Čitalački klub - poziv na čitanje

[quentin]

Ne znam kako stoje stvari sa muzičkim ukusom u Japanu, ni sada ni prije 40 godina. Generalno znam da ih privlači zapad i da mladi u mnogim aspektima popularne kulture kopiraju zapad. Za samog Murakamija znam da je u to doba bio u američkom fazonu, i u pogledu književnosti i muzike. Ne znam koliko pominjanje sve te muzike u knjizi predstavlja istinsku zvučnu razglednicu Japana 69, a koliko je to Murakamijeva lična posveta muzičkim favoritima. Vjerovatno više ovo drugo, i mislim da je pretjerao, čak da se razmetao svojim, rekao bih, pretencioznim muzičkim ukusom. Mada, ako mu je muzika toliko važna, kako sam na početku ove diskusije napisao, bilo bi dobro preslušati soundtrack romana. Možda bi onda i knjiga zvučala drugačije.
Njegov grubi, mehanički, prikaz seksa doživljavam kao još jednu od tehnika kojima čitaoca distancira od likova. Ne bih rekao da govori o prodoru u žensku psihu. U stvari, nisam stekao utisak da je Vatanabe ikad pokušao shvatiti Naoko i njen problem. On zapaža neke simptome, ali kao da ne razmišlja o njima. Nisam zapazio da je posebno razbijao glavu o tome zašto je ona onaj jedan put mogla voditi ljubav s njim. Bilo mu je dobro, uzbuđuje ga pomisao na to, ali ne razmišlja o okolnostima koje su dovele do toga. Kasnije se zadovoljava masturbacijom. Mi, čitaoci, razmišljamo o tome, možda ustanovimo i razloge, ali on ne. I inače, Vatanabe kao da je samo posrednik između ostalih likova i čitalaca. Ona žena, Naokina cimerka, priča mu svoju životnu priču, on sluša sa zanimanjem ali bez posebnog saosjećanja, bez iznošenja mišljenja ili davanja savjeta. Naravno, i ona, kao i Naoko, Midori, Nagasava, Kizuki i valjda svi ostali koji se javljaju u knjizi, oduševi se Vatanabeom, čak se na neki način i zaljubi i na kraju spava s njim, a da meni nikako ne bude jasno šta je na njemu toliko očaravajuće.

 

[Prisoner]

Ne znam kako stoje stvari sa muzičkim ukusom u Japanu, ni sada ni prije 40 godina. Generalno znam da ih privlači zapad i da mladi u mnogim aspektima popularne kulture kopiraju zapad. Za samog Murakamija znam da je u to doba bio u američkom fazonu, i u pogledu književnosti i muzike. Ne znam koliko pominjanje sve te muzike u knjizi predstavlja istinsku zvučnu razglednicu Japana 69, a koliko je to Murakamijeva lična posveta muzičkim favoritima. Vjerovatno više ovo drugo, i mislim da je pretjerao, čak da se razmetao svojim, rekao bih, pretencioznim muzičkim ukusom. Mada, ako mu je muzika toliko važna, kako sam na početku ove diskusije napisao, bilo bi dobro preslušati soundtrack romana. Možda bi onda i knjiga zvučala drugačije.
Njegov grubi, mehanički, prikaz seksa doživljavam kao još jednu od tehnika kojima čitaoca distancira od likova. Ne bih rekao da govori o prodoru u žensku psihu. U stvari, nisam stekao utisak da je Vatanabe ikad pokušao shvatiti Naoko i njen problem. On zapaža neke simptome, ali kao da ne razmišlja o njima. Nisam zapazio da je posebno razbijao glavu o tome zašto je ona onaj jedan put mogla voditi ljubav s njim. Bilo mu je dobro, uzbuđuje ga pomisao na to, ali ne razmišlja o okolnostima koje su dovele do toga. Kasnije se zadovoljava masturbacijom. Mi, čitaoci, razmišljamo o tome, možda ustanovimo i razloge, ali on ne. I inače, Vatanabe kao da je samo posrednik između ostalih likova i čitalaca. Ona žena, Naokina cimerka, priča mu svoju životnu priču, on sluša sa zanimanjem ali bez posebnog saosjećanja, bez iznošenja mišljenja ili davanja savjeta. Naravno, i ona, kao i Naoko, Midori, Nagasava, Kizuki i valjda svi ostali koji se javljaju u knjizi, oduševi se Vatanabeom, čak se na neki način i zaljubi i na kraju spava s njim, a da meni nikako ne bude jasno šta je na njemu toliko očaravajuće.

