Čiji je naš jezik

Q. in perpetuum hibernum:
Dok čekam odgovor Radovana Samardžića, možeš li mi objasniti kako prvaci Narodne stranke u Dalmaciji, izabrani glasovima Dubrovčana i Bokelja, predstavljaju nešto neautoritativno i nereprezentstivno.

I drugo: nije uopšte pitanje to što si ti relativizacijom pokušao navesti. Pitanje je bilo: da li su Pavlinović, Nodilo i slični (mogoa buh ti navesti da pretražim, bar još desetak dalmatinskih prvaka i to sve uticajnih ličnosti u Narodnoj stranci i intelektualnim krugovima) patološki poremećene ličnosti zadojene mržnjom prema svemu što je hrvatsko i da asu zato Dubrovnik poklanjali Srbima. Eto to je pitanje.

Uzgred, navođenjem ličnosti (od Gaja do Šuleka) sve same koje ne da nisu Dubrovčani, nego niti jedan jedini uopšte nije čak ni Dalmatinac (a nisu to ni Miškatović niti Sakcinski), nisam siguran šta to tačno zamišljaš da poentiraš, kada si očigledno promašio film.
Kliknite za proširenje...
Jesi li ti normalan?

Ili je to onda kombinaciija srpske kognitivne pomaknutosti povezane sa zamajavanjem cincarskog tipa?

Svejedno- zainteresirani nismo. Cincarluk je srpska specijalnost koja je nekom možda zabavna- no ubrzo dosadi.

Rekao sam da je Novaković velikosrpski gnoj koji je sastavio cijelu knjigu u koju je strpao hrvatske autore koji su proučavani bili, u to doba, jedino od hrvatskih stručnjaka i kanonizirani jedino u hrvatski korpus.

Što je tko rekao ili mislio o pisanoj kulturi u to doba ili kasnije, a bio je neuki Hrvat, te izvalio jednu ili dvije gluposti- to se ne broji. To nisu nikakvi velikosrpski likovi u to doba, nego zbunjene budale koje su još lutale zbog utjecaja slavistike. Oni nisu nikakav kriterij za filologa koji priređuje povijest književnosti.

Glede Radovana Samardžića, o njemu se nema što reći. To je gnoj kao sva beogradska raguzeološka škola, i kao takva se i pokazala u svoj svojoj bezvrijednosti.

Vjerojatno je sav ovaj slijed interesantan jedino kao psihogram tipično srpskoga spoznajnoga dosega i profila.
 
Пилипенда:
Зато ти затрпаваш форум свом силом глупости, мислиш да ће се то због огромне количине бројати? :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Pišem da ubijem vrijeme kad se ne bavim drugim stvarima.

To nije za vas, jer bi značilo uzaludan posao. Ako ima ikakvu vrijednost, to je za Hrvate da dobiju argumente, i za par promatrača mentalnoga kapaciteta da vide tko je tko i gdje je tko s kakvim argumentima.
 
Urvan Hroboatos:
Pišem da ubijem vrijeme kad se ne bavim drugim stvarima.
Kliknite za proširenje...
Преводиш Шекспира са стародубровачког на савремени енглески? :lol:

Urvan Hroboatos:
To nije za vas, jer bi značilo uzaludan posao. Ako ima ikakvu vrijednost, to je za Hrvate da dobiju argumente, i za par promatrača mentalnoga kapaciteta da vide tko je tko i gdje je tko s kakvim argumentima.
Kliknite za proširenje...
Дајеш Хрватима аргументе? Аууу... Ако је то тако, па ти радиш за српску ствар! Евала, рођени мој! Да те нема, ваљало би да те нека великосрпска служба измисли. :ok:
 
Urvan Hroboatos:
Zbunjeni i besmislen citat Nodila iz polemika na talijanskom,
Kliknite za proširenje...

Ovo talijanski?

1000009202.jpg


Str. 117 65. knjige Rada JAZU iz 1883. godine.

