Čiji je naš jezik

[Пилипенда]

?

Predlog je nešto što bude predloženo i ne bude prihvaćeno.

To je jedan od predloga, bilo ih je još dosta raznih u celoj diskusiji.

Predlog je nešto što bude predloženo i ne bude prihvaćeno. Овако може, али кад се предлаже једно па не буде прихваћено, па се предлаже и друго, треће, четврто... више је него очигледно да предлагач покушава наћи неки компромисни приједлог који би могао бити прихваћен. Дакле, стало му је да то што предлаже оствари на неки начин, онај који је могућ. Да ли ће се на крају прибјећи и сили, овиси о много чему. Сила није увијек могућа, а и кад је могућа није увијек и продуктивна чак и кад постигне краткотрајни ефекат.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zamajavanje je tvoj pristup (možda tipično srpski?).

Mene ne zanima osobna motivacija Finea, ne zanima me koji su uzroci toga. Zanima me istina. Prema Fineu sam impersonalan jer za mene je on bitanga koji je napisao i dobrih stvari (oko stare Bosne), no zašto laže i maže- boli me q...

Važno je što je to jedna od rijetkih povijesnih knjiga o ovim prostorima, a koja su napisali stranci. Ono što me interesira je koliko je to istina, u skladu s prevladavajući modernim spoznajama i empirijom, te koliko ne-egzaktne znanosti kao što su povijest, lingvistika, teorija književnosti.... o tom mogu reći.

Historiografija je ipak neka znanost, iako nije egzaktna. Po uzusima koj važe za povjesnicu, sada- Fineova knjiga je potpuni promašaj i tendenciozno smeće s vagonom laži, ali još više smiješnih i zastarjelih tumačenja.

To je važno, a ne što je on mislio ili htio.

Sada se malo, kao, ljutiš, pa osećaš potrebu da uzvratiš malo.

Ako te zanima istina, onda treba da budeš više privržen potrazi za utvrđivanjem iste, umesto da se istrčavaš sa svakom glasinom koju pokupiš. Ono što smo do sada videli:
1) Kada sam te upitao da proširiš priču o tome da je u vreme 1960-ih (j je i tada?) zato što zvuči strašno zanimljiva, bukvalno si eksplodirao i u besu opisivao da neko insinuira ovde da ti nešto izmišljaš i potom, umesto da podeliš nešto više o informaciji koja je očigledno samo tebi ovde poznata — krenuo tiradu o tome kako je lažarija sastavni deo srpske kulture
2) Na osnovu neke potpuno tupave glasine, u kojoj očigledno mnogo šta ne štima, jerbo si totalno omašio i identitet svedoka, proglasio Aleksu Ivića spaljivačem dubrovačkih dokumenata i bitangom. Mislim da ćeš se složiti da to čini toga nepoznatog docenta kojeg si spomenuo da 30% greši — bitangom, što je pokušao takvom glupošću jednom da naruši ugled A. Ivića
3) izjavio da je kompletna dokumentacija NDH (nije, samo je reč o vojno-bezbednosnoj) ukradena (nije, prebačena je u vojnu arhivu prestonice države, gde joj je i mesto) i kako je tome apsolutno mesto u Hrvatskoj, a ne u Beogradu da prikažeš kako se Srbi nenormalno ponašaju (nije, osim naravno pomenutog Sporazuma o sukcesiji, Hrvati nemaju apsolutno nikakvih prava na nju...ni međunarodno pravnih, niti stručnih, kao ni po praksi; ni sami Hrvati ne bi postupili tako kao što traže od Srbijem, kao što nije i ne bi ni niko drugi)
4) Izneo tvrdnju o tome da je očigledno loš prevod u jednoj fusnoti Džona Fajna primer ovih srpskih laži
5) naveo da je veliki broj dokumenata iz hrvatskih arhiva u obe Jugoslavije nestao, za šta čak ćutiš i bukvalno se ne izjašnjavaš odakle ti ta informacija
6) slično kao i u slučaju tački br. 1 i 5, ne kažeš ništa više ni o informacijama od Frana Supile o tom navodnom uništavanju ranohrvatskih kulturnih spomenika od strane ljutih srpskih seljaka po specifičnom nalogu pravoslavnih popova
Za 5 i 6 nisi ništa rekao, tako da se postavlja pitanje da li si i to pokupio od tog docenta koji ima koeficijent pogrešnosti od 30%, tako da ostaje nerazjašnjeno koliko ima istine u tim tvrdnjama.

Ako te stvarno zanima šta je istina, što je imajući na umu sve što si napisao, složićeš se, u najmanju ruku malo dubiozno...zašto onda u skladu sa tim ne prilagodiš (ili možda bolje rečeno, koriguješ) svoj pristup?

 

[Urvan Hroboatos]

Da dodam:

1. ovi forumi su za mene zabava
2. no ima rasprava kad se zaplete tema i želi se afirmirati stajalište, a bilo bi dobro da se dođe do usuglašene istine. To je iznad zabave tipa pošalica, zezancija,...
3. u pogledu istine oko povijesti, kulture, jezika..... u tzv. "svijetu" je kod malobrojnih stručnjaka-ne publicista- uglavnom prihvaćeno hrvatsko stajalište, i o Hrvatskoj, i o Srbiji. Razlike su u nijansama.
4. srpsko stajalište o Hrvatima u tim kontroverzama nitko ne prihvaća, i tu je srpski diskurs potpuni promašaj.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ima rasprava kad se zaplete tema i želi se afirmirati stajalište, a bilo bi dobro da se dođe do usuglašene istine. To je iznad zabave tipa pošalica, zezancija,...

Ma primetio sam ja itekako da ti je najradiji diskutant Mrkalj.

Je li te takve (citirano) rasprave ne interesuju?

