Čiji je naš jezik

[Urvan Hroboatos]

Prezime Šarić je izrazito i srpsko van Hrvatske, a njegovi nisu tamo dugo nego nedavni dotepenci za vrijeme Juge kao i sve tisuće Srba i Bošnjaka koji žive u Rijeci.

Ono uopće nije "izrazito srpsko". To nema veze s tim da je taj lik šarlatan i bolesnik.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ivan Mužića nije usporediv s novim romantičarima i mitomanima, također nije ništa novoga uveo u mainstream i nije primjer novoromantičarskih pseudoistorijskih ideja jer je u svojim radovima ima zdravog razuma i dokazive argumentacije. Bolji primjer su ti pseudoistoričari koji su pisali o perzijskoj teoriji o porijeklu Hrvata.

Ne poredim ga ni sa kim. Samo kažem da je on prepoznat kao novoromantičar sa pseudonaučnim tendencijama (a etablirani naučnik) i kao takav poznat u međunarodnoj naučnoj javnosti.

To jeste, odista, gore od budaletine koju gleda cela armija drugih, anonimnih, budala na jućubu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

* Radovan Samardžić napiše svoje glavno djelo "Veliki vek Dubrovnika", i pritom se hvali kako je uspio napisati djelo u kom nijednom nije spomenuto hrvatsko ime. Toliko osrpskoj historiografiji.

Znam da ti je cela ova objava bila pokušaj spinovanja, ali neka, zato što me je ovo zaintrigiralo, jerbo nisam primetio da si do sada pominjao...pa rekoh, hajde da ti pružim jednu šansu kao znak između ostalog i dobre volje: gde se, kada i kome to Radovan Samardžić hvalio?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Supilovo ukazivanje na srpsko barbarstvo uništavanja hrvatskiih spomenika

Hajde budi iskren, koliko si ti svestan da su izvor za ovo jedino tvoje objave na društvenim mrežama, te da si ovde okačio kao dokaz Supilin članak u kojem dotično uopšte ne piše, drastično smanjujući (bukvalno si samog sebe ukopao) uverljivost tvog iskaza (a koja je već izuzetno diskutabilna zbog pređašnje iznesenih netačnih tvrdnji i bukvalno glasina)?

 

[Mrkalj]

Kako to zakljucujes?

Očigledno po tome što je Šarićeva majka poreklom iz Dubrovnika/Cavtata.

 

[Urvan Hroboatos]

Znam da ti je cela ova objava bila pokušaj spinovanja, ali neka, zato što me je ovo zaintrigiralo, jerbo nisam primetio da si do sada pominjao...pa rekoh, hajde da ti pružim jednu šansu kao znak između ostalog i dobre volje: gde se, kada i kome to Radovan Samardžić hvalio?

Sve te vaše čorbine čorbe odavno su raskrinkane, pa i u doba kad se nije smjelo javno insistirati na tom da s eradi o lagarijama i prekrajanjima.

https://hrcak.srce.hr/file/61730

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve te vaše čorbine čorbe odavno su raskrinkane, pa i u doba kad se nije smjelo javno insistirati na tom da s eradi o lagarijama i prekrajanjima.

https://hrcak.srce.hr/file/61730

Pogledajte prilog 1424536

Pročitao sam celi isečak ovde i Samardžić se uopšte ne pominje ovde čak ni imenom.

Da nisi možda slučajno postavio pogrešnu stranu (da ne gubim vreme i listam bezveze celi članak, ukoliko si možda i njega pobrkao)?

 

[Zvonimir Božić]

Samo ću ubaciti jedno ime: Ivan Mužić.

Kako se radi o etabliranim naučniku koji i ima neke kvalitetne radove i koji je stoga citiran, Mužić je za razliku od brojnih budaletina koje smo pominjali na spisku došao i do međunarodnih voda kao primer prodora novoromantičarskih pseudoistorijskih ideja u naučni mejnstrim.

Kao primer mejstrin romantičnog zanosa iz Hrvatske i uopšteno bivše Jugoslavije navode ga ne samo istoričari iz regiona, nego i mnogi strani istoričari koji proučavaju istoriografiju ovog prostora, kao npr. Vavžinjec Kovalski.

Čudi me da se ti kao netko tko godinama vodi ogorčenu hajku protiv autohtonista ne možeš sjetiti nikog drugog osim Mužića.