Dalmatinac napisao rad početkom 1880-ih, komisija Filologičko-historičkog razreda JAZU pregledala rad i na sednici 5. maja 1882. godine dala pozitivnu ocenu i odobrila za štampu.

Pročitao Nodilo 19. aprila 1883. godine na redovnoj sednici Filologičko-historičkog razreda JAZU pred svim članovima i pozvanim gostima iz drugih razreda Akademije, u Zagrebu, prestonici Kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije.

Kakve crne polemike na talijanskom? :D
 
Urvan Hroboatos:
Jesi li ti normalan?
Kliknite za proširenje...

Ne znam, ja tebe pitam gde se to, kada i kome Radovan Samardžić hvalio da je uspeo napusti knjigu o Dubrovniku a da u celoj uopšte hrvatsko ime ni ne spomene nigde u njoj, a ti meni kačiš nekakvu stranicu na kojoj se on doslovno uopšte nigde ni ne spominje.

Podseća me na ono kada si tvrdio da je Supilo tobože pisao negde o tome kako Srbi uništavali nekakve ranohrvatske spomenike, a onda okačio tekst u kojem stoji da je neka masa Srba pratila i posmatrala hrvatsku delegaciju koja je došla u posetu Kninu. :lol:

Da je neki problem po sredi, možda slične prirode, moguće je. Da li disleksija ili nešto drugo, nemam pojma, ali ko je ovde normalan, slažem se da je adekvatno pitanje za postaviti. :)

Mada, izgleda da sam konačno uspeo da dobijem odgovor vezano za Samardžića:

Urvan Hroboatos:
Glede Radovana Samardžića, o njemu se nema što reći.
Kliknite za proširenje...

Zaključak: nema se što reći. :) Pitam, o pitam li se zašto li se nema što reći. ;)

Hrobi, je li ti to rekao taj onaj misteriozni čovek čiji identitet kriješ, koju ti je saopštio i skasku o piromanu Aci Iviću?
 
Пилипенда:
Чист молишки талијански, види се из авиона, а што ти немаш појма, то је твој проблем. :lol:
И не гњави ми рођеног, пусти га да даје Хрватима аргументе! :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Da bismo malo dalje edukovali Hronika o hrvatskoj povijesti; komisija JAZU koja je odobrila čitanje i štampanje rada u kojem se tvrdi da je Dubrovnik (od iskona) srpski:
* Franjo Rački (predsednik Akademije)
* Pavao Muhić (budući predsednik, posle Račkog)
* don Šime Ljubić
* Josip Torbar (sledeći predsednik Akademije, posle Muhića)
* Spiridon Brusina

Oni su poslali za štampu (nakon što je Filologičko-historički razred pozitivno ocenio i poslao ga za objavljivanje) taj njebitni rad.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ovo talijanski?

Pogledajte prilog 1424637

Str. 117 65. knjige Rada JAZU iz 1883. godine.

Dalmatinac napisao rad početkom 1880-ih, komisija Filologičko-historičkog razreda JAZU pregledala rad i na sednici 5. maja 1882. godine dala pozitivnu ocenu i odobrila za štampu.

Pročitao Nodilo 19. aprila 1883. godine na redovnoj sednici Filologičko-historičkog razreda JAZU pred svim članovima i pozvanim gostima iz drugih razreda Akademije, u Zagrebu, prestonici Kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije.

Kakve crne polemike na talijanskom? :D
Kliknite za proširenje...

Ne znam je li ovo neznanje, tendencioznost ili logička nemoć koju sam vidio kod većine ljudi.
Nodilo je iskaz, kog Srbi stalno citiraju, o tom kako se u "Dubrovniku od pamtivijeka govorili srpski" napisao u polemici s talijanašima, u novinama, na talijanskom jeziku.
Nodilo nije bio filološki znalac i ovdje je riječ samo o radu o tekstovima na hrvatskom dubrovačkom suprotstavljenom prema talijanskom, a ne o ustroju jezika kao takvoga. Tim su se bavili stručnjaci kao Jagić, Armin Pavić, Luko Zore, Pero Budmani, Matija Valjavec, Ivan Broz, ...

