Čiji je naš jezik

[Pumpaj Dinstanović]

Uzalud vam trud svirači. Čitajte i cendrajte.

http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/discover/languages


http://www.vecernji.hr/korisnik/31674/

U pravu si dobrim dijelom, i Library of Congress je podijelila Srpsko-hrvatski nedavno:

Choice of variant or dialect:
Works in the ekavian variant are probably Serbian. Works in the ijekavian variant
may be Serbian, Croatian, or Bosnian.

Script:
Works in the Cyrillic alphabet are probably Serbian. Works in the roman alphabet may be
Serbian, Croatian, or Bosnian.

Ethnicity of author:
If the author is identified as Croatian, then the language is probably Croatian. If the author
is identified as Serbian or Montenegrin, then the language is probably Serbian. If the author is
identified as Bosnian Muslim, then the language is probably Bosnian.

Place of publication:
Works published in Croatia are probably Croatian, unless published by an organization
having Serbian interests. Works published in Serbia or Montenegro are probably Serbian. Works
published in Bosnia may be Serbian, Croatian, or Bosnian.

Publisher or issuing body:
If the publisher or issuing body clearly represents the interests or opinions of a particular
ethnic group, then the work is probably written in the language of that group.

Content:
In some cases the content of the publication may be used as a guide to determining the
language. Example: works on Orthodox Church doctrines are probably in Serbian.

Žao mi je, no ovo je izgleda razgovor gluhih. Čini mi se ti jednostavno ne razumiješ osnovne stvari o jeziku i književnosti (ne bih o motivima jer bi to moglo ispasti tračerski besmisleno). Sumirat ću tvoje pogrješke i adios.

Sve najbolje, ovo je dalje nepotrebno...

Je li to isti onaj adios kada se biva suočen sa činjenicama i ostane bez iole ikakvih protuargumenata?
Ako tebi realnost izaziva duševnu bol, na emocionalnom nivou, zbog nekakve nacionalističke isfrustriranosti (cijenim da si moguće propatio u ratu ranih 1990-ih), ja ti se najiskrenije izvinjavam, ali ti iznosiš čitavi niz laži, koje jednostavno ne mogu tvojom pukom voljom preko noći postati istina - neko učestvovao u širenju konkretne zablude objavljivanjem negdje ili ne, neovisno.

Primjer preko danske i islandske književnosti nesumjerljiv je prama relacija hrvatske (ili srpske) književnosti u odnosu na renesansnu i baroknu južnohrvatsku. I dijakrono (prošlosno) i sinkrono (sadašnje). Danci jesu napisali povijest stare islandske književnosti, no oni tu književnost nisu integrirali u svoj korpus, niti je njihov nacionalni jezik u kontinuitetu s jezikom te islandske književnisti. Pače, u renesansno doba (oko 1500-1600), kad su djela islandske literature-koja po fizionomiji spadaju ne u renesansu, nego u zasebnu regionalnu književnost koja nije u stilskim formacijama zapadne književnosti- Danci o njoj nisu imali pojma, niti je ona onda na njih utjecala- a ni kasnije. Samo su ju pripisali, ali ne i integrirali u korpus što je razvidno iz tijeka danske književnosti u kasnijim razdobljima.

Ovo navodim kao jedan od konkretnijih razloga. Pa obrati pažnju na to kako je išla diskusija; jesam li ja pravio nekakvu relaciju srpske i hrvatske književnosti sa tako direktnim slučajevima? Nisam. Samo sam naveo da i drugdje u Evropi ne postoje takvi zatucani bandoglavi ekskluzivizmi kakvi se prečesto gaje na ovim prostorima, a za dobar primjer sam spomenuo Skandinaviju - za koju si ti, podsjetiću te, rekao da treba da nam bude uzor. Sve što sam tokom daljnje diskusije htio reći jeste da to što si pisao nije ništa do potpuni nih neistinitih tvrdnji - a argumentovano te i pobio. Da te podsjetim:

Što se tiče Skandinavaca, tešk oda znaš o čemu pišeš. Sve je vrlo oštro
razgraničeno, a napose Islanđani ni da čuju da itko dira u njihove sage.
Postoji zajednička tematika u nizu djela, no - navedi koja su to djela općeprihvaćena tako
da pripadaju u opći nacionalnojezični korpus skandinavskih germanskih naroda ? Koja ?