 

[Пилипенда]

Da dodam:

1. ovi forumi su za mene zabava
2. no ima rasprava kad se zaplete tema i želi se afirmirati stajalište, a bilo bi dobro da se dođe do usuglašene istine. To je iznad zabave tipa pošalica, zezancija,...
3. u pogledu istine oko povijesti, kulture, jezika..... u tzv. "svijetu" je kod malobrojnih stručnjaka-ne publicista- uglavnom prihvaćeno hrvatsko stajalište, i o Hrvatskoj, i o Srbiji. Razlike su u nijansama.
4. srpsko stajalište o Hrvatima u tim kontroverzama nitko ne prihvaća, i tu je srpski diskurs potpuni promašaj.

Да је хрватски прорачун (буџет) већи, и тих стручњака би било више...

 

[Urvan Hroboatos]

Sada se malo, kao, ljutiš, pa osećaš potrebu da uzvratiš malo.

Ako te zanima istina, onda treba da budeš više privržen potrazi za utvrđivanjem iste, umesto da se istrčavaš sa svakom glasinom koju pokupiš. Ono što smo do sada videli:
1) Kada sam te upitao da proširiš priču o tome da je u vreme 1960-ih (j je i tada?) zato što zvuči strašno zanimljiva, bukvalno si eksplodirao i u besu opisivao da neko insinuira ovde da ti nešto izmišljaš i potom, umesto da podeliš nešto više o informaciji koja je očigledno samo tebi ovde poznata — krenuo tiradu o tome kako je lažarija sastavni deo srpske kulture
2) Na osnovu neke potpuno tupave glasine, u kojoj očigledno mnogo šta ne štima, jerbo si totalno omašio i identitet svedoka, proglasio Aleksu Ivića spaljivačem dubrovačkih dokumenata i bitangom. Mislim da ćeš se složiti da to čini toga nepoznatog docenta kojeg si spomenuo da 30% greši — bitangom, što je pokušao takvom glupošću jednom da naruši ugled A. Ivića
3) izjavio da je kompletna dokumentacija NDH (nije, samo je reč o vojno-bezbednosnoj) ukradena (nije, prebačena je u vojnu arhivu prestonice države, gde joj je i mesto) i kako je tome apsolutno mesto u Hrvatskoj, a ne u Beogradu da prikažeš kako se Srbi nenormalno ponašaju (nije, osim naravno pomenutog Sporazuma o sukcesiji, Hrvati nemaju apsolutno nikakvih prava na nju...ni međunarodno pravnih, niti stručnih, kao ni po praksi; ni sami Hrvati ne bi postupili tako kao što traže od Srbijem, kao što nije i ne bi ni niko drugi)
4) Izneo tvrdnju o tome da je očigledno loš prevod u jednoj fusnoti Džona Fajna primer ovih srpskih laži
5) naveo da je veliki broj dokumenata iz hrvatskih arhiva u obe Jugoslavije nestao, za šta čak ćutiš i bukvalno se ne izjašnjavaš odakle ti ta informacija
6) slično kao i u slučaju tački br. 1 i 5, ne kažeš ništa više ni o informacijama od Frana Supile o tom navodnom uništavanju ranohrvatskih kulturnih spomenika od strane ljutih srpskih seljaka po specifičnom nalogu pravoslavnih popova
Za 5 i 6 nisi ništa rekao, tako da se postavlja pitanje da li si i to pokupio od tog docenta koji ima koeficijent pogrešnosti od 30%, tako da ostaje nerazjašnjeno koliko ima istine u tim tvrdnjama.

Ako te stvarno zanima šta je istina, što je imajući na umu sve što si napisao, složićeš se, u najmanju ruku malo dubiozno...zašto onda u skladu sa tim ne prilagodiš svoj pristup?

Nisam ni sve pročitao, no imam iz Supilovih djela izdanih 1971. u Zagrebu članak-nemam ga jer nemam tu knjigu, ali je on tamo pisao. Imam, i to ću prikazati, članak iz splitskih novina o srpskom barbarizmu u Kninu, no to trebam naći u pošti. Tekst je pisan starim,korijenskim pravopisom.


Oko Ivićevih, rekao sam da je stariji bitanga, a izgleda da je ilustracija toga promašena. No on je srpski promičbenjak, kao i Radoslav Grujić, i to što kod njega ima vrijednih stvari, slabo vrijedi kad je uprskao toliko toga.

Budući da jabuka ne pada daleko od stabla, da vidimo Pavla Ivića. Ne idući u njegov rad oko dijalektologije, što je vrijedno, nego oko svega hrvatskoga- on je bitanga na kub i to svatko vidi:

1. 1991. daje intervju "Hrvatska će izgubiti rat". To je iskaz jednga šljama. I sadržaj je toga tipičan velikosrpski šljam. Nitko od Hrvata ne bi se tako izaražavao, govorim o stručnjacima

2. on je "stručno" lupetao da su se Hrvati ujedinili oko "vukovskog jezika", a tim je mislio na vukovce kao Maretića i Broza. Izrijekom je rekao da je štokavsko-jekavski jezik kod Hrvata bio prevladao s vukovcima, a to bi bilo od 1892. do 1899. A to je debela laž, budući da su Hrvati pisali štokavsko-jekavski, samo ne "vukovski", dakle u praksi različito samo u pravopisu i tri množinska padeža, debelo od 1830ih nadalje. To nije bio neki regionalni jezik par ljudi, nego su Hrvate u jednom pismu, i jednom štokavsko-jekavskom "jeziku", ujedinili Ilirci i zagrebačka škola, pa su tako pisali i u Zagrebu, Požegi, Osijeku, Istri, Bosni, Dalmaciji, Srijemu... Tim štokavsko-jekavskim su pisali Šenoa, Kovačić, Kumičić, Strossmayer, Rački, Franjo Jukić, Smičiklas, Kvaternik, Pavlinović ... izlazile su novine, pisalo se njim u službenim dokumentima Sabora u Zagrebu i Dalmatinskog sabora u Zadru (uz talijanski), izašla je prva hrvatska enciklopedija u Osijeku.