Ne radi se tu samo o nedostatku rasudbeno-spoznajnih moći, niti o tendencioznosti, nego i o običnom nepoznavanju u spoju sa sofisterijom.
 
Da dodamo- Nodilo je sve kasnije, kao serbokroatistički unitarist, prepisao s talijanskog i pod utjecajem slavistike, kao netko tko nije proučavao dubrovačku jezičnu baštinu u filološkom smislu, objelodanio radove u duhu unitarizma onoga doba. On nije, jezično i nacionalno gledajući, nikakav autoritet, napose gleda li se taj izolirani i od Srba navođeni citat

.Naravno da Srbi ne navode citate Jagića u onom vidu koji im ne odgovara (uzimajući u obzir Jagićeve "metamorfoze", o čemu sve piše, kao i o Novakovićevim "umovanjima", ovdje: https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/page-3)

Jagić 1864.

jag6-jpg.532965



Ivan Broz. 1889:

broz.png



S jedne strane imamo citat Nodila, filološkog nestručnjaka (to što je rad o pravu, a ne jeziku, objavio razred JAZU ne znači ništa, budući da je Nodilu, kao i većini u JAZU, hrvatski i srpski bilo isto, a kao osoba koja se nije obrazovala u jezičnim pitanjima i nije bio kompetentan da sudi o jezicima u ovom vidu, te koji je objavio pravni tekst u kom je dio o jeziku doslovno prenešen s talijanskoga iz dnevne polemike u prethodnim desetljećima, a s druge razne filologe koji su tu baštinu i taj jezični tip znanstveno proučavali (uz ostale radnje).

Dakle, stara priča, u solidnoj mjeri navedena na njekoliko stranica ovdje: https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/

A popis Novakovićevih burgija je ovdje: https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/page-3

Piše srbijanski akademik 1871. o Srbima zapadne crkve, a zna da su Hrvati, svi koji su pisali još od 1833. u Ilirskom pokretu rekli odyebaus tim srpskim i ranoslavističkim konstrukcijama- o Starčeviću da ne govorimo, a ni Daničiću, koji je i ranije odustao od tih podmetanja.

https://ia804704.us.archive.org/21/items/kronologija-shtokavshtina/Kronologija shtokavshtina.pdf

Kronologiija spora oko štokavštine
 
Poslednja izmena:
Urvan Hroboatos:
Nodilo nije bio filološki znalac i ovdje je riječ samo o radu o tekstovima na hrvatskom dubrovačkom suprotstavljenom prema talijanskom, a ne o ustroju jezika kao takvoga. Tim su se bavili stručnjaci kao Jagić, Armin Pavić, Luko Zore, Pero Budmani, Matija Valjavec, Ivan Broz, ....
Kliknite za proširenje...

Ima jedna knjiga Luka Zore, zove se: "Dubrovčani su Srbi".
 
Q. in perpetuum hibernum:
To je prilično besmislen prigovor, zato što on nije nastavnik nacionalne istorije.

Što je najgore mnogi koji pričaju o tome kako Ković, tobože, truje mladež to nemaju uopšte ni pojma tj. ne znaju ni šta on to predaje
Kliknite za proširenje...
Стоји да је емотиван. Гледао сам његово сведочење у Хагу, баш се узбуди и губи фокус.
 
АнаиванГорд:
Стоји да је емотиван. Гледао сам његово сведочење у Хагу, баш се узбуди и губи фокус.
Kliknite za proširenje...
Kovićevo svedočenje u Hagu bilo je izvanredno. Tužilaštvo mu nije moglo ništa, a odbrana je dobila i više nego što je očekivala.

Ove bez emocija već je zamenila veštačka inteligencija. Nama su ljudi kao on potrebni. Ković je izvanredan naučnik.

