Čiji je naš jezik

[Mrkalj]

Нек се свако од њих осећа припадником било кога народа, али не може с тиме мењати и име језика који говори.
Као што Ирци, који су датим околностима прешли на енглески, нису назвали тај језик ирским именом тако не могу ни штокавски Хрвати.
Као што Американци нису своје име прилепили својој иначици енглескога језика, тако ни Бошњаци ни Црно Горци не могу урадити српскому.

Kako ne razumeš, Bogul kaže da su svi štokavci slovenizovani Vlasi, tako da imaju podjednako pravo da krste jezik budi srpskim budi hrvatskim jer, istorijski gledano, taj jezik ionako nije ni srpski ni hrvatski poreklom, već je on vlaškojužnoslovenski jezik koji je stvorio originalno "romanofon narod Vlaha" davši mu "karakterističnu romansku tvrdoću" nakon što se slovenizovao nekim mekanim slovenskim jezikom koji nema previše veze sa štokavskim.

Bradicu mu jareću.

 

[Игорь]

Kako ne razumeš, Bogul kaže da su svi štokavci slovenizovani Vlasi, tako da imaju podjednako pravo da krste jezik budi srpskim budi hrvatskim jer, istorijski gledano, taj jezik ionako nije ni srpski ni hrvatski poreklom, već je on vlaškojužnoslovenski jezik koji je stvorio originalno "romanofon narod Vlaha" davši mu "karakterističnu romansku tvrdoću" nakon što se slovenizovao nekim mekanim slovenskim jezikom koji nema previše veze sa štokavskim.

Bradicu mu jareću.

Морам признати да не читам помно објаве у којим писац само нагађа, запиткује и/или тврди нешто без доказâ.
Поготово након што напише узастопно неколико изјава којима је јасно показао непознавање основних ствари из историје словенске и српске писмености.

Морам признати да је ово ипак нешто ново за мене. Питам се, који ли су му извори за тако смелу тврдњу и чиме би ју поткрепио ?

(jer su i Srbi i Hrvati imali neki drugi primarni jezik i druge govorne osim tog)

 

[Bogun2]

Ako ste se isćaskali o tome šta ja mislim i šta ja zapravo hoću da kažem (kao da ne pratim ovu temu i da nije najlogičnije mene pitati), ja bih koju da kažem.

Нек се свако од њих осећа припадником било кога народа, али не може с тиме мењати и име језика који говори.
Као што Ирци, који су датим околностима прешли на енглески, нису назвали тај језик ирским именом тако не могу ни штокавски Хрвати.
Као што Американци нису своје име прилепили својој иначици енглескога језика, тако ни Бошњаци ни Црно Горци не могу урадити српскому.

Okej, sad smo na tragu teme. Da li ti, pominjući Irce, današnje Hrvate, Bošnjake i nacionalne (nesrpske) Crnogorce sa štokavskog područja smatraš nekim zasebnim slovenskim narodima koji su pod srpskom čizmom ili uticajem naučili srpski a zaboravili svoj jezik (kao Irci sa engleskim), ili da su svi deo jedne iste razlivene štokavske mase i da je svima na podjednak način taj jezik maternji?

(I da pojasnim, verovatno si primetio da se uključujem sa kratkim upadicama i kratkim pitanjima. To nije zbog trolovanja ili razvodnjavanja teme kako si stekao utisak, već što ne volim formu dijaloga kakvu zastupa npr. Mrkalj, da pišemo novinske eseje jedno drugom, pa analiziramo tuđe rečenice i formalistički se hvatamo za njih ne dopuštajući mogućnost greške ili neuspešnog izražavanja. Dakle, ako napišem nešto glupo ili pitam nešto glupo, slobodno me pitaj šta sam želeo time da kažem/pitam jer postoji mogućnost da uopšte nije glupo nego je napravljen lapsus ili greška u terminima. Ja sam više za dijalog kao u pozorišnim tekstovima, ovaj kaže ovo, ovaj kaže ono.)

jer su Rumuni jezičkim poreklom romanizovani Sloveni.

