита Саве Петровића након укидања патријаршије 1766.који како пише
Став митрополита Саве Петровића према укидању Пећке патријаршије исказан је тиме што није потписао молбу за њено укидање, нити је било кога овластио да то учини. Међутим, дипломатски искусан, он је схватао реалност и чињеницу да као појединац није био у стању да утиче на ту одлуку, због чега није реаговао на начин како је то учинио захумско-херцеговачки митрополит Стефан Мркоњић.
Док се за захумско-херцеговачког митрополита у актима Васељенске патријаршије наводи да се изричито противио томе, митрополит Сава се у таквом контексту не помиње. То је навело поједине ауторе да закључе да је црква у Црној Гори
по укидању Пећке патријаршије de facto добила самосталност, што није било тачно.
није потписао молбу за њено укидање, али није исказао ни отворено противљење попут захумско-херцеговачког митрополита Стефана Мркоњића, прихватио је нову реалност..

У времену Васељенског патријарха Самуила I Ханцериса (1763–68, 1773-74), како пише Недељко, нема података да је митрополит Сава Петровић протестовао против укидања Пећке патријаршије, нити је тражио помоћ од московског Светог синода, но двије године године по окончању друге Самуилове управе, обратио се 1776.године писмом московском митрополиту Платону, са молбом да подржи васпостављање Пећке патријаршије.
Што је Платон, не желећи конфронтацију у тадашњем православном свијету, разумљиво одбио.

Свакако је вриједно пажње прочитати закључак аутора приложеног урадка који прилажем у спојлеру
Црногорски митрополит Сава Петровић 1766. није потписао молбу за укидање Пећке патријаршије и припајање њених епархија Васељенској патријаршији. Међутим, уважавао је чињеницу да је самосталност Пећке патријаршије после Београдског мира 1739. била мала, и да је одлуком о њеном укидању само потврђено тренутно стање и због тога од Васељенске патријаршије није био смењен.
Напротив, васељенски патријарх Самуило I Ханцерис затражио је од султана Мустафе III да Сава буде потврђен у митрополитском достојанству, и платио је пешкеш султановој благајни за издавање новог берата. Тако је Сава Петровић постао један од митрополита Васељенске патријаршије.
Године 1776. Сава Петровић обратио се молбом московском митрополиту Платону да подржи обнову Пећке патријаршије. Поменута молба није прихваћена. Како би се избегли проблеми у одржавању наследности митрополитског
достојанства у Црној Гори, од 1784. године црногорски митрополити рукополагани су у Карловачкој митрополији или у Московској патријаршији. Међутим, то није значило да је Црногорска митрополија постајала део тих помесних цркава. Васељенска патријаршија је Црногорску митрополију и даље сматрала својим делом.
Моје мишљење јесте да је статус Карловачке и Црногорске митрополије након 1766.године био доста сличан, разлика је у томе што Црногорска митрополија, за разлику од Карловачке, није улазила у отворену конфронтацију са Васељенском патријаршијом.
Јерарси нису били, попут епархија које су потпале под надлежност Цариградске патријашије, Грци, већ домаћи људи, а од 1784. године црногорски митрополити рукополагани су у Карловачкој митрополији или у Московској патријаршији.
Тако да су и Карловачка и Црногорска митрополија, уз нешто другачији однос прма Васељенској патријашији, и иако нису добили канонску потврду неке патријаршије па их не можемо сврстати у помјесне цркве, имали у стварности "де факто" пуну самосталност и независност у дјеловању.
 