Dakle jednostavno nisi u pravu. Je li sve oštro razgraničeno? Nije. Da li Islanđani 'ni da čuju' da se dira u njihove sage? Jok, itekako da se dira, a diraju i Norvežani i Šveđani i Danci. A opšte-prihvaćeno zajednička djela sam ti i naveo.

Naravno da Danci do otkrića nisu imali ništa pojma o njoj. Ta ti je tol'ko glupava da kao da tvrdiš da Evropljani nisu imali ništa pojma o Americi do 1492.
Osnovna poenta je da su spomenuta djela dio danskog književnog nasljeđa, a koliko vidim ti to nisi ni osporio. Nisi u pravu da nije ona uticala na ostala književna nasljeđa; evo i dan danas u dobroj mjeri utiče; pogotovo je popularno kod Šveđana koji razvijaju dalje i objavljuju nova djela, romanizacije i sl.
'Samo je pripisali' (a to nije tačno) ili ne, ostaje ipak moja osnovna poenta da si u krivu.

Nejasno je potpuno koja je zapravo uopšte tvoja poenta, zato što se očigledno slažeš sa mnom, a polazio si od premise da ćaš dokazati da sam u krivu. Ili to sada želiš reći da postaješ i kritičar velikodanskog i velikošvedskog nacionalizma?
Pa hajde, nemojmo više biti toliko iracionalni...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mrkalj, koji je izvor zataj Brozovićev citat? Napisao si samo godinu i br. stranice (čega?)...

 

[Mrkalj]

Mrkalj, koji je izvor zataj Brozovićev citat? Napisao si samo godinu i br. stranice (čega?)...

Radi se o dva citata. Prvi je iz 1970-tih i nemam referencu, a drugi je iz 1990-tih:

Jezik, XLIV/2, Dalibor Brozović: Uloga časopisa Jezik u hrvatskome jezikoslovlju, Zagreb 1996, str. 42-53

 

[djole85]

On drži da je izraz “hrvatski jezik” pogrešan sam po sebi jer nema logičnog odgovora na pitanje što je to hrvatski jezik, a pod pojmom onoga što tako zovemo podrazumijeva se jedan oblik štokavštine. − Izraz “hrvatski jezik” politički je izraz, no u jezikoslovnom smislu on ne funkcionira. Ne postoje kanadski ili švicarski jezik, nego su tamo u službenoj uporabi engleski i francuski, plus njemački u Švicarskoj. Kako bi to bilo da su Švicarci proglasili za službeni jezik, recimo, talijanski, a da se djecu u školama uči kako su njemački i francuski dijalekti tog “švicarskog jezika”.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spl...ype/ArticleView/articleId/204635/Default.aspx

 

[Mrkalj]

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spl...ype/ArticleView/articleId/204635/Default.aspx

To ti je - Europa zdaj!

PS. - Lekovito.

dr. sc. Mladen Krnić, internist endokrinolog, pročelnik Kliničkog odjela za endokrinologiju i dijabetes KBC-a Split

 

[Mrkalj]

Rade Šerbedžija, 14. 12. 2012, u Zagrebu:

"Kako da se ne razumijemo kad govorimo, ako ne isti, a ono potpuno, potpuno, potpuno... isti jezik."

Branimir Johnny Štulić: "Jedini pravi jezik i razvijen na našim prostorima je srpski."


Objavljeno u Nacionalu br. 522, 2005-11-14
http://www.nacional.hr/clanak/21541/doni-zasto-zivis-bez-love-i-domovine

 

[Konstantin Veliki]

A Stulic je istoricar/lingvista ili obadvoje zajedno.

 

[Mrkalj]

A Stulic je istoricar/lingvista ili obadvoje zajedno.