Ili potpuno romanizovani prethodno nepotpuno slovenizovani Romani, a koji su sami prethodno (ne?)potpuno romanizovani Dačani i kojeko itd. Nemojmo banalizovati etnogenezu jer će se za koju godinu Turci vratiti, tvrdeći da je ovo njihov etnički prostor ako se nastavi tendencija rasta anadolskih haplogrupa u ovim sve popularnijim ispitivanjima DNK.

Nego da ja tebe pitam nešto drugo pošto ti ovaj trenutan razgovor očigledno ne odgovara, a u tako je tesnoj vezi sa temom da mi je žao kako mi nije palo na pamet ranije. U Srbiji imamo naciju Bunjevaca koji se prilično grčevito odupiru hrvatskoj asimilaciji, dosta agresivnoj. Na srpskoj teritoriji, što je još veći apsurd. Jedan od načina kako to čine je što se nacionalno deklarišu kao Bunjevci i što svoj dijalekt zovu bunjevačkim jezikom. Da li ti tvrdiš da Bunjevci nisu nacija, nego izmišljena nacija i da su u pitanju Srbi koji govore srpski, a da bunjevački jezik ne postoji?

 

[Игорь]

Мислим да се тачно из мојих успоредби види како гледам на то одакле штокавица у Хрвата и у потоњих двају народа.
А то имају ли право штокавици прилепити своје национално име, нека покажу историјски споменици и чињенице.

 

[Mrkalj]

Ili potpuno romanizovani prethodno nepotpuno slovenizovani Romani, a koji su sami prethodno (ne?)potpuno romanizovani Dačani i kojeko itd. Nemojmo banalizovati etnogenezu jer će se za koju godinu Turci vratiti, tvrdeći da je ovo njihov etnički prostor ako se nastavi tendencija rasta anadolskih haplogrupa u ovim sve popularnijim ispitivanjima DNK.

Nego da ja tebe pitam nešto drugo pošto ti ovaj trenutan razgovor očigledno ne odgovara, a u tako je tesnoj vezi sa temom da mi je žao kako mi nije palo na pamet ranije. U Srbiji imamo naciju Bunjevaca koji se prilično grčevito odupiru hrvatskoj asimilaciji, dosta agresivnoj. Na srpskoj teritoriji, što je još veći apsurd. Jedan od načina kako to čine je što se nacionalno deklarišu kao Bunjevci i što svoj dijalekt zovu bunjevačkim jezikom. Da li ti tvrdiš da Bunjevci nisu nacija, nego izmišljena nacija i da su u pitanju Srbi koji govore srpski, a da bunjevački jezik ne postoji?

Kome odgovara, a kome ne, vidi se po izbegavanju komunikacije i hvatanju za slamke.

Mešamo etnogenezu i naciju kako kad nam dune? Bunjevci jesu nacija, kao i Crnogorci. Ne odričem nikom pravo na samoodređenje i simpatizer sam bunjevačke emancipacije. Smatram da su Šokci i Bunjevci dominantno (etnogeneza jeste gulaš) srpskog porekla, kao i Crnogorci, npr.

 

[Bogun2]

Мислим да се тачно из мојих успоредби види како гледам на то одакле штокавица у Хрвата и у потоњих двају народа.

Vidi se, zato te i pitam, da te dovedem u protivrečnost, samo što je lakše od trgovca uzeti dinar nego od tebe na ljudsko pitanje dobiti ljudski odgovor. Kao da sa botom razgovaram. I to isprogramiranim da govori jezikom Karlovačke gimnazije iz vremena Lukijana Mušickog.

А то имају ли право штокавици прилепити своје национално име, нека покажу историјски споменици и чињенице.

Ti propuštaš jednu vrlo bitnu stvar. Tačnije, mnogo bitnih stvari, čitava krda, jata, nazovi ih kako hoćeš. Prvo što se tripujete i ti i Mrkalj da zastupam neke hrvatske teze jer nisam zadovoljan pamfletima za mase i želim da zagrebem iza tih tvrdnji i saznam ono što mene kopka (a na šta, pošto uporno ne odgovarate, zaključujem da ili svoje teze uopšte i ne shvatate na dublji način od onog nivoa na kom ih prezentujete ili se nimalo ne razlikujete od Hrvata i njihove megalomanije), drugo što se upetljavaš u mistična tumačenja prideva "srpski", pa ti jezik na kom piše Matija Divković jeste srpski, a jezik na kom piše Matica srpska (starijeg vremena) nije, a to nije ni jezik Srbije srednjeg veka itd. Katerpilar ti je, uz sve manjkavosti njegovih teza, postavio nekoliko suvislih pitanja u vezi s tim, na šta je tvoj jedini odgovor bio ruganje njemu zbog uzgrednih formalnih grešaka koje je pravio iz poruke u poruku. A sad se, umesto odgovora na vrlo konkretnu stvar, gde možeš slobodno reći svoje mišljenje, neće te niko ujesti ako i pogrešiš, cementiraš u ovu rečenicu u citatu na koju odgovoram.