Poslednja izmena:
Наравно да не мора. Карловачка митрополија бјеше аутономна у односу на Српску патријаршију, то је форумаш образложио
"Bješe autonomna" - pa bješe, nije sporno. Ali koji joj je status poslije 1766. godine? U odnosu na koga je onda autonomna? Ako ti kažeš da nije u odnosu na nijednu drugu crkvu, onda to nije autonomna crkva. Takav status je suprotan pojmu autonomne crkve. Evo ovdje lijepo piše:

"Аутономна црква (од грч. αυτονομία) јесте помјесна црква под јурисдикцијом аутокефалне цркве."

https://sr.wikipedia.org/wiki/Аутономна_црква

Samo pitam pod čijom je jurisdikcijom bila Karlovačka mitropolija poslije 1766. godine? Ako je ranije bila pod Pećkom što nije sporno, a Pećka je ukinuta (ili samoukinuta) i pripojena Carigradskoj, zar nije logično da je ona tada u kanonskom smislu autonomna crkva pod Carigradskom patrijaršijom? Na stranu da li je ona takvo stanje prihvatala ili ne i kako se ponašala, to je druga strana priče. Najtačnija definicija je da je to bila "odmetnuta" autonomna crkva pod kanonskom (ali ne i stvarnom) jurisdikcijom Carigradske patrijaršije.
Твој проблем је што селективно читаш, својствено форумашима који су мишљење формирали на основу чланака са портала "Аналитика" и сличних .
Након 1766. Пећка патријаршија се укида, Карловачка митрополија не може бити под јурисдикцијом нечег што је укинуто (реално, глупо је), није признала то укидање и јурисдикцију Цариградске патријарпшије а није добила ни канонску аутокефалност било које помјесне цркве. Није била "де јуре" аутокефална иако "де факто" бјеше самостална, независна у односу на било коју помјесну цркву.
И ту "де факто" самосталност, независност (неканонску аутокефалност) помјесна црква може својим црквеним актом (томосом) признати, што је ништа друго до признање новонастале реалности. Што је Цариградска патријаршија и учинила томосом из 1922.године наводећи у тексту аутокефалне Православне Цркве; Карловачка и Црногорска, иако раније у периоду 1766-1920 нису добиле црквени акт (томос) којим се признаје канонска аутокефалност.
Upravo tako. Evo se slažemo. Što onda implicira da je Carigradska patrijaršija priznala autokefalnost Karlovačkoj i Crnogorskoj crkvi tomosom iz 1922. godine (ako ne i nešto ranije, ali da pretpostavimo da nije). A ako je to tako, onda znači da te crkve Karlovačka i Crnogorska ne mogu biti nastavljači (samo)ukinute Pećke patrijaršije u pravnom pogledu, već bi ispalo da su autokefalnost stekle od "majke-crkve" te 1922. godine.

Очигледно зато да би се испоштовала канонска процедура на путу стицања самослалности Београдске митрополије (огранак Српске цркве у тада већ кнежевини Србији) која је након 1766-е признавала надлежност Цариградске патријаршије.
Бомбардујеш ме глупавим питањиа.
Kakva kanonska procedura da se poštuje? Pa ako je Karlovačka mitropolija sebe smatrala nastavljačem nesporno kanonske crkve Pećke patrijaršije čije ukidanje nije priznavala, onda je po logici stvari imala pravo na jurisdikcijom nad cijelim prostorem nekadašnje Pećke patrijaršije. Tako da je pravoslavna crkva u Kneževini Srbiji mogla samo da prihvati vlast karlovačkog mitropolita kao nasljednika pećkog patrijarha bez ikakvog traženja tomosa za autonomiju i kasnije autokefalnost od carigradskog patrijarha.
 