1. Mužić je ozbiljan znanstvenik, ozbiljniji nego svi srpski autohtonisti zajedno.

2. Mužić se u svome radu uvelike bazira na srpskim autohtonistima koje ti prezireš. Da si čitao njegove knjige koje su pune fusnota (sve, ne samo autohtonističke, do pola stranice mu budu), onda bi znao da se on referira na Đorđa Jankovića, Srboljuba Živanovića i njegovu suprugu, da se intenzivno dopisivao sa Radivojem Pešićem...

3. U Hrvatskoj ima luđaka koji su daleko gori od najgorih srpskih autohtonista. Najluđi je tzv. Mitjẽl Yošamÿa, odnosno Andrija Lovrić, koji je izmislio cijele vede sa Krka koje je pripisao svom pokojnom ocu Mihaelu Lovriću, odnosno njegovoj majci. Taj se čak i liječio na psihijatriji i privođen jer je spomen području Jasenovac slao prijeteće poruke.

4. Po čemu su Mirko Vidović ili Emil Čić normlaniji ili ozbiljniji od Deretića?

Osim toga, idiotski je ovo što radi vječni asistent i prognanik sa hrvatskih foruma, Prpić. Luđaka ima svuda. I među Hrvatima i među Srbima.

 

[Zvonimir Božić]

Se šališ? Srpski nacionalisti prosipaju takva nepovjerena bulažnjenja prije društvenih mreža i samo se nastavilo na društvenim mrežama. Omjer takvih na internetu je doslovno 1 Hrvat na 10 Srba. Ima li kod Hrvata novih romantičara? Imaju li svoja udruženja i YT kanale i web stranice s pseudopovijesti? Da stručnjaci pišu javna pisma protiv njihovih pseudoistorija i mitomanije (http://www.seecult.org/vest/apel-protiv-novog-talasa-pseudoistorije-i-mitomanije)? Da kvaziintelektualci i teški velikonacionalni propagandisti budu akademski članovi nacionalne akademije? Toga u Hrvatskoj nema i Urvan Hroboatos to nije.

1. U Srbiji svega ima više na You Tube-u, pa tako i romantičara. Generalno Srbi više gledaju You Tube. Svi Hrvatski youtuberi znaju da im je i do 40 posto publike iz Srbije.

2. Iako nije sporno da je srpska kolektivna svijest daleko više mitološka, postoji jedna važna razlika između hrvatske i srpske historiografije na koju ću te sada ljubazno uputiti. U Hrvatskoj su romantičari mainstream historiografija. U Srbiji su romantičari isključivo alternativa, kojima ni ne ostaje drugo do You Tube-a.

U hrvatskoj je toliko mitologije u službenoj historiografiji, da nema potrebe za mitomanima van nje. Hrvatska službena historiografija prihvaća dokazane krivotvorine popu Pacte convente i Istarskog razvoda ili one sulude mitomanske konstrukcije "Hrvatsko-ugarsko kraljevstvo" (u toj "personalnoj uniji" Hrvati su uglavnom bili zaduženi za održavanje higijene u mađarskim štalama). Kad dođemo do teme rata sa Srbima 1991.-1995. ona tu službena hrvatska historiografija ima ozbiljnost scenarista partizanskih filmova u Jugi.

Da sumiramo, Srbi su generalno aktivniji na You Tubu, iako stoji da su skloniji mitomaniji, ali pohvalno je da je srpska službena historiografija vrlo kritička i objektivna (najviše što neka nacionalna historiografija može biti i najviše što se to u društvenim znanostima može). Hrvata romantičara nema toliko na društvenim mrežama, ali je zato hrvatska službena historiografija puna sramotne mitomanije.

 

[ZabranjeniLegenda]

1. U Srbiji svega ima više na You Tube-u, pa tako i romantičara. Generalno Srbi više gledaju You Tube. Svi Hrvatski youtuberi znaju da im je i do 40 posto publike iz Srbije.

2. Iako nije sporno da je srpska kolektivna svijest daleko više mitološka, postoji jedna važna razlika između hrvatske i srpske historiografije na koju ću te sada ljubazno uputiti. U Hrvatskoj su romantičari mainstream historiografija. U Srbiji su romantičari isključivo alternativa, kojima ni ne ostaje drugo do You Tube-a.