Ali ti si verovatno iznad toga, što bi se cimao. Daće ti Mrkalj reputaciju i podići će ti ego.

 

[Bogun2]

Kome odgovara, a kome ne, vidi se po izbegavanju komunikacije i hvatanju za slamke.

Ova rečenica da nije smešna, bila bi žalosna. Zaista se vidi, ali ne onako kako ti insinuiraš. S tim što meni ništa ne znači da li se nešto "vidi", bitno mi je da sagovornik sa kojim trenutno komuniciram nešto vidi i shvati, bar ono šta ga pitam da mi on objasni ako ne ono što ja objašnjavam, a ne da to vidi okolina, a da sagovornika vučem za nos i smejem mu se.

Mešamo etnogenezu i naciju kako kad nam dune? Bunjevci jesu nacija, kao i Crnogorci. Ne odričem nikom pravo na samoodređenje i simpatizer sam bunjevačke emancipacije. Smatram da su Šokci i Bunjevci dominantno (etnogeneza jeste gulaš) srpskog porekla, kao i Crnogorci, npr.

Reci da li postoji bunjevački jezik i da li Bunjevci svoj jezik imaju pravo da zovu bunjevačkim, to je poenta pitanja.

Tj. reci ako želiš. Nisam islednik niti moraš. Ovo je pitanje na koje daješ jasan odgovor i ako odbiješ da ga verbalizuješ.

 

[Mrkalj]

Vidi se, zato te i pitam, da te dovedem u protivrečnost, samo što je lakše od trgovca uzeti dinar nego od tebe na ljudsko pitanje dobiti ljudski odgovor. Kao da sa botom razgovaram. I to isprogramiranim da govori jezikom Karlovačke gimnazije iz vremena Lukijana Mušickog.

Nisi čuo da standardni jezik ima registre?

Ti propuštaš jednu vrlo bitnu stvar. Tačnije, mnogo bitnih stvari, čitava krda, jata, nazovi ih kako hoćeš. Prvo što se tripujete i ti i Mrkalj da zastupam neke hrvatske teze jer nisam zadovoljan pamfletima za mase i želim da zagrebem iza tih tvrdnji i saznam ono što mene kopka (a na šta, pošto uporno ne odgovarate, zaključujem da ili svoje teze uopšte i ne shvatate na dublji način od onog nivoa na kom ih prezentujete ili se nimalo ne razlikujete od Hrvata i njihove megalomanije)
...

Ali ti si verovatno iznad toga, što bi se cimao. Daće ti Mrkalj reputaciju i podići će ti ego.

Kad smo kod ega, mislim da si prepun si dušebrižničke stereotipije iza koje se ne kriju dobre namere nego ugađanja sopstvenom egu. Uopšte nemam utisak da zastupaš hrvatske teze, zastupaš svoje. U tri svoje inkarnacije (cenim, možda grešim) potpuno si obavesno prazan, prepun racionalističkih stereotipija, ali se zato pretvaraš u ulogu dušebrižnika koji će nam saopštiti nikad čutu istinu kako su Srbi nacionalno iskompleksirani (parafraziram da ne tražim floskule), dok ti duvaš u svoju romansku frulicu potpuno "nacionalno neopterećen", "definisan od vremena majke Vučice", a možda i pre. Rečju - ostavljaš utisak cincarskog Milića od Mačve. Then again, maybe it's only me. Možda mi se samo učinilo.

