potpuno smo uneozbiljili temu. I baš mi je drago. Bila je mnogo stroga i ozbiljna. A s obzirom da je i moderator učestvovala, valjda nećemo snositi nikakve sankcije.
hahaha ma nema sankcija... sve ovo treba kroz šalu i razonodu da nas navede da zajedno čitamo istu knjigu i posle je komentarišemo
Meni upišite keca, ništa ne znam. 
Očekivao sam da ću napisati poštenu kritiku...ali kad sam krenuo da pišem shvatio sam da nemam šta da napišem...zapravo kod dela me je više fascinirao način na koji je narator prikazao delo od same radnje... taj tip unutrašnjeg monologa..što i ne bi trebalo da bude problem...osim ako osoba iz čije se perspektive prikazuje propadanje porodice nije maloumnik.i to da se njegovo viđenje prikaže na samom početku romana...ali to je po meni vrhunac dela.. Foknerova genijalnost... da čovek koji je nesumnjivo nadprosečno inteligentan tako verno prikaže razmišljanje maloumnika...njegovu nemogućnost razmišljanja u jednom vremenu..već je jedna reč dovoljna da ga asocira i on luta u prošlost...te promene vremena i događanja su mi se mnogo svidele...
Moram napomenuti genijalni potez u vidu lika Kedi (njihove sestre) koja se uopšte ne pojavljuje kao narator a opet je centar razmišljanja svo trojce braće (svaki o njoj razmišlja iz drugačijih pobuda) ... predstaviti poglede na sopstvenu porodicu iz tri potpuno različite perspektive ( da ne kažem ličnosti) a na kraju predstaviti u vidu četvrte lilnosti (Dilsi) koja u stvari predstavlja neposrednog i objektivnog naratora (to je u stvari onaj sveznajući, svevideći lik autora kada objašnjava) je po meni pun pogodak...kažem...sam način pisanja je težak za čitanje ali svakako originalan i po meni vredan pohvale
Moram priznati da ste me uplašili na početku jer pre nego što sam počeo da čitam neki su već počeli i nisu baš bili odušlajevni...a meni...meni se roman dopao..nisam oduševljen..ali je svakako bio vredan moje pažnje...nije lako čitljiv i nije baš toliko zabavan kao epska fantastika ali mi je na lep način predstavio razne ljudske karaktere i njihov različiti pogled unutar jedne porodice...
Ne bi mogao sada odma da pročitam još jedan ovakav roman (ovoga tipa) .. potrebno mi je da pročitam par romana koji se lako čitaju pre nego što se opet odlučim za roman ovakvog tipa...
Kritiku sam ostavio ovakvu jer ne bi voleo da u klubu čitalaca krene da se prepričava radnja baš zbog toga da bi drugi koji čitaju postove forumaša imali barem predstavu šta mogu da očekuju a ne da tačno znaju šta se dešava u knjizi
kako to sad
).
Lepo. Mrzelo te da misliš, prosto tako.
Onaj ko nije čitao knjigu na osnovu ovoga što si napisao može da stekne sledeći utisak: u ovom romanu koji govori o raspadu jedne porodice, trojica braće, od kojih je jedan idiot, pričaju koje šta, a čitalac će shvatiti o čemu pričaju tek kad im to kaže objektivni, četvrti narator. Karikiram, ali, tako nekako.
Onaj ko je čitao, zapitaće se kakvo si ti to izdanje čitao (to sam ja pomislila).
Pre svega, u ovom romanu nema nikakve radnje. Da ima, bilo bi i kulminacije, pa i raspleta, zar ne? A gde su?
Takođe, nema ni naratora, tj. nečega što bi bilo blisko "sveznajućem piscu".
Kako je moguće da Dilsi bude objektivni narator, kad se i njen deo romana prikazuje kao tok njene svesti? Na stranu što je objektivnost za ovaj roman apsolutno nebitna kategorija.
Izjava "taj tip unutrašnjeg monologa..što i ne bi trebalo da bude problem...osim ako osoba iz čije se perspektive prikazuje propadanje porodice nije maloumnik" je vrlo naivna. Pokušaj da zapišeš svoje misli u trajanju od jednog minuta, onako kako se ređaju. Sve i da uspeš, dobio bi nekakav psihogram, a "tok svesti" u književnosti nije to. Svako ko nije idiot, verujem, uz dovoljno informacija o tome kako idiot razmišlja može da postigne sličan efekat. Zbog čega je, onda, Foknerova genijalnost u tome što se spustio na nivo idiota?
Dalje, stilska i sintaksička maestralnost ne bi smele da se zanemare. Nije potrebno znati teorijske i stilističke trikove da bi se to primetilo, budući da izbija iz svake druge rečenice, u najmanju ruku.
A vreme? Šta s tim? Zar misliš da Fokner nije imao bolju ideju za naslove poglavlja od nekih tamo datuma?
Najzad: ko je ovde bučan, a ko besan i zašto se, uopšte, ta knjiga tako zove?
Kad sve ovo saberem i dodam činjenicu da, kako kažeš, "roman nije lako čitljiv i nije baš toliko zabavan" nije mi jasno šta ti se to dopalo i zašto je ovom čoveku trebalo dati jednu tako prestižnu nagradu, a Kunderi, na primer, ne?
Lepo. Mrzelo te da misliš, prosto tako.
Onaj ko nije čitao knjigu na osnovu ovoga što si napisao može da stekne sledeći utisak: u ovom romanu koji govori o raspadu jedne porodice, trojica braće, od kojih je jedan idiot, pričaju koje šta, a čitalac će shvatiti o čemu pričaju tek kad im to kaže objektivni, četvrti narator. Karikiram, ali, tako nekako.
Onaj ko je čitao, zapitaće se kakvo si ti to izdanje čitao (to sam ja pomislila).
Pre svega, u ovom romanu nema nikakve radnje. Da ima, bilo bi i kulminacije, pa i raspleta, zar ne? A gde su?
Takođe, nema ni naratora, tj. nečega što bi bilo blisko "sveznajućem piscu".
Kako je moguće da Dilsi bude objektivni narator, kad se i njen deo romana prikazuje kao tok njene svesti? Na stranu što je objektivnost za ovaj roman apsolutno nebitna kategorija.
Izjava "taj tip unutrašnjeg monologa..što i ne bi trebalo da bude problem...osim ako osoba iz čije se perspektive prikazuje propadanje porodice nije maloumnik" je vrlo naivna. Pokušaj da zapišeš svoje misli u trajanju od jednog minuta, onako kako se ređaju. Sve i da uspeš, dobio bi nekakav psihogram, a "tok svesti" u književnosti nije to. Svako ko nije idiot, verujem, uz dovoljno informacija o tome kako idiot razmišlja može da postigne sličan efekat. Zbog čega je, onda, Foknerova genijalnost u tome što se spustio na nivo idiota?
Dalje, stilska i sintaksička maestralnost ne bi smele da se zanemare. Nije potrebno znati teorijske i stilističke trikove da bi se to primetilo, budući da izbija iz svake druge rečenice, u najmanju ruku.
A vreme? Šta s tim? Zar misliš da Fokner nije imao bolju ideju za naslove poglavlja od nekih tamo datuma?
Najzad: ko je ovde bučan, a ko besan i zašto se, uopšte, ta knjiga tako zove?
Kad sve ovo saberem i dodam činjenicu da, kako kažeš, "roman nije lako čitljiv i nije baš toliko zabavan" nije mi jasno šta ti se to dopalo i zašto je ovom čoveku trebalo dati jednu tako prestižnu nagradu, a Kunderi, na primer, ne?