Samo pitam pod čijom je jurisdikcijom bila Karlovačka mitropolija poslije 1766. godine? Ako je ranije bila pod Pećkom što nije sporno, a Pećka je ukinuta (ili samoukinuta) i pripojena Carigradskoj, zar nije logično da je ona tada u kanonskom smislu autonomna crkva pod Carigradskom patrijaršijom? Na stranu da li je ona takvo stanje prihvatala ili ne i kako se ponašala, to je druga strana priče. Najtačnija definicija je da je to bila "odmetnuta" autonomna crkva pod kanonskom (ali ne i stvarnom) jurisdikcijom Carigradske patrijaršije.
Аман написао сам у три поста своје мишљење о статусу Карловачке митрополије након 1766.године, ево задњег осврта
Тако да су и Карловачка и Црногорска митрополија, уз нешто другачији однос према Васељенској патријашији, и иако нису добили канонску потврду неке патријаршије па их не можемо сврстати у помјесне цркве, имали у стварности "де факто" пуну самосталност и независност у дјеловању.
Како се "хваташ" за сваку ријеч ето да поменем да нисам нигдје написао да је Карловачке митрополије након 1766.године имала и "канонску аутономност или аутокефалност". Но она је имала у стварности "де факто" пуну самосталност (и сам термин аутономан значи самоуправни, самосталан, слободан, који управља и живи по сопственим законима, наравно да је за канонску аутономност неопходан црквени акт који то потврђује) и независност у дјеловању.
Виђење да ли је била "одметнута" (или не) је "тумачење" историје, Карловачке митрополије након 1766.године није признавала надлежност Цариградске патријаршије.
A ako je to tako, onda znači da te crkve Karlovačka i Crnogorska ne mogu biti nastavljači (samo)ukinute Pećke patrijaršije u pravnom pogledu, već bi ispalo da su autokefalnost stekle od "majke-crkve" te 1922. godine.
Цариградска патријаршија није мајка црква, свакако није Карловачкој митрополији која њену надлежност није никад признавала. Томос из 1922.године има важност прје свега због статуса епархија које су до 1920.године биле под надлежношћу Цариградске патријаршије.
У дијелу поста који си цитирао био сам недвосмислено јасан.
И ту "де факто" самосталност, независност (неканонску аутокефалност) помјесна црква може својим црквеним актом (томосом) признати, што је ништа друго до признање новонастале реалности. Што је Цариградска патријаршија и учинила томосом из 1922.године наводећи у тексту аутокефалне Православне Цркве; Карловачка и Црногорска, иако раније у периоду 1766-1920 нису добиле црквени акт (томос) којим се признаје канонска аутокефалност.
Немам ту шта ни додати ни посебно појашњавати.
Kakva kanonska procedura da se poštuje? Pa ako je Karlovačka mitropolija sebe smatrala nastavljačem nesporno kanonske crkve Pećke patrijaršije čije ukidanje nije priznavala, onda je po logici stvari imala pravo na jurisdikcijom nad cijelim prostorem nekadašnje Pećke patrijaršije. Tako da je pravoslavna crkva u Kneževini Srbiji mogla samo da prihvati vlast karlovačkog mitropolita kao nasljednika pećkog patrijarha bez ikakvog traženja tomosa za autonomiju i kasnije autokefalnost od carigradskog patrijarha.
Писао сам о Београдској митрополији, не о Карловачкој. Карловачка митрополија није признавала надлежност Цариградске патријаршије, Београдска митрополија а то сам написао и у посту
Очигледно зато да би се испоштовала канонска процедура на путу стицања самослалности Београдске митрополије (огранак Српске цркве у тада већ кнежевини Србији) која је након 1766-е признавала надлежност Цариградске патријаршије.
јесте, између осталог јер није била ни у могућности да не признаје, под окупацијом и све тежег положаја, околности су тако налагале. И у периоду 1766-1831 свих осам митрополита Београдске митрополије су били грчки фанариоти.
Па ако је, за разлику од Карловачке митрополије, признавала надлежност Цариградске патријаршије, наравно да је морала испоштовати канонску процедуру на путу стицања (канонске) самослалности.
 