....Izvini, morala sam da se nasmejem ...Pa, jest', tako je. Pisac nam ne ostavlja načina da provalimo šta je to sa čim Vatanabe pleni ženski rod.

Što se tiče muzike, drago mi je da se i ti slažeš sa mojim mišljenjem. Zaista je preterao. I dalje mislim da mu je to poslužilo kao reklamni pano, e,sad, da li za promociju svoje knjige na zapadno tržište, ili svoje zemlje, videće se.

Priznajem da ne mogu shvatiti Vatanabeovo poimanje seksa, i da mi se kao ženi ni malo ne dopada.

 

[Цлио]

Soundtracku romana bi trebalo dodati pesmu Cudna suma Yu grupe, a moze i u obradi Discipline kiceme . Salim se dosla sam iz posete svekrvi i rastura me glava, pa cu biti kratka, a i Bi2 i quentin su mnogo napisali.
Jos neke cudne stvari koje mi padaju na pamet.
Npr. Esesovac, za koga smo sigurni da ce za 4 godine dobiti diplomu fakulteta i crtati geografske karte u nekom institutu, se ne pojavljuje u domu na pocetku nove skolske godine, a verovatno ni na fakultetu. Volsebno nestaje, upravnik doma nece da kaze Vanatabeu sta se desilo s njim ? Ko zna mozda se i on pridruzio spisku mrtvih, jos jedno samoubistvo na letnjem raspustu ? Pisac nam ga predstavlja kao aseksualno bice, umesto postera "pine up" devojaka lepi neke sa drugim motivima.
Cini se da zivot Reiko u jednom momentu postaje "normalan", ona nije postala muzicko cudo od deteta, ali uspeva da se uda za coveka koji joj se zaklinje na ljubav, ne obaziruci se na njen psihijatrijski dosije. Dobijaju i cerku. Onda sledi preokret, dolazi mala lezbejka koja potpuno rusi njenu krhku, zalecenu psihu. Posle odnosa sa njom, godinama kasnije imace odnos sa Vantabeom, celovecernji sex posle koga kaze da joj je to dovoljno, cak i ako u njenom zivotu vise ne bude sexa ( nemam knjigu, pa pisem po secanju).
Ima jos toga, mozda cu se ukljcuiti, ako se diskusija nastavi.
Knjige koje mi se dopadnu, procitam jos jednom, neki put odmah, neki put godinama kasnije, nekima od njih se stalno vracam.
Ovo je jedna od knjiga koje me nije narocito impresionirala, procitala sam je, ali kad sam sklopila korice, shvatila sam da joj se necu vratiti.
Ne bih ovoliko ni razmisljala o likovima da tu nisu bili Bi2 i quentin, kojima se zahvaljujem na podsticaju :rolleyes:.

 

[quentin]

isac nam ne ostavlja načina da provalimo šta je to sa čim Vatanabe pleni ženski rod.

Ma ne samo ženski rod, čini se da Vatanabe oduševi svakoga s kim dođe u kontakt. Kao, onaj Nagasava ga vidi kako čita Skota Ficdžeralda pa se time oduševi i poslije mu čini bog te pita šta.

 

[Цлио]

Ma ne samo ženski rod, čini se da Vatanabe oduševi svakoga s kim dođe u kontakt. Kao, onaj Nagasava ga vidi kako čita Skota Ficdžeralda pa se time oduševi i poslije mu čini bog te pita šta.