Dakle, Ivić- laže. Hrvati su bili potpuno ujedinjeni u jeziku zagrebačke škole, a vukovci, koji su promijenili praktički jedino pravopis, učinili su to zbog jugoslavenske orijentacije.

Evo spisa Dalmatinskog sabora. To nije nikakav "vukovski jezik": https://www.google.hr/books/edition/Izviesca_brzopisna_i_analiticna_zasjedan/cH_b535IfT8C?hl=hr&gbpv=1&dq=brzopisna+izvješća&pg=PA212&printsec=frontcover

To je jezik zagrebačke škole, štokavsko-jekavski u stilizaciji Šuleka. I on je bio među Hrvatima glavni do vukovaca, koji su promijenili jedino pravopis, zbog politike jugoslavenstva.

U Puli, Kotoru, Vukovaru, Osijeku, Zagrebu, Mostaru, Zemunu, Splitu, Požegi,Sarajevu, ... Hrvati su imali isti jezik novina i knjiga. I promijenili su ga tek nevoljko, kroz 10-20 godina, u pravopisu, zbog Zagreba i JAZU.

Ivić ili laže, ili nema pojma o hrvatskoj pisanoj kulturi, ili je ograničen.

O ostalim svinjarijama bi se dalo pisati na vagone...

 

[Urvan Hroboatos]

Да је хрватски прорачун (буџет) већи, и тих стручњака би било више...

Ovo je tipično srpsko bulažnjenje. Ono malo povjesnika koji su se tim bavili, rade to od 1970-1980 i u godinama su, a pisali su i radili o Hrvatskoj i hrvatskom jeziku ond kako su smjeli, a nakon 1991. kao i ostali Hrvati.

Npr. - iako to nije presudan primjer- nijedna povijest srpske književnosti, od Skerlića do Deretića, nije prevvedena. S druge strane, Frangešova je povijest hrvatske književnsti prevedena nanjemački, a Jelčićeva na španjolski, talijanski i poljski.

To nije presudan dokaz ničega, no to ljudi rade ne zato što ih je netko platio.

 

[Urvan Hroboatos]

Kakav blesavi vukovski jezik?

Ovo je taj jezik kod samoga Vuka:

Prvo 1814., a drugo 1857.

Ovo je 1857.

 

[Mrkalj]

Hrobi, znam da je Mrkalju mnogo lakše odgovoriti jerbo ne piše bog zna šta u ne postavlja nikakva teška pitanja tako da nije nikakav izazov, a da ti je i mnogo zabavnije (kako i sam priznaješ, dolaziš upravo radi toga, tj. radi zabave) ali evo, ja ti nisam postavio ovog puta teška pitanja. Samo da čujemo malo više o tome šta je Supilina tvrdnja i nešto više o tim nestalim dokumentima iz hrvatskih arhiva u toku Juge.

Zašto? Zato što je judsko sećanje jedan od najnepouzdanijih izvora informacija. Ovo ne pišem ja; to je naučno potvrđena činjenica. Niko tebe sad ne optužuje da nešto malociozno lažeš; normalno je da krivo pamtimo stvari i da se vremenom set podataka kvari. To bi za sve naše mamorije, uključujući i za one nešto malo gore od proseka, gde bi verovatno mogla spadati tvoja. To je i praksa pokazala, na ovom forumu, po prostoj činjenici koliko si krivo prenosio vesti.

Nemoj sad da opet budeš nekakva uvređena mlada i tvrdiš da pričamo o zamajavanju. Pričamo isključivo, kao i u slučaju Fajnove fusnote, o stvarima koje si ti ovde izneo. Tako da, između ostalog, da utvrdimo da ti nije taj misteriozni docent sa koeficijentom istinoljibivosti u iznosu od 70% izvor i za Supila i arhive.

A šta je kog qurca odgovorio, leba ti? Lupa ko autistična baba neke stare C/P-ove i misli da je odgovorio na temu - a vidim i ti to misliš. Lepo kažem - isti ste.

 

[Пилипенда]

1. 1991. daje intervju "Hrvatska će izgubiti rat". To je iskaz jednga šljama. I sadržaj je toga tipičan velikosrpski šljam. Nitko od Hrvata ne bi se tako izaražavao, govorim o stručnjacima

Наслове стављају уредници, ал ајд сад, манимо то...
Него, ово ми је занимљиво... Дај нам неки примјер кад су Хрвати (напосе стручњаци) прижељкивали побједу оног с ким ратују? Пробери само најзанимљивије, у тисућљетној традицији тога има превише за форум...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nisam ni sve pročitao, no imam iz Supilovih djela izdanih 1971. u Zagrebu članak-nemam ga jer nemam tu knjigu, ali je on tamo pisao. Imam, i to ću prikazati, članak iz splitskih novina o srpskom barbarizmu u Kninu, no to trebam naći u pošti. Tekst je pisan starim,korijenskim pravopisom.

Izdanje je iz 1970. godine, mala ispravka. Ukucao sam u Google Books.



Frane Bulić se u toj knjizi ne pominje.