"Bješe autonomna" - pa bješe, nije sporno. Ali koji joj je status poslije 1766. godine? U odnosu na koga je onda autonomna? Ako ti kažeš da nije u odnosu na nijednu drugu crkvu, onda to nije autonomna crkva. Takav status je suprotan pojmu autonomne crkve. Evo ovdje lijepo piše:

"Аутономна црква (од грч. αυτονομία) јесте помјесна црква под јурисдикцијом аутокефалне цркве."

https://sr.wikipedia.org/wiki/Аутономна_црква

Samo pitam pod čijom je jurisdikcijom bila Karlovačka mitropolija poslije 1766. godine? Ako je ranije bila pod Pećkom što nije sporno, a Pećka je ukinuta (ili samoukinuta) i pripojena Carigradskoj, zar nije logično da je ona tada u kanonskom smislu autonomna crkva pod Carigradskom patrijaršijom? Na stranu da li je ona takvo stanje prihvatala ili ne i kako se ponašala, to je druga strana priče. Najtačnija definicija je da je to bila "odmetnuta" autonomna crkva pod kanonskom (ali ne i stvarnom) jurisdikcijom Carigradske patrijaršije.

Upravo tako. Evo se slažemo. Što onda implicira da je Carigradska patrijaršija priznala autokefalnost Karlovačkoj i Crnogorskoj crkvi tomosom iz 1922. godine (ako ne i nešto ranije, ali da pretpostavimo da nije). A ako je to tako, onda znači da te crkve Karlovačka i Crnogorska ne mogu biti nastavljači (samo)ukinute Pećke patrijaršije u pravnom pogledu, već bi ispalo da su autokefalnost stekle od "majke-crkve" te 1922. godine.


Kakva kanonska procedura da se poštuje? Pa ako je Karlovačka mitropolija sebe smatrala nastavljačem nesporno kanonske crkve Pećke patrijaršije čije ukidanje nije priznavala, onda je po logici stvari imala pravo na jurisdikcijom nad cijelim prostorem nekadašnje Pećke patrijaršije. Tako da je pravoslavna crkva u Kneževini Srbiji mogla samo da prihvati vlast karlovačkog mitropolita kao nasljednika pećkog patrijarha bez ikakvog traženja tomosa za autonomiju i kasnije autokefalnost od carigradskog patrijarha.
Повластице, које је цар Леополд I, привилегијом од 21. августа 1690. године, односиле су се махом на слободу Српске Православне Цркве под римокатоличком аустро-угарском влашћу. Стога су оне биле главни основ народно-црквеној и просветној самоуправи у Митрополији Карловачкој – Том привилегијом дата је нашим претцима слобода вршења богослужења по православном српском начину и употреби старог календара; а патријарху и осталом свештенству дарована су у главном иста права, која су имали под Турцима.
 
Srbi su na svakom popisu brojcano rasli, kad su Muslimani dobili pravo da se izjasne nacionalno opada broj Crnogoraca i slika se iskristalisala.
Ja kad gledam, mi deluje oduvek pobrkano.
Kakva nacionalnost, to jesil državljanin zemlje ili nisi, nebi se upuštao u raspravu jer sam primetio da to ljudi gledaju na različite načine.
Gde nesta narodnost?
ili za ovu reč u našem jeziku više nema mesta u današnjem modernom pogledu na svet.
 
Повластице, које је цар Леополд I, привилегијом од 21. августа 1690. године, односиле су се махом на слободу Српске Православне Цркве под римокатоличком аустро-угарском влашћу. Стога су оне биле главни основ народно-црквеној и просветној самоуправи у Митрополији Карловачкој – Том привилегијом дата је нашим претцима слобода вршења богослужења по православном српском начину и употреби старог календара; а патријарху и осталом свештенству дарована су у главном иста права, која су имали под Турцима.

Kada se postavljaju direktni citati, treba navesti odakle je preuzeto i eventualno postaviti vezu ka izvoru: https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/3503937/karlovacka-mitropolija.html
 
Gde nesta narodnost?
ili za ovu reč u našem jeziku više nema mesta u današnjem modernom pogledu na svet.
Дефинитивно би на пописима било боље да умјесто рубрике националност имамо рубрику народност или етничка припадност.
Истина то се кроз пописе на нашим просторима од 1948-е најчешће поистовјећује, али би имали ситуације гдје би се националност доживљавала кроз политичку призму нације (рецимо Југословени, Црногорци у свом зачетку), а задњих година имамо у Србији будаласте идеје да се омогући национално изјашњавање као Војвођани, Београђани и шта све не. У Хрватској се пак афирмише да су сви држављани Хрватске, и Срби, по националности политички Хрвати.
Са рубриком народност (етничка припадност) умјесто националност би се подоста тих наопаких ситуација, па и злоупотреба, избјегло.
 