Tačno je da ne pružam sistematizovano objašnjenje po pitanju izvornih štokavaca Hrvata, jer je za to potrebno napisati odeblju knjigu "Teorijsko objašnjenje nemogućnosti postojanja izvornih hrvatskih štokavskih govorilaca", a onaj ko je bude napisao trebalo bi da dobije Nobelovu nagradu za mir. Ima i samo na ovom forumu dovoljno elemenata da se takva knjiga čvrsto teorijski zasnuje, ali nešto oskudevam vremenom.

 

[Mrkalj]

Ova rečenica da nije smešna, bila bi žalosna. Zaista se vidi, ali ne onako kako ti insinuiraš. S tim što meni ništa ne znači da li se nešto "vidi", bitno mi je da sagovornik sa kojim trenutno komuniciram nešto vidi i shvati, bar ono šta ga pitam da mi on objasni ako ne ono što ja objašnjavam, a ne da to vidi okolina, a da sagovornika vučem za nos i smejem mu se.

Sada sam pametniji i produhovljeniji, a naročito slučajni čitaoci.

Reci da li postoji bunjevački jezik i da li Bunjevci svoj jezik imaju pravo da zovu bunjevačkim, to je poenta pitanja.

Tj. reci ako želiš. Nisam islednik niti moraš. Ovo je pitanje na koje daješ jasan odgovor i ako odbiješ da ga verbalizuješ.

Odgovoriću koliko god puta je potrebno, bunjevački jezik postoji koliko i bosanski, crnogorski. Dakle, lingvistički, ne postoji, kao što ne postoje etnički Bunjevci. Postoji bunjevački jezik u sociolingvističkom smislu kao i bunjevačka nacija. I bunjevačka nacija i bunejvački jezik srpskog su porekla. Podržavam standardizaciju bunjevačkog jezika jer je to put ka akcentuaciji i stavljanju u prvi plan postojećeg besmisla koja je dobar stepenik na putu ka trajnom rešavanju problema.

 

[Игорь]

Док језик Срба води спонтано, природно и невештачко порекло из праиндоевропскога, и док је дати идиом настајао природним развићем и преношен у датој скупини с колена на колено, то не можемо рећи за књижевни језик предвуковске Матице српске тј. славеносрпски нити за српскословенски пре тога.
Зашто ? Зато што су дате рецензије старословенскога Срби учили, отприлике, као што данас велик број људи учи енглески.
Зато дати језици јесу историјски књижевни језици, учених, Срба и део данашње наше баштине али нису уједно и народни српски језик.
Но, сматрали ми те рецензије овим или оним, то опет није битно за овај разговор јер ми водимо реч о говорном језику чије се развијање може пратити од 12.века.

Што се тиче штокавице у Хрвата, хтедох рећи да сам мишљења да је део тога народа, чија се посебност никако не може оспоравати, проговорио штокавицом под датим историјским околностима и утицајем штокавских Срба. Бошњаци и Црногорци пак, мислим да их нико не узима за озбиљно што се тиче ове "језичке трке" јер, у време настајања штокавскога идиома, нема ни назнаке њихове етногенезе.

 

[Bogun2]

Odgovoriću koliko god puta je potrebno, bunjevački jezik postoji koliko i bosanski, crnogorski. Dakle, lingvistički, ne postoji, kao što ne postoje etnički Bunjevci. Postoji bunjevački jezik u sociolingvističkom smislu kao i bunjevačka nacija. I bunjevačka nacija i bunejvački jezik srpskog su porekla. Podržavam standardizaciju bunjevačkog jezika jer je to put ka akcentuaciji i stavljanju u prvi plan postojećeg besmisla koja je dobar stepenik na putu ka trajnom rešavanju problema.

Okej, hvala na odgovoru. Već sam krenuo da odgovaram nešto drugo, podrazumevajući da ne želiš da odgovoriš, drago mi je da sam pogrešio.

Док језик Срба води спонтано, природно и невештачко порекло из праиндоевропскога, и док је дати идиом настајао природним развићем и преношен у датој скупини с колена на колено, то не можемо рећи за књижевни језик предвуковске Матице српске тј. славеносрпски нити за српскословенски пре тога.
Зашто ? Зато што су дате рецензије старословенскога Срби учили, отприлике, као што данас велик број људи учи енглески.
Зато дати језици јесу историјски књижевни језици, учених, Срба и део данашње наше баштине али нису уједно и народни српски језик.
Но, сматрали ми те рецензије овим или оним, то опет није битно за овај разговор јер ми водимо реч о говорном језику чије се развијање може пратити од 12.века.