Takođe, ukucao sam još neke ključne pojmove, čisto da isprobam. Npr. ukucao sam reč popovi. Izlazi samo još ovo:

Oni koji se u Banovini i Dalmaciji Srbima nazivlju nijesu Srbi nego pravoslavni Hrvati. Popovi i kaluđeri, nešto iz osobne koristi da ih bolje u šaci drže, a nešto iz straha da se ne pokatoliče, da ih bolje od nas odijele, stvoriše najprvo srpsku vjeru, a potom, malo-pomalo, svaki onaj koji je srpske vjere postao je srpske narodnosti. Još ni danas nije se ova evolucija potpuno obavila! Još i danas prosti hrišćanski seljački narod govori da je srpske vjere u isti čas kad svoj jezik hrvatskim zove! Neka bizantinski bezobrazluk pobije ovu tvrdnju, ako samo može! Evo kako ima u nas Srba, ne pravih genetičnih Srba, nego jadne fanatizirane i zavedene mase kojoj lažu da će se pokatoličiti ako ovako ne misli, izroda koji su se odrekli staroga narodnoga imena i zamijenili ga tuđim, špekulanata à la Ljubiša, koji su ga prihvatili radi razdora koji im donosi lične koristi ― ili hipokrita koji su Srbi da sačuvaju svoju srpsku vjeru, a ne vjeruju ni u palicu. Ovo su naši Srbi.​

​

Pravoslavno-klerikalni elemenat ima više izgleda na uspjeh, jer on svoje srpstvo temelji samo na vjerskome fanatizmu, te će se od Hrvata čuvati sve dok bude vjerovao popovima da će ga hrvatsko ime pokatoličiti. Ali i on ima samo negativni program: rušenje hrvatskog. U pozitivnom, ma bio on i platonistički nesloženiji nego ikada prije: kome da simpatizira? Srbiji ili Crnoj Gori? Obrenovićima ili Petrović - Njegušima? Ova srpska dinastička borba odrazuje se i na Srbima po hrvatskim zemljama. ​

Na mestima na kojima pominje popove, Supilo govori (uključujući i sa određenim elementima rasističkog prezira) o tome da je radi cepanja Hrvata izmišljena prvo srpska vera, da bi potom od svih pravoslavnih Hrvata (koje razlikuje od Srba po genetici) napravili Srbe kao zaseban narod u odnosu na Hrvate i kako pravoslavni popovi obmanjuju svoju pastvu da će, ukoliko prihvate hrvatsko nacionalno ime, nužno izgubiti i svoju veroispovest; odnosno, da iko ima namere da pokatoliči pravoslavne Hrvate.

To je sve što se čini da ima kod Supila u zbirci Politički spisi, vezano za pravoslavne popove. Meni se čini da si ti možda te tvrdnje koje navodno potiču od Supila pobrkao sa nekim drugim (ili možda nešto slično konfabulirao)?

 

[Пилипенда]

Ovo je tipično srpsko bulažnjenje. Ono malo povjesnika koji su se tim bavili, rade to od 1970-1980 i u godinama su, a pisali su i radili o Hrvatskoj i hrvatskom jeziku ond kako su smjeli, a nakon 1991. kao i ostali Hrvati.

Писали како су смјели? У јбт. ал је великосрпска рука била јака кад је и странцима дрхтала рука да напишу нешто против ње! Срећа да се бар након 1991. могло по свијету коначно слободно писати без страха од ћетнићких тројки.

Npr. - iako to nije presudan primjer- nijedna povijest srpske književnosti, od Skerlića do Deretića, nije prevvedena. S druge strane, Frangešova je povijest hrvatske književnsti prevedena nanjemački, a Jelčićeva na španjolski, talijanski i poljski.

To nije presudan dokaz ničega, no to ljudi rade ne zato što ih je netko platio.

Ако имаш неки контакт тих који преводе бесплатно, окачи га, имам ја и своје књиге које бих радо бесплатно превео.

 

[Urvan Hroboatos]

Ovo je jezik Hrvata iz Dubro

Izdanje je iz 1970. godine, mala ispravka. Ukucao sam u Google Books.

Pogledajte prilog 1364644

Frane Bulić se u toj knjizi ne pominje.

Takođe, ukucao sam još neke ključne pojmove, čisto da isprobam. Npr. ukucao sam reč popovi. Izlazi samo još ovo:

​

Oni koji se u Banovini i Dalmaciji Srbima nazivlju nijesu Srbi nego pravoslavni Hrvati. Popovi i kaluđeri, nešto iz osobne koristi da ih bolje u šaci drže, a nešto iz straha da se ne pokatoliče, da ih bolje od nas odijele, stvoriše najprvo srpsku vjeru, a potom, malo-pomalo, svaki onaj koji je srpske vjere postao je srpske narodnosti. Još ni danas nije se ova evolucija potpuno obavila! Još i danas prosti hrišćanski seljački narod govori da je srpske vjere u isti čas kad svoj jezik hrvatskim zove! Neka bizantinski bezobrazluk pobije ovu tvrdnju, ako samo može! Evo kako ima u nas Srba, ne pravih genetičnih Srba, nego jadne fanatizirane i zavedene mase kojoj lažu da će se pokatoličiti ako ovako ne misli, izroda koji su se odrekli staroga narodnoga imena i zamijenili ga tuđim, špekulanata à la Ljubiša, koji su ga prihvatili radi razdora koji im donosi lične koristi ― ili hipokrita koji su Srbi da sačuvaju svoju srpsku vjeru, a ne vjeruju ni u palicu. Ovo su naši Srbi.​

​

Pravoslavno-klerikalni elemenat ima više izgleda na uspjeh, jer on svoje srpstvo temelji samo na vjerskome fanatizmu, te će se od Hrvata čuvati sve dok bude vjerovao popovima da će ga hrvatsko ime pokatoličiti. Ali i on ima samo negativni program: rušenje hrvatskog. U pozitivnom, ma bio on i platonistički nesloženiji nego ikada prije: kome da simpatizira? Srbiji ili Crnoj Gori? Obrenovićima ili Petrović - Njegušima? Ova srpska dinastička borba odrazuje se i na Srbima po hrvatskim zemljama. ​

Na mestima na kojima pominje popove, Supilo govori (uključujući i sa određenim elementima rasističkog prezira) o tome da je radi cepanja Hrvata izmišljena prvo srpska vera, da bi potom od svih pravoslavnih Hrvata (koje razlikuje od Srba po genetici) napravili Srbe kao zaseban narod u odnosu na Hrvate i kako pravoslavni popovi obmanjuju svoju pastvu da će, ukoliko prihvate hrvatsko nacionalno ime, nužno izgubiti i svoju veroispovest; odnosno, da iko ima namere da pokatoliči pravoslavne Hrvate.