U hrvatskoj je toliko mitologije u službenoj historiografiji, da nema potrebe za mitomanima van nje. Hrvatska službena historiografija prihvaća dokazane krivotvorine popu Pacte convente i Istarskog razvoda ili one sulude mitomanske konstrukcije "Hrvatsko-ugarsko kraljevstvo" (u toj "personalnoj uniji" Hrvati su uglavnom bili zaduženi za održavanje higijene u mađarskim štalama). Kad dođemo do teme rata sa Srbima 1991.-1995. ona tu službena hrvatska historiografija ima ozbiljnost scenarista partizanskih filmova u Jugi.

Da sumiramo, Srbi su generalno aktivniji na You Tubu, iako stoji da su skloniji mitomaniji, ali pohvalno je da je srpska službena historiografija vrlo kritička i objektivna (najviše što neka nacionalna historiografija može biti i najviše što se to u društvenim znanostima može). Hrvata romantičara nema toliko na društvenim mrežama, ali je zato hrvatska službena historiografija puna sramotne mitomanije.

A da li je to dobro sto Srbi vise se ponasaju kao pusteni s lanca i djeca u vrticu sto se istoriografije tice? Srbi se jedino interesuju za istoriju preko interneta ili kafanske price.

A kakvi su srpski profesori? Jel Milos Kovic uopste kvalifikovan da bude objektivan profesor istorije kad je toliko emotivan i politicko-patriotski nabojen?

 

[Pumpaj Dinstanović]

* Novakovićeva "Istorija srpske književnosti" iz 1871. u kojoj govori o književnosti Srba katolika- o kojoj inače ne zna ništa- i navodi suhoparno hrvatske renesansne pisce, a koje je jdva čuo, a koji nikad nisu uporabili srpsko ime niti su spadali u srpski književi krug, koji za njih nije znao. Da je to napisano u 18. st., moglo bi proći kao bizarnost; ovako, 1871., primjer je nacionalne patologije koja se protegla prek oPavla Popovića i sličnih

Malo nemam očekivanja da ćeš se upristojiti da obrazložiš bilo koji od svojih spornih unosa na ovom forumu, ali hajde, probaj mi odgovoriti na ovo pitanje. Ako jedan od glavnih hrvatskih prvaka Dalmacije, Mihovil Pavlinović, kaže da je Dubrovnik etnički istorijski srpski grad, ako njegov kolega Splićanin Natko Nodilo piše u sred Zagreba da su Dubrovčani čisti Srbi i da se tamo oduvek govorilo srpski. Ako su jedna težišna snaga Narodne stranke u početnom periodu bili srbokatolici iz dubrovačkog primorja i Boke kotorske...citiram Mihovila Pavlinovića koji kaže da je Dubrovnik misao i ime srpsko 1869. godine...dakle, ne govorimo o percepciji Dubrovnika u datom momentu, već Dubrovnika kao istorijskog srpskog grada.

Ako je to sve tačno, kako možeš stvari izmeštati iz konteksta i prikazivati da je Stojan Novaković iz malicioznih razloga i posežući za nečim hrvatskim 1871. godine (pitanje je, gde je tada i od koga uopšte mogao čuti da su Dubrovčani Hrvati i da Dubrovnik pripada hrvatskom kulturnom nasleđu) uvrstio dubrovačku književnost u srpsku? Je li i za Mihovila Pavlinovića, jednog od najvećih hrvatskih prosvetitelja i nacionalnih ideologa, isto smatraš da je nacionalna patologija?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A kakvi su srpski profesori? Jel Milos Kovic uopste kvalifikovan da bude objektivan profesor istorije kad je toliko emotivan i politicko-patriotski nabojen?

To je prilično besmislen prigovor, zato što on nije nastavnik nacionalne istorije.

Što je najgore mnogi koji pričaju o tome kako Ković, tobože, truje mladež to nemaju uopšte ni pojma tj. ne znaju ni šta on to predaje.

 

[ZabranjeniLegenda]

To je prilično besmislen prigovor, zato što on nije nastavnik nacionalne istorije.

Što je najgore mnogi koji pričaju o tome kako Ković, tobože, truje mladež to nemaju uopšte ni pojma tj. ne znaju ni šta on to predaje.

Ja ne kazem da "truje" nego prosto da po njegovim (cestim) nastupima na Youtube, da je covjek veoma pristrastan i emotivan i definitivno gleda istoriju emotivnim/romanticarskim naocarima. To nije covjek koji bi mogao adekvatno rjesiti neko tesko istorijsko pitanje, ili napraviti neko istorijsko otkrice (kao na primjer Tibor Zivkovic).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja ne kazem da "truje" nego prosto da po njegovim (cestim) nastupima na Youtube, da je covjek veoma pristrastan i emotivan i definitivno gleda istoriju emotivnim/romanticarskim naocarima. To nije covjek koji bi mogao adekvatno rjesiti neko tesko istorijsko pitanje, ili napraviti neko istorijsko otkrice (kao na primjer Tibor Zivkovic).

