Čitalački klub - poziv na čitanje

Što se tiče Kucija, dacu vam kratak opis nekoliko knjiga, vi vidite sta od toga mozete da pronađete, pa se onda javite. Ni jedna od ovih knjiga nije dugacka, oko 250 strana, a sve ih je izdala Paidea, u istom kompletu.

Kuci je dobio Bukerovu nagradu za romane 'Sramota' i 'Život i vremena Majkla K'.
Sramota je lako čitljiva i sada se po njoj snima film sa Džonom Malkovičem u glavnoj ulozi. Dobra je priča, ali nije najbolje Kucijevo delo
Život i vremena Majkla K - Majkl K. je retardirani mladić koji beži u prirodu sa željom da živi sam, van svih društvenih sistema i istorije.

Foe - govori o podređenom položaju crnaca i žena u odnosu na belog muškarca, kao i o istorijskoj odgovornosti pisca. Priča se vrti oko Danijela DeFoa, koji pokušava da napiše knjigu o Robinzonu Kruso-u.

Iščekujući Varvare i Zemlje sumraka - obrađuju slične teme, odnos crnog i belog čoveka, kao i pitanje divljine - da li je divljak onaj čovek koji živi u divljini, ali onaj koji se tako ponaša.
Iščekujući Varvare - govori o čoveku koji živi na graničnom prelazu, između civilizacije i divljine, o njegovom odnosu sa crncima koji su tu nastanjeni i belcima koji dolaze tu u vojni pohod.
Zemlje sumraka - sastoji se iz dve priče - prva je o bivšem američkom vojniku iz Vijetnama, a druga o kolonizatoru koji pada u ruke jednom afričkom plemenu.

Mogu ja da izaberem i samo jednu knjigu od ovih, nije problem, ali se brinem da li cete uspeti onda da je nadjete. Mislila sam da je nekako najbolje da vidimo sta moze po bibliotekama ili knjizarama da se nadje, pa tek onda da odlucimo. Ne znam šta vi mislite o tome?
:)


Moskva kva kva sam pročitala ;)
 
Došao je 1. maj i vrijeme da razgovaramo o knjizi Moskva kva-kva Vasilija Aksjonova.

Meni se knjiga dopala, za razliku od prethodne dvije koje smo čitali.
Akteri priče su, uglavnom, predstavnici različitih dijelova elite sovjetskog društva u godinama poslije drugog svjetskog rata, porodica Novotkanih, superpopularni pjesnik Smeljčakov, maršal Mokinaki alias Šturman Ešterhazi, ratni heroj i poslijeratni špijun, i pripovjedač Tak Takovič Takovski, džez entuzijasta, jedini sa druge strane sovjetskog društva, sa roditeljima u zatvoru. Ima tu još raznih likova, pjesnika, pisaca, špijuna, političara i sovjetskih apartačika, među kojima su neki bili istorijske ličnosti.

Poseban, možda i najinteresantniji, segment priče predstavlja praćenje posljednjih godina i mjeseci Staljinovog života. Ostarjeli diktator, ništa manje krvožedan, ali senilan i krajnje paranoičan, opsjednut je Titom i jugoslovenskim revizionistima, koji će, ubijeđen je, pokušati da ga ubiju. Ta priča, inače lišena mnogo istorijske utemeljenosti, osim činjenice sukoba Tita i Staljina, i nekolikih Staljinovih pokušaja da likvidira Tita, nama je prirodno interesantna. Ja mislim da nije slučajno što je pisac za aktere tog mitskog sukoba odabrao komunističke vođe čiji su se države urušile zajedno sa propasti njihove ideologije. Kako knjiga napreduje, tako i uzvišeno zdanje, megalomanska višespratnica u kojoj žive praktično svi akteri priče postaje apoteoza čitavog Sovjetskog Saveza, ne samo da se Staljin useljava na najviši sprat, već tu borave i politički zarobljenici, koji nakon što završe građevinske radove bivaju pogubljeni, pomoću posebnog mehanizma ugrađenog u samu zgradu.