Што се тиче штокавице у Хрвата, хтедох рећи да сам мишљења да је део тога народа, чија се посебност никако не може оспоравати, проговорио штокавицом под датим историјским околностима и утицајем штокавских Срба. Бошњаци и Црногорци пак, мислим да их нико не узима за озбиљно што се тиче ове "језичке трке" јер, у време настајања штокавскога идиома нема ни назнаке њихове етногенезе.

Takođe hvala na odgovoru. Dosta od ovoga i ja mislim na identičan ili sličan način, na ponešto ću se još samo osvrnuti, ali po svemu sudeću najverovatnije sutra.

 

[Mrkalj]

Okej, hvala na odgovoru. Već sam krenuo da odgovaram nešto drugo, podrazumevajući da ne želiš da odgovoriš, drago mi je da sam pogrešio.



Takođe hvala na odgovoru. Dosta od ovoga i ja mislim na identičan ili sličan način, na ponešto ću se još samo osvrnuti, ali po svemu sudeću najverovatnije sutra.

Zdravo Živo!

 

[Sivonja]

Kako ne razumeš, Bogul kaže da su svi štokavci slovenizovani Vlasi, tako da imaju podjednako pravo da krste jezik budi srpskim budi hrvatskim jer, istorijski gledano, taj jezik ionako nije ni srpski ni hrvatski poreklom, već je on vlaškojužnoslovenski jezik koji je stvorio originalno "romanofon narod Vlaha" davši mu "karakterističnu romansku tvrdoću" nakon što se slovenizovao nekim mekanim slovenskim jezikom koji nema previše veze sa štokavskim.

Bradicu mu jareću.

Klasična ustašoidna retorika malo osavremenjena, zakamuflirana i ideološki prilagođena trenutku tako da nikome ne bode oči.

 

[Игорь]

Ватрослав Јагић о повељи Кулина бана :

„Tu se vidi tolika sigurnost i okretnost u pisanju jezika srbskoga slovi ćirilskimi; tolika emancipacija, da upravo veća nego li u potonje doba, od upliva crkvene slovjenštine, da nije moguće vjerovati, da nebi bili u Bosni, Zahumlju, Dalmaciji i t.d. već davna prije Kulina bana počeli pisati ćirilicom a narodniem jezikom srbskim“.

Ватрослав Јагић, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, Knj. l Staro doba, Загреб, 1867, стр. 142.

 

[Mrkalj]

Za tu široku novoštokavsku bafer-zonu između Srba i Hrvata koja je dala osnovu za savremeni standardni jezik oba naroda

Da li je "između" Hrvata i Srba, Bogune ili je u centru srpske države Raške?

 

[Bogun2]

Da li je "između" Hrvata i Srba, Bogune ili je u centru srpske države Raške?

"Raška" je u smislu koji je nama bitan područje centralne Srbije i Vojvodine (+ deo panonskih područja koja su danas u Hrvatskoj), a dijalekt o kom govorimo (roze na onoj mapi) obuhvata krajnji jugozapad te teritorije i tamo je dospeo na taj način što su ga doneli doseljenici iz istočne Hercegovine. Roze ili "jekavci" nalaze se upravo između Srbije i Hrvatske, a i sama mapa je nazvana "hrvatski ili srpski jezik", a ne "srpki jezik".

(Uzgred, da li je jasno da ja uopšte ne podrazumevam međusobnu ekskluzivnost hrvatskog i srpskog jezika kada se o ovome govori?)

Osim ako ne misliš na centar države Raške iz vremena pre Nemanjića, kada se proširila i na Bosnu, Zetu i Hum. Raška je Raška.

Klasična ustašoidna retorika malo osavremenjena, zakamuflirana i ideološki prilagođena trenutku tako da nikome ne bode oči.

Zapravo, nije, nego je klasična maloumna retorika u fokus svog nacionalnog identiteta staviti Hrvate i stav prema njima, koristiti termine Hrvat i ustaša kao sinonime i prema tim merilima suditi prema svemu i svakome ko se sa nečim ne slaže. Ja, na primer, znam da je klasična ustašoidna retorika velikohrvatska i počiva na jasnoj i nepomirljivoj razlici i granici Srba i Hrvata, gde su Srbi "lopovi" koji Hrvatima kradu teritoriju i jezik i samo im nanose zlo i sprečavaju ih da imaju svoju slobodnu državu, nacionalno ih guše i sputavaju. Sa te strane, pre je tvoja retorika ustašoidna, samo u ogledalu.