Ja ti kažem da se čovek kao profesor ne bavi uopšte nacionalnom istorijom.

To je jedna od najvećih zabluda kada ljudi kritično govore o Koviću. Ljudi misle da takvi ljudi predaju. Ima dosta ljudi koji misle da se i Dubravka Stojanović bavi nacionalnom istorijom, iz sličnih samo suprotnih razloga. Ni jedno ni drugo nije istina.

I postoje dobri razlozi zašto se ne bave time na fakultetu.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ja ti kažem da se čovek kao profesor ne bavi uopšte nacionalnom istorijom.

To je jedna od najvećih zabluda kada ljudi kritično govore o Koviću. Ljudi misle da takvi ljudi predaju. Ima dosta ljudi koji misle da se i Dubravka Stojanović bavi nacionalnom istorijom, iz sličnih samo suprotnih razloga. Ni jedno ni drugo nije istina.

I postoje dobri razlozi zašto se ne bave time na fakultetu.

A covjek dan i noc prica o ,,kosovskom zavjetu". Da imam dinar za svaki put kada izgovori rijec "zavjet" mogao bih kupiti hotel moskvu

 

[ZabranjeniLegenda]

Inace je bio autor vise radova koji se bave nacionalnom istorijom:

• Једини пут: силе Антанте и одбрана Србије 1915. године. Београд, Филип Вишњић, 2016. 262. стр.[7]
• Упоришта. Београд: Катена Мунди, 2016. 253 стр.[8]
• Право на историју, коаутор са Драгом Мастиловић. Београд: Катена Мунди, 2018. 295 стр.[9]
• Завети, Београд: Катена Мунди, 2019, 400 стр.[10]
• Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић. Београд: Катена Мунди, 2021. 240 стр.[11]

 

[Pumpaj Dinstanović]

A covjek dan i noc prica o ,,kosovskom zavjetu". Da imam dinar za svaki put kada izgovori rijec "zavjet" mogao bih kupiti hotel moskvu

Svaki nastavnik je slobodan čovek i u javnosti može da priča šta hoće.

Veći je problem koliko su ljudi elementarno nepismeni da ne odu barem na interent da vide silabuse i odmah zamišljaju da, tipa, dok Ković predaje o caru Napoleonu III studentima priča o kosovskom zavetu.

 

[ZabranjeniLegenda]

Svaki nastavnik je slobodan čovek i u javnosti može da priča šta hoće.

Veći je problem koliko su ljudi elementarno nepismeni da ne odu barem na interent da vide silabuse i odmah zamišljaju da, tipa, dok Ković predaje o caru Napoleonu III studentima priča o kosovskom zavetu.

"Ovdje je riječ o tome kakva će se istorija predavati našoj deci. Da li će u školama i na univerzitetima slušati NATO istoriju srpskog naroda, ili hašku interpretaciju srpske istorije, kako ja to ponavljam već godinama, ili ono što je prava istorija koja je nauka, koja je stvar struke – rekao je Ković ranije."
https://vecernjenovosti.ba/63553/vi...orija-srbi-profesor-srbija-najnovije-vijesti/

Ovde prica Kovic o sebi, dakle da nece predavati "NATO istoriju" srpskoj djeci. Sto to znaci hmm

 

[Pumpaj Dinstanović]

Inace je bio autor vise radova koji se bave nacionalnom istorijom:

• Једини пут: силе Антанте и одбрана Србије 1915. године. Београд, Филип Вишњић, 2016. 262. стр.[7]
• Упоришта. Београд: Катена Мунди, 2016. 253 стр.[8]
• Право на историју, коаутор са Драгом Мастиловић. Београд: Катена Мунди, 2018. 295 стр.[9]
• Завети, Београд: Катена Мунди, 2019, 400 стр.[10]
• Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић. Београд: Катена Мунди, 2021. 240 стр.[11]

Ja sam govorio o tome čime se bavi na svom radnom mestu, s obzirom da si postavio pitanje kako on može da bude profesor. Nisam rekao nikada da on ne piše knjige sa srpskom tematikom, pobogu.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ja sam govorio o tome čime se bavi na svom radnom mestu, s obzirom da si postavio pitanje kako on može da bude profesor. Nisam rekao nikada da on ne piše knjige sa srpskom tematikom, pobogu.

