Сва данашња ткзв ћирилична писма вуку директан вишемиленијумски континуитет из доба Винчанске цивилизације с тим што се кроз руски и српски то најбоље види. "Ћирилица" није плод маште Ћирила већ је то прастаро писмо које је кроз миленијуме наравно еволуирало али чији се јасни трагови прате и до Винчанске цивилизације и ткзв винчанског писма.
На простору бивше Југославије постоји само један језик - Српски. Све остало су дијалекти који су преко политичког, а не научног, утицаја постали посебни језици. Кроз читав средњи век имамо јасан и предоминантан утицај српског језика и то на ширим просторима од бивше Југославије и то сви историјски факти говоре. Хрватски, црногорски, бошњачки, македонски, словенски итд су нововековни језици који су у средњем веку били потпуно непознати као такви.
Нигде и никада нећете наћи да се служба у црквама у Далмацији од успоставе Хришћанства па дубоко до у доба турака обављала на српском и хрватском него су то или српски или латински језик, а понекад и грчки - хрватски никада и нигде није споменут као богослужбени језик тог времена и на Балкану имамо апсолутно доминантни утицај српског језика и на приморју и на целом Балкану уз поприличан утицај латинског и грчког на приморју што се тиче црквене службе али народни језик је искључиво српски. Ово је уједно и најбољи историјски доказ који иде у прилог доминацији српског језика на овим просторима и непостојању хрватског у томе добу
Наравно, с обзиром да је нашим суседима немогуће да одрже своју лажну националну свест без негирања свега српског и без мржње према Србима, историјске чињенице нису им интересантне и не треба очекивати објективност и разум са њихове стране. Списак хрватских светаца и владар кроз средњевековну "повијест" је толико дугачак да им је само мржња преостала као главни аргумент и главни темље одбране њихове "тисућљетне културе" народа са шизофреним цепањима и кризом идентитета.
На простору бивше Југославије постоји само један језик - Српски. Све остало су дијалекти који су преко политичког, а не научног, утицаја постали посебни језици. Кроз читав средњи век имамо јасан и предоминантан утицај српског језика и то на ширим просторима од бивше Југославије и то сви историјски факти говоре. Хрватски, црногорски, бошњачки, македонски, словенски итд су нововековни језици који су у средњем веку били потпуно непознати као такви.
Нигде и никада нећете наћи да се служба у црквама у Далмацији од успоставе Хришћанства па дубоко до у доба турака обављала на српском и хрватском него су то или српски или латински језик, а понекад и грчки - хрватски никада и нигде није споменут као богослужбени језик тог времена и на Балкану имамо апсолутно доминантни утицај српског језика и на приморју и на целом Балкану уз поприличан утицај латинског и грчког на приморју што се тиче црквене службе али народни језик је искључиво српски. Ово је уједно и најбољи историјски доказ који иде у прилог доминацији српског језика на овим просторима и непостојању хрватског у томе добу
Наравно, с обзиром да је нашим суседима немогуће да одрже своју лажну националну свест без негирања свега српског и без мржње према Србима, историјске чињенице нису им интересантне и не треба очекивати објективност и разум са њихове стране. Списак хрватских светаца и владар кроз средњевековну "повијест" је толико дугачак да им је само мржња преостала као главни аргумент и главни темље одбране њихове "тисућљетне културе" народа са шизофреним цепањима и кризом идентитета.