Sam pisac ove knjige sukobljavao se sa komunističkim režimom i dugo godina je kao disident živio izvan Rusije, pa je bilo za očekivati kritiku komunizma i izvjesno likovanje zbog njegovog kraja. Ipak, Aksjonov je dobar pisac, i nije knjigu sveo na antikomunistički pamflet. O društvenoj eliti tog vremena govori s podsmjehom, uglavnom citirajući smješne fraze i uopšte način govora mlade Glike Novotkane i opisujući lik pjesnika Smeljčakova, dobitnika sedam Staljinovih nagrada.

Za opis surovosti Staljinovog režima i Staljinovih postupaka koristi jedan efektan pristup. Kroz cijelu knjigu prepliću se istorijske činjenice i fikcija, ali često je teško razaznati šta se stvarno dešavalo, a šta je plod piščeve mašte. Ko je čitao knjigu sigurno se sjeća Staljinovih planova za južnoslovenske narode, kako će ih, odnosno nas, sve raseliti širom SSSR-a, pa tako kaže, da će, valjda, Srbe u Kazahstan, Hrvate u Ukrajinu, Bosance opet ne znam gdje itd. To djeluje kao čista fantastika, ali on je takve stvari zaista radio, selio je čitave narode od nekoliko miliona ljudi negdje iz Sibira na, šta ja znam, Krim, da bi popravio etničku sliku kako on misli da bi trebalo. Plan za stvaranje jevrejske države Birobidžan, neke vrste rezervate za jevreje, koje Staljin nikako nije volio, jeste istorijska činjenica. Uostalom, mnogima priča o tome kako je jedan lik zaglavio zatvor zbog ljubavi prema džezu djeluje nestvarno, a i takve stvari su se dešavale. Sve u svemu, zlo tog čovjeka i njegovog režima bilo je veće nego što se može zamisliti, a danas se to često i u samoj Rusiji zaboravlja.

I baš o tom kratkom i selektivnom pamćenju ruskog, a i mnogih drugih, naroda pisac ima nekoliko efektnih rečenica na samom kraju knjige, dok na mene, na kraju, najjači utisak ostavlja tigar, star i krezub ali još uvijek živ - Šturman Ešterhazi.
 
Meni se isto tako dopala, lako je čitljiva i bila mi je smešna. Imala sam nameru da pročitam još neku njegovu raniju knjigu, napisanu pre odlaska za SAD, ali nisam imala vremena.

Meni se najviše svidela Glika Novokatna, ne samo njen lik, već i onaj podrugljiv način na koji je pisac pisao o njoj, kako uvek do detalja opisuje šta je obukla, i što koristi deminutive kada piše o njoj- ručice, čarapice, beretkica... Jeste na neki način i tragedija, to što baš ona strada u onom pulp fiction završetku, jer ona je jedina od svih, zaista verovala u taj komunizam i Staljina, do samog kraja. Verovatno je tako u svakom sistemu, da su najveći i najrevnosniji komunisti, oni koji iz dna duše mrze komunizam i sve ono što on pretstavlja, ali koji su shvatili da čovek mora da radi u skladu sa sistemom ako želi da se izdigne iznad onog što on predstavlja. Zanimljiva je cela ta njihova porodična situacija, da su i Arijadna i Ksaverij osećali toliki prezir prema komunizmu, i drugim komunistima, a da nikada nisu diskutovali o tome pred svojom ćerkom, kao da im je bilo sasvim normalno što ona veruje u sve one hvalospeve koje su oni morali da pričaju zbog drugih. Svi likovi knjige govore najbolje o Staljinu, komunizmu, ali su svi, sem nje, svesni toga da je to laž. Ipak, licimerna je ta njena pozicija, lako je njoj bilo da veruje u ceo taj sistem, kada živi u ogromnom stanu, ima poslugu, nosi Šanelove kostime, itd. Pa kako se prenerazila kad je čula da je majka Taka Takoviča u logoru, kao da prvi put čuje za to, ili da onaj njen drug sluša džez. A najbolje mi je ono kad je tri nedelje vežbala veslanje i osvojila medalju na Olimpijadi. Verovatno je i to parodija na neke priče o nadmoći sovjetske rase.