Дефинитивно би на пописима било боље да умјесто рубрике националност имамо рубрику народност или етничка припадност.
Истина то се кроз пописе на нашим просторима од 1948-е најчешће поистовјећује, али би имали ситуације гдје би се националност доживљавала кроз политичку призму нације (рецимо Југословени, Црногорци у свом зачетку), а задњих година имамо у Србији будаласте идеје да се омогући национално изјашњавање као Војвођани, Београђани и шта све не. У Хрватској се пак афирмише да су сви држављани Хрватске, и Срби, по националности политички Хрвати.
Са рубриком народност (етничка припадност) умјесто националност би се подоста тих наопаких ситуација, па и злоупотреба, избјегло.

Takav je trebalo da bude popis u Crnoj Gori 2011. godine, po preporuci UN-a čak nekoj.

Onda je SDP totalno poludeo i po cenu obaranja vlade insistirao da je to totalno neprihvatljivo i rekli da je to velikosrpski projekat da se namerno poveća broj Srba u Crnoj Gori. Pa na kraju nije ništa bilo od toga.

Ono što je poprilično smešno jeste što su na taj način vrlo implicitno priznali da bi mnogi Crnogorci sad na pitanje o etničkoj pripadnosti izjasnili se kao Srbi, kao i da vide od nacionalnoj značaja da to treba sakriti. :mrgreen:
 
Takav je trebalo da bude popis u Crnoj Gori 2011. godine, po preporuci UN-a čak nekoj.

Onda je SDP totalno poludeo i po cenu obaranja vlade insistirao da je to totalno neprihvatljivo i rekli da je to velikosrpski projekat da se namerno poveća broj Srba u Crnoj Gori. Pa na kraju nije ništa bilo od toga.

Ono što je poprilično smešno jeste što su na taj način vrlo implicitno priznali da bi mnogi Crnogorci sad na pitanje o etničkoj pripadnosti izjasnili se kao Srbi, kao i da vide od nacionalnoj značaja da to treba sakriti. :mrgreen:
Ne znam za preporuku UN-a Crnoj Gori po tom pitanju. Ali to je zapadni model. Tamo su svi državljani neke države po nacionalnosti Francuzi, Amerikanci, Austrijanci itd. I o tome se ne izjašnjavaju. Izjašnjavaju se o etničkoj pripadnosti (ili etničkom porijeklu) u nekim državama (recimo SAD) a u nekim se uopšte o tome ne izjašnjavaju (recimo u Francuskoj ili Austriji). Ako bi usvojili takav princip onda bi svi državljani Crne Gore po automatizmu bili crnogorske nacionalnosti, dok bi se o etničkoj pripadnosti izjašnjavali (ili se ni bi izjašnjavali, kako odluči većina u Skupštini). S tim što bi imali i tu pravo da se izjasne kao Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci itd. U SAD se možete izjasniti i da ste etnički američkog porijekla ili se to računa ako osoba odbije da se izjasni o etničkom porijeklu (2000. ih je bilo 7,2%).
 