Pleni i pacijenta na samrti, starac nece da jede, ali Vatanabeovih iz ruku, pojede neki krastavac, ili krastavac pojede Vatanabe, a deda nesto drugo, ali cini mi se da nahrani i dedu ( zao mi je namam knjigu ) :-(

 

[quentin]

Da, ima i ta epizoda sa krastavcem.
Ljudi, ja mislim da bismo mogli da privodimo ovu diskusiju kraju. Bar meni više ne pada na pamet ništa naročito o Norveškoj šumi. Iako nas je bilo samo troje, a uglavnom samo Bi2 i ja, bilo mi je prijatno. Ako neko ima još neki komentar o Murakamiju, možemo da nastavimo, a ako ne, mislim da je dogovor bio da nam sljedeća bude Zovem se Crveno Orhana Pamuka. Ako se svi slažete s tim izborom, možemo da odredimo rok (nešto duži, jer je ovo ipak obimnija knjiga).

 

[Цлио]

Da, ima i ta epizoda sa krastavcem.
Ljudi, ja mislim da bismo mogli da privodimo ovu diskusiju kraju. Bar meni više ne pada na pamet ništa naročito o Norveškoj šumi. Iako nas je bilo samo troje, a uglavnom samo Bi2 i ja, bilo mi je prijatno. Ako neko ima još neki komentar o Murakamiju, možemo da nastavimo, a ako ne, mislim da je dogovor bio da nam sljedeća bude Zovem se Crveno Orhana Pamuka. Ako se svi slažete s tim izborom, možemo da odredimo rok (nešto duži, jer je ovo ipak obimnija knjiga).

Mislim da je za broj diskutanata i kvalitet diskusija jako vazno da li mogu nabaviti knjigu u biblioteci. "Sumu", nazalost, nisu mogli, inace bi nas bilo vise. Ovako ste diskusiju prakticno izneli Bi2 i ti.
Ja sam "Zovem se Crveno" citala pre jedno pola godina, knjigu sam uzela iz biblioteke, znaci ima ih po beogradskim bibliotekama, mozda treba sacekati ponedeljak da ljudi provere da li mogu da dodju do knjige, odn, da je rezervisu ( kod nas postoji i ta mogucnost, za 30 dinara ).
Knjiga je obimna i prepuna detalja, mnogo vise likova nego kod Murakamija, npr. ja se ne bih mogla ukjuciti , ako je, opet, ne procitam, zaboravila sam kako se pojedini likovi zovu , naravno ostala mi je u glavi fabula i neki detalji.
U svakom slucaju o ovome treba povesti racuna.
:wink:

 

[Prisoner]

Ma ne samo ženski rod, čini se da Vatanabe oduševi svakoga s kim dođe u kontakt. Kao, onaj Nagasava ga vidi kako čita Skota Ficdžeralda pa se time oduševi i poslije mu čini bog te pita šta.

Znam da su Japanci čitalačka nacija, tako da tom podatku nisam poklanjala previše pažnje. Kako su u pitanju naslovi sa zapadne strane, isto sam shvatila kao i priču o muzici.

 

[Prisoner]

Prva knjiga je prošla onako kako sam i očekivala. Svi junaci nikom ponikoše i.....
Meni je bilo lepo sa vama i očekujem da nastavimo dalje.

Quentine, najavi zvanično kad se prelazi na drugu knjigu i dokle se čita. Ja sam tu...

 

[quentin]

Dobro onda, prelazimo na Zovem se Crveno Orhana Pamuka. Diskusiju počinjemo u subotu 8. marta. Ko pročita, pročita. Naravno, i oni koji su knjigu ranije pročitali dobrodošli su, ali neka sa diskusijom sačekaju do datuma koji smo odredili.

