Čitalački klub - poziv na čitanje

[quentin]

Moj utisak je da je upravo Bendžijev deo presudan za razumevanje čitavog romana. Složila bih se s tobom da je po sredi nešto poput prologa, upravo zbog rečenice Šekspirovog Magbeta koja je i kumovala ovom romanu.
Život je samo sjenka koja hoda,
Kukavni glumac što na pozornici
Sat - dva se šepuri i razbacuje,
A potom ga više nema.
To je priča koju idiot priča,
Puna krika i bijesa,
A ne znači ništa. (citat je sa interneta, ne znam ko je prevodilac)

Foknerom se nikad nisam naročito bavila, osim u kontekstu razumevanja Džojsa. Slojeva kod Foknera ima koznakoliko i svaki čitalac se vezuje za neki po sopstvenom nahođenju. U tom smislu, meni je najinteresantnije vreme koje je, rekla bih, centralni motiv i problem čitavog romana. Ono što je Fokner uradio bolje nego iko ikad (što se mog poimanja tiče) je objašnjavanje vremena na spektakularan i sasvim neočekivan način, jednako snažno u prvom i svim skrivenim planovima.

Čini mi se da ljudi vreme shvataju upravo kroz nekakve faze, pandane delovima Buke i besa.
No, da ne širim temu dok se ne oglase i drugi čitaoci.

Osobina svakog pravog umjetničkog djela je univerzalnost. Svako, u bilo kom vremenu i na bilo kom mjestu naći će u ovoj knjizi nešto što može smatrati vrijednim. Zato i teba izbjeći jednu zamku u koju mnogi, a najviše Amerikanci, često upadaju. Ovo nije knjiga o američkom jugu, ili Jugu, da mu dam još veći značaj. Američki kritičari ovu knjigu često nazivaju južnjačkim romanom, pa čak, kao ovi na Vikipediji, i Southern Gothic knjigom, što je sasvim sigurno pogrešno. Fokner je bio južnjak - pravi brkati pijanica u bijelom odijelu i umornog pogleda, ali nije Jugom bio opsjednut kao neki drugi pisci. Jednostavno, poznato okruženje koristio je da ispriča jednu opšteljudsku priču koja može funkcionisati bilo gdje i bilo kada. I ta referenca na Šekspira u naslovu i zato je značajna. Svevremenost djela obojice pisaca najznačajnija je njihova osobina.

 

[Дади]

Lepo. Mrzelo te da misliš, prosto tako.

Onaj ko nije čitao knjigu na osnovu ovoga što si napisao može da stekne sledeći utisak: u ovom romanu koji govori o raspadu jedne porodice, trojica braće, od kojih je jedan idiot, pričaju koje šta, a čitalac će shvatiti o čemu pričaju tek kad im to kaže objektivni, četvrti narator. Karikiram, ali, tako nekako.
Onaj ko je čitao, zapitaće se kakvo si ti to izdanje čitao (to sam ja pomislila).

Pre svega, u ovom romanu nema nikakve radnje. Da ima, bilo bi i kulminacije, pa i raspleta, zar ne? A gde su?
Takođe, nema ni naratora, tj. nečega što bi bilo blisko "sveznajućem piscu".
Kako je moguće da Dilsi bude objektivni narator, kad se i njen deo romana prikazuje kao tok njene svesti? Na stranu što je objektivnost za ovaj roman apsolutno nebitna kategorija.

Izjava "taj tip unutrašnjeg monologa..što i ne bi trebalo da bude problem...osim ako osoba iz čije se perspektive prikazuje propadanje porodice nije maloumnik" je vrlo naivna. Pokušaj da zapišeš svoje misli u trajanju od jednog minuta, onako kako se ređaju. Sve i da uspeš, dobio bi nekakav psihogram, a "tok svesti" u književnosti nije to. Svako ko nije idiot, verujem, uz dovoljno informacija o tome kako idiot razmišlja može da postigne sličan efekat. Zbog čega je, onda, Foknerova genijalnost u tome što se spustio na nivo idiota?

Dalje, stilska i sintaksička maestralnost ne bi smele da se zanemare. Nije potrebno znati teorijske i stilističke trikove da bi se to primetilo, budući da izbija iz svake druge rečenice, u najmanju ruku.

A vreme? Šta s tim? Zar misliš da Fokner nije imao bolju ideju za naslove poglavlja od nekih tamo datuma?

Najzad: ko je ovde bučan, a ko besan i zašto se, uopšte, ta knjiga tako zove?