I mene je zadivilo to što je Aksjonov opisivao neke stvari vezane za našu istoriju, ličnosti, Jadransku obalu, Albaniju, Brione. Baš me interesuje da li je to znao i ranije, ili je vršio neka istraživanja za knjigu? Tito, je u knjizi, kao i u stvarnom životu, ostao misterija – da li je ono stvarno bio on, ili neki ubačeni ruski čovek, za koga je i šta je taj radio, itd. Možda je Žorž, ili Šturman Ešterhazi, u tom pogledu najsličniji Gliki, u odnosu na sve ostale likove, jer oboje imaju tu sposobnost da slepo veruju, i da su spremni da sve urade za to u šta veruju. Smeljčakov mi više izgleda kao onaj tip čoveka, koji može sa svakim da razgovara, a da ga se pritom tuđe reči ni najmanje ne dotiču, jer već ima svoje izgrađeno mišljenje i svoj svet u koji uvek može da pobegne.

Imaš li neko neku teoriju zbog čega se knjiga zove Moskva kva kva? ;)
 
Glika Novotkana je sva karikaturalan lik, a njen kraj je takav da se ne bismo baš naglas smijali, da bi nam na kraju ostao primjereno gorak ukus u ustima, mada ima i drugih nijansi značenja. Recimo, ilustracija toga da komunizam jede svoju djecu.
Ne znam da li je pisac nešto posebno istraživao naše krajeve pripremajući se za knjigu, ali jeste za pohvalu što nije napravio nikakve upadljive greške. Tito je bio mutan lik, i u stvarnosti i u knjizi, a ovdje je prikazan onakvim kakav je i bio - u suštini diktator kao i Staljin, samo malo benevolentniji i Zapadu skloniji, koji se sa Kobom sukobio samo zato što je Kominterna bila premala za dva takva ega.
Zanimljivo je čitati ruske knjige pisane u postkomunizmu. Čitao sam i Viktora Jerofejeva, Dobri Staljin (odlična knjiga, preporučujem), Viktora Peljevina (mada se on tim stvarima bavi manje direktno). Zanimljiv je način, odnosno načini, na koje su oni sebi taj period pokušali objasniti. Koliko komunizam/staljinizam ima uporište u samom ruskom duhu i tradiciji, a koliko je on nešto strano, nešto što su nadobudni boljševici dovukli iz pariških i ciriških salona. To je mnogo kompleksnije od "obračuna", recimo, čeških pisaca sa komunizmom, koji su oni uglavnom doživljavali kao rusku okupaciju.
Što se naslova tiče, nisam siguran, možda je u pitanju neka interna ruska fora, možda njime jednostavno ukazuje na ironični karakter knjige, a možda se i aludira na "pamet" onih koji u tom gradu žive.
 
Da se nadovezem na ono sto si rekao, knjiga je pisana u postkomunizmu, zbog toga me je interesovao Aksjonov stil pisanja pre pada komunizma, sigurno da tu postoje neke razlike. I meni je pala na pamet ta paralela sa Česima, naročito 'Sala', Milana Kundere, zbog toga sto se i njoj opisuje kako glavni lik gubi veru u komunizam, kao i odnos njega i njegove devojke, nasuprot Gliki i njenim momcima.

Moska kva kva - palo mi je na pamet da naziv mozda ima veze sa dzezom, zbog tog nekog ritma koji u sebi nosi. Interesantno je da je mozda upravo dzez bio taj koji je pomogao tim ljudima da pocnu da razmisljaju drugacije. Postoji jedan deo, kada Juri kaze, svi govore kako je dzez muzika debelih Amerikanaca, a u stvari je to muzika siromasnih i tuznih ljudi. Zanimljivi su i ti dupli standardi, oni klinci su uhapseni zbog slusanja dzeza, a Arijadna na svoju zabavi dovodi dzez bend, sastavljen od robijasa.
 