Meni je malo čudno da na forumu koji okuplja ljubitelje književnosti ima ovako malo interesa za ovu temu. O Norveškoj šumi diskutovalo je samo nas troje. Ja sam, valjda, naivan ali nekako mi je logično da na svijetu ima mnogo više čitalaca nego pisaca. To na ovom forumu izgleda ne važi. Tema na kojoj se okupljaju oni koji pokušavaju biti pisci i pjesnici ima u ovom trenutku 145 strana, a kad neko poželi da diskutuje o nekoj knjizi javi se par ljudi, osim ako su u pitanju Hari Poter ili Koeljo.

Kako god, mi sa ovim nastavljamo, nadam se da će biti više zainteresovanih.

 

[Prisoner]

Da nije malo prebrzo? Izvini, al meni bi dobro došlo da pomeriš za nedelju dana. Ne zbog čitanja ili traženja knjige, nego, bre, još uvek su mi u glavi utisci iz Šume, demonstracije iz Kandži.. Volim da mi se malo utisci slegnu, pre no što udjem u sledeću priču.

 

[quentin]

Da nije malo prebrzo? Izvini, al meni bi dobro došlo da pomeriš za nedelju dana. Ne zbog čitanja ili traženja knjige, nego, bre, još uvek su mi u glavi utisci iz Šume, demonstracije iz Kandži.. Volim da mi se malo utisci slegnu, pre no što udjem u sledeću priču.

OK, nema problema, evo možemo pomjeriti za deset dana. Neka bude 18. mart - to je mjesec dana od danas. Isto tako, ako ima neka knjiga za kojom bi postojalo veće interesovanje, ja sam spreman da prihvatim promjenu. Ako ima bilo kakvih prijedloga, složiću se sa većinom.

 

[Prisoner]

E, hvala ti. To je već ok. Što se mene tiče, za sad mi se dopada tvoj izbor.

 

[quentin]

Dok čitamo Orhana Pamuka mogli bismo već početi sa prijedlozima za narednu knjigu. Ako se na vrijeme dogovorimo, svi će imati dovoljno vremena da nabave knjigu. Ovaj put ne želim sam davati nikakav prijedlog. Može neko dati nekoliko kandidata, pa ćemo birati.

 

[tarabica]

Ja bih volela da vam se priključim za "Zovem se Crveno" :smile:

Od Murakamija sam pročitala "Sputnik ljubav" i "Južno od granice, zapadno od Sunca". U početku su mi likovi delovali užasno hladno, ja sam očekivala i prosto navikla da pršte strasti na sve strane, posebno o tako važnim stvarima, kao što su život i smrt, uzvraćena i neuzvraćena ljubav. Kraj knjige "Sputnik ljubav" je uprkos svemu optimističan, a sam naslov "Sputnik ljubav" asocira na usamljenost, što je i karakteristika likova. Kraj "Južno od granice, zapadno od Sunca" upravo potvrđuje tezu da se normalan život mora nastaviti, uprkos razočaranjima.

 

[quentin]

Ja bih volela da vam se priključim za "Zovem se Crveno" :smile:

Drago mi je. Kao što je rečeno, diskusiju počinjemo 18. marta, pa imamo vremena da pročitamo knjigu. Isto tako, ako imaš neki prijedlog za čitanje poslije Pamuka, slobodno reci. Bilo bi dobro da se o tome što prije dogovorimo, da svi dođemo do knjige na vrijeme.

 

[nina19]

Evo ja cu malo ponovo izlistati "Zovem se Crveno" jer je proslo podosta od kada sam je procitala.
Mislim da je zbog raznoraznih obaveza koje svi imamo razuman rok za citanje 1 mesec, a ne krace. Moji predlozi za citanje: "Bluz rezervata" Serman Aleksi (napisao pravi Indijanac o njihovom zivotu danas), "Knjiga o Rut" Jane Hamilton, bilo koja knjiga Srdjana Valjarevica, nesto od Irvnina Saloma ("Kada je Nice plakao", "Krvik ljubavi", "Lecenje Sopenhaureom") ako bi od opstega zanimanja bile psihoanaliticke novele...

 

[Beth]

Evo i mene.
Nemam šta posebno da dodam što nije već rečeno na temu NŠ. Za toliku pompu oko te knjige, očekivala sam više. Nije loša, naravno, vredelo je pročitati ali...