Kad sve ovo saberem i dodam činjenicu da, kako kažeš, "roman nije lako čitljiv i nije baš toliko zabavan" nije mi jasno šta ti se to dopalo i zašto je ovom čoveku trebalo dati jednu tako prestižnu nagradu, a Kunderi, na primer, ne?

Ne to vreme već Bendžijevo razmišljanje tj. lutanje misli tj. nemogućnost ostajanja sve vreme u sadašnjosti... u prvom delu se prepliće od Lesterovog traženja novčića kada je Bendži imao 33 godine do toga kada je majka govorila Kedi da ne može više da ga nosa jer ima 5 godina...dakle zanimljivo je da je predstavio nemogućnost maloumnika da ostane u sadašnjosti ... a nisam imao prilikae da čitam neko delo koje je na takav način predstavilo pripovedača...

 

[Дади]

Lepo. Mrzelo te da misliš, prosto tako.

Onaj ko nije čitao knjigu na osnovu ovoga što si napisao može da stekne sledeći utisak: u ovom romanu koji govori o raspadu jedne porodice, trojica braće, od kojih je jedan idiot, pričaju koje šta, a čitalac će shvatiti o čemu pričaju tek kad im to kaže objektivni, četvrti narator. Karikiram, ali, tako nekako.
Onaj ko je čitao, zapitaće se kakvo si ti to izdanje čitao (to sam ja pomislila).

Pre svega, u ovom romanu nema nikakve radnje. Da ima, bilo bi i kulminacije, pa i raspleta, zar ne? A gde su?
Takođe, nema ni naratora, tj. nečega što bi bilo blisko "sveznajućem piscu".
Kako je moguće da Dilsi bude objektivni narator, kad se i njen deo romana prikazuje kao tok njene svesti? Na stranu što je objektivnost za ovaj roman apsolutno nebitna kategorija.

Izjava "taj tip unutrašnjeg monologa..što i ne bi trebalo da bude problem...osim ako osoba iz čije se perspektive prikazuje propadanje porodice nije maloumnik" je vrlo naivna. Pokušaj da zapišeš svoje misli u trajanju od jednog minuta, onako kako se ređaju. Sve i da uspeš, dobio bi nekakav psihogram, a "tok svesti" u književnosti nije to. Svako ko nije idiot, verujem, uz dovoljno informacija o tome kako idiot razmišlja može da postigne sličan efekat. Zbog čega je, onda, Foknerova genijalnost u tome što se spustio na nivo idiota?

Dalje, stilska i sintaksička maestralnost ne bi smele da se zanemare. Nije potrebno znati teorijske i stilističke trikove da bi se to primetilo, budući da izbija iz svake druge rečenice, u najmanju ruku.

A vreme? Šta s tim? Zar misliš da Fokner nije imao bolju ideju za naslove poglavlja od nekih tamo datuma?

Najzad: ko je ovde bučan, a ko besan i zašto se, uopšte, ta knjiga tako zove?

Kad sve ovo saberem i dodam činjenicu da, kako kažeš, "roman nije lako čitljiv i nije baš toliko zabavan" nije mi jasno šta ti se to dopalo i zašto je ovom čoveku trebalo dati jednu tako prestižnu nagradu, a Kunderi, na primer, ne?

Pa napisao sam šta mi se dopalo..način na koji je pripovedao...kroz unutrašnji monolog likova...imaj na umu da u vreme kad je on ovo primenio to je predstavljalo svojevrstan eksperiment... (verujem da je to uticalo prilikom dodele nobelove...) a kundera nije dobio nobelovu niti će je dobiti zbog čeha koji lobiraju da on ne dobije nobelovu nagradu jer se ogradio od sopstvenog naroda kao što je to svojevremeno niče uradio sa nemcima...

 

[Nora Barnacle]

Ne to vreme već Bendžijevo razmišljanje tj. lutanje misli tj. nemogućnost ostajanja sve vreme u sadašnjosti... u prvom delu se prepliće od lesterovog traženja novčića kada je Bendži imao 33 godine do toga kada je majka govorila Kedi da ne može više da ga nosa jer ima 5 godina...dakle zanimljivo je da je predstavio nemogućnost maloumnika da ostane u sadašnjosti ... a nisam imao prilikae da čitam neko delo koje je na takav način predstavilo pripovedača...

Dadi, govorimo o različitim stvarima.