Ne, on je dekompleksirani intelektualac; član ovog kluba:

Hrvati, sami priznaju da ne postoji etničko jezgro hrvatske nacije:

Ljudevit Gaj, 19-tovekovni guru posrbljenja jezika u Hrvata

Sav svijet zna i priznaje da smo mi književnost ilirsku podigli; nu nama još iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pa se ponosimo i hvalimo Bogu velikom što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo. ​

* * *​

Dr. sc. Vladimir Peter Goss, rođen 3. siječnja, 1942, Zagreb, Republika Hrvatska, redoviti profesor povijesti umjetnosti, Filozofski fakultet u Rijeci:

"Hrvatska 1700 nije Hrvatska 1500. Ne samo kulturno već etnički. Hrvati su se masovno iselili u Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Furlaniju, Slovačku... U oslobođene krajeve useljava se čudo stranaca – pretežno srednjeeuropejaca. Veliki dijelovi Hrvatske ostaju Vojna Krajina, naseljena vlaškim prebjezima uglavnom pravoslavne vjere. To područje je praktički do 1995 izgubljeno za Hrvatsku.

Kako je iz te mase preživjelih Kajkavaca i Čakavaca, i doseljenih Štokavaca, rekonvertiranih hrvatskih Muslimana, Turaka (Turčin, Turković...), Katoličkih Vlaha, Cincara i Cica, Grka, Arbanasa, Nijemaca, Čeha, Slovaka, Ukrajinaca, Mađara i Mađarona, Talijana i Talijanasa, Francuza i Židova, Autonomaša i Narodnjaka, Partizana i Ustaša ispala nacija koja je uspjela stvoriti državu i više je nego čudo.

Postoji sekundarni mit, kojem sam i sam podosta doprinijeo – a taj je da Hrvatska nije zemlja, nije narod, već ideja, podneblje, koje djeluje na mnoge od doseljenika da vrlo brzo postanu "Hrvati". Čvrsto vjerujem da u tom mitu ima i više negoli zrno istine. Inače se navedeno čudo ne bi dogodilo. A to čudo je i izravna negacija mita o nepostojanju Hrvata koji je tako veselo lansirao Vuk S. Karadžić. Hrvati postoje iako sam Bog zna kakva nam krv kola u žilama (četiri pra-pretka pisca ovih redaka su: erdeljski Szekely, gradišćanski Židov, Ukrajinka rođena u Srebrenici, i lička Hrvatica – moguće mađarskog porijekla)."​

* * *​

Božidar Violić, najveći hrvatski kazališni redatelj, rođen 1931. god. u Splitu:

"Mi smo ionako sklepan narod..." rekao je, rezignirano, u intervjuu Globusu, Božidar VIOLIĆ, najbolji hrvatski pozorišni režiser, kako je u toj reviji predstavljan.

Povod za ovu izjavu bila je njegova konstatacija da se još nije navikao da govori "čisto" hrvatski: "...pa mi se često omaknu neprijateljske riječi. Mnogi me tada sa negodovanjem pogledaju...".

Božidar Violić (rođen 1931. god. u Splitu), učenik Branka Gavelle, Mihovila Kombola, Bojana Stupice i Ranka Marinkovića, eminentni je pripadnik ključnog naraštaja redatelja koji je oblikovao i obilježio hrvatski teatar druge polovine 20. stoljeća, energično odbacujući autarkičnost, ideologizaciju i provincijalnost, te naprotiv, čuvajući uvijek njegove vrednote i posebnosti, hrabro ga izvodeći na europske i svjetske puteve. Obrazovanjem erudit, istinski znalac kazališne teorije i prakse, kritičar fenomena koliko i mentaliteta, skeptični slobodar u duši, Božidar Violić realizirao je više od 60 dramskih i opernih predstava, među kojima je dovoljno spomenuti samo nekoliko antologijskih, gotovo međaša epoha novijeg hrvatskog teatra.​

* * *​

Vid Balog, nešto manje velik kazališni redatelj, Međimurske Novine, 04. 02. 2004.

"Mislim da smo već na dobrom putu. Svi su vrlo svjesni te problematike, od onih starijih pa do danas. Mi smo nekakva najmlađa generacija. A kad smo toga svi svjesni, onda bi doista trebalo, kao što je Adam rekao, uvesti kajkavski u škole kao hrvatski materinski jezik.

Javna je tajna koje su svi naši akademici itekako svjesni da je hrvatski standard kojeg sada imamo zapravo velikim dijelom srpska inačica Vukovoga rječnika. Srbi se zezaju i često znam od njih čuti: "Ukrali ste nam jezik i još ste ga uništili". To se kao ne smije reći, a to svi znaju."​

Vid Balog, kazališni redatelj, Večernji list, 30.07.2010.