 

[Mrkalj]

"Raška" je u smislu koji je nama bitan područje centralne Srbije i Vojvodine (+ deo panonskih područja koja su danas u Hrvatskoj), a dijalekt o kom govorimo (roze na onoj mapi) obuhvata krajnji jugozapad te teritorije i tamo je dospeo na taj način što su ga doneli doseljenici iz istočne Hercegovine. Roze ili "jekavci" nalaze se upravo između Srbije i Hrvatske, a i sama mapa je nazvana "hrvatski ili srpski jezik", a ne "srpki jezik".

(Uzgred, da li je jasno da ja uopšte ne podrazumevam međusobnu ekskluzivnost hrvatskog i srpskog jezika kada se o ovome govori?)

Osim ako ne misliš na centar države Raške iz vremena pre Nemanjića, kada se proširila i na Bosnu, Zetu i Hum. Raška je Raška.



Zapravo, nije, nego je klasična maloumna retorika u fokus svog nacionalnog identiteta staviti Hrvate i stav prema njima, koristiti termine Hrvat i ustaša kao sinonime i prema tim merilima suditi prema svemu i svakome ko se sa nečim ne slaže. Ja, na primer, znam da je klasična ustašoidna retorika velikohrvatska i počiva na jasnoj i nepomirljivoj razlici i granici Srba i Hrvata, gde su Srbi "lopovi" koji Hrvatima kradu teritoriju i jezik i samo im nanose zlo i sprečavaju ih da imaju svoju slobodnu državu, nacionalno ih guše i sputavaju. Sa te strane, pre je tvoja retorika ustašoidna, samo u ogledalu.

Sada se mangupiraš i izmišljaš Rašku u Vojvodini (!) iako se na karti prejasno vidi i lepo piše na koju se Rašku misli. Ali, hajde da ti "olakšam" i umesto Raška kažem srpska srednjovekovna država ili države, to je pod jedan. Pd dva, da imaš na umu štono reče drug Pavle Ivić: da je štokavica nastala u srpskoj srednjovekovnoj državi.

 

[Bogun2]

Ama ne mangupiram se, ako nešto i nisam shvatio ili jesam, a ti misliš da nisam, ukaži na to. Ima nas koji zbog manjka koncentracije, umora ili nečeg trećeg omašimo poentu, nije sve sračunato i sa predumišljajem. U kontekstu savremenog jezika govorim o savremenom dobu, o dobu od novog veka naovamo, a tu je Raška ili "Serbia Proper" područje centralne Srbije uključiv i Niš, Prizren i Kruševac, dakle sve, zajedno sa južnom Ugarskom ili današnjom Vojvodinom gde su srpski despoti držali posede i gde su živeli Srbi, delom domaći, a delom doseljeni s njihovih nekadašnjih poseda na jugu. Ona se nadovezuje na srednjovekovnu Rašku, ali se ne poklapa sa njom, tim pre što je središte srednjovekovne Raške vremenom polako raseljeno, a u nju se naselilo stanovništvo sa zapada, isto kao što je slučaj i sa celom zapadnom Srbijom. Ne govorim o Raškoj u vreme Višeslava ili Jovana Vladimira, nego o onome šta je Raška u nekom normalnijem i bližem istorijskom kontekstu. Vidiš li ti da je na onoj mapi sva Srbija žuta?

 

[Mrkalj]

Ne govorim o Raškoj u vreme Višeslava ili Jovana Vladimira, nego o onome šta je Raška u nekom normalnijem i bližem istorijskom kontekstu. Vidiš li ti da je na onoj mapi sva Srbija žuta?

Па, на исто долазимо јер је са Арсенијем Црнојевићем и великом сеобом 1690. та новоштокавштина из среднњовековне српске државе доспела на запад и север. Такође, миграцијама у 19. веку Шумадија се насељава масовно са западних српских страна. Суштина је оно што каже друг Ивић.