To je sve što se čini da ima kod Supila u zbirci Politički spisi, vezano za pravoslavne popove. Meni se čini da si ti možda te tvrdnje koje navodno potiču od Supila pobrkao sa nekim drugim?

Kakve to ima veze?
Ne skreći s teme. Supilo piše o srpskim barbarstvima oko spomenika u Kninu, a isto neke splitske novine.

Izdanje je iz 1970. godine, mala ispravka. Ukucao sam u Google Books.

Pogledajte prilog 1364644

Frane Bulić se u toj knjizi ne pominje.

Takođe, ukucao sam još neke ključne pojmove, čisto da isprobam. Npr. ukucao sam reč popovi. Izlazi samo još ovo:

​

Oni koji se u Banovini i Dalmaciji Srbima nazivlju nijesu Srbi nego pravoslavni Hrvati. Popovi i kaluđeri, nešto iz osobne koristi da ih bolje u šaci drže, a nešto iz straha da se ne pokatoliče, da ih bolje od nas odijele, stvoriše najprvo srpsku vjeru, a potom, malo-pomalo, svaki onaj koji je srpske vjere postao je srpske narodnosti. Još ni danas nije se ova evolucija potpuno obavila! Još i danas prosti hrišćanski seljački narod govori da je srpske vjere u isti čas kad svoj jezik hrvatskim zove! Neka bizantinski bezobrazluk pobije ovu tvrdnju, ako samo može! Evo kako ima u nas Srba, ne pravih genetičnih Srba, nego jadne fanatizirane i zavedene mase kojoj lažu da će se pokatoličiti ako ovako ne misli, izroda koji su se odrekli staroga narodnoga imena i zamijenili ga tuđim, špekulanata à la Ljubiša, koji su ga prihvatili radi razdora koji im donosi lične koristi ― ili hipokrita koji su Srbi da sačuvaju svoju srpsku vjeru, a ne vjeruju ni u palicu. Ovo su naši Srbi.​

​

Pravoslavno-klerikalni elemenat ima više izgleda na uspjeh, jer on svoje srpstvo temelji samo na vjerskome fanatizmu, te će se od Hrvata čuvati sve dok bude vjerovao popovima da će ga hrvatsko ime pokatoličiti. Ali i on ima samo negativni program: rušenje hrvatskog. U pozitivnom, ma bio on i platonistički nesloženiji nego ikada prije: kome da simpatizira? Srbiji ili Crnoj Gori? Obrenovićima ili Petrović - Njegušima? Ova srpska dinastička borba odrazuje se i na Srbima po hrvatskim zemljama. ​

Na mestima na kojima pominje popove, Supilo govori (uključujući i sa određenim elementima rasističkog prezira) o tome da je radi cepanja Hrvata izmišljena prvo srpska vera, da bi potom od svih pravoslavnih Hrvata (koje razlikuje od Srba po genetici) napravili Srbe kao zaseban narod u odnosu na Hrvate i kako pravoslavni popovi obmanjuju svoju pastvu da će, ukoliko prihvate hrvatsko nacionalno ime, nužno izgubiti i svoju veroispovest; odnosno, da iko ima namere da pokatoliči pravoslavne Hrvate.

To je sve što se čini da ima kod Supila u zbirci Politički spisi, vezano za pravoslavne popove. Meni se čini da si ti možda te tvrdnje koje navodno potiču od Supila pobrkao sa nekim drugim (ili možda nešto slično konfabulirao)?

Dobit ćete sve, bez brige. Iz zabave, ne osvrćući se na "zamajavanja".

No da ponovimo:

1. Pavle Ivić je tipičan velikosrpski lažac. Ono što govori o hrvatskom jeziku, i prije 19. st., i u 19. st., lako je opovrgljiva laž. On laže, i njegove su pisanije o hrvatskom jeziku, kad o njemu piše- obično smeće

2. takvi su i ostali srpski povjesničari i lingvisti, uz par časnih iznimaka. U te iznimke ne spada i smiješni Miloš Ković, o kom je napravljen kratak video koji vrijedi više od njegovih bulažnjenja.

No, vaše su lagarije toliko prozirne, da samo neki ljudi troše vrijeme na njih. Hrvati imaju pametnijega posla glede vlastite prošlosti i kulture, nego da se bave vašim nebulozama. Tim se bave jedino ljudi na rubu, i s polemičkim interesom.

I zato ste generalno, uz neke iznimke, u humanistici tako zastarjeli i zaostali.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kakve to ima veze?
Ne skreći s teme. Supilo piše o srpskim barbarstvima oko spomenika u Kninu, a isto neke splitske novine.

Pokušavam da proverim da li je istina to što si napisao, tj. da potvrdimo šta tačno Supilo piše i otklonimo sumnju da si nešto pobrkao, a ti kažeš da je to skretanje sa teme koje nema veze sa tvojim tvrdnjama o navodnom Supilinom svedočanstvu incidenata oko Knina?

 

[Mrkalj]

Рођени ми израстао из пучкошколских хлачица, а? Вратиће се он на све то, не бринем.
Иначе, њемам појма који му је тај аутистични Далмош.