On veoma dobro zna zašto ponavlja "zavet, zavet, zavet". Kada izgubiš temelj duhovne svoje kuće, onda ti postaješ neko drugi, npr, neko ko liči na narode u komšiluku. Šta ćeš gore od toga?
 
Urvan Hroboatos:
Pišem da ubijem vrijeme kad se ne bavim drugim stvarima.

To nije za vas, jer bi značilo uzaludan posao. Ako ima ikakvu vrijednost, to je za Hrvate da dobiju argumente, i za par promatrača mentalnoga kapaciteta da vide tko je tko i gdje je tko s kakvim argumentima.
Kliknite za proširenje...

Pa ako ti je tako nešto cilj, ne možeš se pohvaliti da obavljaš dobar posao. I prosečni Hrvat će te ovde prepoznati kao nekoga ko prodaje istu stvar, samo drugu priču. Ne možeš se protiv propagande, realno, boriti suprotnom propagandom. Kada već govoriš upravo o promatračima mentalnog kapaciteta. Čak te je i jedan hrvatski forumaš koji je aktivan prepoznao tako, evo.

Ono što se može videti jeste da samo zasipaš forum kvantitetom, tvrdnjama jednu za drugom. Nekada su to i laži pomešena sa istinom, što je standardna proba kako da ispod rada se pokušaju progurati neke stvari. Iliti, to je upravo standardni šablon propagande.

Ti iznosiš tvrdnje i onda ih ničem ne potkrepiš, a na pitanja da se obrazložiš, ako uopšte obratiš neku pažnju (vrlo često ignorišeš, kao što si sad učinio sa Samardžićem) onda reaguješ vrlo poludivlje, kao da je skandalozno to što uopšte se neko usuđuje da preispituje tvoje tvrdnje, već treba da se usvoje zdravo za gotovo i bez ikakvog pitanja. Kada tako emotivno reaguješ, jedini efekat koji ostavljaš jeste da si nervozan što te je neko upravo uhvatio u laži. :D

Samo pogledaj sve šta si pisao. Od tvog lažnog pozivanja na Supila, preko Alekse Ivića koji pali dubrovačka dokumenta, do nekih dokumenata koji u obe Jugoslavije kradu Srbi. Pogledaj samo koliko puta vrlo svesno ignorišeš kada te neko pita vezano za bilo koju tvoju prilično smelu i radikalnu tvrdnju. Evo, vidi samo koliko puta sam te pitao vezano za tvoje tvrdnje da se Radovan Samardžić hvalisao što nigde nije spomenuo hrvatsko ime u svojoj knjizi. Postavio si nešto što sa tim veze nema i onda opet eksplodirao, kao kad sam te bio upitao za piromana Ivića. :lol:

Tako da, ne znam šta te sprečava da malo objektivno pogledaš šta radiš, ali upravo je, ironije li, kontraproduktivno.
 
Ludevit Gaj, 1846g

1697292409610.png


Gospodine izjasnitelju, kažite, što vam iskreno sarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka Serbia uzdaržala, i da se je kod pravih Serbaljah i po njih kod ostale ilirske bratje u Hervatskoj i Slavonii sačuvalo? - Kad se o istinitosti ovoga pitanja uverite, možete proći i na draga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnosti tiču, n. p. možete se pitati: u koga se je sačuvao čisti jezik ilirski, u koga običaji, tko li nam je ponajviše gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? U svakom odgovora naći ćete Serblje i Serbstvo. Kako dakle da se prepiremo, što je kod Serbaljah narodno, što li nije; kod Serbaljah, u kojih od oltara do čobana ništa biti nemože, što nebi narodno bilo; kod Serbaljah, od kojih mi jezik u svoj mudrosti i u svom bogatstvu, i običaje u svojoj izvomosti i čistoći učiti moramo, ako hoćemo da ilirski život obnovimo: kod Serbaljah, koji su u svetinji svoga Serbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdaržali, kojim smo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim životom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od starine sve sačuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnog života dati nemožemo. Dakle onaj, koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) - jest ili neznalica, ili neprijatelj sloge izmeĎu Slavjanah od velike grane ilirske. Nadalje misli g. izjasnitelj, da kolo nije serbski tanac zato, što su ga Hervati a ne Serblji u Beč doneli i razplodili. Ala lepe doslednosti! takove nije kadar ni isti Hegel izvesti. - Ako su Hervati kolo u Beč doneli i razplodili, to su doista hvale vredni, što su nastojali, da naš narodni tanac u velikom svetu cenu dobije; ali se otale nikako ne da izvesti ona posledica, da zato nije serbski, što je ilirski. Ta n. p. sav svet znade i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli i uveli; nu nama još ni izdaleka nije na um palo ikada tvarditi, da to nije serbski već ilirski jezik; pače ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu, što mi Hervati s bratjom Serbljima sada jedan književni jezik imamo
 