Ne znam za preporuku UN-a Crnoj Gori po tom pitanju. Ali to je zapadni model. Tamo su svi državljani neke države po nacionalnosti Francuzi, Amerikanci, Austrijanci itd. I o tome se ne izjašnjavaju. Izjašnjavaju se o etničkoj pripadnosti (ili etničkom porijeklu) u nekim državama (recimo SAD) a u nekim se uopšte o tome ne izjašnjavaju (recimo u Francuskoj ili Austriji). Ako bi usvojili takav princip onda bi svi državljani Crne Gore po automatizmu bili crnogorske nacionalnosti, dok bi se o etničkoj pripadnosti izjašnjavali (ili se ni bi izjašnjavali, kako odluči većina u Skupštini). S tim što bi imali i tu pravo da se izjasne kao Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci itd. U SAD se možete izjasniti i da ste etnički američkog porijekla ili se to računa ako osoba odbije da se izjasni o etničkom porijeklu (2000. ih je bilo 7,2%).

Popis stanovništva 2003. godine bio je o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti. Pošto je reč o pojmovima koji dovode do zabune, preporuka je bila da se to izmeni, jer stvara konfuziju upravo iz tih razloga koje si sad naveo. Zato je i bila preporuka međunarodne zajednice pred popis 2011. godine da se to promeni.

SDP je pričao da je to bila velikosrpska zavera i prozivao DPS da se ponovo, ovog puta pod okriljem prosrpskog međunarodnog faktora, tada vraća projektu srbizacije Crne Gore predloženim nacrtom koji nije prošao. Nije prošlo i 2011. godine je opet bio popis o 'nacionalnoj odnosno etničkoj pripadnosti'.

To je zaostavština nekog starijeg vremena, uključujući onog koje je nacionalnost tretiralo zahvaljujući SFRJ kao sinonim za etničku odrednicu, a opet pod uticajem istočnog (etničkog, krvnog) tipa percepcije nacije. Tako da je predlog bio upravo kao sastavni deo integracije Crne Gore u zapadno društvo, da se to promeni; odnosno da se zapadnjački model primeni: ne može biti izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti, jerbo su svi stanovnici Crne Gore po nacionalnosti Crnogorci. E, onda se deo crnogorskog suverenističkog političkog pokreta pobunio i posebno je oštar protiv toga bio SDP, jer je smatrao da će neki ljudi koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, izjasniti sada kao Srbi zbog forme pitanja, koje bi se ticalo etničkog porekla.
 
Popis stanovništva 2003. godine bio je o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti. Pošto je reč o pojmovima koji dovode do zabune, preporuka je bila da se to izmeni, jer stvara konfuziju upravo iz tih razloga koje si sad naveo. Zato je i bila preporuka međunarodne zajednice pred popis 2011. godine da se to promeni.

SDP je pričao da je to bila velikosrpska zavera i prozivao DPS da se ponovo, ovog puta pod okriljem prosrpskog međunarodnog faktora, tada vraća projektu srbizacije Crne Gore predloženim nacrtom koji nije prošao. Nije prošlo i 2011. godine je opet bio popis o 'nacionalnoj odnosno etničkoj pripadnosti'.
To je namjerno tako definisano ne da bi zbunilo ljude, već zato što u Crnoj Gori imamo i neke grupe koje nisu nacionalne već etničke i one se tako smatraju. Recimo Romi, Egipćani, Aškalije ...
 
To je namjerno tako definisano ne da bi zbunilo ljude, već zato što u Crnoj Gori imamo i neke grupe koje nisu nacionalne već etničke i one se tako smatraju. Recimo Romi, Egipćani, Aškalije ...

Ma jasno, ali isto je tako jasno kao dan i da je Krivokapić panično za medije pričao da će značajno porasti broj Srba ako prođu izmene. :lol: K'o dan. :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Inače, SDP je tada imao svojevremeno i predlog da u popisu ne bude maternji jezik kao stavka, već formulisano da se građani pitaju kako svoj jezik nazivaju. Jer bi to, verovalo se, ohrabrilo neke da se izjasne da im je jezik crnogorski, dok bi inače maternji nazvali srpskim.