 

[Пилипенда]

Овог лика чујем први пут. Није баш бистар. Ако су званични пописи сви до једног имали само Србо-Хрвате, успио је доказати да се не зна број Срба у Далмацији, али исто тако ни број Хрвата у Далмацији јер су испописивани заједно. Дакле, и сваки помен броја Хрвата у том раздобљу се може назвати произвољним.

 

[Urvan Hroboatos]

Ovo je jedan tekst, uz Supilova, koji govori o tom barbbarstvu: https://anno.onb.ac.at/cgi-content/...&seite=1&zoom=33&query="Srbi"&ref=anno-search

Ne kanim se do daljnjega baviti s vašim "zamajavanjim", jer mi to nije ni zabavno, a djeluje mi besmisleno.

 

[cronnin]

Овог лика чујем први пут. Није баш бистар. Ако су званични пописи сви до једног имали само Србо-Хрвате, успио је доказати да се не зна број Срба у Далмацији, али исто тако ни број Хрвата у Далмацији јер су испописивани заједно. Дакле, и сваки помен броја Хрвата у том раздобљу се може назвати произвољним.

Овај лик се глупира. Видео је Шафариково име на карти и након тврдње да је исти пријатељ Вука Караџића, који је Србин, то му аутоматски значи да је карта просрпска.

6:11 Или то значи да је за 10 година око 300.000 Срба преведено у Хрвате.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je jedan tekst, uz Supilova, koji govori o tom barbbarstvu: https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=ndv&datum=18930829&seite=1&zoom=33&query="Srbi"&ref=anno-search

Pročitao sam kompletni članak koji si postavio.

Da li mi možeš reći gde se u ovom tekstu Supile pominju artefakti hrvatske srednjovekovne kulture koje Srbi oko Knina uništavali? Ne spominje se u ovom članku nigde ni Frane Bulić. Mislim da sam sa pažnjom pročitao čitavi članak; nisam bukvalno ni na šta čak ni slično naišao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

artefakte hrvatske srednjovjekovne arhitekture koje su lokalni pravoslavci uništavali po naputcima srpskih popova (izvor: Frano Supilo- Izabrani spisi)

Je li to ispada da je i Supilino izveštavanje uništavanja relikata hrvatske srednjovekovne arhitekture po instrukcijama pravoslavnih popova dospelo od čoveka sa koeficijentom greške od 30%, autora skaske o piromanu Iviću starijem?

Naprotiv, u članku koji si ti okačio, štaviše, Supilo tvrdi i nešto sasvim suprotno:

Supilo kaže da tih par stotina Srba koje se okupilo da prati Hrvate povodom događaja obeležavanja nije našla ni prilike ni zgode da izvede namjeru svojih bezdušnih zavoditelja. U prevodu, Supilo kaže da se bukvalno ništa nije dogodilo; kaže da tih nekoliko stotina Srba što se okupilo u Kninu doslovno ništa nije uradilo. Po Supili, nijednom Hrvatu nije falila ni dlaka s glave, a ponajmanje da su kninski Srbi krenuli da uništavaju neke ranohrvatske artefakte.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja ne izmišljam, za razliku od mnogih ovdje.

Kod Stjepana Babića je to navedeno kao eklatantan primjer odnosa srpskih lingvista prema jeziku. Prvo se diže dreka kako Srbi u Hrvatskoj nemaju pravo na svoj jezik, a onda kad se ponudi nešto konkretno, tada se odbije ili pravi puj-pike-ne važi.

Zbog čeg bih uopće vas- cijeli forum shvaćao ozbiljno i vama donosio neke dokaze? Koje vi ne možete, ili češće ne želite shvatiti i onda pribjegavate raznim burgijama i burleskama. Krivotvorine su vaš povijesni kod.
Od spaljivanja nepoćudnih dokumenata Alekse Ivića, oca Pavla Ivića kad je imao pristup Dubrovačkom arhivu, do lagarija i falsifikata navedenih kod Murvara- 100% točnih i podkrijepljenih, npr. starojugoslavensko izdanje Marulićeve "Judite" u kom je namjerno izostavljeno hrvatsko ime u naslovu, preko "legendarnog" Mite Đorića: https://bezcenzure.hr/vlad/drski-pokusaj-posrbljivanja-augusta-senoe-iz-davne-1892-godine/

To je vaš prevladavajući odnos prema susjedima. To ste vi.

Ja na forum skoknem da bih se zabavio, a ne nešto dokazao ili uvjerio bilo kog, jer znam da od vas, od portira do akademika- nikad ništa.

Urvane, izgleda da si i ovde nešto pobrkao.

Pokušao sam da pronađem da vidim na šta misliš, ali ne postoji neko izdanje Marulićeve Judite u periodu između 1918. i 1941. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

No ne vidim da ti išta bitno mijenja na krivotvorinama Dragiše Stanojevića

Ako tko ima falsifikatore, to ste vi.

Dragiša Stanojević preveo veći dio Dantea na srpski 1889. i "zaboravio" preveszi hrvatsko imekoje se spominje u jednom odjeljku.

Sve bitanga do bitange, moglo bi se nastaviti unedogled.

Sve bitanga do bitange, moglo bi se nastaviti unedogled.

Dakle,

Bacio sam pogled i na Urvanove optužbe na račun prvog srpskog prevoda Danteove Božanstvene komedije. Za razliku od ostalog ovo nije opskurni trač, nego se u hrvatskoj literaturi koja analizira Srbe zaista i pominje na nekoliko mesta Dragiša Stanojević kao falsifikator Dantea, vođen izričitom namerom da naškodi Hrvatima i hrvatskim interesima.