Licemjerje komunista, koji javno preziru kapitalističke navike i strasti, a u stvari im se hedonistički prepuštaju, je frapantno. U knjizi Viktora Jerofejeva koju sam ranije pominjao opisuje se njihova strast prema tenisu, sportu koji je javno smatran dekadentnim.
Čovjek ne može da se ne sjeti Orvela i Životinjske farme, ono kad se svinje usprave na zadnje noge i zapale cigare. U stvari, kad je komunizam u pitanju, sasvim je dovoljno pročitati Životinjsku farmu. Ima i drugih dobrih knjiga, ima zastrašujućih opisa gulaga i zločina, neslobode i licemjerja, ali što se same prirode sistema tiče, njegove geneze i razvojnog puta, Orvel je dovoljan.

Inače, ja sam počeo čitati Čekajuće Varvare J. M. Kucija, pa ko je zainteresovan, neka se javi. Možemo odrediti rok.
Ako niko nije zainteresovan, ja ću se javiti kad knjigu pročitam, pa ću, nadam se, moći bar sa ILO malo popričati.

Budući da ideja ovog kluba, iz raznih razloga, nikako da se primi, ja sam odlučio da je transformišem u neku vrstu ličnog čitalačkog dnevnika. Uvijek ću javiti koju knjigu čitam, kad je pročitam napisaću šta mislim o njoj, a ako ima nekoga ko je knjigu čitao, i ko želi da o njoj razgovara, tim bolje.
 
Stigao je i 10. jun.

Prva polovina romana je pomalo monotona, nema dešavanja, nekih bitnijih razmišljanja glavnog junaka. Razmišljala sam zbog čega je to tako, jer opet mislim da je Kuci dobar pisac i da ne bi dozvolio takve propuste u pisanju. Mislim da je prvu polovinu romana iskoristio kako bi opisao monotoniju života na granici, učmalost, obamrlost, život van istorije i glavnih dešavanja u Carevini. Način pripovedanja odražava i duševno stanje Načelnika na početku, koje u potpunosti odgovara atmosferi mesta u kome živi. Kako se on postepeno, ne svojom voljom, uvlači u dešavanja u gradu, tako se menja i način pripovedanja. On nije ista osoba na početku i kraju knjige, a tu njegovu metamorfozu prati i način pripovedanja, koji u drugoj polovini postaje dinamičan i vispren.
Centralna tema romana je po mom mišljenju pitanje - ko su varvari, odnosno divljaci? Da li su to ljudi koji žive varvarskim načinom života, bilo da se tu misli na ljude iz plemena one ubogaljene devojke, ili na način života samog načelnika, dok je bio u zatvoru i neposredno posle izlaska kada je živeo kao prosjak i skitnica? Ili su varvari ljudi kao što je pukovnik Džoel i njegovi pomoćnici, Carevina koja žmuri na takav način ponašanja jer je upravo to ono što je održava; možda rulja koja se otima oko toga ko će išibati zatvorenike, ili se smeje načelniku koji je ostavljen da naglavačke visi sa drveta?
Na poslednjim stranicama, mesto na granici počinje se ponovo vraća u monotoniju svakodnevnice, u obamrlost, praćenu borbom za opstanak, s tim što su ljudi shvatili da je ta monotonija i život van sveta i dešavanja, vrsta blagoslova.

Sve u svemu, meni se roman jako sviđa. :)
 
Meni se dopao nacin pisanja Kucija i to od pocetka do kraja.
Cini mi se da nisam primetila tu razliku u stilu o kojoj Ilo govori.
Od samog pocetka mi je bilo uzivanje da citam, mada mi tema nije najbliza (pogotovo opisi mucenja).
Glavnog junaka sam kroz ceo roman zamisljala kao mladu osobu koja tek pocinje da radi taj posao i
buni se protiv ustaljenog nacina rada. I sada imam takav utisak.
Ne mogu da kazem da je ovaj roman ostavio jak uticaj na mene(u smislu pitanja koja postavlja), posle par dana se i ne secam svih detalja,
ali to uzivanje dok se cita...sjajno pise, cak i ako vam tema nije najomiljenija.