@Urvan Hroboatos potrajalo je, ali ipak sam uspeo pronaći tekst Laze Kostića. Pod nazivom Nešto o današnjem stanju našega književnoga jezika uopće, i osobito o našoj pravničkoj terminologiji. Napisao je dok je prevodio Pandekte Hajnriha Dernburga.

1000009520.jpg
1000009521.jpg
1000009522.jpg
1000009523.jpg
1000009524.jpg

1000009525.jpg
1000009526.jpg

1000009527.jpg


Relevantni delić, str. 234 i 235:

1000009529.jpg
1000009530.jpg



A što uzima hrvatska strana za te utakmice od srpskih nenarodnih riječi? Malo, vrlo malo, tek da se zove. Je li to stoga što Hrvati mogu svoju potrebupotpuno namiriti svojim rođenim fabrikatima te ne trebaju uvoza, to neću ovdje ispitivati. Tek ipak nešto i oni uvoze iz Srbije. Najobičnija je riječ prisutan, koja se mnogo troši u hrvatskim krajevima, te se može naćii u najsvečanijim ispravama i spisima, iznad potpisa najsvjetlijih imena. To je ruska riječ koju su Hrvati primili iz srpske ruke. Prije toga „rabio se“ dugo, naime ga nalazimo u službenom hrvatskom izdanju građanskoga zakonika, čisto domaći fabrikat pritoman. Kadikad bi se pojavila na bijeli književni dan čisto narodna riječ nazočan. Al' niko nije drljio oka na nju,pa se siromašica zastidjela te se brzo opet sklonila u gomilu prezrenog narodnog blaga. Dakako da sam je ja opet izveo, kao i mnoge druge zaboravljenice, da ako se sad skrasi!​
 
Poslednja izmena:
Dotično je Laza Kostić zapisao 1895. godine dok je za spremao hrvatski prevod Dernburgovih Pandekata, za objavljivanje u Zagrebu. Članakje objavljen u zbirci Kostićevih tekstova O književnosti i jeziku koji je priredila Hatidža Dizdarević Krnjević 1990. godine.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kole11:
Hrvatski jezik Hanibala Lucića sa Hvara, početak 16.veka

Pogledajte prilog 1435539

Jezik hrvatski ali tematika deretićevska :think:
Kliknite za proširenje...
Nema to veze s Deretićem. U svijesti Hrvata je srpski bilo nješto kao makedonski, pa se Aleksandar spominje u starijoj književnosti u svezi sa srpskim imenom (iako nitko drugi od Helena, jer je hrvatskim piscima to bio istok tipa Maćedonije). To je, u odnosu na jezik, rekao i autor pravopisa koji je u temelju ova koji je sad hrvatski, Ivan Broz, i to godine 1889.

broz.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.145
Frontiersman
Frontiersman
Nina
Kako je nastala pesma „Kreće se lađa francuska“
Odgovora
17
Pregleda
339
Povijest
P
Nina
Bila je anđeo Aušvica
Odgovora
2
Pregleda
214
Nina
Nina

Back
Top