Tačno jeste da Dante Aligijeri pominje na jednom mestu, u 31. pevanju Raja Hrvatsku, a da nje u Stanojevićevom prepevu nema. Međutim, uvek je vrlo važno proveriti kontekst, jerbo se samo tako može shvatiti neka pojava a izbeći ovakvi nesporazumi. Kao prvo, evo referentnih Danteovih stihova:

Qual è colui che forse di Croazia​

viene a veder la Veronica nostra,​

che per l'antica fame non sen sazia,​

Stanojevićev prevod (str. 371):

Даће ти за љубав своме Бернару."​

Далеко од Рима ко је поника​

Дошав му помишља гледећи шару​

Na prvi pogled, ovo bi delovalo kao da je Stanojević zaista napravio čudesne akrobacije da izbegne pojam Hrvatske, pa je ubacio u Rim.

Međutim, šta je istina, kada se uzme ceo Stanojevićev prevod. Za početak, treba reći da je ovaj prevod iz 1909. godine uz izvesne doze umetničke slobode; parcijalna parafraza, sa ciljem da se prilagodi duhu jezika na koji delo biva prevedeno. Evo nekoliko primera, iz isog pevanja u kojem Dante pominje Hrvatsku:

​

veggendo Roma e l'ardüa sua opra,​

stupefaciensi, quando Laterano​

a le cose mortali andò di sopra;​

​

ïo, che al divino da l'umano,​

a l'etterno dal tempo era venuto,​

e di Fiorenza in popol giusto e sano,​

Engleski prevod:

Str. 371. Stanojevićevog prevoda:

​

Дивљаше лијепим зградама Рима:​

Кад земним у земско зачуђен блене,​

Шта л' мени међ овим грудима свима​

​

Предстоји, што с оне грудвице тљене​

Долетјех сред ове рај — дијадеме,​

Гдје нема трајању никад смјене,​

Vrlo je jasno da ovde ne govorimo čak ni o prevodu, već o parafrazi sa nemačkom dozom umetničke slobode. Hrvatska u spornom stihu ima ulogu dosta daleke zemlje, odakle u Rim stiže hodočasnik, a Stojanovićev prevod je osnovni smisao i zadržao.

Kao što se može videti, isto kao što čovek guta Hrvatsku, primera radi, tako guta i Firencu. Je li to možda zato što je želeo da iz antifirentinskih razloga izvrši falsifikat? Ne pominje ni Lateran. Ovakvih primera ima dosta širom čitave Božanstvene komedije; ovo je samo jedan ilustrativan primer.

Dakle, krajnje je apsurdna osnovna insinuacija koja se ovde sa hrvatske strane postavlja. Da je od Hrvatske napravljen neki posebni slučaj i da je to jedini citat koji značajnije odstupa, i mogli bismo da o nečemu tu porazgovaramo, ali u celini uzev, shema ne postoji.

Ne postoji nikakav falsifikat ovde, a Urvan je bez neke stvarne osnove zbog ovoga proglasio Stanojevića ni manje ni više no bitangom, skupa sa Aleksom Ivićem koji tobož' pali dubrovačka dokumenta. Neko se uhvatio ovoga, video da Hrvatske nema i pokušao na osnovu ovoga, istrgavajući tu činjenicu iz konteksta, da to iskoristi za poentu kakve nema. Iliti, radi se o, kako bi to Hrobi rekao: hrvatskoj laži.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vuka Karadžića (prepisao DellaBelline poslovice)

isusovac Franjo Galinec, koji je razotkrio kako je Vuk Karadžić falsifikator tobožnjih srpskih poslovica koje je prepisao iz rječnika Della Belle.

http://library.foi.hr/knjige/knjiga1.aspx?B=1&C=X01161

Ako ja dobro razumem, tvrdi se da je negde 60 poslovica Vuk S. Karadžić uvrstio 60 poslovica koje je sakupio kod Arderija Dela Bele (1655-1737) u svoju zbirku srpskih narodnih poslovica, bez navođenja izvora odakle je on to preuzeo. Evo jedne stranice iz Vukove zbirke:

Nažalost, ovo opet deluje kao nekakav selektivni pokušaj tumačenja .Vukova zbirka sadrži 7849 poslovica i on ne navodi Dela Belu kao izvor za 60 od njih, iz prostog razloga što u principu ne navodi izvor nigde. To sa današnjeg naučnog stanovišta može biti, sa aspekta standarda koji postoje u naučnoj zajednici, propust, ali u to vreme nije bilo tako. Opaska da je izvršio namerni falsifikat i uvrstio 0,76% opusa sa namerom eksplicitne krađe, jednostavno, ne stoji.

Nije tema ni Vuk, ni della bella, ni Galinec, nego jugokomunistička vlast sa svojim nakaradnim razmišljanjem da bi od idoliziranoga Vuka, kad bi se vidjelo da je dio njegova djela ne neka izvorna veličina, nego prepisano od nekog isusovačkog leksikografa, bio okrnjen mit-ili jedan od mitova - jugoslavizma kako su ga oni shvaćali.

Da je Karadžić koristio jezuitu Dela Belu niko nije iznenađen. To je stvar koja je u srpskoj humanistici odavno dobro poznata i nije bilo nikakve potrebe da se čeka NDH kako bi Franjo Galinec to otkrio i objavio u Zagrebu 1944. godine, na šta si se ti pozvao. Samo za primer, postaviću stranicu iz Letopisa Matice srpske iz 1890. godine (nije tada prvi put objavljeno):

Na kraju krajeva, da je koristio Dela Belu nije nikakva tajna bila, zato što je o tome potpuno otvoreno govorio i sam Karadžić. Karadžićevo Objavlenije:

Insinuacija da je Karadžić napravio falsifikat zato što eksplicitno nije naveo uz 0,76% fonda poslovica iz svoje birke da ne potiču od Dela Bele, potpuno je neutemeljena optužba; pokušaj predstavljanja nečeg falsifikatom tamo gde ga nema.