Je li vaš Feydeau predstava samo za kajkavce?

– Naprotiv. Postoji grozan problem, a to je da je hrvatski književni standard, kako je to Krleža jednom rekao, uzet iz daleke turske provincije. Mi za standard imamo istočnohercegovački govor Trebinja. Sada su se naši jezikoslovci potrudili i rekli da to baš nije tako, da je tu ušlo i nešto Dubrovnika, Slavonije, Bosne pa se nešto uspjelo spasiti.​

* * *​

Johnny Štulić, ex-yu rock legenda:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spek...2/Default.aspx

29.03.2008.
NOVINAR SPEKTRA RAZGOVARAO S BRANIMIROM ŠTULIĆEM (55), NAJVEĆOM ROCK ZVIJEZDOM HRVATSKE I BIVŠE JUGOSLAVIJE SVIH VREMENA

Na čemu radiš sada?

Život je kratak, a ja sam se zakopao u knjige. To mi je kao da se penjem na Himalaju ili još gore. Treba mi 30 godina da se popnem i onda još 60 da se spustim. Treba mi najmanje 20 godina da to otipkam, stavim na papir. Bavim se historijom, nema tu ničeg novog. Znaš da se brod farba svako neko vrijeme i da se izbacuje voda. Tako ti je i s prijevodima.

Johnny Štulić

Da te sada nazove netko iz Vlade, ponudi domovnicu, putovnicu, osobnu… i nekakvo rješenje spora, kako bi ti reagirao?

Nikada nisam ništa imao ni s kojom vladom. Uostalom, što me stalno petljate s Hrvatskom? Hrvata ionako nema barem 600 godina. Što uostalom znači biti Hrvat i koji je to duh specijalni hrvatski?

​

* * *​

Ivan Meštrović

Čuvena je Meštrovićeva izjava još prije stvaranja Jugoslavije: “Ja sam Hrvat zato što sam Srbin, odnosno Srbin sam zato što sam Hrvat.”​

* * *
​

 

[Bogun2]

E ako Štulić kaže, onda moramo pitati i Olivera Dragojevića šta misli o tome, a ne smemo izostaviti ni Balaševića i Čorbu.

 

[Konstantin Veliki]

Nisam siguran da svi ti ne bi to i tvrdili za Srbe.

 

[Mrkalj]

Nisam siguran da svi ti ne bi to i tvrdili za Srbe.

Površnost nije opravdanje za skretanje sa vlastite teme. Poenta je da intelektualci, sa pripadnošću zajednici koja ga je preuzela, tvrde da ta zajednica govori srpski jezik. To kažu i Gaj i Balog i Violić i Štulić.

 

[Игорь]

Приметих да, у оваквих разговора, само са српске стране долазе преписи и/или фотографије старих штокавских изворника. Којим то доказима о хрватству штокавштине Хрвати располажу ? Да ли тако нешто уопће постоји пре турске најезде ?

 

[posmatrac iz Moskve]

Tema je vrlo interesantna, narocito kad se uveze sa temom "Nacije na Balkanu" . Ima jedna stvar koja mi nije sasvim jasna, pa bih zamolio forumase da iznesu svoja misljenja. Teritorija Sumadije je prema nekim izvorima,koji su pominjani i na ovom forumu,bila jedna od najredje naseljenih u Evropi u 17-18 veku. Ponovo je naseljena narodom iz Hercegovine i Crne Gore, znaci ljudima ijekavskog govora.Sumadija je bila centralna teritorija nove srpske drzave.Zasto i na koji nacin je vecinsko ijekavsko stanovnistvo preslo na ekavicu ???