Predlazem da ponovo citamo nesto od Kucija.
Ako postoji neka njegova knjiga sa malo vedrijom temom bilo bi idealno.
 
milisi:
Meni se dopao nacin pisanja Kucija i to od pocetka do kraja.
Cini mi se da nisam primetila tu razliku u stilu o kojoj Ilo govori.
Od samog pocetka mi je bilo uzivanje da citam, mada mi tema nije najbliza (pogotovo opisi mucenja).
Glavnog junaka sam kroz ceo roman zamisljala kao mladu osobu koja tek pocinje da radi taj posao i
buni se protiv ustaljenog nacina rada. I sada imam takav utisak.
Ne mogu da kazem da je ovaj roman ostavio jak uticaj na mene(u smislu pitanja koja postavlja), posle par dana se i ne secam svih detalja,
ali to uzivanje dok se cita...sjajno pise, cak i ako vam tema nije najomiljenija.

Predlazem da ponovo citamo nesto od Kucija.
Ako postoji neka njegova knjiga sa malo vedrijom temom bilo bi idealno.
Kliknite za proširenje...

Tu razliku u stilu sam primetila tek sada, kada sam čitala po drugi put. Kuci je majstor unutrašnjih monologa (po mom mišljenju :rumenko: )
Znate onu sliku Kucija, na poleđini Paideinih izdanja? Sve Kucijeve glavne likove zamišljam tako - kao sedog, mršavog, starijeg muškarca koji malo govori i gleda zamišljeno :) Tako je bilo i sada, i bilo mi je jako teško da zamislim da je načelnik debeo (što se više puta u romanu spominje).
Neki smatraju da je ovo jedan od najjačih Kucijevih romana, i ušao je u Pingvinovu ediciju najvećih romana 20 veka.

Jako mi se svideo naziv romana - Čekajući varvare. Na kraju, dok pada prvi sneg a mesto na granici obavija monotonija i mrtvilo, jedino to im i preostaje - da čekaju dolazak varvara. Bilo da se tu misli na varvarska plemena, ili na dolazak onih drugih- branioca carevine; ili možda na buđenje svega onog neljudskog u čoveku.
(Kuci je inače doktorirao na Beketu, pa možda ima veze i sa 'Čekajući Godoa' :???:)
 
Evo nekih delova romana koji su mi se svideli:

Za to vreme ja, matori lakrdijaš koji je onoga dana što ga je proveo viseći s drveta u ženskom rublju i vrišteći za pomoć izgubio i poslednji ostatak autoriteta, šugavo stvorenje koje je nedelju dana kao pas lizalo hranu s kamenih ploča zato što se nije moglo služiti rukama, više nisam iza brave. Spavam u jednom uglu kasarnskog dvorišta; puzim unaokolo u onoj prljavoj ženskoj košulji; kad neko zamahne pesnicom na mene, sav se skupim. Živim kraj stražnjih vrata poput izgladnele zveri, održavan u životu možda samo kao očigledan primer životinje koja čuči u svakom ljubitelju varvara. Znam da nisam bezbedan. Katkad osetim kako me prirtiska težina nečijeg prezrivog pogleda; ne dižem oči; znam da je za nekog zacelo veliko iskušenje da dvorište očisti tako što će mi s prozora na spratu prosvirati metak kroz glavu.'

*********************************

Niko ko bi došao u pohode ovoj oazi nije mogao da odoli čarima ovdašnjeg života. Živeli smo u vreme godišnjih doba, žetvi, selidbi barskih ptica. Živeli smo bez ičega između nas i zvezda. Rado bismo učinili svaki ustupak, samo da smo znali koji, da nastavimo ovde da živimo. Ovo je bio raj na zemlji.
Hteo sam da živim van istorije. Hteo sam da živim van istorije koju Carevina nameće svojim podanicima, čak i onim svojim izgubljenim podanicima. Nikada nisam poželeo da i varvare poklopi istorija Carevine. Kako onda mogu da verujem da je to nešto čega bi se trebalo stideti?
..................
Ali kada varvari okuse hleb, svež hleb sa džemom od dudinja, hleb sa džemom od ogrozda, prikloniće se našim običajima. Otkriće da nisu kadri da žive bez veštine ljudi koji umeju da gaje miroljubive žitarice, bez veštine žena kojje umeju da koriste miroljubivo voće.