Ostaviću bez komenara činjenicu da ti tvrdiš da je ovo otkriće jezuite Glavineca iz vremena sutona ustaškog režima po bilo kojem parametru revolucionarno, a posebno ovu...interesantnu...tvrdnju koju si izneo vezano za uzrok smrti Glavineca:

Ubijen je Franjo Galinec samo zato jer je dokazao da je Vuk Karadžić prepisivač poslovica iz hrvatskoga rječnika.

Dakle, tvrdnja ide:
* Galinec objavljuje krajem 1944. godine u Zagrebu delo, odobreno od strane NDH državne komisije, ukojem dokazuje da je Karadžić prisvojio 60 Delabelinih poslovica za svoju zbirku od približno 8 hiljada poslovica
* manje od godinu dana kasnije, to saznanje postaje u ratnim okolnostima i kraha frontova Sila Osovina poznato i partizani čuju za to
* u sklopu crvenog terora, u kojem su stradali mnogobrojni jugoslovenski intelektualci, neki komunista ubija Galineca...zbog toga



Prilično sam fasciniran tvojom kritikom srpskih lažarija, iskrivljavanja podataka, dok u isto vreme pišeš ovakve...stvari.

 

[Urvan Hroboatos]

Chat GPT više nije jugos:

 

[Urvan Hroboatos]

Dakle,

Bacio sam pogled i na Urvanove optužbe na račun prvog srpskog prevoda Danteove Božanstvene komedije. Za razliku od ostalog ovo nije opskurni trač, nego se u hrvatskoj literaturi koja analizira Srbe zaista i pominje na nekoliko mesta Dragiša Stanojević kao falsifikator Dantea, vođen izričitom namerom da naškodi Hrvatima i hrvatskim interesima.

Tačno jeste da Dante Aligijeri pominje na jednom mestu, u 31. pevanju Raja Hrvatsku, a da nje u Stanojevićevom prepevu nema. Međutim, uvek je vrlo važno proveriti kontekst, jerbo se samo tako može shvatiti neka pojava a izbeći ovakvi nesporazumi. Kao prvo, evo referentnih Danteovih stihova:

Qual è colui che forse di Croazia​

viene a veder la Veronica nostra,​

che per l'antica fame non sen sazia,​

Stanojevićev prevod (str. 371):

Pogledajte prilog 1365185

Даће ти за љубав своме Бернару."​

Далеко од Рима ко је поника​

Дошав му помишља гледећи шару​

Na prvi pogled, ovo bi delovalo kao da je Stanojević zaista napravio čudesne akrobacije da izbegne pojam Hrvatske, pa je ubacio u Rim.

Međutim, šta je istina, kada se uzme ceo Stanojevićev prevod. Za početak, treba reći da je ovaj prevod iz 1909. godine uz izvesne doze umetničke slobode; parcijalna parafraza, sa ciljem da se prilagodi duhu jezika na koji delo biva prevedeno. Evo nekoliko primera, iz isog pevanja u kojem Dante pominje Hrvatsku:

​

veggendo Roma e l'ardüa sua opra,​

stupefaciensi, quando Laterano​

a le cose mortali andò di sopra;​

​

ïo, che al divino da l'umano,​

a l'etterno dal tempo era venuto,​

e di Fiorenza in popol giusto e sano,​

Engleski prevod:

Str. 371. Stanojevićevog prevoda:

Pogledajte prilog 1365194

​

Дивљаше лијепим зградама Рима:​

Кад земним у земско зачуђен блене,​

Шта л' мени међ овим грудима свима​

​

Предстоји, што с оне грудвице тљене​

Долетјех сред ове рај — дијадеме,​

Гдје нема трајању никад смјене,​

Pogledajte prilog 1365220

Vrlo je jasno da ovde ne govorimo čak ni o prevodu, već o parafrazi sa nemačkom dozom umetničke slobode. Hrvatska u spornom stihu ima ulogu dosta daleke zemlje, odakle u Rim stiže hodočasnik, a Stojanovićev prevod je osnovni smisao i zadržao.

Kao što se može videti, isto kao što čovek guta Hrvatsku, primera radi, tako guta i Firencu. Je li to možda zato što je želeo da iz antifirentinskih razloga izvrši falsifikat? Ne pominje ni Lateran. Ovakvih primera ima dosta širom čitave Božanstvene komedije; ovo je samo jedan ilustrativan primer.

Dakle, krajnje je apsurdna osnovna insinuacija koja se ovde sa hrvatske strane postavlja. Da je od Hrvatske napravljen neki posebni slučaj i da je to jedini citat koji značajnije odstupa, i mogli bismo da o nečemu tu porazgovaramo, ali u celini uzev, shema ne postoji.

Ne postoji nikakav falsifikat ovde, a Urvan je bez neke stvarne osnove zbog ovoga proglasio Stanojevića ni manje ni više no bitangom, skupa sa Aleksom Ivićem koji tobož' pali dubrovačka dokumenta. Neko se uhvatio ovoga, video da Hrvatske nema i pokušao na osnovu ovoga, istrgavajući tu činjenicu iz konteksta, da to iskoristi za poentu kakve nema. Iliti, radi se o, kako bi to Hrobi rekao: hrvatskoj laži.

Čista krivotvorina.

Ovo ne spada u umjetničku slobodu, nego u namjerno izbegavanje hrvatskoga imena.
Pokojni je genijalni prevoditelj Mirko Tomasović o tom napisao cijelu raspravu, točno navevši hrvatske i srpske prjevode.
Jedini srpski prijevod nakon Stanojevićeva (osim nekog Maravića, po sjećanju) je onaj Kolje Mićevića, i taj izrijekom spominje Hrvatsku.

Sve je razglobljeno ovdje: https://www.matica.hr/media/knjige/...lui-che-forse-di-croazia-izbor-iz-studije.pdf

https://www.matica.hr/knjige/847/

https://www.matica.hr/vijenac/478/Srpsko filološko gusarstvo /