 

[sakatilo1]

Je si li ti stvarno toliko nesiguran, ili je možda nešto drugo u pitanju...?
Jednostavno, sve je to oduvek - JEDAN (južnoslovenski) jezik,s različitim svojim varijetetima. Srbi ga zovu "srpski", Hrvati "hrvatski". A ima i drugih naziva, da sad ne nabrajam. Naziv "crnogorski" je obična novokomponovana izmišljotiona. (Da bi se opravdala nešto ranije takođe izmišljena novokomponovana "crnogorska nacija"). Znači, ponavljam, bitno je da se radi o JEDNOM ISTOM jeziku.

srpskom.....hrvatsk ije ovo...
PETRICA I GALŽENJAKI
A. D. 1570
Na galgama tri galženjaka,
tri tata, tri obešenjaka,
pod njimi čarni potepuh
tamburu svira Kerempuh.
Smude, cafute, kaj vam je teca
zežgala lice kakti pereca,
glas posluhnète kajkavskog jazbeca!
Se je to vražnja zamotavka,
pod tabanom goruča žerjavka,
a hudodelnika raščetverenje
najsakodnevnejše je nam pripečenje.
Zgublenje glavno, strašna kaštiga,
človek se denes friga kak liga.
Si sfruštani i zbulani kaj šmerčete bez nosa,
bistričkih bogcov procesija bosa,
čifutski signum: zlamenje žuto,
rastergla nas kobila je barzo kruto.
V grofovske gajbe ruži lancov vaših tanec,
a Petrica, žalosni pismoznanec,
kaj nikaj spametnog zmislil nesem
neg tožnu ovu kerempuhovsku pesem,
pod galgami kaj ju stambural jesem.
Tak je na svetu da za najvekšeg suca
smert se s kosum vre okolo smuca.
Ne bu ni on lajal navek: "signare -
cum ferro" pekel bogčije kosti stare.
Jemput bu vre negdo "signare cum ferro"
ftargnul i pretargnul to gospocko pero!
Zapamtite kaj vam je Kerempuh rekel:
Hudi bu biškupa odnesel vu pekel.
I Šatan bu spekel grofe i prebendare,
gornice i činža prepune ormare!
Kervavo nam je telo Veronikin Robec,
vre svira v trombentu tovalruš kmet
Matijaš Gobec.
Galge, šibe, sohe........itddddd

 

[Bogun2]

Приметих да, у оваквих разговора, само са српске стране долазе преписи и/или фотографије старих штокавских изворника. Којим то доказима о хрватству штокавштине Хрвати располажу ? Да ли тако нешто уопће постоји пре турске најезде ?

Postoji jedna narodna masa koaj je razvila štokavicu kao svoj dijalekt i koja se širila u svim pravcima. Hrvatska je u onom smislu u kom su današnji Hrvati Hrvati, a jesu Hrvati samim tim što su stvorili modernu hrvatsku naciju i to je potreban i dovoljan uslov. Mrkaljevo kopanje po drevnoj istoriji, od spornog dokazivanja turanstva proto-Hrvata do (valjda) nespornog postojanja srpske katoličke mase, nebitno je u savremenom kontekstu gde ne samo što zbog prethodnih vekova ne možemo biti sigurni da li nam je neko od predaka Vlah, Cincar, Rom, Bugarin, Grk ili nešto šesto, nego i što naš pojam modernog srpstva (mržnja prema Vatikanu i zapadnoj Evropi, rusofilstvo i sl.) sadrži vrednosti i komponente koje ti katolički Srbi nikad nisu mogli deliti. Hrvatstvo štokavštine leži u štokavskim Hrvatima i u tome što zaista jesu izgradili zaseban standard i štokavsku tradiciju dovoljno različitu od srpske, da je Srbi doživljavaju kao nešto tuđe.

 

[Konstantin Veliki]

Tema je vrlo interesantna, narocito kad se uveze sa temom "Nacije na Balkanu" . Ima jedna stvar koja mi nije sasvim jasna, pa bih zamolio forumase da iznesu svoja misljenja. Teritorija Sumadije je prema nekim izvorima,koji su pominjani i na ovom forumu,bila jedna od najredje naseljenih u Evropi u 17-18 veku. Ponovo je naseljena narodom iz Hercegovine i Crne Gore, znaci ljudima ijekavskog govora.Sumadija je bila centralna teritorija nove srpske drzave.Zasto i na koji nacin je vecinsko ijekavsko stanovnistvo preslo na ekavicu ???

To je stvarno dobro pitanje, starosedeoci, uticaj Vojvodine i onda drzavne politike.

Bilo je i delova Sumadije koji su bili do 20. veka ijekavski

 

[posmatrac iz Moskve]

To je stvarno dobro pitanje, starosedeoci, uticaj Vojvodine i onda drzavne politike.