Sve će ove teme, verovatno postati ponovo aktuelne u narednih godinu dana, pred predstojeći popis. Pošto je razdvajanje nacionalnog od etničkog jedan od zahteva Zapada, to je mogla biti i tačka spajanja interesa Srba i bloka oko Dritana, te u skladu sa zahtevima međunarodne zajednice; sad je sve to, naravno, nešto drugačije, ali nesporno je da će se opet o tome razgovarati.
 
Ma jasno, ali isto je tako jasno kao dan i da je Krivokapić panično za medije pričao da će značajno porasti broj Srba ako prođu izmene. :lol: K'o dan. :mrgreen:
Ali pazi, da je ovakav model bio usvojen recimo 2011. godine, po nacionalnosti bi imali preko 90% Crnogoraca. Ali što se tiče izjašnjavanja o etničkoj pripadnosti ili tek o etničkom porijeklu imali bi drugačiju situaciju u odnosu na današnju. Ja mislim da bi se na pitanje kog ste etničkog porijekla oko 43% stanovnika CG izjasnili da su Srbi a nešto preko 30% da su po etničkom porijeklu Crnogorci. Jer oni ljudi koji se po nacionalnosti osjećaju Crnogorcima a govore srpskim jezikom, svakako bi se i dalje po nacionalnosti izjasnili kao Crnogorci (ili to ne bi bili ni pitani jer bi se podrazumjevalo), ali bi se o etničkom porijeklu izjasnili najvjerovatnije kao i na pitanje o maternjem jeziku. To je moja pretpostavka.
 
Ali pazi, da je ovakav model bio usvojen recimo 2011. godine, po nacionalnosti bi imali preko 90% Crnogoraca. Ali što se tiče izjašnjavanja o etničkoj pripadnosti ili tek o etničkom porijeklu imali bi drugačiju situaciju u odnosu na današnju. Ja mislim da bi se na pitanje kog ste etničkog porijekla oko 43% stanovnika CG izjasnili da su Srbi a nešto preko 30% da su po etničkom porijeklu Crnogorci. Jer oni ljudi koji se po nacionalnosti osjećaju Crnogorcima a govore srpskim jezikom, svakako bi se i dalje po nacionalnosti izjasnili kao Crnogorci (ili to ne bi bili ni pitani jer bi se podrazumjevalo), ali bi se o etničkom porijeklu izjasnili najvjerovatnije kao i na pitanje o maternjem jeziku. To je moja pretpostavka.

Nije bilo uopšte reči nacionalnost u nacrtu; ona je bila izbrisana.
 
Nije bilo uopšte reči nacionalnost u nacrtu; ona je bila izbrisana.
Vidiš kako se jednim običnim terminom u pitanju mogu dobiti sasvim različiti odgovori u Crnoj Gori. Ako ljude pitamo koje ste nacionalnosti oko 45% će odgovoriti da su Crnogorci a oko 30% Srbi. Ako ih pitamo šta ste po etničkom porijeklu oko 45% će odgovoriti da su Srbi a oko 30% da su Crnogorci. U Crnoj Gori živi oko 15% stanovnika koji se osjećaju u nacionalnom smislu kao Crnogorci ali srpskog etničkog porijekla.
I svaka politička elita teži da "navije vodu na svoju vodenicu". Meni je jasno da srpske partije žele da prikažu da u Crnoj Gori živi više Srba nego Crnogoraca.
Po mom sudu komromis je već napravljen na prethodnom popisu, izjasnite se koje ste nacionalne ili etničke pripadnosti? Znači ispitaniku se ostavlja da sam izabere na šta želi da da odgovor. Pa neka svako odgovori na pitanje odgovorom koji mu je najprimarniji i kako smatra da treba. Nije zabranjeno ni da se daju odgovori Crnogorac-Srbin ili Srbin-Crnogorac. Čovjek sam daje odgovor na to pitanje, on se zapisuje doslovno kako je ispitanik odgovorio i posebno statistički prikazuje.
 