Mislim da je Bendžijev idiotluk samo način da se, između ostalog, maestralno zabašuri i iz drugog ugla prikaže ono što je shvatanje vremena svakog normalnog deteta. Trogodišnja deca (a Bendži je na tom uzrastu) nemaju pojam o vremenu. Bendži se u svakom smislu ponaša kao dete. Genijalnost nije u spuštanju na nivo idiota, tvrdim, jer bi, još genijalnije bilo ulaziti u glavu serijskim ubicama - što radi pola Holivuda i ko još sve ne.

Kventin je hamletovski genijalan, njemu je pojav vremena jasan, sat kome kida kazaljke prihvata kao od oca nasleđenu grobnicu (mislim da je to jedna od ključnih rečenica romana). Pitanje je da li se on na samoubistvo odlučuje zbog toga, ili platonske ljubavi prema sestri. U svakom slučaju, on je, možda, jedan od najinteligentnijih književnih likova od svih za koje znam.

Džejson je ovovremen. Za njega je vreme poput novca - vredi ako je sada i ovde. Ništa preko toga, s tendencijom mržnje prema onome što se desilo.

Dilsi je aluzija na pomirenje sa besmislom.

Niko tu nije objektivan, a svi jesu, jer svako objektivno (jer govori sam sa sobom) prikazuje subjektivnu stvarnost. Možda je preterano reći da je Buka i bes slika promene ljudske svesti, ali u vremenu. Nećemo li svi postati Dilsi, pošto smo, najpre, bili Bendži?

Pripadanje ili nepripadanje toj porodici nije od presudnog značaja, rekla bih.

Evo, Quentin (ovaj naš) lepo i konciznije nego ja objašnjava ovu poslednju rečenicu.

 

[Дади]

Dadi, govorimo o različitim stvarima.

Mislim da je Bendžijev idiotluk samo način da se, između ostalog, maestralno zabašuri i iz drugog ugla prikaže ono što je shvatanje vremena svakog normalnog deteta. Trogodišnja deca (a Bendži je na tom uzrastu) nemaju pojam o vremenu. Bendži se u svakom smislu ponaša kao dete. Genijalnost nije u spuštanju na nivo idiota, tvrdim, jer bi, još genijalnije bilo ulaziti u glavu serijskim ubicama - što radi pola Holivuda i ko još sve ne.

Kventin je hamletovski genijalan, njemu je pojav vremena jasan, sat kome kida kazaljke prihvata kao od oca nasleđenu grobnicu (mislim da je to jedna od ključnih rečenica romana). Pitanje je da li se on na samoubistvo odlučuje zbog toga, ili platonske ljubavi prema sestri. U svakom slučaju, on je, možda, jedan od najinteligentnijih književnih likova od svih za koje znam.

Džejson je ovovremen. Za njega je vreme poput novca - vredi ako je sada i ovde. Ništa preko toga, s tendencijom mržnje prema onome što se desilo.

Dilsi je aluzija na pomirenje sa besmislom.

Niko tu nije objektivan, a svi jesu, jer svako objektivno (jer govori sam sa sobom) prikazuje subjektivnu stvarnost. Možda je preterano reći da je Buka i bes slika promene ljudske svesti, ali u vremenu. Nećemo li svi postati Dilsi, pošto smo, najpre, bili Bendži?

Pripadanje ili nepripadanje toj porodici nije od presudnog značaja, rekla bih.

Evo, Quentin (ovaj naš) lepo i konciznije nego ja objašnjava ovu poslednju rečenicu.

slažem se... ovo je vrhunski napisan post...

 

[Nora Barnacle]

Pa napisao sam šta mi se dopalo..način na koji je pripovedao...kroz unutrašnji monolog likova...imaj na umu da u vreme kad je on ovo primenio to je predstavljalo svojevrstan eksperiment... (verujem da je to uticalo prilikom dodele nobelove...) a kundera nije dobio nobelovu niti će je dobiti zbog čeha koji lobiraju da on ne dobije nobelovu nagradu jer se ogradio od sopstvenog naroda kao što je to svojevremeno niče uradio sa nemcima...

Influenca tih tačkica, kontranobel zavereništva, ničeanstva i ... ostalog te, izgleda, nije zaobišla?

Evo obrazloženja Nobelovog komiteta za Foknera: for his powerful and artistically unique contribution to the modern American novel. Dakle, nema govora o tome što ti pominješ

Taj period književnosti je jedan od retkih o kojima sam vrlo dobro obaveštena, te, tvrdim da nije reč ni o kakvom "eksperimentu", već o tendencijama i to vrlo uspešno realizovanim.
Termini kao što su "unutrašnji monolog" (koji može biti direktni i indirektni), "tok svesti" i "solilokvij" nisu sinonimi za jednu istu stilsku tehniku. Nema ni potrebe da pričamo o tome, amateri smo.