Bilo je i delova Sumadije koji su bili do 20. veka ijekavski

Uticaj Vojvodine je prvo sto je i meni palo na pamet, precanski Srbi, obrazovaniji,njihova uloga u novoj drzavi, prosvetiteljstvu... Da se radi o 20. veku,vremenu radija,televizije i.t.d. bilo bi mi mnogo prihvatljivije. Ali da obican seljak promeni govor u par generacija,nesto tu ne stima...I uzgred, isto vazi i za zapadnu Srbiju, koja je navodno,takodje naseljena ljudima iz ijekavskih krajeva...

 

[Игорь]

Postoji jedna narodna masa koaj je razvila štokavicu kao svoj dijalekt i koja se širila u svim pravcima. Hrvatska je u onom smislu u kom su današnji Hrvati Hrvati, a jesu Hrvati samim tim što su stvorili modernu hrvatsku naciju i to je potreban i dovoljan uslov. Mrkaljevo kopanje po drevnoj istoriji, od spornog dokazivanja turanstva proto-Hrvata do (valjda) nespornog postojanja srpske katoličke mase, nebitno je u savremenom kontekstu gde ne samo što zbog prethodnih vekova ne možemo biti sigurni da li nam je neko od predaka Vlah, Cincar, Rom, Bugarin, Grk ili nešto šesto, nego i što naš pojam modernog srpstva (mržnja prema Vatikanu i zapadnoj Evropi, rusofilstvo i sl.) sadrži vrednosti i komponente koje ti katolički Srbi nikad nisu mogli deliti. Hrvatstvo štokavštine leži u štokavskim Hrvatima i u tome što zaista jesu izgradili zaseban standard i štokavsku tradiciju dovoljno različitu od srpske, da je Srbi doživljavaju kao nešto tuđe.

И Мађари у Војводини говоре српским језиком "довољно различитим" да би га ми доживљавали туђим. Можда би и они могли направити штокавски стандард ? Такав ток догађаја се не би разликовао од онога којим Хрвати проговорише штокавски.

А твој одговор нема везе с постављеним питањем.

 

[Konstantin Veliki]

Приметих да, у оваквих разговора, само са српске стране долазе преписи и/или фотографије старих штокавских изворника. Којим то доказима о хрватству штокавштине Хрвати располажу ? Да ли тако нешто уопће постоји пре турске најезде ?

Imas primer dubrovacke literature koja je nesumljivo stokavica

 

[Игорь]

Imas primer dubrovacke literature koja je nesumljivo stokavica

Ах, тај Дубровник, око његових штива никако да се договоре људи кому припадају.
А да је штокавска јесте, од најранијих споменика народнога језика се види да су говорили исти језик као и Срби.

 

[Лекизан]

Tema je vrlo interesantna, narocito kad se uveze sa temom "Nacije na Balkanu" . Ima jedna stvar koja mi nije sasvim jasna, pa bih zamolio forumase da iznesu svoja misljenja. Teritorija Sumadije je prema nekim izvorima,koji su pominjani i na ovom forumu,bila jedna od najredje naseljenih u Evropi u 17-18 veku. Ponovo je naseljena narodom iz Hercegovine i Crne Gore, znaci ljudima ijekavskog govora.Sumadija je bila centralna teritorija nove srpske drzave.Zasto i na koji nacin je vecinsko ijekavsko stanovnistvo preslo na ekavicu ???

Јесте била ретко насељена али не баш толико да би новопридошло становништво, којег није било толико колико се сматра, наметнуло свој дијалекат.Уосталом Шумадија се попуњавала и из Старе Србије и Космета, као и неким Србима из Војводине.