Film o Srbima u Marindolu i Bojancima (danas rep. Slovenija), 500 godina nakon doseljavanja:

Uskoška dediščina Bele Krajine

Download filma: http://istorijabalkana.com/index.php...d=10&Itemid=34


Po porazu srbske vojske na Kosovem polju leta 1389 so Turki zasedli srednjeveško Srbijo in zatem še Bosno. To je sprožilo številne valove beguncev, ki so se umikali pred Turki prek Bosne in Hrvaške. Del beguncev se je naselil v 15. in zlasti v 16. stoletju tudi v Beli krajini, ki je bila obrobno območje tedanje Kranjske.

Med begunci – Uskoki – so bili tako katoliki, grški katoliki in tudi pravoslavci, na katere se osredotoči zgodba filma. Prav zanje je značilno, da so skozi stoletja ohranjali svojo vero, jezik, navade, šege in običaje ter plesno in pesemsko izročilo, ki je še danes del bogate kulturne zakladnice Bele krajine in njene uskoške dediščine.

Film so pripravili v Izobraževalnem programu Televizije Slovenija, scenarij in režijo je prispeval Zdravko Pečenko, ki je snemal skozi vse štiri letne čase. V njem se prepletata zgodbi pripovedovalca, preučevalca Marka Terseglava, ki je leta 1996 izdal knjigo Uskoška pesemska dediščina Bele krajine in pričevalca Zdravka Vukčevića, staroste Uskokov iz Bojancev.

Glavnina je bila posneta v Bojancih pri Vinici ter Marindolu, Paunovičih in Miličih, ki so danes del Krajinskega parka Kolpa. Pri nastanku filma so sodelovali številni nastopajoči in ustanove iz Bele krajine in tudi od drugod.

Prema predanju Srbi iz Bojanaca su došli sa reke Bojane pre 500 godina; u filmu razgovaraju sa jednom staricom koja govori tečnu istočnohercegovštinu. Za mene, to je bio vrh spoznaje o neutemeljenosti postojećih stereotipa o dinamici jezičkih promena, brzoj slovenizaciji romanofonaca pri čemu im ne ostaje gotovo ni jedan romanizam u govoru (ali im nakog hiljadu godina od hristijanizacije ostaju slovenska božanstva itd).

 

[Bogun2]

Па, на исто долазимо јер је са Арсенијем Црнојевићем и великом сеобом 1690. та новоштокавштина из среднњовековне српске државе доспела на запад и север. Такође, миграцијама у 19. веку Шумадија се насељава масовно са западних српских страна. Суштина је оно што каже друг Ивић.

Onda ispravka, mislio sam na istočnohercegovačku novoštokavicu koja se većim delom podudara sa roze bojom ("jekavci"). Zbog čega su ovde područja istočne i jugoistočne Srbije obeležena istom bojom kao i njen ostatak? Novoštokavica se deli na ekavicu, ijekavicu, ikavicu, a ono su staroštokavska područja. Ovo pominjem samo zbog toga što Hrvatska izgleda podeljeno sa te strane što ima neštokavska područja. Ali staroštokavski dijalekti nisu ništa manje udaljeni od novoštokavskih nego što su to čakavski ili kajkavski, stvara se pogrešna slika.

 

[Mrkalj]

Ali staroštokavski dijalekti nisu ništa manje udaljeni od novoštokavskih nego što su to čakavski ili kajkavski, stvara se pogrešna slika.

Ti to onda patentiraj, nemoj ovde da otkrivaš tajnu. Šta da ti kažem?

Normalno je da do porasta razlika u jeziku dolazi sa porastom geografske udaljenosti. To je spontan i evolutivan proces. Ako se izvesne jezičke razlike tendenciozno konstruišu na jednom bliskom ili istom prostoru pod uticajem određene politike, onda ne govorimo o spontanom procesu i jezičkoj evoluciji. Da li je jezik koji ne nastaje evolucijom prirodan jezik? Ne, on je konstruisani jezik.

Kada je cilj konstruisanja jezika atribucija posebnosti određenog naroda, pitanje je, onda, kakav je i taj narod kad mu je posebnost konstruisana.

 

[vujadin]

Ti to onda patentiraj, nemoj ovde da otkrivaš tajnu. Šta da ti kažem?