:) :)
 
Ja idem na letovanje početkom jula, pa neću biti tu par nedelja. Što se mene tiče, odgovaralo bi mi ili da se čita neka kraća knjiga, pa da imamo kraći rok, ili neka deblja, pa da se odredi rok kraj jula ili u avgustu. Ne znam kakvi su vaši planovi za leto, i šta vi mislite? :)
 
Sramota je stilski najslabija Kucijeva knjiga, i stvarno je jedna od retkih knjiga u kojoj ne može da se oseti lepota njegovog jezika i načina pisanja, koji su njegova glavna karakteristika. Međutim, knjiga ima dobru radnju, dinamična je, brzo se čita i ostavlja jak utisak na kraju. Što se mene tiče, ako ste se već složile, možemo to. Možemo i Majstor i Margarita, mada mislim da već postoji tema o toj knjizi. Ili ako neko nešto trenutno čita, neka predloži. Ja preko leta planiram da čitam neke stručne knjige za faks (ako neko ima želju da ih čita zajedno sa mnom, bilo bi super ;) ) a sad neki dan počeću da čitam Čak Palahnjuk - Preživeli.
 
Pozdrav, društvo.

Posle dužeg vremena, evo i mene. Pa, 'vako. "Sramotu" sam pročitala, a sad se spremam za "Fo". "Varvari" su bili na čitanju, tako da na njih moram još čekati.

Što se tiče "Sramote", pa, volela bih da čujem prvo vaše komentare. Šta je sramota u ovoj knjizi? Činjenica da je otac zbog karijere zapostavio rodjeno dete, seksualno opredeljenje njegove kćeri, poimanje seksualnog opredeljenja u prosečnoj afričkoj sredini, ili sama zaostalost u Africi? Da l ja nisam bila raspoložena za knjigu ili je neki drugi razlogu u pitanju, ne znam, uglavnom, meni su još ova pitanja ostala bez odgovora.
Inače, od samog početka mi je delovala kao da je "radjena"za film, tako da se nisam iznenadila kad
sam ovde pročitala da se po njoj upravo snima film. Lepo se slike redjaju i imala sam
osećaj kao da "gledam" scene.

Moram se barem rečenicom vratiti na Zovem se crveno. I pored sve svoje dobre volje, nisam uspela da je pročitam. Kao čitalac. htela sam da pročitam knjigu muslimanskog pisca, koji je dobio Nobela, a ne da me on maltretira detaljnim i napadnim upoznavanjem Kurana, običaja, čak i u turskom narodu davno zaboravljenim, ali i onim uobičajenim, uopštenim izrazima. Čak mi se javio i osećaj odvratnosti koji ne pamtim kad sam osetila čitajući knjigu.
Ako je ova knjiga dobila tako značajnu nagradu,a jeste, onda je to je bio čist politički čin.
 
hm...za razliku od Varvara(koji su stilski mnogo bolji) Sramota postavlja više pitanja tako da posle čitanja postoji potreba da se razmišlja o svemu tome.
Varvare sam čitala i uživala, ali to je bilo sve. Kod Sramote sam imala obrnuto iskustvo, nisam uživala dok sam je čitala ali sam mnogo više razmisljala o njoj.
Šta bi bila sramota? iskreno - do sada nisam imala potrebu da se bavim naslovom :)
po meni je sramota to sto oseća ćerka nakon svega što joj se dogodilo. Želi sve da zaboravi, da zakopa čitavo to iskustvo - naravno da je to veoma teško, nisam sigurna ni da može da uspe u tome.
Teško je čoveku da kaže kako bi se sam ponašao u takvoj situaciji, ja se iskreno nadam da bih postupila drugačije od njegove ćerke.

Jos nešto mi je bilo zanimljivo, kako otac doživljava, objašnjava ono sto je on učinio studentkinji i ono što se desilo njegovoj ćerki.
Po meni tu nema mnogo razlike, čak mislim da je njegov postupak gori.

Toliko za sada, pozdrav
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
58
Pregleda
982
Ortak2
Ortak2
mr Kiza
Pozorište "Kuća na plaži" - Teatar Vuk
Odgovora
0
Pregleda
182
mr Kiza
mr Kiza
mr Kiza
Pozorište "Balkan ekspres" - Pozorište na Terazijama
Odgovora
0
Pregleda
235
mr Kiza
mr Kiza

Back
Top