srpskom.....hrvatsk ije ovo...
PETRICA I GALŽENJAKI
A. D. 1570
Na galgama tri galženjaka,
tri tata, tri obešenjaka,
pod njimi čarni potepuh
tamburu svira Kerempuh.
Smude, cafute, kaj vam je teca
zežgala lice kakti pereca,
glas posluhnète kajkavskog jazbeca!
Se je to vražnja zamotavka,
pod tabanom goruča žerjavka,
a hudodelnika raščetverenje
najsakodnevnejše je nam pripečenje.
Zgublenje glavno, strašna kaštiga,
človek se denes friga kak liga.
Si sfruštani i zbulani kaj šmerčete bez nosa,
bistričkih bogcov procesija bosa,
čifutski signum: zlamenje žuto,
rastergla nas kobila je barzo kruto.
V grofovske gajbe ruži lancov vaših tanec,
a Petrica, žalosni pismoznanec,
kaj nikaj spametnog zmislil nesem
neg tožnu ovu kerempuhovsku pesem,
pod galgami kaj ju stambural jesem.
Tak je na svetu da za najvekšeg suca
smert se s kosum vre okolo smuca.
Ne bu ni on lajal navek: "signare -
cum ferro" pekel bogčije kosti stare.
Jemput bu vre negdo "signare cum ferro"
ftargnul i pretargnul to gospocko pero!
Zapamtite kaj vam je Kerempuh rekel:
Hudi bu biškupa odnesel vu pekel.
I Šatan bu spekel grofe i prebendare,
gornice i činža prepune ormare!
Kervavo nam je telo Veronikin Robec,
vre svira v trombentu tovalruš kmet
Matijaš Gobec.
Galge, šibe, sohe........itddddd

Ово би требао бит кајкавски, дакле славењски, славонски или ти словенски језик.

 

[Bogun2]

И Мађари у Војводини говоре српским језиком "довољно различитим" да би га ми доживљавали туђим. Можда би и они могли направити штокавски стандард ? Такав ток догађаја се не би разликовао од онога којим Хрвати проговорише штокавски.

А твој одговор нема везе с постављеним питањем.

Ako se ne varam, pitao si za dokaze o hrvatstvu hrvatske štokavštine: ona je maternji jezik štokavskih Hrvata i potomaka nekadašnjih Dubrovčana koji su na njoj (valjda) prvi pisali. Mislio si na neku drugu formu dokaza?

Da, konkretno se može napraviti npr. vojvođanski štokavski standard (slično npr. crnogorskom) gde bi se standardizovali lokalni/ruralni oblici i napravila gramatika slična ali ne ista sa važećim standardom (npr. volu, radu, mislu umesto vole, rade, misle i sl.), moguće je napraviti drugačiji pravopis i eto zasebnog štokavskog standarda. A ako bi njegovi govornici insistirali da to nije paralelni standard istog jezika, već zasebni jezik, mogli bi to pravo da ostvare isto kao i Bošnjaci ili Crnogorci. Razlika Hrvata i Mađara je u tome što postoje izvorni hrvatski štokavci (mađarski ne) i što je hrvatska štokavica dovoljno slična sa ostalim hrvatskim govorima (što takođe kod Mađara ne bi važilo).

 

[sakatilo1]

To je stvarno dobro pitanje, starosedeoci, uticaj Vojvodine i onda drzavne politike.

Bilo je i delova Sumadije koji su bili do 20. veka ijekavski

i dan danas se starijim osobama prtovuče prije dijete mlijeko ...hercegovački diajlekat

 

[Кверкус]

Шта ће ова тема на Историји? Ваљда би ребала да се пресели на Културу.

 

[posmatrac iz Moskve]

i dan danas se starijim osobama prtovuče prije dijete mlijeko ...hercegovački diajlekat

Pa i sam se secam kako mi se pokojni deda obracao kada bih napravio neki nestasluk (tokom boravka na selu, za vreme raspusta) : Sta je s tobom, dijete ?

" Јесте била ретко насељена али не баш толико да би новопридошло становништво, којег није било толико колико се сматра, наметнуло свој дијалекат.Уосталом Шумадија се попуњавала и из Старе Србије и Космета, као и неким Србима из Војводине."
Ovaj odgovor zvuci razumno. Ali na vise mesta sam procitao, a i ovde na forumu je bilo postavljeno, da je bila izuzetno retko naseljena,pominjao se i neki popis od oko otprilike svega 5 hiljada kuca(domacinstava) i nekih 25 hiljada stanovnika. E sad ako je osnovna masa doseljenika ipak stigla iz Hercegovine i Crne Gore i ako su isti bili vodje ustanka, zasto bi oni kao vecinsko stanovnistvo ,koje uzgred, ima i vlast, presli na ekavicu?