Сви смо ми конструисани, ево данас сви говоримо и пишемо како су нас комунисти научили. Није за чуђење него за плакање.

 

[Casino Royal]

Bogumil Hrabak o ijekavici - "Srednjovjekovna istorija Crne Gore kao polje istraživanja - zbornik radova sa Okruglog stola Istorijskog instituta", Podgorica, 1999, str. 430-431:

Po Hrabaku su svi krajevi na prostoru Zapadnog Balkana do sredine XV vijeka bili ekavski i u zaleđu Dalmacije ikavski (uslijed koncentracije romanizovanih Ilira). Pojava Vlaha u Zeti, Hercegovini i zaleđu Dalamcije od sredine XIV vijeka dovodi i do pojave ijekavice.

Evo kompletne Hrabakove diskusije (u pitanju je replika Milanu Vasiću):

Spojler

 

[Игорь]

Изговорна вредност јата била је, највероватније, између гласова е и и. У време стварања старословенскога језика може се приметити како је у датом наречју већ почело приближавање гласа јат двогласу ја. Дакле, то показује наречну разлику као и стремљење к поједностављивању изговора. Како то објашњава аутор? Ја сам мишљења да можемо претпоставити да је слично дешавање започело и у осталим свесловенским наречјима. Чеси имају много шареније одразе јата него што је Храбак навео (sníh, děti, mléko), јесу ли међу њима онда били и Власи, те понешто поијекавише, а поикавише неки Илири? Исто важи и за Пољаке. Где су Илири у Украјини те ови посташе хиперикавцима? Како аутор објашњава нашу "северну" екавицу прожету икавизмима? Руси су тек условно "јекавци" јербо, није њима јат прешао у је већ је е то постало, исти глас под нагласком прелази у јо па би неко могао лупити да имају јокавске одразе јата (звёздами). Имају и понеки икавизам, тренутно ми пада на ум само сидеть. Условно речено, (и)јекавски одраз јата, тј. двоглас ие у овом или оном руху се среће у скоро целом словенском свету.

 

[Casino Royal]

Изговорна вредност јата била је, највероватније, између гласова е и и. У време стварања старословенскога језика може се приметити како је у датом наречју већ почело приближавање гласа јат двогласу ја. Дакле, то показује наречну разлику као и стремљење к поједностављивању изговора. Како то објашњава аутор? Ја сам мишљења да можемо претпоставити да је слично дешавање започело и у осталим свесловенским наречјима. Чеси имају много шареније одразе јата него што је Храбак навео (sníh, děti, mléko), јесу ли међу њима онда били и Власи, те понешто поијекавише, а поикавише неки Илири? Исто важи и за Пољаке. Где су Илири у Украјини те ови посташе хиперикавцима? Како аутор објашњава нашу "северну" екавицу прожету икавизмима? Руси су тек условно "јекавци" јербо, није њима јат прешао у је већ је е то постало, исти глас под нагласком прелази у јо па би неко могао лупити да имају јокавске одразе јата (звёздами). Имају и понеки икавизам, тренутно ми пада на ум само сидеть. Условно речено, (и)јекавски одраз јата, тј. двоглас ие у овом или оном руху се среће у скоро целом словенском свету.

Pa on kaže da među Slovacima i južnim Poljacima jesu bili Vlasi (Hanaci, Karpatski Vlasi). I u Češkoj i Ukrajini je bilo Vlaha i to ne malo, to je bar opštepoznato. Sjevernu ikavicu objašnjava - "strani elemanat je uticao na izgovor 'jata' ". Nije rekao Iliri, već "strani elemenat". Koji bi to bio strani elemenat na sjeveru? Germanski? Keltski? Njega ima i kod Čeha.
Ne znam šta je htio tačno reći u vezi sa svim tim, ali je bio vrlo decidan. A Hrabaka nipošto ne bih podcjenjivao

Da dodamo i ono što je od njega u vezi iste teme ranije postavljao Tandoori - eto nek se nađe:

Spojler

Ono što bi bilo interesantno je odrediti spram latinskih izvora iz dubrovačkog, kotorskog, zadarskog i drugih arhiva prve upotrebe ekavice, ikavice i ijekavice. Mislim da bi to bilo jako korisno.