Da ne ponavljam već rečeno, ono što mi najviše smeta je stil. Nema zvukova, mirisa, sokova, magije reči... Ne volim taj daktilografski način pisanja, mada ima nešto u njegovom nabrajanju "ustao sam, oprao zube, bacio đubre, jeo..." pa čitav meni... Donekle podseća na neke nemačke književnike.
Draži su mi Južnoamerikanci i Arapi sa svojim sočnim rečima.

Samo jedan detalj, veliki broj samoubistava u knjizi ne treba da zbunjuje pošto su Japanci izrazito suicidna nacija, ne znam da li baš prvi ali svakako među prvima na toj svetskoj "crnoj" listi.

 

[Beth]

I da, pročitala sam Pamuka i sviđa mi se, jedva čekam da se otvori tema.
To mi je bila jedna od onih knjiga koje kad zatvoriš, ne želiš ništa drugo da čitaš neko vreme da te nova knjiga ne bi odvukla dalje, kako bi mogao još malo da živiš u tom svetu...

 

[samouka]

ćao drugari, nedostajali ste mi

 

[marah]

Eh, bas mi je krivo sto sam tek sada videla temu (mada ja retko setam po forumu, pa nije ni cudo...)
Svakako cu vam se prikljuciti, posto mi precesto nedostaje drustvo za diskusiju.
Nazalost, Pamuka nisam citala, a posto diskusija pocinje za cetiri dana... samo cu je ispratiti.
Dakle, prikljucujem se od sledece knjige!

 

[quentin]

Eh, bas mi je krivo sto sam tek sada videla temu (mada ja retko setam po forumu, pa nije ni cudo...)
Svakako cu vam se prikljuciti, posto mi precesto nedostaje drustvo za diskusiju.
Nazalost, Pamuka nisam citala, a posto diskusija pocinje za cetiri dana... samo cu je ispratiti.
Dakle, prikljucujem se od sledece knjige!

Hajde onda daj neki prijedlog za čitanje poslije Pamuka.
Poziv se odnosi i na sve ostale.

 

[mira82]

kad pocinje diskusija o ZOVEM SE CRVENO?
meni knjiga stize tek sledece nedelje...
jel to znaci da sam zakasnila?

 

[Sokolica_M]

kad pocinje diskusija o ZOVEM SE CRVENO?
meni knjiga stize tek sledece nedelje...
jel to znaci da sam zakasnila?

Zakazano je za osamnaesti, ali ja bih isto da se pomeri, jer ne stizem glavu da dignem od obaveza (a usput sam bila bolesna, pa sam samo spavala i mnogo stvari tek sad treba da nadoknadim)...

Ako se ostali slažu, neka se odloži. Biće kvalitetnija diskusija da nas ima više, nebitno kad počne.

 

[quentin]

Dobro onda, pomjeramo za sedam dana na 25. mart. Ja bih pročitao i do 18. ali ne žalim se na pomjeranje. Čitam knjigu, knjiga čita mene... Ali o tome više kasnije.
Imam i dva prijedloga za čitanje poslije Pamuka:
Ijan Makjuan: Iskupljenje
Kormak Makarti: Nema zemlje za starce
Obe knjige su dosta aktuelne, po njima su snimljeni filmovi koju su dobili silne nagrade, pa se i o aspektu ekranizovanja romana može govoriti (mada ja nisam gledao ni jedan od ta dva filma). Osim toga, bio bi red i da se malo maknemo sa daljeg i bližeg istoka. Molim da se zainteresovani izjasne.

EDIT: Upravo sam vidio da će u Srbiji Nema zemlje za starce biti objavljena tek u maju. Ne znam da li postoji neko hrvatsko ili bosansko izdanje koje može da se nabavi. Ja imam izdanje na engleskom jeziku, ali većina ljudi vjerovatno preferira prevod. U svakom slučaju, to su prijedlozi, pa se izjasnite.