Dakle, sve vreme pokušavam da ti kažem samo jedno: pretresaj tu knjigu i svoj mozak s njom što više možeš, svašta će ispasti napolje. Ako budeš želeo.

 

[krasuljak]

Spojler

Samo da se javim da sam napokon stigla kući. Sada ću da odgledam Ostrvo, a zatim se vraćam da vas ocenim.
Niste valjda očekivali da komentarišem roman koji uopšte nisam razumela, a u celom Nišu nema knjiga s kritikom. Nisam guglala, u znak protesta, tako da sam zaslužila da padnem na ispitu.
Kucamo se kasnije.

P.S. Ne daj se Dadi, ja ću da te branim od Nore.

 

[Nora Barnacle]

Učiteljice, ja nisam dirala Dadija, majke mi.

 

[krasuljak]

Razjurila si mi đake. On je bio najhrabriji i prvi se javio, a prvi uvek dobije peticu.

Ja zaista ne znam o čemu bih ovde mogla da pišem.
Ono što mi je odmah zapalo za oko, to je činjenica da majka u startu ne voli svu decu podjednako. Džejson joj je najdraži jer najviše liči na njenu familiju, a on je najgori od sve dece.
Drugo, shvatila sam da se Kventin ubio zbog ljubavi prema sestri, doduše platonske, ali da je poživeo, verujem da bi se desio incest.
Treće, fascinira me činjenica da se te američke porodice srode sa svojom poslugom posle dugog niza godina. Čak i u kriznim vremenima, ostaju na okupu, verni jedni drugima.

 

[Nora Barnacle]

Razjurila si mi đake. On je bio najhrabriji i prvi se javio, a prvi uvek dobije peticu.

Ja zaista ne znam o čemu bih ovde mogla da pišem.
Ono što mi je odmah zapalo za oko, to je činjenica da majka u startu ne voli svu decu podjednako. Džejson joj je najdraži jer najviše liči na njenu familiju, a on je najgori od sve dece.
Drugo, shvatila sam da se Kventin ubio zbog ljubavi prema sestri, doduše platonske, ali da je poživeo, verujem da bi se desio incest.
Treće, fascinira me činjenica da se te američke porodice srode sa svojom poslugom posle dugog niza godina. Čak i u kriznim vremenima, ostaju na okupu, verni jedni drugima.

A majke vole svu decu podjednako?
I, gle, stvarno sam rasterala sve đake.

 

[Дади]

sad sam došao

znači kako sam povredio leđa..kao najveći amater
izem ti mrtvo dizanje

 

[peti ligament]

Ja sam Kventina doživio kao prilično slabašnu osobu, ali to nekako i ne mislim kao uvredljivu tvrdnju vezanu za njegov lik, više kao konstataciju očajnog snalaženja moralno superiorne osobe u vremenu u kojem živi, pri čemu treba dodati još tmurniji izgled budućnosti, ako se posmatra iz njegovog ugla.
Otud i ta opsesija vremenom, tj. vrijeme je predstavljeno kao užas.
Takođe sam u par citata koje sam izdvojio, na neki način sebi objasnio taj prelazak stanja psihe do odluke da se ubije...

Otac je kazao da je čovek zbir svojih nesreća. Čovek bi pomislio da će se nesreća jednog dana zamoriti, ali onda vreme postaje čovekova nesreća kazao je otac.

Čistota je jedno naopako stanje i prema tome protivno prirodi

Kad bi samo pakao mogao da bude ispod toga čist plamen a nas dvoje više nego mrtvi. Onda ćeš imati samo mene onda samo mene nas dvoje između prokletstva i užasa iznad čistog plamena

Suočavanje sa gubitkom nevinosti svoje sestre i predstavljanje čistote kao naopakog stanja, što definitivno ne ide pod ruku sa njegovim moralnim normama, mi i djeluje kao put koji je rezultirao samoubistvom.

 

[Nora Barnacle]

 

[krasuljak]

Zar je već fajront?

 

[Nora Barnacle]

Zar je već fajront?

Ja došla da počistim, šta ću.

 

[Mrs.Bi]

Kako fajront, pa ja još nisam ni pročitala. A nemam nameru da posle ovolikog smaranja ne napisem svoje utiske. Kad stignem.

 

[krasuljak]

Naravno.
U međuvremenu, počnite da razmišljate o sledećem predlogu.
Ja sam za Kunderu. Bar će biti lakše.