Дефинитивно би на пописима било боље да умјесто рубрике националност имамо рубрику народност или етничка припадност.
Истина то се кроз пописе на нашим просторима од 1948-е најчешће поистовјећује, али би имали ситуације гдје би се националност доживљавала кроз политичку призму нације (рецимо Југословени, Црногорци у свом зачетку), а задњих година имамо у Србији будаласте идеје да се омогући национално изјашњавање као Војвођани, Београђани и шта све не. У Хрватској се пак афирмише да су сви држављани Хрватске, и Срби, по националности политички Хрвати.
Са рубриком народност (етничка припадност) умјесто националност би се подоста тих наопаких ситуација, па и злоупотреба, избјегло.
Можда иако јако грубо етничка припадност (националност) литински.
Ово око народа и народности су колико ми је познато из комунистичке идеологије појмови који нису јасно издефинисани.
 
Твој проблем је што селективно читаш, својствено форумашима који су мишљење формирали на основу чланака са портала "Аналитика" и сличних .
Након 1766. Пећка патријаршија се укида, Карловачка митрополија не може бити под јурисдикцијом нечег што је укинуто (реално, глупо је), није признала то укидање и јурисдикцију Цариградске патријарпшије а није добила ни канонску аутокефалност било које помјесне цркве. Није била "де јуре" аутокефална иако "де факто" бјеше самостална, независна у односу на било коју помјесну цркву.
И ту "де факто" самосталност, независност (неканонску аутокефалност) помјесна црква може својим црквеним актом (томосом) признати, што је ништа друго до признање новонастале реалности. Што је Цариградска патријаршија и учинила томосом из 1922.године наводећи у тексту аутокефалне Православне Цркве; Карловачка и Црногорска, иако раније у периоду 1766-1920 нису добиле црквени акт (томос) којим се признаје канонска аутокефалност.

Šta sam to selektivno pročitao i šta si ti napisao ovde što je u koliziji sa bilo čime što sam ja?
 
Vidiš kako se jednim običnim terminom u pitanju mogu dobiti sasvim različiti odgovori u Crnoj Gori. Ako ljude pitamo koje ste nacionalnosti oko 45% će odgovoriti da su Crnogorci a oko 30% Srbi. Ako ih pitamo šta ste po etničkom porijeklu oko 45% će odgovoriti da su Srbi a oko 30% da su Crnogorci. U Crnoj Gori živi oko 15% stanovnika koji se osjećaju u nacionalnom smislu kao Crnogorci ali srpskog etničkog porijekla.
I svaka politička elita teži da "navije vodu na svoju vodenicu". Meni je jasno da srpske partije žele da prikažu da u Crnoj Gori živi više Srba nego Crnogoraca.
Po mom sudu komromis je već napravljen na prethodnom popisu, izjasnite se koje ste nacionalne ili etničke pripadnosti? Znači ispitaniku se ostavlja da sam izabere na šta želi da da odgovor. Pa neka svako odgovori na pitanje odgovorom koji mu je najprimarniji i kako smatra da treba. Nije zabranjeno ni da se daju odgovori Crnogorac-Srbin ili Srbin-Crnogorac. Čovjek sam daje odgovor na to pitanje, on se zapisuje doslovno kako je ispitanik odgovorio i posebno statistički prikazuje.
Сад ми само није јасно 45% да су по етничком пореклу Срби. 30% да су етнички Црногорци.
И сад како добијамо ових 15 % који се су по националности Црногорци српског етничког порекла?
 
Šta sam to selektivno pročitao i šta si ti napisao ovde što je u koliziji sa bilo čime što sam ja?
Нисам теби писао, наведена реченица (коју почињем са "твој проблем је што селективно читаш....) је наставак претходне у којој сам реплицирао форумашу и гдје сад део садржаја твог поста приложио како бих напоменуо да је већ добио одговор на питање које упорно поставља.
Требао сам нагласити да се обраћам том форумашу "Твој проблем @Casino Royal је што селективно читаш...." како би било јасно да се не односи на форумаша (тј твој) чији сам пост цитирао. Неспоразум.
 

Back
Top