A on kao ne predaje o ww1? O Gavrilu Principu? Da ne predaje tako s pricom da je Princip bio svijetli junak kosovskog zavjeta ko je osvetio Lazara na vidovdan?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A on kao ne predaje o ww1? O Gavrilu Principu? Da ne predaje tako s pricom da je Princip bio svijetli junak kosovskog zavjeta ko je osvetio Lazara na vidovdan?

Ne, ne spada Prvi svetski rat, mada bi na kraju, na finalnom času njegovog osnovnog kursa trebalo da se govori o njegovoj pozadini, tačno. Ali ne iz naše ovde perspektive, već ravnoteže sila u Evropi, projekata Nemačke, itd.

 

[Urvan Hroboatos]

Malo nemam očekivanja da ćeš se upristojiti da obrazložiš bilo koji od svojih spornih unosa na ovom forumu, ali hajde, probaj mi odgovoriti na ovo pitanje. Ako jedan od glavnih hrvatskih prvaka Dalmacije, Mihovil Pavlinović, kaže da je Dubrovnik etnički istorijski srpski grad, ako njegov kolega Splićanin Natko Nodilo piše u sred Zagreba da su Dubrovčani čisti Srbi i da se tamo oduvek govorilo srpski. Ako su jedna težišna snaga Narodne stranke u početnom periodu bili srbokatolici iz dubrovačkog primorja i Boke kotorske...citiram Mihovila Pavlinovića koji kaže da je Dubrovnik misao i ime srpsko 1869. godine...dakle, ne govorimo o percepciji Dubrovnika u datom momentu, već Dubrovnika kao istorijskog srpskog grada.

Ako je to sve tačno, kako možeš stvari izmeštati iz konteksta i prikazivati da je Stojan Novaković iz malicioznih razloga i posežući za nečim hrvatskim 1871. godine (pitanje je, gde je tada i od koga uopšte mogao čuti da su Dubrovčani Hrvati i da Dubrovnik pripada hrvatskom kulturnom nasleđu) uvrstio dubrovačku književnost u srpsku? Je li i za Mihovila Pavlinovića, jednog od najvećih hrvatskih prosvetitelja i nacionalnih ideologa, isto smatraš da je nacionalna patologija?

To su ljudi jednoga ili dva iskaza, neautoritativni i nereprezentativni, napose onda.

Nu itekako su bili reprezentativni pisci ili političari ili filolozi koji su stavljali Dubrovnik samo u hrvatski pisani korpus, kao Ljudevit Gaj, Ivan Mažuranić, Antun Mažuranić, Vatroslav Jagić (u toj fazi dok se nije prodao za Judine škude u Europi), Adolfo Veber Tkalčević, Bogoslav Šulek- koji jasno kaže da su svi štokavski pisci do 19. st. hrvatski- a ne srpski. Josip Miškatović i drugi, kao Ivan Kukuljević Sakcinski, jasno kažu i pišu
da je Srbima, zajedno s Kardžićem, bolje da se okanu tih posizanja jer to vodi samo sukobu, a tu su zlu krv posijali Srbi- a ne Hrvati.

Kakvi Srbi Dubrovčani kad se raskošno izdanje "Osmana", uz Mažuranićevu dopunu, objavljuje u Zagrebu 1844.; kad Gaj izdaje praktički sve dubrovačke, splitske, zadarske...pisce 1850ih i 1860ih u svojoj nakladi, dok od pravih Srba, a kamoli srbokatolika- ništa, nema upravo nikakve aktivnosti- jedino je Medo Pucić izdao ćirilične spomenike iz Dubrovnika kao "srpske" (o tom potom), no ni on, a ni bilo tko od Dubrovčana ili ikoga južnoslavenskoga pisca ili filologa nije ni u kakvoj aktivnosti proučavanja, izdavanja ili čitanja te književnosti.
Samo i isključivo ljudi koji su izrijekom Hrvati- Gaj, oba Mažuranića, Kukuljević, Jagić.


Novaković nije u tu "srpsku književnost" uvrstio samo Dubrovnik zbog štokavske mitologije, nego i sve ostale Dalmatince iz Splita, Zadra,..Slavonce, Bosance...upravo sve Hrvate ne-kajkavce.