 

[Nora Barnacle]

Naravno.
U međuvremenu, počnite da razmišljate o sledećem predlogu.
Ja sam za Kunderu. Bar će biti lakše.

Ne, ne! Sad je najbolje da se odmah pređe na Uliksa, tj. na dodatnih 800 strana još većeg haosa, dok ste svi taze fascinirani.
Ako bude Nepodnošljiva lakoća postojanja, priključiću se, a da čitam nešto drugo, stvarno ne bih.

 

[*moonlight*]

Takođe.

 

[Mrs.Bi]

Ne, ne! Sad je najbolje da se odmah pređe na Uliksa, tj. na dodatnih 800 strana još većeg haosa, dok ste svi taze fascinirani.
Ako bude Nepodnošljiva lakoća postojanja, priključiću se, a da čitam nešto drugo, stvarno ne bih.

Takođe.

Zašto ste tako skeptične prema ostalim Kunderinim knjigama? Neke su i bolje od te. Ja sam Nepodnošljivu lakoću postojanja pročitala pre 2-3 godine, ponovo, posle 20-ak godina i zapitala se, šta se meni tu toliko svidelo prvi put. Ja je sada sigurno neću ponovo čitati, a ne znam koliko je se sećam. Pa jednostavno sam je prevazišla. Kao što sam prevazišla i filmove Vudi Alena. Mogao je on meni da tupi o ljubavi, prijateljstvu, vernosti, ljubavno-prijateljskim odnosima kad sam imala 20 godina, ali sad su to za mene prazne priče. Tako i Kundera... evo ja već počela kritiku. Kako su jadni intelektualci bili ponižavani u socijalističkoj Čehoslovačkoj, zašto bi neko podredi karijeru hirurga na zapadu poslu traktoriste u "getu" zbog žene koja nije htela da se prilagodi.... itd, itd. Ali barem je jasno šta se dogadja u knjizi i ko šta misli, za razliku od Buke i besa.

 

[krasuljak]

Ne, ne! Sad je najbolje da se odmah pređe na Uliksa, tj. na dodatnih 800 strana još većeg haosa, dok ste svi taze fascinirani.
Ako bude Nepodnošljiva lakoća postojanja, priključiću se, a da čitam nešto drugo, stvarno ne bih.

Na to sam i mislila, jer nisam čitala (kao ni Šalu).

S Uliksom ćeš malo da pričekaš. Gde da ga nađemo kad nema nigde da se kupi?

 

[krasuljak]

Sa Dadijem nas je već četvoro.

 

[peti ligament]

Pa dobro, nije da se baš ništa nije reklo nakon što smo pročitali ''Buku i bes''

 

[krasuljak]

Nije ni kraj. Samo intermeco.

 

[Nora Barnacle]

Zašto ste tako skeptične prema ostalim Kunderinim knjigama? Neke su i bolje od te. Ja sam Nepodnošljivu lakoću postojanja pročitala pre 2-3 godine, ponovo, posle 20-ak godina i zapitala se, šta se meni tu toliko svidelo prvi put. Ja je sada sigurno neću ponovo čitati, a ne znam koliko je se sećam. Pa jednostavno sam je prevazišla. Kao što sam prevazišla i filmove Vudi Alena. Mogao je on meni da tupi o ljubavi, prijateljstvu, vernosti, ljubavno-prijateljskim odnosima kad sam imala 20 godina, ali sad su to za mene prazne priče. Tako i Kundera... evo ja već počela kritiku. Kako su jadni intelektualci bili ponižavani u socijalističkoj Čehoslovačkoj, zašto bi neko podredi karijeru hirurga na zapadu poslu traktoriste u "getu" zbog žene koja nije htela da se prilagodi.... itd, itd. Ali barem je jasno šta se dogadja u knjizi i ko šta misli, za razliku od Buke i besa.

Bi, ja sam uvek za dobru knjigu. Kunderinu sam pročitala tu jednu i utisak mi je vrlo sličan tvom: prazne priče na pretrešene teme. No, rado ću prihvatiti bilo koji predlog neke njegove bolje knjige, ako ga daš. Samo, ne baš odmah.
A Buka i bes i nije knjiga u kojoj se nešto događa. I, štaviše, sigurna sam da bi je mnogi gledali drugačije kad bismo ovde malo više pričali o njoj. Teška jeste, ali nije nerazumljiva, ne bavi se nedostupnim temam koje traže predznanje. Samo je neuobičajeno napisana. Videćeš na kraju.