Zbunjeni i besmislen citat Nodila iz polemika na talijanskom, ili lutanje u kratkoj fazi Pavlinovića, koji onda nije značio ništa, nisu nikakva isprika za Novakovića, komu je Jagić osobno bio napisao da to Hrvate vrijeđa i da ne lupeta s tim katolicima Srbima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To su ljudi jednoga ili dva iskaza, neautoritativni i nereprezentativni, napose onda.

Nu itekako su bili reprezentativni pisci ili političari ili filolozi koji su stavljali Dubrovnik samo u hrvatski pisani korpus, kao Ljudevit Gaj, Ivan Mažuranić, Antun Mažuranić, Vatroslav Jagić (u toj fazi dok se nije prodao za Judine škude u Europi), Adolfo Veber Tkalčević, Bogoslav Šulek- koji jasno kaže da su svi štokavski pisci do 19. st. hrvatski- a ne srpski. Josip Miškatović i drugi, kao Ivan Kukuljević Sakcinski, jasno kažu i pišu
da je Srbima, zajedno s Kardžićem, bolje da se okanu tih posizanja jer to vodi samo sukobu, a tu su zlu krv posijali Srbi- a ne Hrvati.

Kakvi Srbi Dubrovčani kad se raskošno izdanje "Osmana", uz Mažuranićevu dopunu, objavljuje u Zagrebu 1844.; kad Gaj izdaje praktički sve dubrovačke, splitske, zadarske...pisce 1850ih i 1860ih u svojoj nakladi, dok od pravih Srba, a kamoli srbokatolika- ništa, nema upravo nikakve aktivnosti- jedino je Medo Pucić izdao ćirilične spomenike iz Dubrovnika kao "srpske" (o tom potom), no ni on, a ni bilo tko od Dubrovčana ili ikoga južnoslavenskoga pisca ili filologa nije ni u kakvoj aktivnosti proučavanja, izdavanja ili čitanja te književnosti.
Samo i isključivo ljudi koji su izrijekom Hrvati- Gaj, oba Mažuranića, Kukuljević, Jagić.


Novaković nije u tu "srpsku književnost" uvrstio samo Dubrovnik zbog štokavske mitologije, nego i sve ostale Dalmatince iz Splita, Zadra,..Slavonce, Bosance...upravo sve Hrvate ne-kajkavce.

Zbunjeni i besmislen citat Nodila iz polemika na talijanskom, ili lutanje u kratkoj fazi Pavlinovića, koji onda nije značio ništa, nisu nikakva isprika za Novakovića, komu je Jagić osobno bio napisao da to Hrvate vrijeđa i da ne lupeta s tim katolicima Srbima.

Šta bi sa Radovanom?

 

[Pumpaj Dinstanović]

To su ljudi jednoga ili dva iskaza, neautoritativni i nereprezentativni, napose onda.

Dok čekam odgovor Radovana Samardžića, možeš li mi objasniti kako prvaci Narodne stranke u Dalmaciji, izabrani glasovima Dubrovčana i Bokelja, predstavljaju nešto neautoritativno i nereprezentstivno.

I drugo: nije uopšte pitanje to što si ti relativizacijom pokušao navesti. Pitanje je bilo: da li su Pavlinović, Nodilo i slični (mogoa buh ti navesti da pretražim, bar još desetak dalmatinskih prvaka i to sve uticajnih ličnosti u Narodnoj stranci i intelektualnim krugovima) patološki poremećene ličnosti zadojene mržnjom prema svemu što je hrvatsko i da asu zato Dubrovnik poklanjali Srbima. Eto to je pitanje.

Uzgred, navođenjem ličnosti (od Gaja do Šuleka) sve same koje ne da nisu Dubrovčani, nego niti jedan jedini uopšte nije čak ni Dalmatinac (a nisu to ni Miškatović niti Sakcinski), nisam siguran šta to tačno zamišljaš da poentiraš, kada si očigledno promašio film.

 

[Пилипенда]

Uzgred, navođenjem ličnosti (od Gaja do Šuleka) sve same koje ne da nisu Dubrovčani, nego niti jedan jedini uopšte nije čak ni Dalmatinac (...)

...а ни Хрват. Лудвиг Гај (похрваћен у Људевита) је од оца Јохана фон Гаја и мајке Јулијане Шмит, а Бохуслав Шулек је Словак који је постао хрватски језикословац тако што је у српски језик утрпавао сву силу чешких ријечи.